U Srbiji registrovano 500 medija civilnog društva

13. Oct 2019 by Ekipa VOICE | Nema komentara

Više od polovine tog broja osnovano u poslednje manje od tri godine

Broj medija civilnog društva u Srbiji iznosi gotovo 500, od čega je više od polovine osnovano u protekle tri godine. Na prvi pogled, to može da zvuči kao optimističan podatak jer je uloga medija civilnog društva – po definiciji – da su neprofitni i da predstavljaju alternativu komercijalnim i javnim medijima. Na drugi pogled, međutim, otvara se sumnja da je ovoliki broj registrovanih neprofitnih medija još jedna epizoda u akciji osnivanja takozvanih Gongo organizacija, odnosno „vladinih nevladinih organizacija“ (Government-organized non-governmental organization). U tom slučaju, cilj je zapravo da se zloupotrebi takva mogućnost organizovanja, kako bi se “pokupio kajmak” sa budžetskih konkursa, ali i kako bi se kompromitovala scena alternativnih medija, koji – uz retke izuzetke u mejnstrim medijskoj sferi – danas predstavljaju poslednja ostrva slobodnog novinarstva u Srbiji. Pravi mediji civilnog društva trebalo bi, dakle, da izveštavaju po prinicipima koji su bliski principima pravih javnih medijskih servisa, dok Gongo mediji često rade po principima senzacionalizma, tabloidnog ili naprosto režimskog novinarstva.

ilustracija: US Mission to the OSCE

Prema podacima koji su Vojvođanskom istraživačko-analitičkom centru (VOICE) dostavljeni iz Agencije za privredne registre (APR) u avgustu ove godine, ukupan broj registrovanih neprofitnih medija u Srbiji iznosio je 498. Više od polovine od tog broja osnovano je od januara 2016. do avgusta 2019. godine. U periodu od 2015. do 2019. godine, koji je bio predmet analize VOICE-a, ukupno 132 medija su dobila podršku na konkursima za sufinasiranje projekata za proizvodnju medijskih sadržaja od javnog interesa. Od njih, osam je dobijalo podršku svake godine. Ukupan iznos koji su dobili posmatrani mediji za navedeni period veći je od 96,5 miliona dinara.

Među „rekorderima“ je „RTV Bum018“ iz Niša, čiji je zastupnik Nikola Panić, o kojem su „Južne vesti“ još 2013. godine pisale kao o funkcioneru Srpske napredne stranke iz najvećeg grada na jugu Srbije. Pomenuti „RTV Bum018“ iz Niša dobio je ukupno 4,8 miliona dinara na medijskim konkursima.  Međutim, to nisu i jedina sredstva koja su bila dodeljena nekom mediju čiji je osnivač Nikola Panić. Tako je blizu tri miliona dinara (2,975 miliona) dobio „Gradski portal 018“, čiji je zastupnik upravo Panić.

Jedan od rekordera po broju dodeljenih sredstava na jugu Srbije je i „Jugmedia“, koji je dobio ukupno 3.666.000 dinara na konkursima. Zastupnica „Jugmedije“ je novinarka Milica Ivanović, koja se nedavno „proslavila“ time što joj je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na otvaranju autoputa poljubio ruku, nakon što mu je ona „priznala“ da se oseća „kao da je u Evropi“ i dala mu šlagvort da kaže kako je kod nas kao u Švajcarskoj pa se odnekle u priči pojavio i tunel „Monblan“.

U vrhu „platne liste“ su i novine „Srpsko kolo“ koje izdaje Savez Srba iz regiona a čiji je zastupnik Miodrag Linta, republički poslanik vladajuće Srpske napredne stranke, ujedno i predsednik skupštinskog Оdbora za dijasporu i Srbe u regionu. „Srpsko kolo“ je u protekle tri godine dobilo 2,4 miliona dinara na konkursima, a o Lintinim zaslugama za izbeglice najbolje bi bilo pitati njih same. „Најтиражнији часопис на ИЈЕКАВИЦИ писан ЋИРИЛИЦОМ намијењен Србима родом и поријеклом западно од Дрине и Дунава, српског Космета и српске Црне Горе“, tako piše na sajtu „Srpskog kola“.

Treba spomenuti i radio program „Naš radio“, čiji je urednik i zastupnik Miloš Lončar. Taj program je dobio u 2018. i 2019. godini ukupno 1,7 miliona dinara. Tome treba dodati i podatak da je preduzeće „Invitem“ čiji je vlasnik Miloš Lončar a koje poseduje i Radio Jugović iz Kaća dobilo više od 5,5 miliona dinara na medijskim konkursima u Titelu, Sremskim Karlovcima, Beočinu, Bačkom Petrovcu i Žablju.

Među sretnim dobitnicima budžetskog novca je i sajt „ABC sport“, koji je 2019. godine na konkursu u Pančevu dobio 1,2 miliona dinara. Opoziciona republička poslanica Marinika Tepić izjavila je u junu ove godine da je zastupnica „ABC sporta“ Maja Janoš navodno angažovana u jednoj od gradskih mesnih zajednica, a da joj je na ime „medijskog projekta“ uplaćen novac na račun udruženja „ABC sport“, koje je osnovano uoči konkursa ali „ni sa kakvim iskustvom u oblasti javnog  informisanja“.

Denis Kolundžija: “Konkursni pretplatnici” će nastaviti da caruju a istinski mediji da nestaju (foto: screenshot: N1)

U Sremu je u prethodne tri godine 1,2 miliona dinara na konkursima dobio „Sremskomitrovački portal“ čiji je zastupnik Dragan Zukić a izdavač „Medija centar 022“. Prema podacima Raskrikavanja, na konkursima je 950.000 dinara dobilo i preduzeće „Srem info“, čiji je suvlasnik takođe Dragan Zukić, a koje je prema raspoloživim podacima u 2016, 2017. i 2018. godini imalo ukupno – nula zaposlenih.

„Radio Pesma“, čiji je zastupnik od ranije poznati Radojica Mali, u tri godine medijskih konkursa je dobio ravno milion dinara. Ukoliko istražimo malo dublje, videćemo da je Radojica Mali povezan sa Jovicom Burkićem preko preduzeća „Informativno preduzeće BC INFO d.o.o. Bela Crkva“. U navedenom preduzeću Jovica Burkić je trenutno većinski vlasnik, a Mali je trenutno v.d. direktora. U 2017. godini to preduzeće je na konkursima dobilo milion dinara u Vršcu i 600 hiljada u Kovinu, da bi u Beloj Crkvi u dva navrata u 2018. godini dobilo ukupno blizu 5,5 miliona dinara. Inače, Radojica Mali je jedan od rekordera po tome koliko puta je bio član komisija za dodelu sredstava medijima u lokalnim samoupravama.

Zanimljiv je i „slučaj“ Borisa Bajića koji se pojavljuje kao zastupnik u „Bunjevačkom omladinskom centru“ iz Subotice, sa kojim je na konkursima 2016, 2017. i 2018. godine prihodovao 770.000 dinara za „Bunjevački radio“, dok je sa „Bunjevačkim medija centrom“ iz Sombora 2017. i 2018. godine dobio podršku od 700.000 dinara za „Bunjevačku rič“. Boris Bajić je inače sin Mirka Bajića, vajkadašnjeg odbornika u Skupštini grada Subotice. Otac i sin su poslovni partneri i u preduzeću „Gaudeamus doo Subotica“: Boris je trenutno vlasnik, a Mirko je trenutno direktor. Sin je i član Nadzornog odbora Javnog preduzeća „Suboticatrans“, a pre toga je, do 2014. godine, bio i član Upravnog odbora istog preduzeća. O subotičkom slučaju VOICE je i ranije pisao. Analitičari su tada zaključili da su milionske iznose dobili mediji koji su otvoreno prorežimski.

Gongo mediji kao novi način finansiranja podobnih?

Maja Leđenac: Gongo mediji kao način za finansiranje režimske propagande (foto: N1)

Potpredsednica Upravnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine Maja Leđenac, koja već godinama prati problematiku zloupotrebe budžetskih sredstava na medijskim konkursima, kaže da je praksa nažalost pokazala da su predstavnici vlasti i njihovi “kontroverzni biznismeni”, izgleda jedino radili na tome da u inače solidnoj zakonskoj regulativi nađu rupe.

“I to ne da bi premostili ono što eventualno ne funkcioniše, već da bi sebi, svojim saradnicima i partijskim drugovima, kao i medijima koji pristaju da budu njihove propagandne mašine, obezbedili novac za lagodno funkcionisanje. Naravno da to nije želja za uređenom i informisanom lokalnom zajednicom, već je bilo potrebno pronaći načine kako da se zadovolje apetiti onih kojih su pomogli na razne načine da se aktuelna ekipa na vlasti tu i održi i neverovatno obogati. Mnogi od tih načina su kriminalni i zadiru u osnovne ljudske slobode, pa je kršenje medijskih zakona samo mogući vrh ledenog brega kada se radi o ‘vlasnicima’ ovog velikog broja novosnovanih medija civilnog društva”, navodi Maja Leđenac

Ona podseća da je Medijska koalicija od 2014. godine pratila sprovođenje tada novih krovnih medijskih zakona, i to pre svega u segmentu koji se odnosio na raspisivanje lokalnih, pokrajinskih i republičkih konkursa za ostvarivanje javnog interesa u medijima.

“Prve godine tražili su pomoć od nas, asistirali smo im i objašnjavali svaki korak. Već sledeće godine naši nezavisni stručnjaci počeli su da izostaju sa lista konkursnih komisija u gotovo celoj Srbiji, a zamenili su ih kvazi medijski eksperti, čija je uloga bila da kao predstavnici gongo organizacija dodeljuju novac propagandnim medijima. Osnivanje gongo medija bi sada mogla biti treća faza tog procesa pronalaženja rupa i načina kako obezbediti stabilno finansiranje za širenje propagande na svim nivoima. To je i odlika sličnih režima, i takve primere imamo i u susednim zemljama poput Mađarske”, kaže za VOICE Maja Leđenac.

Novinar Denis Kolundžija, koji je autor velikog broja istraživačkih i analitičkih članaka u kojima je dokazao zloupotrebe prilikom raspodele sredstava sa medijskih konkursa, kaže da je posle stotina sprovedenih konkursa sve teže oteti se utisku da postoje “svojevrsni pretplatnici na budžetski novac”, svejedno da li dolaze iz takozvane mejnstrim zone ili je, zvanično, reč o medijima civilnog društva.

“Ali nekako su baš svi bliski vlastima, a komisije su im redovno naklonjene i pored toga što je često reč o istinskim kolekcionarima opomena zbog kršenja Kodeksa novinara ili im se izveštavanje samo u ludilu može smatrati profesionalnim”, navodi Kolundžija i dodaje da je samim tim jasno da motivi komisija koje takvim medijima dodeljuju budžetska sredstva svakako nisu vođeni ostvarivanjem javnog interesa u sferi informisanja.

“Nije, dakle, problem u tome koliko ima medija nevladinog sektora, niti u tome što neki od njih učestvuju na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja. Ne bi čak bila problematična ni činjenica kada su ti mediji osnovani, ko ih je osnovao i s kojim ciljem, ako bi konkursne komisije, u kojima bi – za promenu – sedeli dokazani i časni profesionalci, zaista radile svoj posao – čitale i ocenjivale projekte, a isto tako uzimale u ozbiljno razmatranje dosadašnje ‘trice i kučine’ – da li podnosilac projekta juri rekord u broju kršenja novinarske i svake druge etike i ima li kapacitete, profesionalne, organizacione i tehničke, da uopšte uspešno realizuje projekat”, kaže Kolundžija.

On dodaje da bi komisije ili neka druga tela, trebalo da – pred raspisivanje narednog konkursa – temeljno i odgovorno prostudiraju izveštaje o realizaciji projekata koji su prethodno nagrađeni javnim novcem. Tako bi, sudi on, dosta problema bilo bi rešeno.

“Dok god takva budućnost ne zagospodari ovim prostorima, ‘konkursni pretplatnici’ će nastaviti da caruju a istinski mediji da nestaju, dok će se istovremeno broj medija samo uvećavati. Većina novih na tom spisku će, pri tome, samo imati ulogu da zamene stare i umorne od zadatka da učestvuju i pelješe javni novac na konkursima”, kaže Kolundžija za VOICE.

Ekipa VOICE (naslovna fotografija: Pixabay)

Print Friendly, PDF & Email