News Ticker

VOICE: JKP Čistoća nema dozvolu za odlaganje otpada!

Nezakonito poslovanje novosadskog javnog preduzeća

Javno komunalno preduzeće Čistoća, zaduženo za upravljanje otpadom u Novom Sadu, ne poseduje dozvolu za njegovo odlaganje, kao ni upotrebnu dozvolu za gradsku deponiju, saznaje VOICE. Pored toga, preduzeće ne sprovodi redovne kontrole kvaliteta vazduha i podzemnih voda, iako je zakonski u obavezi da vrši merenja nekoliko puta godišnje.

Skoro šest meseci od kako je Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) zahtevao da mu se dostave spomenute dozvole i rezultati monitoringa vode i vazduha, a nakon nekoliko intervencija Poverenika za informacije od javnog značaja, preduzeće Čistoća priznalo je da ne poseduje dozvolu za odlaganje otpada i upotrebnu dozvolu za gradsku deponiju, propisane članovima 30. i 33. Zakona o upravljanju otpadom.

Dozvola za odlaganje otpada postala je zakonska obaveza svakog lica koje se bavi upravljanjem otpadom još 2009. godine, što znači da Čistoća svoju pretežnu delatnost obavlja skoro deceniju mimo zakona. Umesto odlaganja, na deponiji je dozvoljeno privremeno skladištenje sekundarnih sirovina, i to ne svih, već samo onih koje se dobijaju separacijom otpada, što potvrđuje dozvola koju je 2010. godine izdala Gradska uprava za zaštitu životne sredine.

Informativna služba JKP Čistoća navela je da je u više navrata podnošen zahtev nadležnim organima za izdavanje neophodne dozvole, svaki put bez odgovora. Naposletku, firma čiji je osnivač Grad Novi Sad, zatražila je zvanično obrazloženje od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine sa pitanjem da li postoji način da se pribavi sporna dozvola, na šta je Ministarstvo odgovorilo da se ona izdaje samo odlagalištima koja zadovoljavaju tehničke, tehnološke i druge uslove, a da će se o radu novosadske deponije izjasniti do kraja 2018. godine.

Razlog za neizdavanje dozvole za odlaganje otpada može se pronaći u odgovoru JKP Čistoće na pitanje zbog čega ne poseduje upotrebnu dozvolu za odlagalište, a koji glasi da je „gradska deponija u Novom Sadu kontrolisano smetlište, a ne sanitarna deponija“, što znači da ne zadovoljava ni minimum uslova za izdavanje takvog rešenja.

Pokrajinski sekretar za zaštitu životne sredine i održivi razvoj Vladimir Galić odbio je da prokomentariše činjenicu da JKP Čistoća godinama posluje nezakonito, kao i da objasni kako je moguće da se tretiranje otpada, jedna od najbitnijih komunalnih delatnosti u glavnom gradu Vojvodine, koja je direktno povezana sa njegovim resorom, odvija suprotno propisima. Galić je tražio da se obratimo sekretarijatu pismeno pošto „postoji mnogo deponija u Vojvodini i ne može sve da zna o svakoj“.

Međutim, ni Pokrajinski sekretarijat nije bio mnogo rečitiji, već je u dopisu samo ukazao na to da dozvole izdaje Gradska uprava za komunalne poslove Grada Novog Sada.

U odgovoru Gradske uprave za komunalne poslove navodi se da taj organ ne poseduje podatak zbog čega dozvola za odlaganje otpada i upotrebna dozvola nisu izdate JKP Čistoća, jer „tražena dokumenta i informacije nisu nastali u radu ili u vezi sa radom uprave“. U nastavku se dodaje da je potrebno obratiti se Čistoći, što bi značilo – paradoksalno –  da je samo preduzeće odgovorno za izdavanje dozvola.

Celu situaciju u vezi sa gradskom deponijom, jednim od najvećih ekoloških problema Novog Sada, nije želela da komentariše ni pomoćnica načelnice Gradske uprave za zaštitu životne sredine Dragica Branković. Na konferenciji „Pare nisu problem, para ima“, na kojoj se govorilo o trošenju „ekološkog“ dinara, Brankovićeva je upitana za mišljenje  o informaciji da Čistoća ne poseduje neophodne dozvole za upravljanje otpadom. I pre nego što je pitanje postavljeno do kraja, ona je odgovorila da „to nije u ingerenciji gradske uprave koju predstavlja i da nema komentar“.

Igor Jezdimirović: “Vreme prolazi, deponija raste, zagađenje se povećava, zdravlje ljudi je sve ugroženije”

Zastupnik udruženja Inženjeri zaštite životne sredine Igor Jezdimirović smatra da propust u radu Čistoće nije usamljen primer u našoj državi i da postoji velika razlika između slova na papiru i onoga što se susreće u praksi. „Nagomilani problemi u upravljanju otpadom nisu prioriteti donosiocima odluka. Sramota je da Novi Sad, drugi grad po veličini u Srbiji, nema rešena ova pitanja, koja direktno utiču na zdravlje njegovog stanovništva i budućnost razvoja samog Grada“, smatra on.

Prema Jezdimirovićevom mišljenju, izostanak konkretnih odgovora i obrazloženja od strane nadležnih organa predstavlja odličan primer prebacivanja odgovornosti. „Vreme prolazi, deponija raste, zagađenje se povećava, zdravlje ljudi je sve ugroženije i dok građani ne shvate da moraju da se izbore za svoje ustavom zagarantovano pravo na zdravu životnu sredinu i informacije o njenom stanju, ovo stanje se neće promeniti“, kaže on.

Neodgovornost i ugrožavanje javnog zdravlja

Iako je po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja Čistoća bila dužna da dostavi podatke monitoringa vazduha i podzemnih voda u roku od 48 sati, s obzirom na to da se radi o bezbednosti javnog zdravlja, ona je to učinila tek nakon skoro pola godine i posle više reakcija nadležnog poverenika.

Bez obzira na to što je VOICE tražio da mu se dostave najsvežiji podaci o monitoringu podzemnih voda na deponiji, koji se po zakonu sprovodi četiri puta godišnje, to preduzeće je dostavilo izveštaj sastavljen mesec dana nakon što je VOICE podneo zahtev za njegovo dostavljanje, to jest u julu 2017. godine. Inače, do sedmog meseca trebalo je da budu sprovedena dva merenja kvaliteta podzemnih voda, koje su ranije u više navrata označene kao opasnost po zdravlje Novosađana.

Kako piše u Izveštaju o analizi vode, sastavljenom od strane „Instituta za zaštitu na radu“, od šest uzoraka četiri ne zadovoljavaju referentne vrednosti propisane Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vodi i rokovima za njihovo dostizanje.

Degazatori i vazduh – večni problem deponije

Baš kao što nije vršila redovnu analizu kvaliteta podzemnih voda, „Čistoća“ nije sprovodila ni redovan monitoring vazduha. Iako je VOICE tražio da mu se dostave najskoriji rezultati, zaključno sa 5. junom prošle godine, „Čistoća“ je prosledila rezultate monitoringa iz avgusta 2016. Prema članu 20. Uredbe o merenjima emisija zagađujućih materija u vazduh, monitoring je neophodno sprovoditi dva puta godišnje, prvo merenje u prvih šest meseci, a drugo merenje u drugih šest meseci, što ukazuje na to da drugi ciklus redovnih merenja za 2016. nije rađen.

U izveštaju starom godinu i po dana, navode se gotovo svi problemi sa gasom o kojima je VOICE ranije pisao. Zabeleženo je da je sistem za degazaciju, namenjen ispuštanju nagomilanog metana i ostalih potencijalno opasnih gasova, u katastrofalno lošem stanju. Od 98 degazatora gotovo polovina je zatrpana ili je do njih bilo nemoguće doći zbog rastinja i vode. U ništa boljem stanju zatečeni su i pijazometri, bunari za kontrolu gasnog pritiska: od ukupno šest, jedan je bio nepristupačan, dok su dva u momentu analize bila u rekonstrukciji.

Za poslednjih skoro 20 godina, potreba za rešavanjem problema degazacije na deponiji spominje se konstantno, prvi put u Projektu sanacije, zatvaranja i rekultivacije iz 2000. godine, kada je gas označen kao opasnost zbog zapaljivog metana i uzročnika zaraznih bolesti, zbog čega je preporučena sanacija postojećeg degazacionog sistema.

Ista preporuka navodi se i u tehničkom izveštaju iz 2009. godine, kada gotovo nijedan degazator nije prošao bez primedbe. Tada je registrovano da je u većini njih prisutna voda i gusta vegetacija, a čak 18 degazatora nije pronađeno na predviđenoj lokaciji. Nakon te analize ponovo je preporučena sanacija sistema za ispuštanje štetnih gasova, najviše zbog opasnosti od eksplozije i izbijanja požara, poput onog koji je letos zahvatio novosadsku deponiju.

Prema rečima Nevene Nenadović iz udruženja Inženjeri zaštite životne sredine, koja je za VOICE analizirala Čistoćine izveštaje, dostavljeni rezultati monitoringa su veoma „konfuzni“, s obzirom na broj degazatora koji su zabeleženi, a nisu prošli merenja.

„Javno komunalno preduzeće je dužno da obezbedi uslove za merenje gasova na svim prijavljenim tačkama njihove emisije. Zato je meni skroz nejasan ovaj izveštaj, ne znam kako posle izračunaju presek“, kaže ona i dodaje da je sumnjivo što je obe kontrole radila ista laboratorija, jer se takva praksa izbegava zbog mogućih zloupotreba.

I pored bitnih propusta u vezi sa stanjem degazatora i pijazometara, u kratkom zaključku merenja, koje je sproveo Institut za zaštitu na radu, konstatuje se samo da je gradska deponija još uvek aktivna i da je teško postaviti jednostavna pravila po kojima se odvijaju procesi razlaganja otpada u metanskoj fazi, dok se o mnogobrojnim problemima degazacionog sistema ne spominje ni reč.

Mladen Savatović (VOICE) 

Print Friendly, PDF & Email
About Mladen Savatovic (10 Articles)
Mladen Savatović, novinar je VOICE-a i master komunikologije. Piše tekstove o nepravilnostima u radu lokalnih samouprava, zloupotrebe novca i moći, ekologiji i drugim društveno-političkim temama. Od 2014. do 2016. godine radio je kao glavni i odgovorni urednik Univerzitetskog odjeka, studentskog portala Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Pisao je za studentske portale iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine, kao i za lokalne novine „North Myrtle Beach Times“ i „Loris Times“ iz Južne Karoline, SAD. Učestvovao u projektu „Dan u tvojim cipelama“, koji se bavio podizanjem standarda u izveštavanju o osobama sa invaliditetom, koji je organizovala Novosadska novinarska škola.

1 Comment on VOICE: JKP Čistoća nema dozvolu za odlaganje otpada!

  1. Ima li Ciklonizacija potrebne dozvole i ovlašćenja da pesticidima zagađuje grad o trošku budžeta?

2 Trackbacks & Pingbacks

  1. VOICE: "JKP Čistoća nema dozvolu za odlaganje otpada!" - Inženjeri zaštite životne sredine
  2. VOICE: „JKP Čistoća nema dozvolu za odlaganje otpada!“ - Zelena lista

Leave a comment

Your email address will not be published.


*


This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.