U prethodnih nekoliko meseci desilo se više napada na novosadske objekte koje gaje ideje antifašizma, slobode i jednakosti, čemu svedoči i činjenica da su u periodu od svega nedelju dana napadnuta tri lokala u užem centru Novog Sada. Sagovornici VOICE-a saglasni su da su za pojačanu aktivnost ekstremno desničarskih struja u glavnom gradu Vojvodine zaslužne lokalne vlasti koje im daju vetar u leđa.

Jedan od lokala koji već godinama trpi različite vidove napada od strane pripadnika desno orijentisanih struktura, kao i od lokalnih vlasti, jeste novosadski antifašistički lokal Crni Ovan. Napadi na ovaj lokal traju već godinama, ali su se agresivno povećali u prethodnih godinu dana.

Crni Ovan je prethodnog petka, nakon višemesečne zabrane rada od strane inspekcija koje su lokal zatvorile svega par nedelja nakon održavanja tribina na temu problematičnog litijuma u prostorijama ovog lokala, ponovo počeo sa radom.

Vlasnik Bojan Šovljanski kaže da mu je drago što su napokon smogli snage da uđu u novu sezonu rada, ali da – s obzirom na političku struju u gradu – i dalje očekuju napade fašističkih i desničarskih organizacija.

„Mi nastavljamo naš rad, naš aktivizam, naše humanitarne akcije i nastavljamo da budemo otvoreni za sve ljude sa slobodarskim idejama. Ko god je okrenut borbi za slobodu i jednakost, dobrodošao je u naš lokal“, kazao je vlasnik Crnog Ovna.

Pre višemesečnog zatvaranja lokala od strane inspekcije, grupa pripadnika ekstremno desničarskih struja napali su radnicu ovog lokala dok je zatvarala objekat. Dok je Ovan bio zatvoren, pripadnici esktremno desničarske organizacije Zentropa su kaiševima izlupali lokal, pokušali da obiju lokal pajserima i unište sve predmete koji imaju veze sa antifašizmom.

“Bolje da je nosio zastavu Hrvatske, nego antifašističku majicu”

Šovljanski kaže  da je glavni razlog napada na Crni Ovan promena političkih struja u državi i činjenica da su određene ekstremno desničarske struje od neke totalno marginalizovane grupe skinhedsa na ulici dobile vetar u leđa i prolaze nekažnjeno, jer institucije ne rade svoj posao.

“Napadaju naše aktiviste kada su sami i uvek u odnosu pet na prema jedan, uglavnom bez neke ozbiljnije reakcije policije. Jednom je toliko bilo sumanuto da je policajac rekao da je bolje da je napadnuti aktivista nosio zastavu Hrvatske na majici nego antifašističku majicu. Kada su se ovakvi incidenti dešavali ranije, bilo je mnogo veće osuđivanje od strane javnosti, koja sada ćuti”, kazao je on.

Svega nekoliko dana pre poslednjeg napada na Crni Ovan, na zidovima koji okružuju nekadašnji nezavisni kulturni centar Dom B-612 osvanuli su grafiti “Srbija Srbima”, i keltski krst, kojim je prekrečen nekadašnji grafit “Nazi free zone”. Iz Doma B-612 kažu da je ovaj potez bio u potpunosti nepotrebna stvar, da tome nigde nije mesto, pogotovo ne na zidovima koje kulturni centar deli sa Rusinskom grkokatoličkom crkvom.

“Jasno je svima da u gradu postoji problem koji se očigledno ne rešava. Lokalne vlasti uspešno dižu onaj sramni spomenik, te je grafit u Domu najmanji problem. Ovo je školski primer obeležavanja teritorije. Očigledno je da su čekali da napustimo prostorije da urade ovako nešto. Uvek je neko bio tu, te se ovako nešto ranije ne bi desilo”, kazali su iz Doma.

“Pušteni s lanca na ulice”

Iste noći, isti grafiti i natpisi osvanuli su i na fasadi Omladinskog Centra CK13, poznatijeg kao Crna Kuća. Aktivista Crne Kuće Đorđe Majstorović kaže za VOICE da se oni nisu oglašavali povodom grafita na njihovoj fasadi jer su na ovakve stvari nažalost navikli.

“Jedno vreme je delovalo da su te grupe pod kontrolom i dugo nismo imali većih problema, ali se sada može videti da su samo bili držani pod kontrolom i da njima upravljaju neki slični centri moći kao i ranije. Sada kada ima potrebe da se dižu neke tenzije u društvu, oni se puštaju sa lanaca na ulice da prave probleme”, kazao je on.

Majstorović objašnjava da vlastima odgovara kreiranje atmosfere u kojoj se ljudi osećaju nebezbedno, te se izlivi uličnog nasilja nameću kao neki garant mira i stabilnosti.

“S druge strane, imamo očigledno bežanje od drugih problema kao što je teška zima, poskupljenje namirnica, orijentacije po pitanju sukoba u Ukrajini i slično. Kada imate ovakve ekscese, to će biti glavna tema u medijima koja će skrenuti pažnju sa ključnih tema”, kazao je aktivista Crne kuće.

Iako se čini da su ovi napadi nešto novo u Novom Sadu, sociolog Miloš Perović objašnjava da su oni praktično dugogodišnja tradicija ekstremno desničarskih grupacija, kao i da glavni razlog napada na ove lokale leži u progresivnim, socijalističkim i antifašističkim politikama koje oni promovišu.

„Vlasti u Novom Sadu tradicionalno gaje neprijateljstvo prema svakom alternativnom, progresivno levom samoorganizovanju. One su, u ime Omladinske prestonice kulture, uništile Kinesku četvrt koja je bila stecište samoorganizovane alternativne omladinske kulture, i to nije odlika samo ovih vlasti. Delovanje uličnih fašista je samo radikalniji izraz delovanja gradskih vlasti“, kazao je Perović.

“Jedini jezik koji siledžija razume je jezik kojim on govori”

Na pitanje na koji način se izboriti sa sve učestalijim napadima ekstremne desnice, Đorđe Majstorović odgovara da nekog idealnog rešenja nema, kao ni indicije da će napadi potpuno prestati, ali da građanima koji žele da žive u normalnijem društvu jedino preostaje da se organizuju, udruže i da se drže solidarno.

“Moramo da branimo i podržavamo jedni druge i to je to, drugog rešenja nema. To je borba koja konstantno traje i mislim da će to tako biti i u nekom narednom periodu. Nema odstupanja pred nasilnicima”, kazao je on.

Bojan Šovljanski kaže da je jedina pozitivna stvar to što je još uvek izražena građanska svest u Novom Sadu i Beogradu, te se nada da će se na tom planu izvršiti pritisak na institucije da rade svoj posao.

Miloš Perović smatra da je antifašizam koji poziva institucije kapitalističke države da zaštiti društvo od fašizma apsolutno bezvredan.

“Višegodišnje iskustvo mi govori da su u pitanju grupe i organizacije koje funkcionišu na principu siledžijstva. U pitanju su veoma nasilne grupe koje postaju još nasilnije ukoliko na njihovo delovanje odgovarate nenasiljem. Jedini jezik koji siledžija razume je onaj jezik kojim on govori”, kazao je Perović.

Aleksandar Bugarin (VOICE)