News Ticker

VOICE: Prijave protiv organizatora blokada – da sirotinji više ne padne na pamet da protestuje

Državna strategija suzbijanja građanskog nezadovoljstva

Protest kojim su građani ovog meseca blokadom saobraćaja širom Srbije izrazili nezadovoljstvo zbog poskupljenja goriva okarakterisan je kao nepropisno parkiranje ili ometanje saobraćaja, i to mahom za učesnike protesta sa čela kolone, svedoče prekršajni nalozi koji ovih dana pristižu na adrese širom Srbije.

Ovakav potez vlasti ima za cilj da zastraši građane kojima Ustav garantuje pravo na javno okupljanje i negativno će uticati na stepen slobode u društvu, kažu u Komitetu pravnika za ljudska prava (YUCOM). “Svakako da bi bilo dobro za celo društvo da se barem jedan broj građana pobuni i iznese svoju odbranu pred sudom”, smatraju u YUCOM-u.

Tačan broj poziva građanima koji su učestvovali u junskim blokadama da se jave u policijsku stanicu i izjasne o prekršaju, kao i broj prekršajnih naloga po Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima je nepoznat, ali primera iz nekoliko opština u Vojvodini svedoče da pozivi stižu na adresi desetina onih čiji su automobili bili na čelu protesnih kolona ili izloženi fotografisanju od strane pripadnika policije.

Poziv da se jave u policijsku stanicu i izjasne ko je na dan blokade upravljao njihovim automobilom stigao je do sada na adrese desetak građana opštine Srbobran i isto toliko u opštini Vrbas.

“Blokirali smo saobraćaj na sat vremena, u dva navrata na dve lokacije u Vrbasu. Policija je bila prisutna i nikakvih problema nije bilo. Čak su nam i policajci rekli da je sve uredu dok je protest miran. Bili smo svesni da fotografišu i snimaju automobile. Tek deset dana kasnije, stižu nam pozivi. Bez nekog jasnog reda. Neki su dobili za prvi dan, neki za drugi. Neki nisu. Ljudi su zbunjeni i ogorčeni. Postavlja se pitanje da li je bolje da platimo odmah što znači polovinu kazne i zauvek zaboravimo javno izražavanje nezadovoljstva u ovoj državi ili treba svaki pojedinac da krene u bitku za pravo svih građana na javno okupljanje”, kaže jedan od građana Vrbasa koji je dobio poziv da se u roku od osam dana javi u policijsku stanicu i izjasni o prekršaju.

“Razloga za nezadovoljstvo ima gde god pogledate”

Slobodan Rajačić (sedi): “Mi smo građani koji imaju ustavno pravo da izraze nezadovoljstvo”

Više desetina vozila blokiralo je magistralni put Vrbas-Kula 9. juna, a tri dana kasnije put Kula- Bačka Topola. Deset dana kasnije na adrese trojice meštana Lipara stigli su prekršajni nalozi za ometanje saobraćaja, uz kaznu od pet hiljada dinara iz Policijske uprave Sombor.

Kažu da su se iznenadili kaznom za saobraćajni prekršaj, s obzirom da je na blokadi 11. juna intervenisala žandarmerija, te da je nekolicina privedena u policiju. Tamo su, kažu, dali izjave da učestvuju u protestu.

“Zašto nas je policija privela u stanicu, ako smo samo napravili saobraćajni prekršaj? Dao sam izjavu zašto sam u ovim godinama dao podršku omladini i izašao sa njima na blokadu, a ovakve kazne su ponižavajuće. Odlučili smo da nećemo da platimo i tražimo da sud odluči jesmo li saobraćajni prekršajci ili građani koji imaju ustavno pravo da izraze nezadovoljstvo?”, revoltiran je 73-godišnji Slobodan Rajačić, meštanin Lipara, sela koje od 2013. godine odbija da opštinskom komunalnom preduzeću preda upravljanje nad vodovodom i grobljem koje su, tvrde Liparčani, izgradili od sredstava samodoprinosa.

Otpor meštana ovog kulskog sela prema vladajućim strukturama kulminirao je na prošlogodišnjim izborima za Savet mesne zajednice kada je lista seoske grupe građana u trci sa onom sa imenom predsednika Aleksandra Vučića pobedila sa 11 prema 0.

Rajačić kaže da su upravo Liparčani bili najbrojniji na protestnoj blokadi, ali da cena goriva nije

jedini razlog njihovog nezadovoljstva. “Ne mislim ni da su ljudi u drugim selima i gradovima u Srbiji izašli samo zato što je benzin poskupeo. Razloga za nezadovoljstvo ima gde god pogledate i građani su umorni od svega. Zato se protesti nisu nastavili, ali očigledno je da vlast želi da se obezbedi za ubuduće. Da više sirotinji ne padne na pamet da izađe na ulicu”, kaže penzioner iz Lipara.

Da prekršajne kazne imaju za cilj pre svega da zastraše građane i spreče buduća javna okupljanja, smatra i Milan Filipović iz YUCOM-a.

“Ustav Republike Srbije građanima garantuje pravo na javni skup, a Zakon o javnom okupljanju ne predviđa nikakve sankcije za učesnike osim ako se po nalogu policije da prekinu okupljanje ne raziđu. Ni sam Zakon o javnom okupljanju od 2016. godine nije usklađen sa Ustavom jer nalaže obavezno prijavljivanje skupa uz mogućnost da se svaki neprijavljeni skup prekine isključivo iz formalnih razloga, a da se organizatori prekršajno gone. Iako je Zakon predvideo i spontana okupljanja koja se ne prijavljuju, uslov da ista ne smeju imati poziv organizatora, obesmislio je njihovo uvođenje i omogućio vlastima da takva okupljanja diskvalifikuju uz pomoć objava na socijalnim mrežama kojim se takav skup najavljuje ili komentariše. To znači da je stvoren osnov da od volje aktuelne vlasti zavisi da li će odobriti neki javni skup. Ranije smo imali situacije da se učesnici protesta kažnjavaju za remećenje javnog reda i mira, na primer zbog buke, ali je Ustavni sud zauzeo stav da takve presude nisu u skladu sa pravom građana da se okupljaju. Na mišljenje Ustavnog suda se čeka dugo, a to je jedini put da se i u ovom slučaju dokaže pravo građana”, kaže Filipović za VOICE.

A do tada, na građanima kojima su izrečene prekršajne kazne je odluka da li će istu platiti ili pokušati da sudskim putem isteraju pravdu.

Suzbijanje protesta prekršajnim postupcima

U YUCOM-u za VOICE kažu da je poslednjih godina pokrenut značajan broj prekršajnih postupaka protiv učesnika različitih protesta u Srbiji i da takva praksa negativno utiče na građanske slobode. S druge strane, tek mali broj postupaka dobio je svoj sudski epilog. Prema istraživanju sprovedenom u Nišu, Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu, najviše prekršajnih postupaka pokrenuto je protiv učesnika protesta Ne davimo Beograd i Protiv diktature. U više od 30 sudskih postupaka doneto je šest odluka, uglavnom oslobađajućih ili zastarelih.

“Ne verujem da je namera države da sve te prekršajne kazne stignu pred sud ili da građani idu u zatvor. Cilj je da se građani zastraše. Svakako da bi bilo dobro za celo društvo da se barem jedan broj građana pobuni i iznese svoju odbranu pred sudom. Time brani pravo svih. Međutim, u pitanju je veliki broj pojedinaca i svako će doneti odluku za sebe”, objašnjava Filipović.

Ranka Ivanoska (VOICE) 

Print Friendly, PDF & Email

Leave a comment

Your email address will not be published.


*


This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.