News Ticker

Šteta od suše skoro milijardu evra – država se pravi luda!

O katastrofalnoj suši i njenim posledicama za paore, privredu i građane

Najpre su sušu ignorisali i žmurili pred sprženim njivama i katastrofom koja je zadesila paore, a sada nas ubeđuju u to da šteta na usevima nije kakvom se čini i da bi najbolje bilo da ne verujemo svojim očima već njihovim izjavama.

Teško će poljoprivrednik iz Srema čija soja neće poneti ni petsto kilograma po jutru ili ratar iz Banata koji kukuruz neće ni brati, sažvakati izjave ministra trgovine Rasima Ljajića o tome kako ćemo imati svega i za izvoz, ili pak poverovati državnim sekretarima za poljoprivredu da sitaucija nije alarmantna. Verovatno će im još teže pasti ćutanje pokrajinske vlasti koja se uopšte ne oglašava kao da situacija nije najgora baš u Vojvodini i kao da vojvođanski poljoprivrednici, privreda i građani neće na svojoj koži osetiti štetu koja će, sve su prilike, biti bezmalo milijardu evra.

Dobro, Vojvodina nema nadležnosti u poljoprivredi i sad je to dobar izgovor, ali pošteno bi bilo da pokrajinska vlast barem prozbori i pozove, kao onomad, 2012. godine, Vladu Srbije da proglasi elementarnu nepogodu i obešteti paore. Ili, što bi jedino bilo efikasno, da apeluje da se konačno urade ozbiljni izvođački projekti za navodnjavanje u Vojvodini jer oni zapravo ne postoje, a godinama već plaćamo milionske interkalarne kamate na kredite koje su nam dali Arapi, između ostalog i za sisteme za zalivanje. (Isti oni Arapi kojima smo zauzvrat ustupili deset hiljada hektara bačkih oranica.) Ili da očisti i osposobi kanalsku mrežu. Ili da pokrene naučne institute i fakultete da izrade ozbiljnu studiju nove agrotehnike u poljoprivredi, jer imamo takve klimatske uslove da nam ni navodnjavanje neće pomoći u uslovima ekstremne suše. Da ne govorimo o pomoći pokrajinskih robnih rezervi, pošto je pitanje da li one uopšte postoje

Para za odštetu nema, a nema ni želje da se pomogne!

Nikakve odštete naravno neće biti jer para za to nema. Ali, mogli bi se vojvođanski poljoprivrednici osloboditi plaćanja naknada za odvodnjavanje, mogli bi se parcijalno isplatiti podsticaji, a kada ovogodišnja paorska muka mine, mogao, odnosno morao bi se postaviti uslov da subvencija nema ako se ne plati osiguranje.

No, od toga zasad nema ništa, a problem je veliki. Prema onome što se na terenu može videti, najviše su stradali kukuruz i soja, naročito u Sremu i Banatu. U poljoprivrednim udruženjima i vojvođanskim zadrugama procenjuju da je rod soje do 60 odsto manji nego lane i da će prinos biti od tone do tone i po po hektaru, što je izuzetno loše. Očekuje se prinos suncokreta manji od lanjskog 20 odsto, šećerna repa mogla bi podbaciti i 30 do 50 odsto, kukuruz isto toliko.

susa-kuk

Mnogi paori ove godine kukuruz neće ni brati (foto: Agrosmart)

Ako smo lane ubrali oko šest miliona tona kukuruza, pod uslovom da ove godine uberemo upola manje, šteta će biti oko 400 miliona evra. Soje smo lane imali oko 800.000 tona, a ako je ove godine bude dvostruko manje, šteta će biti oko 120 miliona evra. Na šećernoj repi koje smo posejali na oko 50.000 hektara, šteta bi mogla biti oko 150 miliona evra, a na suncokretu oko 60 miliona. Valja imati na umu da je ovogodišnji prinos pšenice bio umanjen 20 odsto zbog manjih posejanih površina i nepovoljnih vremenskih uslova tokom vegetacije. Takođe, suša će smanjiti rod voća, povrća i ostalih ratarskih kultura tako da je šteta od oko milijardu evra gotovo izvesna.

Naravno, sve će se znati tek kada paorska roba bude u ambarima, ali da je dobro – nije.

Ni kiša ne pomaže više

Prema rečima saradnika Instituta za kukuruz Željka Kaitovića rod kukuruza biće ove godine umanjen za 60 odsto u odnosu na 2016, a zbog suše, a i kvalitet će biti lošiji. Kiša koja je pala prethodnih dana ne može, po njemu, značajnije popraviti stanje, jer je nedovoljna i loše raspoređena.

Ovaj stručnjak ukazuje na to da su usevi pod kukuruzom u tako lošem stanju da ni intenzivnije padavine ne bi pomogle. Objašnjava da je navodnjavanje najefikasnija mera u doba suše, ali da je reč o ozbiljnom i zahtevnom poslu koji se nikada se ne može u celosti realizovati.

soja suša

Pored kukuruza, soja najugroženija (foto: Agrosmart)

Stručnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu Miloš Vidić ukazuje u razgovoru za VOICE da je ovo veoma loša godina i za soju, ali i za druge prolećne kulture.

– Imali smo izuzetne temperaturne šokove i takve stresne situacije nikako ne odgovaraju biljkama. Kada je o soji reč, bojim se da je situacija kao 2012. godine, kada smo imali najveću decenijsku sušu i štetu. Ako kiša padne krajem nedelje, može dobro doći kasnostasnijim sortama koje još imaju zelenog lista, ali neće mnogo pomoći – kaže dr Vidić.

On podseća na to da je 2016. prosečan prinos soje bio oko 3,5 tone po hektaru i da je to bila rekordna godina u pogledu prinosa i ukupne proizvodnje.

Mile Zarin foro agrodan.rs

Mile Zarin: Ima parcela sa stopostotnom štetom, na kojima nema klipa

Poljoprivrednik Mile Zarin iz Jaše Tomića kaže da je stanje u Srednjem Banatu katastrofalno. Po njemu, soja će podbaciti i 70 odsto u tom delu Vojvodine, a prvi otkosi suncokreta nisu ohrabrujući. Kod kukuruza je stanje šariliko – u zavisnosti od vremena setve, tako da ima parcela sa stopostotnom štetom, na kojima nema klipa. Sejane su sorte koje je zahvatila vrućina kada je kukuruz trebalo da se opraši i ostao je jalov, kaže ovaj ratar.

– Niko ne reaguje, niko nam se ne obraća. Zato nam država uzima taksu za svinjce i kokošinjce, na sve ovo imamo nove namete. Pričaju da imaju pune fondove, a šta su dali poljoprivredi ove godine? Pa ništa. Pričali su o investicijama, a u martu sam podneo zahtev za povraćaj za sejalicu, još mi nisu ni odgovorili da li ću pomoć dobiti, a kamoli da su platili – kaže Zarin.

Po njemu, ova godina je za vojvođanske poljoprivrednike gora od 2012. Nikakvoj odšteti se i ne nada jer, podseća, ni pre pet godina kada je šteta bila veća, na kraju nije proglašena elementarna suša, jer se, kako kaže, sve radi da bi se šteta umanjila i stvorio privid da je sve u redu.

Južni Banat najugroženiji

I predsednik Upravnog odbora Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić smatra da je šteta nenadoknadiva i da poljoprivrednici neće moći ni da pokriju troškove proizvodnje.

– Južni Banat je najugroženiji. Kod kukuruza, kojeg najviše sejemo, smanjenje prinosa je više od 50 odsto. Stanje je, plašim se, gore nego 2012. Neki naši članovi počeli su sa tanjiranjem i sve su prilike, 20 odsto površina u ovom delu Banata, odnosno parcele na kojima se kukuruz nije ni oprašio će se potanjirati. Poljoprivrednici svakako ne mogu da vrate uloženo – kaže za VOICE Jakšić, koji zastupa organizaciju čiji članovi obrađuju preko 350.000 hektara.

On napominje da je reč o profesionalnim poljoprivrednicima koji uvek očekuju visoke prinose i maksimalan rod ali ove godine to nije slučaj.

jovica jakšić

Jovica Jakšić: Zalivali smo noću sa 30 litara vode po metru kvadratnom, ali posle 24 sata zemlja je izgledala kao da nije ni kapi došlo (foto: lična arhiva)

– Navodnjavamo, imamo sisteme, ali ni to nije puno pomoglo. Zalivali smo noću sa 30 litara vode po metru kvadratnom, ali posle 24 sata zemlja je izgledala kao da nije ni kapi došlo. Uzrok su i kanalske mreže jer u kanalima nema vode, brane su otvorene. Da je bilo podzemnih voda, navodnjavanje bi dalo rezultate – kaže Jakšić.

On podvlači da se uvek kao najefikasnije rešenje do sada pokazalo osiguranje useva i da na tome treba insistirati.

Navodnjavanje poluistinama

Tek sad kada je katastrofalna suša napravila šetetu od oko milijardu evra, opet se priča o zalivnim sistemima čija će izgradnja početi čim suša prođe i rod bude desetkovan.

I dobro. Bolje ikad nego nikada. Da zaboravimo da zajam ova vlada pet godina najavljuje. Da zaboravimo da je kredit odavno odobren, ali oni i dalje šibicare i prećutkuju suštinu. Ne lažu već govore poluistinu da bi pokazali onima koji pojma nemaju kako rešavaju problem suše i kako brinu o paorima i poljoprivredi.

Dakle, kako su pre par dana obnarodovali iz Ministarstva poljoprivrede i Republičke direkcije za vode, u Vojvodini počinje izgradnja četiri sistema za navodnjavanje, od ukupno 11 predviđenih u čitavoj zemlji, koji će se finansirati kreditom od 100 miliona dolara, koji je Srbija uzela od Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Radovi će početi u narednim danima i trajaće od sedam do 12 meseci, a ovim sistemom će biti pokriveno više od 20.000 hektara zemlje.

Iz tih izjava jasno je da sistemi za navodnjavanje koji će biti izgrađeni od arapskih para uopšte u ovoj prvoj fazi izgradnje nisu namenjeni da navodnjavaju paorske njive, to jest male posede već isključivo da se voda dovede do velikih kompleksa i kompanija, to jest onih arapskih i tajkunskih. Tačnije, do poljoprivrednih kombinata i oranica koje su kupili stranci u državi koja namerava da zabrani prodaju zemlje strancima.

Doći će na red paori, ali tek kada se završi ovaj prvi posao.

Slađana Gluščević (VOICE, naslovna fotografija: Pixabay)

voice_logo

1 Trackbacks & Pingbacks

  1. VOICE: Šteta od suše i do milijardu evra | Istinomer vesti

Leave a Reply