Pooštravanje kaznene politike spin koji sakriva nerad države u sprečavanju nasilja nad životinjama 

05. Oct 2019 by Dalibor Stupar | Nema komentara

"Zašto imamo želju za jednom vrstom odmazde? Zašto jačaju pokreti koji flertuju s ekstremizmom i pozivaju na nasilje?"

Grad Novi Sad krajem juna drastično je povećao je komunalne kazne izmenom četiri gradske odluke, međutim, dok iz Komunalne policije već više od 40 dana ne odgovaraju na pitanja u vezi sa primenom novih odluka, sagovornici VOICE-a ocenjuju da se naplata strožijih kazni ne sprovodi jer su i uvedene iz populističkih razloga. Kada su u pitanju životinje, poslednjih meseci su inicirane i izmene odredbi Krivičnog zakonika koje se bave tom oblašću, predstoji promena Zakona o dobrobiti životinja, a pominjana je i policija za životinje. Sagovornici VOICE-a u svemu tome vide jedino populizam kojim se skriva nečinjenje države.

Podsetimo, krajem juna odbornici Skupštine Grada Novog Sada usvojili su izmene odluke o držanju ljubimaca, o javnim površinama na keju, o održavanju javne higijene u gradu, kao i odluke o obavljanju komunalne delatnosti održavanja zelenih površina. Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je, najavljujući izmene tih odluka i višestruko povećanje kazni ukazao da one za neodgovorne moraju biti drakonske. Između ostalog, kazne su sa 8.000 na 25.000 povećane za odgovorne za divlje deponije i bacanje smeća mimo korpi, pranje vozila na javnim površinama, bacanje i paljenje otpada, premeštanje klupi, kanti za otpad i rekvizita sa dečijih igrališta, loženje vatre…

Nema rešenja dok se ne ispoštuju sve sistemske mere

Po pitanju životinja kazne od 25.000 predviđene su za brojne prestupe, između ostalog, za vođenje pasa i mačaka bez povoca, nečišćenje izmeta sa javnih površina, nenošenje pasoša koji pripadaju ljubimcima…

VOICE je krajem avgusta Komunalnoj miliciji postavio nekoliko pitanja u vezi sa novim kaznama, između ostalog koliko kazni je naplaćeno u prvih mesec dana, koji prekršaji su bili najučestaliji, te koliko kazni je naplaćeno nesavesnim vlasnicima pasa.

Milena Brkljačić iz udruženja za zaštitu životinja SPANS za VOICE kaže da u udruženju nemaju nikakve informacije o tome da se krenulo sa naplatom viših kazni. Podseća da njihova stranica na Fejsbuku ima preko 3.000 pratilaca, zbog čega je sigurna da je nemoguće da niko od njih, kao ni dvadesetak volontera koji čine SPANS, nisu obavešteni da se krenulo s sprovođenjem novih gradskih odluka.

Milena Brkljačić, foto: oradio.rs

– Mi nemamo niti zvaničnu potvrdu niti nezvaničnu. Nas niko od sugrađana nije kontaktirao i ono što sigurno mogu da tvrdim je da je došlo do neke akcije poput pojačane kontrole ili prevencije ili kažnjavanja, ja verujem da bi takva informacija do nas došla. Mislim da toga nije bilo – navodi ona.

Dodaje da je to i bilo za očekivati, te da su oni upravo i upozoravali na takav epilog.

– Od samog starta znamo da je ta izmena doneta isključivo populistički, da oni ljudi koji žele da čuju da se na tom polju nešto radi, da njima deluje kao da se radi i kao da će se raditi. A svi mi koji se bavimo, ili makar pokušavamo u uslovima u kojima smo, da se bavimo problemima napuštenih životinja, nama je jasno da nema rešenja dok god se ne ispoštuju sve sistemske mere, a to u Novom Sadu nije slučaj, niti u jednom gradu u Srbiji – rekla je ona.

Brkljačić podseća da je na nenošenje psećeg pasoša predviđena kazna od 25.000 dinara, a da on ni na koji način ne garantuje da je životinja čipovana i vakcinisana.

– Vi možete uzeti pasoš bilo kog psa. Ako vas grad kazni sa 25.000 dinara zato što nemate pasoš kod sebe i vi platite tu kaznu, vaš pas je i dalje nečipovan i nevakcinisan i sutra da ga izbacite na ulicu, grad ima još jednog napuštenog psa, a ne može nikoga kazniti jer ne zna čiji je. I umesto da je u isto vreme kontrola i čipa i vakcine, da se komunalcima kupi nekoliko čitača, to za grad nije nikakav trošak, i da u saradnji sa Zoohigijenom proveravaju da li je taj pas u bazi, da li je uneta vakcina, grad interesuje samo da li vi imate pasoš i ako ga niste poneli da naplate 25.000 dinara – navodi naša sagovornica uz pitanje kako će komunalci naplaćivati tu kaznu starijim osobama, kada se zna da brojne penzije ne dostižu ni 20.000 dinara.

Prema podacima koje je, neposredno pred povećanje kazni objavio novosadski Radio 021, vidi se da je komunalna policija za godinu dana izrekla svega šest prekršajnih naloga za novčano kažnjavanje građana koji nisu poštovali gradsku odluku o držanju domaćih životinja. Upozorenje je od komunalaca dobilo 65 vlasnika pasa, dok za 34 prijave nije bilo osnova za postupanje, rekli su u komunalnoj policiji za 021, uz napomenu da su postupali ukupno 105 puta.

Nije problem u zakonskoj kazni, već u politici nekažnjavanja

Milena Vasić, advokatica Yucom-a, nedavno je na tribini u Omladinskom centru CK 13, gde je bilo reči o pooštravanju kazni za zlostavljanje životinja, upozorila da na to da se pri svakoj inicijativi za izmenu zakona prenebregne činjenica da nadležni državni organi ne sprovode postojeće odredbe. Ocenila je da je Zakon o dobrobiti životinja dobar, ali da se ne poštuje.

– Imamo određenu inicijativu da se taj zakon izmeni, imamo inicijativu da se oformi policija koja bi trebalo da nadzire postupanje prema životinjama i imamo nedavno izmenjene odredbe Krivičnog zakonika Srbije koje pooštravaju kazne za mučenje i zlostavljanje životinja. Kada neko ko ne prati ovu temu i ko nije u materiji čuje da su pooštrene kazne za zlostavljače životinja, može samo da se obraduje i kaže bilo je krajnje vreme – rekla je Vasić.

Milena Vasić, foto: Mediaj centar Beograd

Dodala je da je stvarnost potpuno drugačija, te da statistika pokazuje da je, na primer, 2017. godine prijavljeno čak 193 zlostavljača životinja, od čega je 96 bilo poznato.

– Od tih 96, njih 25 je sklopilo određenu vrstu sporazuma sa tužilaštvom da plati neki novac u humanitarne svrhe ili da uradi neki društveno koristan rad da se oslobodi gonjenja, a njih 17 je osuđeno. Znači, od 193 prijavljenih došli smo do 17 osuđenih počinilaca krivičnog dela zlostavljanja i mučenja životinja – navela je Vasić.

Podsetila je i da je za to krivično delo zaprećena kazna bila do godinu dana zatvora, a da je izmenom povećana na dve godine. Vasić dodaje da je najveći spin upravo to pooštravanje kaznene politike koje sakriva odgovornost države za neprimenjivanje zakona i generalno nezainteresovanost za dobrobit životinja.

– Iz ove statistike vrlo jasno možemo da vidimo da nije problem u zakonskoj kazni, već u jednoj politici nekažnjavanja i odnosu prema životinjama koji je do te mere nemaran da zaista nije bitno koliko ćemo presuda imati za to delo – navodi Vasić.

Zbog toga mere koje se oslanjaju isključivo na pooštravanje kaznene politike naziva populističkim i kontraproduktivnim jer skreću pažnju sa odgovornosti države za primenu zakona.

Deo tog spina je i takozvana policija za životinje, s obzirom na to da već postoje verinarske inspekcije i nadležna državna tela koja su ustanovljena da prate postupanje prema životinjama.

Zašto imamo želju za oštrijim kaznama, želju za jednom vrstom odmazde? Zašto jačaju pokreti koji flertuju s ekstremizmom i pozivaju na nasilje prema ljudima koji čine nasilje prema životinjama, a ne pozivaju državu na odgovornost – upitala je Vasić.

Sve žrtve obespravljene

Advokatica Yucom-a Milena Vasić upozorila je da je u Srbiji čitav sistem pogrešno postavljen, jer državu žrtve ne interesuju.

– Nisu to samo životinje, tu su i žrtve nasilja u porodici, to su i neke druge žrtve koje često ostaju bez naknade štete i mnogih drugih prava u postupku upravo zbog toga što ne postoji interes države ni za jednu žrtvu. Samim tim, mi dolazimo u jedan surovi sistem koji samo gleda da odštanca što više predmeta. I to se na kraju odražava i na životinje – navodi Vasić.

Precizira da je problem u tužilaštvima koja veoma često, praktično u svakoj mogućoj prilici, koriste institut oportuniteta kako bi popravila svoju statistiku. Reč je o odlaganju krivičnog gonjenja za krivična dela za koja je zaprećena kazna do pet godina zatvora, gde se umesto kazne uplaćuje novac u humanitarne svrhe ili se odabere društveno korisni rad.

– Ovo je tužilaštvu jako zgodan institut zato što većina osumnjičenih pristaje na njega, a i osumnjičenima je dobar zato što ostaju van evidencije, odnosno ne smatraju se osuđenim licima. Ovde je veliki problem upravo to – nema dosijea, nema podataka o krivičnoj kažnjivosti, osim u nekim specijalnim uslovima tako da, ukoliko neki zlostavljač životinja ponovo bude u postupku u kom se utvrđuje njegova odgovornost za zlostavljanje i mučenje životinja, on može bezbroj puta da pristane na taj oportunitet, da plati i da se izvuče od krivičnog gonjenja – ističe Vasić.

Dodaje da bi u takvim slučajevima, umesto pooštravanja kaznene politike, bolje bilo da za krivična dela sa elementima nasilja, bez obzira da li su žrtve životinje ili ljudi, isključi institut oportuniteta. Nasilje, kaže Vasić, podrazumeva nekog ko je oštećen i tu postoji veća društvena opasnost nego u slučaju drugih krivičnih dela kod kojih se oportunitet primenjuje, poput posedovanja manje količine droge.

– Ovo, na žalost, nije moguće zbog toga što postoji jako veliki otpor u tužilaštvu pre svega. Recimo, u Beogradu jedan zamenik tužioca ima 1.000 predmeta koje treba da reši. U toj prenatrpanosti predmetima, zaista nemaju kad da se bave žrtvama. Njima se efikasnost njihovog rada meri po broju rešenih predmeta i oni će rešiti oportunitetom kad god mogu i kad god im zakon to dozvoljava. Regulativa je takva da im omogućava da potpuno proizvoljno, bez obzira o kom se krivičnom delu radi, jedini uslov je da je kazna do pet godina zatvora, reše to na ovaj način – navodi Vasić.

Milena Brkljačić upozorava da je nemoguće rešiti bilo koji problem povećanjem kazni, već je neophodno primenjivati sistemske mere koje su uspešno primenjene u zemljima koje su uspešno rešile problem napuštenih životinja. U Novom Sadu je, kaže, problem to što se ovom „problematikom“ bavi nekoliko nadležnih službi, koje ne sarađuju, niti u njima postoji osoba koja razume sveobuhvatno ovaj problem.

– Kada bi te službe sarađivale, onda bismo mogli da pričamo o tome da se zaista grad trudi da ovaj problem reši, a ne samo da priča kako će ovaj problem da reši – ističe Brkljačić.

Upozorava da u Srbiji u svim sferama konstantno izostaje edukacija, kako građana tako i zaposlenih u nadležnim službama.

– Sva istraživanja govore da je od pet napuštenih životinja na ulici, samo jedna rođena na ulici. Znači, moramo da ceo sistem povežemo da bi to dobro funkcionisalo. Edukacija, edukacija, edukacija… – kaže ona dodajući da nikada sa nadležnim službama nije postignut dogovor o zajedničkim akcijama edukacije vlasnika pasa.

VOICE je Komunalnoj policiji postavio pitanje da li imaju u planu nekakvu edukativnu akciju za vlasnike pasa, ali smo i tu ostali bez odgovora.

Nataša Vukmirović

Nema zajedničke regulative EU o kućnim ljubimcima

Nataša Vukmirović iz organizacije Link plus, inače članica Nacionalnog konventa o EU, Radne grupe za poglavlja 11,12 i 13 i Radne grupe za poglavlje 23, za VOICE ukazuje da sve što se dešava u oblasti zaštite životinja u Srbiji nema apsolutno nikakve veze sa harmonizacijom propisa sa Evropskom unijom, jer nema zajedničkih propisa kada su u pitanju kućni ljubimci.

Kako navodi, Zakon o dobrobiti životinja biće u jednom trenutku izmenjen zbog toga što je neophodno usaglašavanje sa propisima EU po pitanju dobrobiti oglednih životinja, životinja na kojima se vrše eksperimenti, kao i farmskih životinja – njihovo držanje, transport, klanje i tako dalje.

Tu je, kaže dalje Vukmirović, akcenat na zaštiti javnog zdravlja zbog sprečavanja širenja zaraznih bolesti koje su zajedničke ljudima i životinjama, te bezbednost hrane.

– S obzirom na to da je EU na neki način koncentrisala ovo naše pridruživanje više privredno nego kao pitanje podizanja standarda uopšte u mnogim oblastima, pa i u oblasti dobrobiti životinja, vi ne možete maltene da pronađete dobrobit životinja u izveštajima Evropske komisije. U novom izveštaju stoji sve isto što je stajalo i prošle godine, da je veoma komplikovano poglavlje 12, da svakoj temi mora da se pristupi strateški, što znači da će morati da postoje strategije za sve živo. Ali kućne ljubimce nećete pronaći kada je u pitanju pridruživanje EU jer tu ne postoji zajednička regulativa. Tu sve što se priča o nacionalnoj strategiji i povećanju kazni kad neko ubije psa ili mačku, to nema nikakve veze. To je populistička politika koja ne služi ničemu – ukazala je Vukmirović.

Dalibor Stupar (VOICE)

Print Friendly, PDF & Email