Nepostojanje suštinske volje da se prevaziđu problemi i omogući saradnja između Srbije i Kosova na nivou svakodnevnog života građana, posledica je delovanja političkih elita koje, dok vode formalne razgovore o približavanju i saradnji, u javnom prostoru koriste retoriku koja dovodi do toga da se ljudi udaljavaju, upozoravaju sagovornici VOICE. Na vlasti je elita koja ne sme da dopusti da se mimo nje nešto dogodi, dodaju sagovornici i ocenjuju da incidenti, koji se s vremena na vreme dešavaju, zavise isključivo od političke volje.
Poslednji primer je festival „Mirdita, Dobar dan!“, čije je ovogodišnje izdanje proteklo u atmosferi pretnji i poziva na nasilje. Srpska radikalna stranka prednjačila je i iz Narodne skupštine poslala poruku da će sprečiti taj „politički i antidržavni skup“. Pridružile su im se druge desničarske organizacije, zbog čega je festival u prostorijama Centra za kulturnu dekontaminaciju otvoren uz policijske kordone.
Inače, festival „Mirdita, Dobar dan!“ ove godine održan je po peti put, a organizatori su Inicijativa mladih za ljudska prava i organizacija Integra iz Prištine. Zanimljivo je da je 2016. godine festival otvoren prikazivanjem kratkog filma o karijeri glumca Bekima Fehmiua, u čiju čast se festival održava, a nakon filma predsednik Upravnog odbora Fonda B92 Veran Matić pročitao je zajedničko pismo premijera Srbije i Albanije, Aleksandra Vučića i Edija Rame povodom 80. godišnjice Fehmiuovog rođenja. Naravno, nije bilo protesta desničara, pa ostaje nejasno šta se to promenilo u međuvremenu i zašto je vlast ostala nema na pretnje radikala.
Treniranje patriotizma
Politički analitičar Cvijetin Milivojević ocenjuje da potezi vlasti pokazuju da nema volje za stvarnom normalizacijom odnosa, već se neprekidno radi na tome da se sve zadrži isključivo u političkoj ravni. Kako dodaje, upravo bi podsticanje ili nemešanje u odnose u kulturi i sportu relaksiralo situaciju.
– To je normalizacija odnosa. Ne morate ništa potpisati, nikakav pravno obavezujući sporazum ili, daleko bilo, priznanje Kosova kao nezavisne države. Ali na ovaj način normalne komunikacije, koju ne treba neko da potpiruje ili sprečava, zavisno od toga šta kad odgovara, vi time zapravo obezbeđujete ono što je mnogo važnije – da u praksi funkcionišu ljudi, komunikacija između Srba i Albanaca. To je suština priče – kaže Milivojević. Dodaje da to samo dokazuje da država nema apsolutno nikakvu strategiju, a ni viziju, odnosno kratkoročnu zamisao o tome šta i kako učiniti sa Kosovom.
Koordinatorka festivala „Mirdita, Dobar dan!“ Sofija Todorović za VOICE kaže da je u celoj situaciji oko pretnji najviše brinulo ćutanje vlasti.
– Imali smo apsolutno ćutanje vlasti na to što se događalo. Ukoliko je naša vlast rešila da se sastaje u Briselu, da vodi dijalog o normalizaciji odnosa, onda se mora jasno ograditi u momentu kada narodni poslanici iz Narodne skupštine šalju poruke mržnje i govore da će oni da odlučuju o tome koji filmovi smeju da se gledaju u glavnom gradu, a koji ne – kaže ona.
Dodaje da je utisak da godinama u odnosima Beograda i Prištine ili Srbije i Kosova, nedostaje taj suštinski momenat da se saradnja svede na nivo ljudi, jer je paraleleno sa formalnim političkim razgovorima o približavanju i saradnji u javnosti prisutna i retorika koja sve više udaljava ljude.
– To je neki limbo u kome političke elite na najlakši mogući način mogu da profitiraju, u smislu političkih poena i političke podrške, a pri tom potpuno ne sagledavajući kakve to posledice ostavlja na ljude koji ovde žive. Mislim da je to samo jedan opšti nemar i da je ono što nedostaje – stvarna volja i razumevanje da se ovi problemi prevaziđu. Dakle, da ne ostanu samo na deklarativnom nivou, prepričani na nekom stolu u Briselu, nego da o tome moramo da razgovaramo mi, među nama – kaže Todorović.
Pisac Vladimir Arsenijević kaže za VOICE da su političkim elitama na ovom području neke stvari bliske srcu, a druge politički bliske, zbog čega odlaskom u Brisel povlače odeđene poteze kojima su, na neki način, prinuđene da iznevere svoju prirodu. Zbog toga je za njih kultura, koju smatraju marginalnom, nebitnom i bezopasnom, idealno polje na kojem mogu slobodno da ispoljavaju sebe, pa se događa da uprkos evropskom putu na jednoj strani, naše kulture bivaju sve anahronije, zatvorenije i nacionalističkije na drugoj, ističe naš sagovornik.
– To je za njih jednostavan i jeftin dil. To je nešto što ne košta mnogo, a što donosi dobre rezultate. Jer vi, na kraju krajeva, u toj celoj raskrečenosti, u toj bipolarnosti u kojoj oni žive, a zaista su uvek na jednoj ili drugoj strani, oni mogu da se diče pred svojim biračima: a ne, mi štitimo interese našeg naroda time što ne dozvoljavamo našem narodu da normalno komunicira sa svojim neposrednim okruženjem. A istovremeno, svojim političkim partnerima, a mi znamo gde se nalaze njihovi politički partneri, ispunjavamo sve što očekuju od nas. Moram da kažem da je čak i to pomak od onih zarđalih kašika iz devedesetih godina – ističe Arsenijević.
U prilog ovim tezama podsećamo da je neposredno pred početak festivala, u jeku antialbanske histerije radikala i pridruženih desničara, u Petriču, kod Kline, na Kosovu i Metohiji, troje Srba povređeno kada su ih, pri povratku sa crkvenog obreda, Albanci gađali kamenicama, kao i da je jedan Srbin uhapšen.
Brojni incidenti
Kada je u pitanju kultura, prva izložba koja je prekinuta jer se nije svidela dežurnim zaštitnicima „srBstva“, iako nije direktno u vezi sa Kosovom, bila je izložba ratnih fotografija Rona Haviva „Krv i med“ još 2002. godine. U Novom Sadu je održana u vrlo naelektrisanoj atmosferi, dok je u nekim gradovima otkazana, nakon incidenata u Beogradu, Užicu i Čačku. Organizatori izložbe „Odstupanje“ koja je 2008. godine održana u galeriji „Kontekst“, Centra za kulturu „Stari Grad“, u Beogradu, suočili su se sa klerofašističkim pokretom Obraz, a tom prilikom je uništen rad prištinskog umetnika Drena Malićija „Licem u lice“. Reč je o slikama koje Elvisa Prislija i Adema Jašarija, bivšeg vođu OVK, prikazuju kao proizvode pop kulture.
Direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju Borka Pavićević podseća za VOICE da je prekid te izložbe bio pokazna vežba Obraza, policije i svega toga skupa.
– Dakle, ta izložba je prekinuta, bio je to, objašnjavali smo našim tadašnjim demokratskim vlastima, napad na demokratiju. Nisu se dovoljno borili da se sačuva to što se zove demokratija – kaže ona.
Pavićević ocenjuje i da desničari napadaju događaje iz oblasti kulture radi stvaranja političkog profita i skretanja pažnje na sebe, jer mediji onda pišu o incidentima, umesto o programu festivala.
– I umesto da se govori o tome šta je stvarni sadržaj te saradnje, oko toga se stvara taj nimbus koji koristi ljudima za sopstvenu promociju. I onda vam je to circulus vitiosus, novine to pišu, slikaju, tu je bilo to glavno, a ovi to onda rade zbog toga da bi se slikali, da bi se o njima pisalo – kaže Pavićević.
„Mirdita, Dobar dan!“ je i prošle godine prošla uz incidente, jer su se ispred Doma omladine pojavile nepoznate osobe sa fantomkama i plastičnim replikama oružja, koje su stajale pored improvizovanih štandova na kojima je pisalo „polovni organi“, „droga“… aludirajući na OVK i kriminal na Kosovu, preneo N1. Takođe, prošle godine, paralelno sa festivalom „Mirdita,Dobar dan!“, Nezavisno društvo novinara Vojvodine promovisalo je svoj serijal od pet dokumentarnih filmova, nastalih u okviru projekta “Stvarni ljudi – stvarna rešenja” o odnosima Kosova i Srbije iz ugla istorije, svakodnevice, budućnosti, koji su zajednički realizovali NDNV, BIRN Kosovo i forum ZFD Beograd, uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji. Na projekciji filma “Kosovo… Nazdravlje! Gëzuar!” u Novom Sadu bilo je incidenata, ali projekcija filma nije odložena, dok je u Nišu projekcija filma “Albanke su naše sestre” odložena, jer je bivši poslanik Srpske radikalne stranke Branislav Vakić, koji se predstavio kao četnički vojvoda, pretio organizatorima klanjem i prebijanjem. Osumnjičeni je saslušan nakon šest meseci, a postupak je i dalje u toku.
Krivo ogledalo
Istovremeno, kada je Aleksandar Vučić u aprilu javno pozvao privrednike iz Srbije da odu na sajam u Prištinu i oni ga poslušali, ćutali su svi, od Zavetnika, preko Obraza, do Srbske časti, „navijača“, Miše Vacića i inih. Cvijetićanin podseća da se niko ne buni ni što Srbija i danas plaća dug za kredite koje je uzela na ime Kosova, jer se na taj način navodno pokazuje kako je Kosovo još njen deo.
– Ako govorimo o derogiranju državnosti, kulturna dešavanja, izložbe, performansi su mnogo manje opasni pojavni oblici, nego što je faktičnki ozvaničavanje privredne saradnje između dva subjekta u kojima predsednik Republike Srbije, protivno Ustavu Republike Srbije, priznaje da je Kosovo nezavisna država. Ako uspostavljate direktnu saradnju između Privredne komore Srbije i Privredne komore Republike Kosovo, vi ste faktički, kao režim, priznali da Kosovo postoji kao nezavisna država. Možete se vaditi hiljadu godina, ali vi priznajete tu činjenicu – ističe Milivojević. Dodajmo da su protesti i pretnje izostali i kod najave izgradnje autoputa do Albanije vrednog oko milijardu evra.
I sport žrtva
Na meti ekstrmista poslednjih meseci su i sportisti. Prvo trinaestogodišnje devojčice, juniorske rukometne reprezentativke Kosova, nisu mogle da odigraju meč protiv vršnjakinja iz Srbije zbog pretnji fudbalskih huligana. Utakmica je premeštana, pa otkazana, a Rukometni savez Srbije kažnjen 15.000 evra, uz zabranu organizovanja turnira za nacionalne timove juniorskih kategorija u naredne dve godine. Nakon toga, problem su doživeli i kosovski karatisti, koji nisu nastupili na prvenstvu u Novom Sadu, zbog spora oko obeležja. Inače, Kosovo je punopravni član Evropske rukometne federacije od 2014. godine, a Svetske karate federacije od 2016. godine. Cvijetin Milivojević podseća da je zvanična politika da EU nema alternativu, iako je dve trećine birača vladajuće koalicije izrazito nacionalno raspoloženo. Te dve krajnosti, kaže on, isključuju jedna drugu, zbog čega je vlast primorana da zabranom takmičenja s kosovskim sportistima pokuša da zadovolji nacionalni deo biračkog tela SNS.
– Vlast Srpske napredne stranke je zabranila legendi, ne samo srpske košarke, Vladi Divcu, koji je u to vreme bio predsednik Olimpijskog komiteta Srbije, da uopšte govori na sednici MOK-a na kojoj je Kosovo primano u punopravno članstvo. Zamislite to! On je imao naređenje da ne sme da govori, a kamoli da glasa protiv. Tako da on nije ni bio tamo, a znate zašto? Zato što u Briselskom sporazumu piše da su se Vučić i Dačić obavezali da neće sprečavati integracije Kosova – podseća Milivojević.
Strah od normalizacije
Za razliku od ranijih godina, kada su buku dizale opskurne ekstremno-desničarske organizacije, sada su predvodnici bili Vojislav Šešelj i njegovi radikali. Nejasno je da li je Šešelj upotrebljen kao „teška artiljerija“ pošto ono što rade „kulturnjaci“ pokazuje rezultate ili se festival samo poklopio sa periodom u kojem je lideru radikala, nakon presude Haškog tribunala, dozvoljeno da pravi haos.
– SRS se, zapravo, priključuje tim malim, marginalnim grupama. Ona ovim ne pumpa rejting, njoj rejting pada. Ako ste vi čitav život zagovarali ideologiju srpskog nacionalizma, kako je to nazvao Vojislav Šešelj, a onda ste spali na to da u krugu dvojke u Beogradu organizujete neuspešne proteste, gde vam se ne odazove, na njihovu surovu žalost, dvadesetak ljudi, onda je to katastrofalno za tu političku stranku – ističe Cvijetin Milivojević.
Uprkos svemu, podsećaju naši sagovornici, kulturna saradnja traje godinama unazad, najčešće bez ikakvih incidenata, ali i bez naročitog interesa javnosti.
Marionete SNS
Najavljenom mitingu Srpske radikalne stranke, zakazanom za 6. maj u Hrtkovcima, opoziocione partije nisu mogle da prisustvuju zbog policijskih blokada. Vojislav Šešelj je stigao do Jarka, a tu su se našli i funkcioneri Liberalno-demoratske partije, od kojih je jedan i fizički napadnut. Na pretnje organizatorima festivala „Mirdita, dobar dan!“ reagovao je predsednik LDP Čedomir Jovanović, nazvavši Šešelja „marginalnom pojavom“. Cvijetin Milivojević podseća da je za vreme trajanja festivala, u najudarnijem jutarnjem terminu na TV Pink organizovano „ukrštanje mačeva“ Vojislava Šešelja i Čedomira Jovanovića.
– I jedan i drugi su, faktički, radili za Srpsku naprednu stranku. To je objašnjenje svih objašnjenja. Oni su ljudi koji su u ovom trenutku marionete SNS. U zavisnosti od vetrova koji duvaju s leva ili s desna, malo više forsiraju Čedomira Jovanovića i te opcije koje fingiraju priču o evrofanatizmu, dok na drugoj strani imate evronihilizam Vojislava Šešelja. I to je idealna pozicija. Onda se pojavljuje Srpska napredna stranka, između te dve krajnosti, kao normalna – ističe Milivojević.
Vladimir Arsenijević, koji je i predsednik i kreativni direktor regionalnog festivala „Korokodil“ upozorava da je situacija donekle gora nego pre desetak godina, te da se ne kreće u dobrom pravcu. Podseća na dugogodišnju saradnju sa kosovskim umetnicima, koji su prolazili bez incidenata. U okviru projekta “Neighbors” upriličena je razmena pisaca, pa su pisci iz Srbije bili u jednomesečnim rezidencionalnim posetama u Prištini, a pisci sa Kosova u Beogradu. Sa partnerskom organizacijom Qendra Multimedia iz Prištine radili su i prvi postjugoslovensko-kosovski književni susret nazvan “Do you read me?”, koji je održan u Domu kulture u južnom delu Kosovske Mitrovice, kada su neki po prvi put prešli most na Ibru.
– Bili su tu Miki Manojlović i Enver Petrovci, kao dva stara prijatelja, a otvoreno se govorilo o različitim stvarima koje otežavaju komunikaciju između ta dva naroda na različitim nivoima. I publika je zaista bila na ivici suza. Vi možete da odlučite da stvorite jednu novu, kostruktivnu i prijateljsku atmosferu između poprilično važnih predstavnika savremenih kultura dva naroda i da sve to diše jako dobro. Takođe, uvek možete da odlučite i da nahuškate nekakve radikale na ove ili one – kaže Arsenijević.
Sofija Todorović podseća da će drugi deo festivala „Mirdita, dobar dan!“ biti održan na jesen u Prištini, s tim što će trajati dva dana. Borka Pavićević podseća na predstavu Zlatka Pakovića „Enciklopedija živih“ čija premijera je izvedena pre tri godine, i već za 19. jun najavljuje predstavljanje knjige „Studija slučaja Përtej“, koja povezuje „dvadeset godina umetničke i kulturne saradnje, zajedničkih iskustava i prijateljstva umetnika sa Kosova i iz Srbije“.
– Dok se to ne afirmiše, nego se afirmiše da se skuplja policija, jer su tu neki koji hoće to da razore i prave sebi imidž od svoga patriotizma, a nas zovu izdajnicima, dotle će ta situacija imati tenziju. Ovakvu koja se, naravno, stvara zato što su na vlasti elite koje ne mogu da dopuste da se mimo njih nešto dogodi. A ono čemu oni vode jeste, zapravo, jedno onemogućavanje prometa ideja, ljudi, vina, piva… Dok s druge strane, traje trgovina i šverceraj svakakvog karaktera i korupcija – navodi Pavićević.
Dalibor Stupar (VOICE)
