Iza priča o vraćanju obaveznog vojnog roka kriju se problemi sa kadrovima, odnosno pokušaj da se nedostatak profesionalnih vojnika zameni obavezom koja bi omogućila da sistem odbrane, koji je postavljen na loše osnove, na taj način popuni ’rupe’ nastale nestručnim rukovođenjem i brojnim problemima koji ga pritiskaju, upozoravaju sagovornici Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE).

General u penziji Sreto Malinović ističe za VOICE da se odsustvom razumevanja stanja i potreba u sistemu odbrane i nesposobnosti čelnih ljudi tog sistema, uz izostanak izgradnje čvrste kadrovske baze, došlo u poziciju da je osipanje u vojsci toliko da je u ovom trenutku nenadoknadivo. Zbog toga će, dodaje, ceh nesposobnosti upravljanja sistemom odbrane plaćati mladi ljudi ove zemlje.

„Ne možete da polukvalifikovane ljude, samo zato što su partijski aparatčici bez ikakve kvalifikacije i znanja, sa kojekakvim lažnim diplomama i sumnjivim biografijama stavljate na čelo vrlo osetljivog sistema. Zbog toga se vlast sudarila sa posledicama svog poimanja i načina vođenja sistema odbrane, kao i hodom vojnog vrha linijom manjeg otpora; uveli su neformalni termin ’vrhovni’ u upotrebu, ali popunu ne mogu da reše ni da uvedu ’online’ služenje vojnog roka“, rekao nam je Malinović.

Priča o vraćanju obaveznog vojnog roka vraća se u javnost u Srbiji ciklično, a Marija Ignjatijević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) za VOICE kaže da se čini da su ovoga puta političari došli do faze u kojoj razmatraju da li da vrate obavezno služenje vojnog roka ili možda pre da poboljšaju standard i uslove rada ljudi koji su već u sistemu vojske. Komentarišući to što su u javnosti neprekidno prisutni rezultati različitih ispitivanja javnog mnjenja po kojima ogroman broj građana želi povratak redovnog vojnog roka, Ignjatijević kaže da je pitanje da li bi se taj entuzijazam preneo i u praksu.

„Kada se rade ankete samo sa mladima, podrška vraćanju vojnog roka je daleko niža i mislim da zvaničnici malo povlače ručnu sa tom pričom u odnosu na prethodnu, intenzivniju kampanju, zato što bi konkretni potezi u tom smeru možda bili malo i rizični u predizbornom periodum“, kaže ona.

General Malinović smatra da je tu u pitanju „sondiranje raspoloženja javnog mnjenja“.

„Oni sondiraju raspoloženje javnog mnjenja jer su doveli do situacije da će popuna vojske zavisiti bukvalno od toga. Pri tome, nema se resursa da se prihvati ono što bi popuna zahtevala. Dakle, odgovor na popunu daće vam i odgovor zašto se ovo sondira i spinuje“, kaže Malinović.

NEMA UGROŽAVANJA KOJE ZAHTEVA VOJNU MOBILIZACIJU

Priča o vraćanju obaveznog vojnog roka aktuelizovana je poslednjih meseci najavama zvaničnika da bi odluka trebalo da bude doneta do kraja godine. Konfuziju je dodatno pojačala pojava informacija na društvenim mrežama o pozivima koji stižu srednjoškolcima, a koji se odnose na uvođenje u vojnu evidenciju. Reč je, inače, o obavezi koja proističe iz člana 15. Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, na osnovu koje se u vojnu evidenciju uvode regruti koji u kalendarskoj godini navršavaju 18 godina života i regruti starijih godišta koji iz određenih razloga nisu uvedeni u vojnu evidenciju i taj postupak nema veze sa obaveznim vojnim rokom.

Ipak, tačku na priču o vraćanju obaveznog vojnog roka, bar za sada, stavio je onaj koji se o svemu pita – predsednik Aleksandar Vučić – koji je, prisustvujući nedavnoj vojnoj vežbi u Nišavskom okrugu, poručio da još nema odluke o obaveznom služenju vojnog roka „jer u vezi s tim postoji mnogo problema“. Kako su preneli mediji, Vučić je rekao da je većina naroda za takvu odluku, ocenivši da bi to za vojsku bilo spasonosno, ali da ima problema.

„Od kog godišta da to važi – ako kažemo da bi to bilo od 1994. ili 1995. godište, mi ne možemo da prihvatimo 35.000 ili 20.000 ljudi, mi možemo da prihvatimo do 10.000 ljudi, a onda je pitanje koga da oslobodite“, rekao je Vučić. On je naveo i da se razmatra dodatno povećanje plata za dobrovoljno služenje vojnog roka kako bi se privuklo još 5.000 vojnika na godišnjem nivou, što je po njegovim rečima minimalno da bi se popunila sva mesta.

Bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac ocenio je, pak u izjavi medijima, da je ta ideja „apsolutni promašaj, jer se ništa nije promenilo u Strategiji o nacionalnoj bezbednosti; Srbija nije vojno ugrožena i nema ugrožavanja za koje bi trebala vojna mobilizacija“. Predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić upozorava da vojsku muči ozbiljna kriza kadra.

„Podsetiću da je našu vojsku napustilo u poslednjih pet godina oko 10.000 obučenih profesionalaca. I dalje se taj odliv nastavlja, pre svega zbog izuzetno lošeg odnosa poslodavca prema vojnicima“, naveo je Antić.

Predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, poručio je nedavno da bi trebalo pitati građane treba li uvesti obavezni vojni rok ili ne.

Inače, zakon i danas omogućuje svim zainteresovanima da dobrovoljno služe vojni rok, međutim, Ignjatijević napominje da se javno ne priča o tome da sistem odbrane u više navrata nije imao dovoljno kapaciteta da primi te ljude koji su se prijavili da dobrovoljno služe vojni rok.

„Ključna stvar jeste da mladi ljudi koji se prijavljuju da dobrovoljno služe vojni rok to najčešće čine da bi olakšali sebi dalju karijeru u vojsci“, rekla je Ignjatijević.

ATMOSFERA NEPOVERENJA U SISTEMU ODBRANE

Ministar odbrane Nebojša Stefanović u septembru je poručio kako su već u tom trenutku vojna lica dobila dva povećanja plata, te da je Vojska danas u mnogo boljem finansijskom položaju nego pre, iako plate ’nisu savršene’.

„Nisu savršene, ali smo mladim ljudima omogućili da imaju pristojne plate i da kupuju stanove po beneficiranim cenama. Omogućili smo im da imaju dobru uniformu, čizmu, opremu. Trudimo se da ti ljudi imaju dobar standard, da ne strahuju za životni standard svojih porodica“, rekao je Stefanović.

Malinović upozorava da ogromno osipanje ljudi u vojsci nije posledica samo finansijskih problema, iako u početku najveći broj odlazaka jeste bio isključivo zbog egzistencijalnih pitanja.

„Sada, kada se delimično i popravio standard, u pitanju je atmosfera u sistemu odbrane, međuljudski odnosi, moral sastava koji je doveo do daljeg osipanja vojske. Vojska odavno nije kurentan poslodavac. Pogledajte samo koliko ljudi konkuriše za vojne akademije. Da ne govorimo o tome gde je moja profesija avijacija, piloti. Ono što je urušeno, i stvorena neka atmosfera nepoverenja kroz različite oblike delovanja, kroz kadrovska rešenja i odnose unutar same hijerarhije, je nešto za šta će zaista trebati vremena da se oporavi i postavi na svoje mesto“, smatra Malinović.

Komentarišući Vučićevu najavu povećanja plata vojnicima na odsluženju vojnog roka, Ignjatijević podseća da je to dobra ideja za popunu ljudstva, ali da nije dovoljno upravo zbog toga što ljudi to vide kao prvi korak, odnosno kao lakši put ka zaposlenju u sistemu odbrane.

„Problematično je to što su loši materijalni uslovi i generalno loši uslovi rada svim profesionalnim pripadnicima Vojske, dakle i profesionalnim vojnicima, i oficirima i podoficirima i civilima koji rade u sistemu odbrane. I onda ne možemo da očekujemo da mladim ljudima ta profesija bude atraktivna i da služe dobrovoljno vojni rok, ako oni vide da svi ti profili profesionalnih vojnika Srbije svakodnevno napuštaju posao zbog loših uslova rada“, navodi ona.  

KOME TREBA NAORUŽANJE?

Nabavka naoružanja i borbenih sredstava kojima se vlast u Srbiji svako malo hvali, problematična je po rečima naših sagovornika, prvenstveno jer se odvija stihijski, a ne u skladu sa nekakvim sistemom, zbog čega postoji opasnost da se u narednih nekoliko godina dođemo u situaciju da nema ko da upravlja nabavljenim sredstvima.

„Trend rasta ulaganja u odbranu i naoružanje prati smanjenje transparentnosti i smanjenje planiranja. Mi imamo velike skokove u budžetu za odbranu tokom godine, rebalansima,  preuzimanjem sredstava iz budžetske rezerve i tako dalje, što nam govori o tome da se oni ne vode planovima i strategijama, nego se vode pre svega tim spoljnopolitičkim interesima i balansiranjem i održavanjem političkih savezništava“, smatra Ignjatijević.

Malinović napominje da su resursi vojske bili oslonjeni na ono što je ostalo od bivše JNA i da je svakako bilo neophodno zanavljanje sredstava ratne tehnike i u vazduhoplovstvu i u kopnenoj vojsci.

„Ja zaista pozdravljam to. Međutim, način kako se to radi, jer odlaze velika  sredstva koja su mogla obezbediti da se nabave novi avioni po istoj ceni – govori o situaciji da se tu o nečemu drugom radi a ne samo popuni jedinica sredstvima ratne tehnike. Mi smo tu Balkanci, osetljivi na to pitanje šta imaju Hrvati, Hrvati na to šta imaju Srbi i sve u krug“, rekao je on.

Uprkos trendu naoružavanja i zveckanja oružjem u regionu, naši sagovornici ne veruju da je najava vraćanja obaveznog vojnog roka predstavlja pokušaj da se obezbedi dovoljno ’topovskog mesa’ za potencijalni novi oružani sukob.

Ignjatijević smatra da aktuelna previranja u Bosni i Hercegovini jačaju političke tenzije, ali da je mogućnost izbijanja nekog prekograničnog sukoba u regionu ipak malo verovatna.

„Mislim da način na koji se taj narativ plasira i u domaćoj javnosti, i u regionalnoj i u međunarodnoj javnosti, u krajnjoj liniji, nije na duge staze bezopasan zato što može da dodatno naruši poverenje u regionu, koje je već ionako krhko i fragilno“, navela je Ignjatijević.

NEGATIVNA SELEKCIJA

Beogradski centar za bezbednosnu politiku nedavno je istraživao zašto ljudi napuštaju sistem odbrane. Iako Ministarstvo odbrane nije dalo podatke o broju pripadnika VS koji su tokom prethodnih deset godina dobrovoljno napustili profesionalnu vojnu službu, navodeći da su podaci o tome poverljivi, BCBP je u direktnim razgovorima s ljudima koji su napustili Vojsku Srbije, podacima sindikata i tekstovima iz medija uspeo da delimično osvetli ovaj problem.

Između ostalog, podaci Vojnog sindikata Srbije pokazuju da je Vojsku poslednjih nekoliko godina prosečno napuštalo oko 1500 do 1600 profesionalnih pripadnika godišnje, a istraživanje pokazuje da oni to čine zbog brojnih faktora, ne samo zbog nezadovoljstva primanjima.

„To su percepcija negativne selekcije u napredovanju, postavljenju na formacijska mesta i slanju na usavršavanje (od čega zavisi dalja mogućnost napredovanja i status pripadnika VS), preopterećenost poslom, neplaćanje prekovremenog rada i nedostatak vremena za porodični život, nezadovoljstvo zbog previše čestog obavljanja zadataka koje zaposleni ne vide kao svoj glavni posao (naročito održavanja prostorija i kruga), loš odnos dela starešina prema potčinjenima i nezadovoljstvo zbog uslova rada (smeštaj, hrana, nedostatak opreme)“, neki su od razloga do kojih je u svom istraživanju došao BCBP.

Dalibor Stupar (VOICE, naslovna fotografija: Beta)