Projektu „Srpska nedelja mode“ (Serbia Fashion Week) koji se održava u Novom Sadu dodeljeno je skoro 19 miliona dinara od 2016. godine, kroz čak 14 konkursa, a pretežno iz gradskog i pokrajinskog budžeta za kulturu. To, međutim, nije konačna cifra jer su pojedine institucije odbile da dostave precizne podatke. Akteri nezavisne kulturne scene i modne industrije smatraju da je ovo jedan od mnogobrojnih primera netransparentnog trošenja novca poreskih obveznika kroz finansiranje komercijalnih manifestacija.
Modni događaj Svetlane Horvat i njene majke Dušanke Vranješević dobio je vetar u leđa nakon što je 2015. godine njihovo udruženje građana „Nacionalna komora za modu Srbije“ uvršteno u projekat Evropska prestonica kulture 2021 (EPK). U momentu odabira radilo se o relativno mladom udruženju, osnovnanom pred kraj 2012. godine, sa jednim značajnim projektom iza sebe.
Od ulaska u EPK, udruženje građana koje sepredstavlja kao komora iako to nije, imalo je više različitih izvora finansiranja, pa su osim mnogobrojnih sponzora svoje doprinose dale i najmanje dve gradske uprave i tri pokrajinska sekretarijata.
Za manifestaciju koja veoma podseća na Beogradsku nedelju mode, događaj koji se realizuje od 1996. godine, ubedljivo najviše novca je izdvojila Gradska uprava za kulturu Novog Sada, dodelivši kroz pet konkursa7.340.000 dinara.
Nacionalna komora za modu Srbije učestvovala je na konkursima za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti savremenog stvaralaštva, ali i na konkursima za finansiranje projekata u kulturi, kao i umetničkih odnosno stručnih i naučnih istraživanja.
Koliko novca je Gradska uprava za kulturu izdvojila od 2013. godine, kada je prema rečima Svetlane Horvat njeno udruženje prvi put konkurisalo za javna sredstva, ostaje nepoznanica, pošto je taj organ odbio da dostavi informacije.
Uprava nije dostavila niti podatak o tome kojim kriterijumima se vodila komisija za dodelu sredstava. Takođe, nije dostavila ni izveštaj o realizaciji projekta Srpska nedelja mode 2017, ali ni tabelu za procenu ispunjenosti formalnih uslova konkursa i ocenu podnetog projekta.
Finansijsku podršku projektu obezbedio je i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, doduše u manjem obimu. Za Serbia Fashion Week sekretarijat je izdvojio 700.000 dinara kroz dva konkursa, što subvenciju iz kulturne kase podiže na „skromnih“ osam miliona dinara.
Zamenica predsednika asocijacije Nezavisna kulturna scena SrbijeKsenija Đurović kaže da nema ništa protiv toga da Srpska nedelja mode postoji, ali da ne zaslužuje simbolički kapital nezavisne kulture, koja treba da proizvodi nešto što nije usmereno na profit i treba da pruža nove modele organizovanja.
„Ono što ne mogu da razumem i podržim jeste prijavljivanje na iste konkurse na kojima učestvuju umetnici koji se bave stvaralaštvom koje nije komercijalno i koje nema šanse na tržištu“, kaže Ksenija Đurović i dodaje da simbolički kapital nezavisne scene predstavlja nešto što komercijalne grane industrije ne ostvaruju, jer ne mogu da kritikuju zbog svojih političkih pozicija.
Sličnog mišljenja je i članica Saveta za kulturu pri Skupštini grada Novog SadaDragana Lukić iz pokreta Dosta je bilo, koja smatra da komercijalni i samoodrživi projekti ne treba da se finansiraju iz gradskog budžeta. Po njenom mišljenju, model istovremenog apliciranja na više različitih konkursa sa jednim projektom, definitivno ukazuje na ispumpavanje para.
„Višestruko apliciranje, sa saznanjem da ćete sigurno dobiti novac, odraz je bahatog ponašanja. Zbog toga sve mora biti transparentno, da svi imamo uvid u to kako se pare troše, kako se biraju ljudi u komisijama, jer sve je to nešto što se radi zakulisno i onda se donese samo ispred Skupštine ili Saveta da se izglasa. Sve su to ljudi koji se biraju unutar partijske vojske, da bi moglo lakše da se manipuliše“, kaže Dragana Lukić.
Politika finansiranja projekata poput Srpske nedelje mode, koji se mogu okarakterisati kao komercijalni i samoodrživi, za članicu Inicijative nezavisne kulturne scene Novog Sada Branku Ćurčić, potpuno je nejasna i nelogična.
„Postavlja se pitanje zašto je takav projekat, koji je privrednog i komercijalnog karaktera usmeren na kulturu? Od gradskih uprava smo čuli u više navrata da se prate savremeni trendovi koji podrazumevaju kulturne i kreativne industrije. To je argument koji često koriste“, kaže Branka Ćurčić i dodaje da donosioci odluka očigledno stavljaju akcenat na velike i profitabilne manifestacije, dok se kritička kultura gura u stranu.
Uz sredstva iz kulturnih fondova, Serbia Fashion Week dobio je značajne dotacije i iz privrednih institucija. Gradska uprava za privredu Novog Sada je prošle godine dodelila3.400.000 dinara, a kada se novac opredeljen na ovogodišnjem konkursu za realizaciju manifestacija i događaja iz oblasti privrede od značaja i zvanično odobri, ta suma će porasti za dodatna tri miliona.
Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam dodelio je putem tri konkursa za razvoj turističkog potencijala Vojvodine ukupno 4.100.000 dinara. Tim novcem finansirane su između ostalog i marketinške aktivnosti za koje je samo u 2018. godini putem konkursa izdvojeno 2.500.000 dinara, i pored činjenice da je taj projekat marketinški i medijski propraćen od strane mnogobrojnih sponzora, među kojima su i Radio-televizija Vojvodine i Color Press Grupa.
Srpsku nedelju mode dotirao je i Pokrajinski sekretarijat za omladinu i sport, izdvojivši 2017. godine 254.100 dinara kroz konkursnu liniju za projekte podrške sprovođenju omladinske politike.
Tačan iznos javnih sredstava izdvojenih za projekat Srpska nedelja mode za sada nije poznat, s obzirom na to da podaci o njegovom finansiranju pre 2016. godine nisu javno dostupni, a pojedine institucije koje su dužne da te podatke objave i dostave odbijaju da postupe u skladu sa zakonom.
Prenaglašen značaj jedne manifestacije?
Organizatori Srpske nedelje mode prilikom promovisanja svog događaja često ističu da je njihova manifestacija jedina licencirana nedelja mode u Srbij. Tu kvalifikaciju je inače dodelio Evropski savez za modu, čije sedište je u Plovdivu, a drugo u Briselu. Reč je o nevladinoj organizaciji koja je osnovana 2010. godine i koja broji 20 zemalja članica, među kojima je i Srbija.
Međutim, kako kaže jedan od stručnjaka za modnu industriju Srbije, koji nije želeo da mu se otkriva identitet zbog mogućeg negativnog uticaja na poslovanje, licence koje izdaje ta organizacija nisu relevantne.
„Ne postoji licenca, niko je ne dodeljuje, ne znam o kakvoj licenci pričaju. Od svih nedelja mode na kojima sam bio, od najvažnijih do nekih manjih, takva stvar ne postoji, prvi put čujem za to. Ne postoji telo koje bi je dodelilo. To je udruženje pri EU, čiji osnivač je Bugarska i čiji članovi nisu najvažnije nedelje mode – ni Pariz, ni London, ni Milano – tako da samim tim ni ta organizacija nije kompetentna da izdaje licence“.
On dodaje da problem donacija javnog sektora nije samo u količini novca, već u načinu ulaganja u programe koji su problematični po pitanju sadržaja, kvaliteta i ciljeva koje ostvaruju.
„Možda je osnovno pitanje čemu organizacija još jedne Nedelje mode u Srbiji s obzirom na veličinu tržišta i čemu naziv Serbia Fashion Week ako manifestacija od šireg značaja, kao što je Belgrade Fashion Week, već postoji u centru mode gde se nalazi većina dizajnera, brendova i trgovina?“, pita se sagovornik VOICE-a, uz konstataciju da je reč o „lokalnoj modnoj manifestaciji bez šireg značaja za Srbiju, a kamo li za region ili Evropu“.
Građani sadržaje višestruko plaćali
Identično kao i u slučaju Ledene šume, o kojoj je VOICE ranije pisao, posetioci Srpske nedelje mode plaćali su sadržaje nekoliko puta. Vojvođani, iz čijih džepova je finansirana ta manifestacija, za prisustvo na modnim revijama u Master centru Novosadskog sajma, morali su da izdvoje od 250 do 500 dinara.
Takođe, i sami izlagači su plaćali kotizaciju, a visina naknade zavisila je od same modne kolekcije. Kreatorka sa kojom je VOICE razgovarao nije želela od otkrije koliko je kotizacija koštala, zbog mogućnosti kršenja ugovora, ali je potvrdila da je cena varirala u zavisnosti od broja modela, dok je za članove udruženja bila fiksna.
I sama predsednica Skupštine tog udruženja Svetlana Horvat potvrdila je za VOICE da je reč o, kako kaže, polukomercijalnom projektu, ali je naglasila da cilj manifestacije nikako nije bio profit. „Veliki deo ovog projekta je neprofitabilan, kao što su propratne stvari poput izložbi i radionica. Hoćete da vam kažem koliko ulaznica je prodato za zadnji Serbia Fashion Week? Prodali smo ulaznice u vrednosti od samo 35.000 dinara“, tvrdi ona.
Po toj računici, ukoliko se uzme u obzir da je cena karte bila 250 dinara, dolazi se do podatka da je revije ispratilo samo 140 posetilaca koji su platili ulaznicu. Ako je cena bila 500 dinara, taj broj je za upola manji.
Na konstataciju da je to čudno u odnosu na podatak koji je naveden u izveštaju o realizaciji, a po kom je Srpsku nedelju mode ispratilo više od 60.000 posetilaca prošle godine, Svetlana Horvat tvrdi da je 99 odsto njih besplatno gledalo revije.
Besplatni sadržaji na livadi
Kada je reč o besplatnim sadržajima, jubilarno izdanje Srpske nedelje mode, koje je organizovano ovog aprila u Dunavskom parku, trebalo je da bude namenjeno pre svega građanima koji su ga jednim delom finansirali. Međutim, pokazalo se da je „besplatan“ spektakl bio elitistički, posvećen pre svega VIP gostima pa tek onda Novosađanima.
Dok su na „najvećoj modnoj pisti u Evropi“, kako su je organizatori najavili, komforno sedeli isključivo posetioci sa posebnim pozivnicama i ulaznicama, većina građana stajala je po strani. Oni koji nisu bili na „listi“, modnu reviju su posmatrali sa poljane, iza žive ograde i električnih kablova. Niži posetioci, pa i oni prosečne visine, koji su stajali pozadi, mučili su se da vide šta se na pisti dešava, zbog čega je jedan deo njih događaj napustio i pre zvanične završnice.
Prema rečima članice gradskog Saveta za kuluturu Dragane Lukić, građani su skrajnuti jer nisu bitni, neće se slikati. Ona ocenjuje da finansiranje tog projekta i njemu sličnih oslikava klasično ponašanje sadašnje vlasti prema običnim ljudima.
„Bitna je samo njihova klika, ta njihova elita i da je njoj dobro, a ovaj deo iza živice, što smo svi mi za njih, nije bitno ni kako živi, ni kako se snalazi ni da li ima neka interesovanja. Bitna je samo ta predstava koju oni prave za sebe“, kaže Dragana Lukić i dodaje da je reč o kvazikulturnoj sceni.
Poslovi za organizatore, prijatelje i porodicu
Tokom realizacije prošlogodišnje Srpske nedelje mode, veliki deo sredstava dobijen na javnim konkursima izdavajao se za promotivne, marketinške usluge. Među angažovanim firmama našle su se i one čiji vlasnici su članovi porodica organizatora.
Prema izveštaju o realizaciji koji je dostavio Pokrajinski sekretarijat za kulturu i informisanje, najveći deo od pola miliona dinara, dodeljen raspodelom sredstava u oblasti likovnog stvaralaštva, vizuelne umetnosti, dizajna, digitalnog stvaralaštva i multimedije, utrošen je na konsultantske i PR usluge.
Kako izveštaj pokazuje, od tri angažovane firme, jedna je u vlasništvuZlatka Matušića, oca organizatorke Tatjane Matušić, dok je druga u vlasništvu njene majke Aleksandre. Zanimljivo je to da je pred privrednim sudovima u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici vođeno 10 sporova protiv Matušićevih firmi, među kojima je i Max Studio Marketing, kojoj je udruženje građana Nacionalna komora za modu Srbije isplatila najmanje 753.000 dinara tokom prošle godine.
Inače, Matušić je u medijima pominjan pre desetak godina, kada je optužio nekadašnjeg prvog čoveka Srpske partije socijalista, a današnjeg istaknutog naprednjaka Sinišu Vučinića za reketiranje. Matušić je tada tvrdio da mu je Vučinić uz pomoć bosanskih i crnogorskih kriminalnih struktura duže vreme iznuđivao novac.
Osim poslova porodice Matušić, novcem poreskih obveznika angažovana je i agencija Anite Ivković, ćerke Svetlane Horvat. Prema izveštaju o namenskom trošenju sredstava, od 800.000 dinara pomoći za marketinške aktivnosti, koje je dodelio Pokrajinski sekretarijat za privredu, Anita Ivković je za scenografske usluge dobila 150.000 dinara. Pored toga, firmi Depart plaćeno je i 220.000 dinara za opremanje alternativne scene.
Deo sredstava koje je dodelio pokrajinski sekretarijat dodeljen je i preduzeću Dinka 3D, čiji vlasnik je potpredsednik Srpske nedelje mode Višeslav Petković. Njemu je za audio-vizuelene usluge tokom prošlogodišnje manifestacije isplaćeno 300.000 dinara.
U kom obimu su firme koje su povezane sa organizatorima manifestacije i njihovim porodicama bile angažovane tokom realizacije Srpske nedelje mode 2017, nije u potpunosti poznato, pošto su samo tri od pet organa javne vlasti dostavili izveštaje o realizaciji tog projekta.
Noseći projekat EPK-a, podrška vlasti i nepoznate reference
Pored visokih izdavajanja iz gradske i pokrajinske kase, donosioci odluka pružili su i deklarativnu podršku Srpskoj nedelji mode. Tako je, na primer, prošlogodišnje jesenje izdanje tog modnog događaja svečano otvoreno u Narodnoj skupštini Republike Srbije, konferencijom koju je predvodila lično predsednica te institucije Maja Gojković.
I član Gradskog veća za kulturu Dalibor Rožić lično je podržao Serbia Fashion Week govoreći na konferencijikoja je organizovana u Gradskoj kući u Novom Sadu povodom tog događaja. Rožićevo zalaganje posebno je zanimljivo ukoliko se uzme u obzir da je upravo on nadležan za kulturne institucije iz čijih budžeta se u najvećoj meri finansirao taj projekat, pa se može okarakterisati kao favorizovanje u odnosu na ostala udruženja koja su se nadmetala za javna sredstva.
Nacionalni značaj Srpske nedelje mode i udruženja građana koje je realizuje posebno je naglašen ulaskom tog projekta u aplikacioni formular Novog Sada za titulu Evropska prestonica kulture 2021. Kako se navodi u formularu, Nacionalna komora za modu Srbije će zajedno sa još nekoliko udruženja raspolagati budžetom od 1.664.000 evra, namenjenim za realizaciju dve programske celine.
U programskom toku pod nazivom Pametna budućnost, sa budžetom od 1.310.669 evra, kao noseći projekat ističe se Povezivanje kroz modu, a predvodiće ga upravo Serbia Fashion Week. Njegova realizacija zapravo je započeta krajem aprila, na ovogodišnjoj Nedelji mode, modnom revijom Tradicionalna nošnja evropskih država. Po sličnom konceptu biće održane tematske revije u naredne tri godine.
Svetlana Horvat nije znala da objasni sa preciznošću na koji način je njena manifestacija postala deo projekta od nacionalnog značaja, koje su reference opravdale učešće njenog udruženja, ali ni ko je načinio prvi korak. Kako kaže, to nije ni bitno:
„Znate kako, nismo mi konkurisali za EPK, nego kada se Novi Sad kandidovao, Serbia Fashion Week je bio jedan od projekata koji je otišao u bid book, pre odluke. Na neki skroman način je učestvovao u tome da mi dobijemo tu titulu. Znam da sam nešto u Kulturni centar išla često pre tri godine, baš davno je bilo. Negde 2015. smo stalno nešto radili tamo, pisali smo“, prepričava ona.
Na pitanje da li je njeno udruženje organizovalo još neki projekat osim Srpske nedelje mode i da li se može izdvojiti kao dodatna preporuka za ulazak u EPK-ov aplikacioni formular, Svetlana Horvat kaže da ne može da se seti: „Ima tu dosta projekata manjih, sad napamet da vam kažem ne mogu. Nisu bili od velikog značaja, bilo je tu izložbi, promocija umetnika, kreativnih radionica. Baš je bilo dosta stvari za umetnike“.
Fondacija Novi Sad 2021 je odbila da odgovori na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, uskrativši podatak o tome koliko tačno novca je izdvojeno za projekte Nacionalne komore za modu Srbije i kad tačno je to udruženje uvršteno u projekat EPK.
I Dunav transparentniji od procesa preraspodele novca
U poslednjih nekoliko godina stručnjaci i predstavnici nezavisne kulturne scene konstantno apeluju na donosioce odluka da promene sistem konkursnog finansiranja, uz obrazloženje da je površan i nedovoljno orijentisan na dugoročne ciljeve. Glavna zamerka je netransparentnost rada članova komisija, koji svoje izbore po pravilu nikada ne obrazlažu.
Prema rečima Ksenije Đurović iz asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije, dodela sredstava je usmerena pre svega na brojke i na ono što je trenutno interesantno i što može da privuče veliki broj ljudi, na uštrb kritičke svesti. „Ide se ka tome da se bilo kakva kritika uguši. Jedna od najvažnijih karakteristika nezavisne scene jeste kritika, ali ona koja nudi rešenja. Ono što sada imamo je zanemarivanje i perfidan pokušaj cenzure. Taj pokušaj je veoma uspešan i ne podrazumeva javna istupanja protiv nekoga, već sistemsko ukidanje onoga što je kritika i onoga što na bilo koji način nudi nešto drugo“, objašnjava Ksenija Đurović.
Ona kaže da ukoliko postoji jedan budžet za kulturu, koji je mali, i iz njega se uzme više od 60 odsto sredstava i namene se komercijalnim, tržišno orijentisanim projektima, preostaće veoma mali iznos za kritičku umetnost. Takva praksa, ocenjuje ona, narušava kontinuitet u radu nezavisnih organizacija, onemogućava im se planiranje programa. „Ukoliko sistem bude nastavio na ovaj način da ne vodi računa o trošenju novca, kroz proces koji je užasno netransparentan i bez jasno zadatih kriterijuma, gde su komisije u sukobu interesa, doći ćemo u situaciju u kojoj će postojati samo mali broj nekih inicijativa koje su preživele, ali suštinski neće biti pluralizma izraza“, zaključuje Ksenija Đurović.
Inicijativa Nezavisne kulturne scene Novog Sada predložila je kandidata za člana komisije na ovogodišnjem konkursu Gradske uprave za kulturu. Kandidat je na osnovu stručnosti i polja stvaralaštva prijavljen za drugu liniju, „Savremeno stvaralaštvo – muzika, pozorišna umetnost, umetnička i savremena igra, likovne, primenjene i vizuelne umetnosti, dizajn i arhitektura“, koja ima najveći budžet i na koju konkurišu i projekti poput Srpske nedelje mode i Ledene šume.
Međutim, kandidat je bez obrazloženja prebačen na treću liniju podele. Bitno je napomenuti da je treća linija imala ukupan budžet od deset miliona dinara, od čega je samo 5,5 miliona bilo namenjeno za udruženja građana. Kako kaže Branka Ćurčić, do prethodne godine nije se ni znalo ko su članovi komisija koji biraju projekte u kulturi.
„Njihova imena nisu bila javno dostupna, eventualno su se pojavljivala u rešenju o raspodeli sredstava. Članovi komisija su uglavnom bili ljudi iz institucija grada“, kaže Branka Ćurčić i dodaje da je namera njene organizacije bila da ostvari uvid u to kako se veće količine novca distribuiraju, ali da se to jednostavno ne dešava.
Mladen Savatović (VOICE)
