RERI: Pokrajinska vlast krši zakon, Linglong mora da izradi jedinstvenu studiju uticaja na životnu sredinu

10. Oct 2020 by Darko Šper | Nema komentara

Da li je državni vrh osim zemljišta kineskim investitorima poklonio i zdravlje građana Zrenjanina?

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) uputio je žalbu Ministarstvu za zaštitu životne sredine, kao drugostepenom organu odlučivanja, da poništi rešenje Pokrajinskog sekretarijata urbanizam i zaštitu životne sredine kojim je obavezao kinesku kompaniju Šangdong Linglong da izradi Studiju procene uticaja na životnu sredinu povodom izgradnje miksera za proizvodnju gume.

Kako je za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) rekla pravnica Hristina Vojvodić, RERI smatra da resorni sekretarijat nije smeo da izdaje rešenje za jedno separatno fabričko postrojenje već je to trebalo da učini za kompletan industrijski kompleks koji se gradi u Zrenjaninu. Time je, kako tvrdi,  Pokrajinski sekretarijat usporio postupak.

Linglong je izgradnju fabričkog kompleksa podelio na četiri celine i na taj način uspeo je da izbegne izradu studije o uticaju na životnu sredinu prilikom izgradnje fabričke ograde i pratećih objekata. Ranije je od nadležnih organa obavezan da izradi studiju uticaja u vezi sa izgradnjom fabrike, a najnovijim rešenjem obavezan je da učini isto i prilikom izgradnje miksera za proizvodnju sirove gume.

Postupak je potrebno poništiti i započeti ga iznova. Ne možemo da tvrdimo da je Pokrajina namerno izdala ovakvo rešenje, ali možemo da tvrdimo da ono nije u skladu sa zakonom. Zakon o opštem upravnom postupku je propisao da rešenje mora da bude jasno i čitljivo svakom“, rekla je Vojvodić za VOICE.

Prema njenim rečima, RERI je uz poništenje rešenja Pokrajinskog sekretarijata zatražio i ponavljanje cele procedure. Da je rešenje resornog sekretarijata nejasno i da nije u skladu sa zakonom, Vojvodić tvrdi da jasno govore tačke 1 i 3 jer su kontradiktorne. U prvoj tački se rešenje odnosi na mikser, a u trećoj na celo industrijsko postrojenje.

Ovo je jedinstvena situacija da je jedan projekat podeljen na četiri celine, ako uzmemo u obzir da je ovo, kako je često nazivaju, najveća investicija u Srbiji. Investitor može da pokuša da podeli projekat na više manjih celina, ali je na nadležnim organima da upozore investitora da takvo ponašanje nije u skladu sa zakonom. Smatramo da je ovo jedinstven projekat jer funkcionalno predstavlja jedinstvenu celinu“, smatra Vojvodić.

Hristina Vojvodić: Postupak je potrebno poništiti i započeti ga iznova

Upozorila je i da je važno istaći pitanje izdavanja integrisane dozvole, jer je za određena postrojenja u gumarskoj industriji nju neophodno pribaviti. „Sam Zakon kaže da je u tom slučaju obaveza investitora da pribavi integrisanu dozvolu i izradi studiju o proceni uticaja na životnu sredinu kako bi se što više smanjio štetan uticaj rada postrojenja na životnu sredinu“, rekla je Vojvodić.

Međutim Pokrajinski sekretarijat ne deli mišljenje RERI-ja, te u svom rešenju iznosi stav da za zrenjaninsku fabriku „nije neophodna integrisana dozvola jer se u budućem postrojenju neće vršiti proizvodnja osnovnih organskih hemikalija za proizvodnju gume, nego će se ove hemikalije koristiti za proizvodnju sintetičke gume“.

Ministarstvo zaštite životne sredine može da poništi rešenje nadležnog organa u AP Vojvodina, ali ne može da ga ukine. Ukoliko Pokrajina nakon žalbe ne poništi svoje rešenje, to će značiti da je kineski investitor u potpunosti uspeo u svojoj nameri da izradu studije izdejstvuje samo za fabriku i mikser, što će prema tumačenju RERI-ja dovesti do umanjenja obima procene uticaja na životnu sredinu.

„Ukoliko bi bilo izrađeno više zasebnih studija o proceni uticaja za delove industrijskog kompleksa njihovi zbirni uticaji bi bili manji od uticaja na životnu sredinu koji bi navedeno postrojenje imalo kada bi se radila studija za celokupni industrijski kompleks. Ovim se gubi sama ideja i suština procene uticaja. Naše stanovište je da investitor može da zahteva šta god poželi i to je njegovo pravo, ali su nadležni organi ti koji bi trebali da prihvate ili spreče cepkanje projekta. To je pitanje odgovornosti vlasti u Zrenjaninu i vlasti na pokrajinskom nivou“, smatra Vojvodić.

Kontradiktornostiu rešenju Pokrajinskog sekretarijata?

U rešenju Pokrajinskog sekretarijata u prvoj tački piše da se studija izrađuje za projekat izgradnje miksera za proizvodnju gume fabričkog kompleksa Linglong sa pratećim infrastrukturnim objektima. Međutim, u tački 3 stoji da studija mora da sadrži analizu i ocenu kvaliteta činilaca životne sredine za sve objekte koji se nalaze na katastarskoj parceli 19249 KO Zrenjanin.

Upravo na ovu činjenicu ukazala je Hristina Vojvodić pri tvrdnji da je rešenje nerazumno i kontradiktorno zbog čega bi moralo da bude poništeno i da se kineskoj kompaniji naloži da uradi objedinjenu procenu uticaja za celokupan industrijski kompleks koji se prostire na oko stotinu hektara.

„Ovo je prvi postupak za zrenjaninsku fabriku koji se vodi pred nadležnim organom. Svi raniji postupci trebalo je da budu vođeni pred organima AP Vojvodine i nije trebalo da bude više njih već samo jedan postupak koji će obuhvatiti celu fabriku sa pratećim objektima“, smatra Hristina Vojvodić.

Prethodno je Linglong na volšeban način oslobođen obaveze da izradi Studiju o proceni uticaja prilikom izgradnje fabričke ograde, a potom i pratećih objekata. Naime, kineski investitor se prvi put obratio Gradskoj upravi Zrenjanina prilikom izgradnje pomoćnih objekata, kada je ograda fabričkog kompleksa već bila izgrađena.

„Gradskoj upravi Grada Zrenjanina je dostavljeno 215 mišljenja javnosti, ali je postupak odlučivanja o proceni uticaja obustavljen, što praktično znači da je sprečena javnost da u tom postupku učestvuje. Mišljenja javnosti nisu uzeta u obzir, niti je zainteresovanoj javnosti dostavljeno rešenje kojim je postupak obustavljen. Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine je odbio žalbu RERI-ja tvrdeći da je Gradska uprava Zrenjanina donela ispravnu odluku. Nakon toga smo podneli tužbu Upavnom sudu i taj postupak još uvek traje“, rekla je Hristina Vojvodić.

Prema njenim rečima, sve vreme najveći problem je što javnosti nisu pružene potpune informacije. Ona smatra da je svakom građaninu trebalo objasniti koliki će biti kapacitet, koliko će biti zagađenje i šta će se i na koji način u fabrici guma proizvoditi, kako bi bile poznate i potencijalne posledice takve proizvodnje.

„Za bilo koga ko se bavi zaštitom životne sredine podatak da je počela izgradnja fabričkog kompleksa  pre izrade studije, bilo to i pomoćnih objekata, jednostavno je neprihvatljiv. Ne može invetitor da odredi kapacitete pa da onda radi studiju o proceni uticaja. Ako postoje neki ograničavajući faktori, onda instalisani kapacitet mora biti manji, a samim tim i pomoćni objekti ne moraju biti tog kapaciteta“, rekla je pravnica RERI-ja.

Prema najavi kineskog investitora, fabrika gume će biti izgrađena u tri faze, a prva faza trebalo bi da bude gotova 2021. godine. Kompletan završetak radova najavljen je za mart 2025. Kada fabrika bude u potpunosti izgrađena, u njoj bi trebalo da se proizvodi 3.600 tona finalnih proizvoda ili 13,6 miliona komada guma godišnje.

Linglong ima šest fabrika, a ova u Zrenjaninu biće drugo postrojenje van granica Kine (Linglong ima fabriku na Tajlandu od 2014). Fabrika će se prostirati na 130 hektara, a njena ukupna površina iznosiće 393.660 kvadratnih metara.

Na sajtu kompanije piše „da će se u zrenjaninskoj fabrici primenjivati nove tehnologije kao što su veštačka inteligencija, mobilno istraživanje, veliki podaci i industrijski roboti“, a da će sama proizvodnja podrazumevati „odličan kvalitet, zelenu proizvodnju i vrhunski brend“.

Na javnoj raspravi onemogućeno prisustvo svim zainteresovanim stranama

Kada je reč o Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu za izgradnju same fabrike, ona je urađena po nalogu Gradske uprave Zrenjanina i na kontroverzan način data na uvid zainteresovanim stranama, od kojih su mnogi bili sprečeni da prisustvuju javnoj raspravi. Jedna od zainteresovanih strana bio je i RERI, ali ni njihovi predstavnici 4. septembra nisu uspeli da uđu u zgradu SO Zrenjanin.

Stoga je javnu raspravu o Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu kompleksa proizvodnih pogona za proizvodnju pneumatika sa pratećom infrastrukturom obeležio protest građana u holu zgrade koji su hteli da prisustvuju, ali ih obezbeđenje nije pustilo u salu, jer je zbog epidemioloških mera broj ljudi ograničen na 30.

Polovinu mesta u sali su zauzeli predstavnici kompanije Linglong i članovi tehničke komisije Gradske uprave. Preostala mesta zauzeli su predstavnici medija, tako da je za građane ostalo manje od deset sedišta.Oko stotinak ljudi ostalo je isped Gradske kuće i u holu Skupštine grada.

„To što nam nije dozvoljeno prisustvo javnoj raspravi u Zrenjaninu je jedinstven slučaj u Srbiji i potpuno je neverovatno da se svakom predstavniku javnosti ne dozvoli ulazak u prostoriju gde se održala javna rapsrava. Mi smatramo da se javna rasprava nije ni održala. Ukoliko uslovi za održavanje javne prezentacije nisu postojali gradska vlast je bila dužna da čitav postupak odloži jer ne postoji razlog za sprovođenje postupka po hitnoj proceduri u slučaju kada se radi o komercijalnom projektu“, rekla je za VOICE Hristina Vojvodić.

Uoči tog 4. septembra zrenjaninska nevladina organizacija Građanski preokret pozvala je građane, nevladine organizacije, medije i aktiviste u oblasti zaštite životne sredine da učestvuju u javnoj raspravi, uz upozorenje da gradnja fabrike može imati štetan uticaj na životnu sredinu.

Iz Građanskog preokreta su više puta upozoravali da Linglong planira da usred poljoprivrednog zemljišta, u neposrednoj blizini specijalnog rezervata prirode Carska bara i pokraj grada Zrenjanina, proizvodi oko 14 miliona pneumatika godišnje, te da će mu za transport sirovina i gotovih proizvoda biti potrebno više stotina šlepera dnevno.

„Planirana fabrika stvara i sekundarne opasnosti: nedavno je objavljeno da će preduzeće Šandong Jangu Huataj kemikal u Zrenjaninu graditi fabriku opasnog tributil-fosfata za potrebe svog kooperanta i partnera – kompaniju Linglong“, ukazali su aktivisti Građanskog preokreta.

Štetni otpadni gasovi prete Zrenjaninu i okolini

Bazične sirovine koje se koriste za proizvodnju pneumatika su čađ, kreda, eterična ulja, sintetički kaučuk i stearin (derivat na bazi sumpora). Treba naglasiti da takve fabrike imaju mnogo mikserskih kapaciteta gde se mešaju sastojci od kojih se ona kasnije proizvodi.

Problem sa čađi u vazduhu može biti prisutan ukoliko se on dobro ne skladišti. Isti je slučaj i sa kredom i sumporom. To se takođe odnosi i na sam proces proizvodnje jer ako nije zaokružen može dovesti do toga da vetar raznosi štetne materije i razvejava ih po okolini. U ovom slučaju to je poljoprivredno zemljište tik do buduće fabrike, grad Zrenjanin udaljen par stotina metara, okolna sela i Carska bara.

U podacima sa sajta kompanije Shandong, koja je po tehnologiji proizvodnje vrlo bliska kompaniji Linglong International, navodi seda većina polutanata otpadnih gasova nastalih proizvodnjom gume potiče iz procesa polimerizacije sirovina i termičke obrade u liniji za proizvodnju. Može sadržati veliki broj organskog otpadnog gasa i izduvnih gasova kao što su stiren, benzen, ksilen, butanon, aldehida, sulfida i azot-oksid, koji predstavlju relativno ozbiljan otpadni gas.

„Komponente otpadnog gasa sadrže mirisne materije, koje lebde u pravcu vetra i zadržavaju se u vazduhu duže vreme. Uzrokuju razne štetne efekte. Zbog toga je potrebno efikasno prikupljanje i prečišćavanje da bi se osigurala dobra proizvodnja i rad preduzeća, poboljšalo okruženje u samom pogonu i okruženje u fabrici i ispunili nacionalni zahtevi za zaštitu životne sredine“, navodi se na sajtu kompanije Šangdong.

Postoji pet kategorija komponenti štetnih gasova u gumarskoj industriji – sumporna jedinjenja, prašina ili čađ, jedinjenja koja sadrže hlor, ugljovodonici i organske materije koje sadrže kiseonik.

Spornu studiju izradila je kompanija Enacta iz Beograda, a njen prezenter bio je Dragan Kovačević. On je malom broju okupljenih rekao „da je studija urađena u cilju definisanja potencijalnih uticaja i određivanja potrebnih mera zaštite životne sredine, kako bi se u toku izgradnje postrojenja, a i u slučajevima mogućih udesa, sprečile negativne posledice na životnu sredinu“.

U Studiji piše i da će se u okviru kompleksa proizvoditi gume za putnička, komercijalna vozila, kamione i autobuse, industrijska vozila, kao i gume za poljoprivredna vozila i mašine, a ukupan proizvodni kapacitet svih pogona za proizvodnju pneumatika na lokaciji je projektovan na 13,62 miliona pneumatika godišnje, dok bi pogon radio 340 dana godišnje.

Analizom se zaključuje „da su uticaji koji se mogu javiti u toku izgradnje pogona mali i kratkotrajnog karaktera i uglavnom se odnose na uticaje na kvalitet vazduha, a da će tokom perioda rada projekta, doći do emisija gasovitih, tečnih i čvrstih otpadnih materija, kao i do generisanja određene buke, vibracija i zračenja“.

Navedeno je i da se ne očekuju značajniji uticaji od ispuštanja produkata sagorevanja u atmosferu, da će za tehnološke emitere biti obezbeđen tretman emisija pre njihovog ispuštanja u atmosferu, adekvatan vrsti i koncentraciji očekivanih polutanata, pa će postignute koncentracije biti značajno niže od propisanih graničnih vrednosti, a eventualni uticaj iz proizvodnih pogona na kvalitet vazduha praktično eliminisan.

„Za tehnološke otpadne vode biće obezbeđen adekvatan tretman pre njihovog ispuštanja u sistem gradske kanalizacije, kao i za atmosferske vode sa parkinga i saobraćajnica pre njihovog ispuštanja u recipijent, pa se uticaj projekta na režim i kvalitet voda svodi na minimum“, navode autori Studije.

Navedeno je i da „emisija buke od procesne opreme neće biti od značaja za nivo buke u životnoj sredini, s obzirom na to da će procesna oprema biti smeštena u zatvorenim objektima, uz zadovoljenje uslova radne sredine, a najbliže stambeno naselje udaljeno je više od 700 metara od granica budućeg kompleksa“.

„Navedene mere zaštite životne sredine u toku projektovanja, izgradnje i eksploatacije projekta, kao i kod mogućih udesnih i akcidentnih situacija vezanih za rad objekta, imaju za cilj svođenje mogućih negativnih uticaja u granice prihvatljivosti, tako da smo, kao autori Studije, mišljenja da predmetni objekti neće dovesti do ugrožavanja životne sredine na predmetnom području“, piše u studiji.

Da li je rešenje Pokrajinskog sekretarijata u saglasju sa Studijom?

Rešenje koje je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine 31. avgusta usvojio, prema mišljenju RERI-ja, u suprotnosti je sa Studijom uticaja koja je promovisana u Zrenjaninu, jer se u studiji pominje vulkanizacija kao hemijski proces kojim se dobija sintetički kaučuk.

Po rešenju Pokrajine, sirovine od kojih se proizvodi sintetički kaučuk neće se proizvoditi u Zrenjaninu već će samo biti korištene u procesu proizvodnje sintetičkog kaučuka, te da nije potrebno raditi integrisanu studiju. Zbog toga u RERI-ju smatraju da je takvo rešenje Pokrajine kontradiktorno.

Ekolozi izražavaju sumnju da je biljni i životinjski svet u specijalnom rezervatu prirode Carska bara u potencijalnoj opasnosti jer se nalazi na svega nekoliko kilometara od buduće fabrike guma. U RERI-ju smatraju da je neverovatno da investitor u samom zahtevu navodi zaštićeni status Carske bare ali takođe navodi da fabrika sigurno neće uticati na biljni i životinjiski svet, što budi sumnju da se investitor tim povodom nije obratio Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode.

„RERI je od Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode dobio informaciju da im se Linglong obratio samo jednom prilikom i to zahtevajući izdavanje uslova za hidrogeološka istraživanja, odnosno radova na izradi pet bunara. Iz Zavoda su Linglongu poslali neophodne uslove, ali ih investitor nikada nije primio jer je dva puta neuspešno pokušano uručenje. To nas podseća na situaciju kada okrivljeni neće da primi poziv za sud“, navela je Hristina Vojvodić.

Kada je reč o obavezi kineskog investitora da od Zavoda zatraži mišljenje o uticaju same fabrike i miksera na Carsku baru, u RERI-ju tvrde da su oni već bili u obavezi da ga zatraže jer ih na to obavezuje Zakon o zaštiti prirode. Tačnije, Pokrajinski sekretarijat je to već trebalo ili da traži od Linglonga ili direktno od Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, ali se to do danas nije dogodilo.

„Investitor u samom zahtevu nije dao dovoljno podataka o tehnološkom procesu koji će se koristiti u proizvodnji. Nije na nama da procenjujemo da li će se proizvodnja vršiti na ovaj ili na onaj način, već je na investitoru da pruži potpune informacije o samom proizvodnom postupku. Stav Pokrajine da ovo nije IPPC postrojenje takođe nije utemeljen na potpunim činjenicama“, zaključila je Hristina Vojvodić.

Osim neusklađenih Studija uticaja na životnu sredinu, dodatni problem za Zrenjanince može prestavljati i buduća fabrika Šandong Jangu Huatai Kemikal u kojoj će se proizvoditi sirovine za industriju guma. Glavni proizvodi ove kompanije su hemijski proizvodi od kaučuka kojima se snabdeva gumarska industrija. U zrenjaninskom slučaju reč je o fabrici guma Šangdong Linglong, jer će fabrike biti sagrađene jedna do druge.

To znači da će Zrenjanin za dve godine dobiti još jednu potencijalnu ekološku bombu. Uloga ove sumporane praktično će biti kooperantska, sa instalisanim kapacitetom od 20.000 tona nerastvorljivog sumpora, kao jednog od važnih sirovina za gumarsku proizvodnju. Iz te kompanije su ranije poručili da će Zrenjanin njihovim dolaskom „dobiti najnoviju i najnapredniju tehnologiju“.

A šta će od toga zaista dobiti grad Zrenjanin, koji je nekada bio vodeći industrijski centar prehrambene industrije u SFRJ? Dobiće dve kineske fabrike, od kojih je prvu državni vrh već proglasio za najveću investiciju u Vojvodini u koju će biti uloženo preko 800 miliona evra i otvoreno 1.200 radnih mesta. U slučaju druge investicija će biti manja, a posao bi trebalo da dobije oko stotinu ljudi.

Da bi realizovao svoju ideju Linglong je od Srbije na poklon dobio oko stotinu hektara kvalitetnog poljoprivrednog zemljišta. Postavlja se pitanje da li je državni vrh osim zemljišta kineskim investitorima poklonio i zdravlje građana Zrenjanina. Crv sumnje budi činjenica što su nadležni organi izgleda prekršili propise u skoro svakom aktu koji su do sada izdali.

Darko Šper (VOICE)

Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!

Print Friendly, PDF & Email