Skip to main content

VOICE: RTV se sigurnim koracima kreće ka bankrotu

24. jun 2018. Istraživanja
5 min čitanja

Gubitak Radio-televizije Vojvodina u 2017. godini iznosio je 131 milion dinara, a ukupna dugovanja u ovom trenutku iznose više od 650 miliona dinara, usled čega pokrajinskom javnom medijskom servisu preti blokada računa jer više nije u stanju da se komercijalno zadužuje.

Kako se navodi u finansijskom izveštaju za prošlu godinu, JMU RTV je 2017. završila sa ukupnim gubitkom od 131,14 miliona dinara, a taj trend nastavljen je i u prvom kvartalu ove godine, pošto je već zabeležen gubitak u iznosu od 12,9 miliona dinara.

Ukoliko bi RTV nastavio da na ovaj način posluje, izgledi da doživi bankrot sve su realniji. Poredeći poslovanje JMU RTV za 2017. sa poslovanjem u 2016. godini, može se primetiti pad poslovnih prihoda u iznosu od 6,84 miliona dinara.

Pad prihoda je primetan u prodaji proizvoda i usluga, kao i u prihodima od subvencija, dotacija i donacija. Posebno treba istaći da je pad u iznosu od 5,95 miliona dinara evidentiran na prihodima od prodaje reklamnog vremena.

Podaci do kojih je ranije došao VOICE takođe su pokazivali da je pokrajinski javni medijski servis na putu da bankrotira jer su poslovni prihodi u 2016. bili umanjeni za neverovatnih 1,6 milijardi dinara u odnosu na 2014. godinu.

Prema Altman Z-Skoru, koji predviđa verovatnoću da preduzeće bankrotira u naredne dve godine, JMU RTV je za 2014. imalo koeficijent 6.12, dok je u 2016. taj koeficijent iznosio svega 1.38, što je pokazatelj da je preduzeće blizu zone rizika da bankrotira u narednom periodu.

Referentni koeficijent Altman Z-Skora prema kojem postoji velika verovatnoća za bankrotstvo iznosi 1.23, dok se preduzeća sa skorom iznad 2.9 smatraju sigurnim.

Da je finansijska situacija u RTV-u krajnje složena potvrdio je i Upravni odbor pokrajinskog javnog medijskog servisa, koji je prvo u novembru prošle godine usvojio Plan finansijske konsolidacije, sa  predviđenim merama štednje u svim segmentima poslovanja.

Na sednici održanoj 13. aprila ove godine Upravni odbor je konstatovao da mere štednje nisu imale pun efekat jer se negativan trend odnosa prihoda i rashoda nastavio i u prvim mesecima ove godine, što je dovelo do ozbiljne nelikvidnosti i nesolventnosti.

„Trenutno iznos obaveza RTV prelazi pomenutih 650 miliona dinara, od čega je 364,4 dospelo, a 306,4 miliona dospeva do polovine 2019. JMU se suočava sa rizikom blokade računa. Zbog toga su mogućnosti daljeg komercijalnog zaduživanja radi finansiranja osnovne delatnosti iscrpljene“, piše u zaključku Upravnog odbora u kojio je VOICE imao uvid.

I pored mera štednje rashodi značajno uvećani

I pored mera štednje koje je Upravni odbor JMU RTV nametnuo, poslovni rashodi su prošle godine bili veći u odnosu na 2016. za 120,66 miliona dinara. Povećanje troškova je, između ostalog, primetno na troškovima zarada, naknada zarada i ostalih ličnih rashoda u iznosu od skoro 19 miliona dinara (ponovo je primetan trend rasta isplate inostranih dnevnica i naknada po autorskim ugovorima, ugovorima o delu i autorskim honorarima). Primetan je i rast troškova proizvodnih usluga za 35 miliona dinara, što je zanimljiv podatak iz razloga što je došlo do drastičnog pada kvaliteta programa a povećanja troškova proizvodnje istog!?

Gledajući najveće dobavljače JMU RTV, primetan je rast potraživanja od strane agencije za posredovanje pri zapošljavanju Optimum MB-NS u iznosu od 3,59 miliona dinara i Eparhijskog odbora Pravoslavne eparhije Bačke u iznosu od oko četiri miliona dinara (Eparhija u 2016. nije imala potraživanja prema RTV-u).

Karikatura: Stups (Autonomija)

Gledajući stanje ukupnih obaveza na kraju prvog kvartala ove godine, obaveze RTV-a prema dobavljačima iznosile su 146,6 miliona dinara, bankama se dugovalo 286 miliona, dok su potraživanja Ministarstva finansija Srbije iznosila 220 miliona dinara (reč je o beskamatnim pozajmicama, koje je RTV uzeo radi likvidnosti na kraju prošle godine).

Upravni odbor je konstatovao da su mere štednje dovele do pojave negativnih efekata na nesmetanu realizaciju programa (iako su troškovi proizvodnje u 2017. uvećani), s obzirom na to da je većina nabavki odložena i da nije moguće obezbediti osnovna ulaganja u proizvodnju programa.

„Ovome treba dodati i činjenicu da više od tri četvrtine zaposlenih ostvaruje zaradu ispod republičkog proseka (prosek u RTV-u u januaru ove godine iznosio je 45.873 dinara) i da postoji objektivna opasnost da RTV neće biti u mogućnosti da redovno isplaćuje zarade i naknade zaposlenima na postojećem nivou“, navodi u se u zaključcima UO.

Da bi se omogućilo održivo poslovanje JMU RTV, UO konstatuje da se menadžent u prethodnom periodu obraćao za finansijsku pomoć pokrajinskoj i republičkoj vladi. Rezultat toga bila je pozajmica Ministarstva finansija bez koje RTV ne bi bo u stanju da redovno isplaćuje plate zaposlenima.

Dodaje se da je neophodno što pre inicirati nove razgovore sa nadležnim pokrajinskim i republičkim institucijama za iznalaženje mera kojima bi se obezbedio kontinuitet rada i emitovanja programa JMU RTV. Pored ostalog, to podrazumeva novo beskamatno zaduživanje kod Ministarstva finansija, jer trenutni prihodi ne omogućavaju normalno funkcionisanje pokrajinskog javnog medijskog servisa.

S tim u vezi, RTV je već tražio pozajmicu iz republičkog budžeta za 2018. jer je, kako smatraju u menadžmentu RTV-a, postojeći sistem privremenog finansiranja imao za posledicu drastičan pad prihoda od oko 1,7 milijardi dinara u 2015. u odnosu na 2014. Slični prihodi ostvareni su i u narednim godinama, a trend je nastavljen i ove.

Jedno od rešenja povećanje takse za javne medijske servise

Upravni odbor RTV-a je Vladi Srbije još ranije predložio izmenu Zakon o javnim medijskim servisima, kojom bi se omogućila promena načina raspodele naplaćenih sredstava od TV takse na teritoriji Vojvodine. To bi značilo da umesto sadašnjeg modela 70:30 u korist RTV-a, ubuduće ovoj medijskoj kući pripadne 80 odsto sredstava, a RTS-u 20 odsto. Takođe je predloženo da se postepeno poveća i visina takse sa sadašnjih 150 dinara.

RTV je dostavio predloge kako bi taj javni servis poslovao ukoliko bi taksa bila povećana sa sadašnjih 150 na 200, 250 ili 400 dinara. U obzir su uzeta oba modela preraspodele sredstava od TV  takse naplaćenih na teritoriji Vojvodine, sa ili bez zadržavanja dotacije iz budžeta Srbije (poslednje dve godine iznosi oko 900 miliona dinara za RTV).

Procena rukovodstva RTV-a je da bi za normalno finansiranje javnog servisa visina takse sa sadašnjih 150 dinara morala biti veća od 200 dinara. U budžetu Srbije za 2018. godinu, baš kao i lane, za finansiranje rada javnih medijskih servisa predviđeno je četiri milijarde dinara. Od toga 3,1 milijarda pripada RTS-u, dok je RTV-u namenjeno 900 miliona dinara.

Zakon o javnim medijskim servisima Upravnim odborima RTV i RTS dozvoljava da odrede visinu TV takse do iznosa od 500 dinara. Trenutni iznos takse na teritoriji Srbije je skromnih 150 dinara zbog čega Vlada Srbije svake godine pomaže javne servise sa pomenutih četiri milijarde dinara.

Početak finansijskog sunovrata RTV-a vezuje se za 2015. godinu, kada se ova medijska kuća isključivo finansirala iz budžeta Srbije. Pošto je pretplata za javni servis zvanično ukinuta avgusta 2014, građani Srbije tu obavezu nisu plaćali sve do 1. januara 2016. godine. U tom periodu RTS i RTV finansirani su direktno iz državnog budžeta sa 7,5 milijardi dinara godišnje (za RTS 5,8 milijardi, a za RTV 1,8 milijardi dinara).

Od 1. januara 2016. građani su u obavezi da uz račun za elektrodistribuciju izdvajaju mesečno po 150 dinara na ime TV takse, dok se ostatak budžeta javnih servisa obezbeđuje iz državne kase, to jest opet iz džepova građana.

U brojkama to izgleda ovako: RTV je od TV pretplate 2013. godine zaradio 2,86 milijardi dinara, a godinu dana kasnije ukupan prihod bio je 1,67 milijardi upravo iz razloga što je u avgustu obustavljena TV pretplata. Naredne 2015. TV pretplate nije  bilo, a uvođenjem TV takse 2016. RTV je zaradio svega 1,12 milijardi dinara.

S obzirom na to da se u zakonu striktno navodi da odluku o utvrđivanju visine takse donose Upravni odbori RTS-a i RTV-a zajednički, postavlja se pitanje zašto javni medijski servisi ne žele sami sebi da pomognu već traže odobrenje Vlade Srbije za povećanje TV takse.

U situaciji kada nema dovoljno novca za normalno funkcionisanje JMU RTV i kad se nema novaca za ulaganje u program i ljude koji taj program realizuju, menadžment pokrajinskog javnog servisa odlučio je da čeka. Šta li će dočekati?

Ekipa VOICE