Iako se radi o „ljutim“ političkim rivalima na stranačkoj sceni Srbije, i mada je trend „upodobljavanja“ lokalnih vlasti u Vojvodini podrazumevao tendenciju koja je uglavnom značila izbacivanje demokrata iz vlasti po svaku cenu, u osam vojvođanskih opština su SNS i DS zajedno u vlasti (Alibunar, Bela Crkva, Opovo, Pančevo, Plandište, Sremski Karlovci, Vršac, Žitište).
Načini za uspostavljanje takve kohabitacije bili su različiti – od predavanja poluga vlasti naprednjacima „na tacni“ (Alibunar), preko inkorporiranja SNS u veoma široke i šarolike koalicije (Plandište), kao i naknadnog uključivanja SNS u vlast (Bela Crkva, Opovo, Sremski Karlovci), sve do otvorenog istiskivanja partnera sa republičkog nivoa i „zamene“ socijalista demokratama u režiji SNS (Pančevo). Zajedničko za sve ove opštine sa naprednjačko-demokratskim partnerima na vlasti je istovremena zagledanost i u pokrajinske i u republičke izvore i fondove, u nadi da će partijski „obe strane“ uspeti da iskoriste svoje potencijale i stranačke veze sa višim nivoima vlasti, na korist ovih, uglavnom slabije razvijenih opština i njihovih građana, kao i da se obezbedi „politička stabilnost i stabilnost u radu“. Tako, barem zvanično, glase tumačenja saradnje ovih stranačkih rivala na vlasti, iako, naravno, ima i ironičnih komentara posmatrača sa strane, prema kojima je vlast „super lepak koji spaja nespojivo“.
Samo stupanje u ovaj specifični brak iz interesa koji su sklopili odbornici DS i SNS odvijalo se, takođe, po različitim „ceremonijama“. I pored čestog pozivanja lokalnih političara na floskulu prema kojoj je politika na lokalu nešto drugo od one na visokom nivou i da oni imaju autonomiju u donošenju odluka, u Pančevu se, recimo, ispostavilo da baš i nije sasvim tako, budući da je, nakon brojnih demantija, gradonačelnik saradniku novinarskog istraživanja NDNV priznao da je koaliciju “aminovao” Beograd. ”U formiranju ove koalicije učestvovale su i centrale stranaka u Beogradu, ne samo SNS, već i DS“ – rekao je, dodavši da „nije to bila ipak njihova samostalna odluka, već zajednički zaljučak koji je donet nakon što smo im obrazložili zašto je to važno”. Sa druge strane, opet, Vršac, kojem stožer vlasti čini lokalni Pokret Vršačka regija, ponudio je prilikom prekomponovanja i uključivanja naprednjaka u vlast svojevrsni „recept“, prema kojem predstavnici SNS i DS nisu morali međusobno da se „sporazumevaju“, a da ipak budu zajedno u vlasti. Predstavnici Pokreta Vršačka regija potpisali sporazum sa svim strankama koalicije, pravdajući to većim mogućnostima za dobijanje sredstava iz republičkih fondova i realizaciju lokalnih projekata, a prevažilaženje ideoloških razlika pravdano je interesom lokalnog stanovništva. Na ovaj način ni jedna druga stranka većine (DS, LSV) nije bila u obavezi da potpisuje sporazum sa naprednjacima, što na kraju nisu ni učinile.
Zanimljiv je primer Titela, gde je posle 12 godina na izborima promenjena vlast, koju sada čini koalicija SNS- SPS-Socijaldemokratska partija Srbije (SDPS)-URS, dok odbornici DS čine opoziciju. Ipak, predsednik opštine iz redova SNS govori o „fantastičnoj saradnji“ sa opozicijom. „Sve što nam sugerišu, trudimo se da prihvatimo. Borba za vlast je normalna, ali dok je u okvirima ljudske i političke kulture mi nemamo problem s tim“, rekao je on i kao najbolji primer odsustva političke ostrašćenosti pomenuo uspešnu saradnju na projektima sa Vladom Vojvodine i Fondom za kapitalna ulaganja.
“Lokalne samouprave u Vojvodini na izmaku 2013. godine”, NDNV, januar, 2014.
