Izborima za Hrvatsko nacionalno vijeće u Srbiji zaokružena je dominacija i uticaj na hrvatsku zajednicu Tomislava Žigmanova i Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini, čiji je on predsednik.
Preciznije, na juče održanoj elektorskoj skupštini HNV-a, od ukupno 82 elektora koji su prikupili dovoljan broj potpisa građana, svih 29 je izabrano sa liste „Hrvati zajedno“, koju je u kampanji podržao DSHV.
Pored stoprocentne prolaznosti liste koju je kreirao Tomislav Žigmanov, jučerašnje izbore za HNV obeležio je i bojkot opozicionih kandidata. Među onima koji se juče nisu pojavili u Beogradu su i predsednik Hrvatskog građanskog saveza (HGS) Tomislav Stantić i poznati novosadski privrednik Stanko Krstin.
Zanimljivo, zajednička ocena i pobednika i poraženih je da su izbore obeležile opstrukcija, uticaj na slobodnu volju građana i bojkot istih tih građana hrvatske nacionalnosti. Pa tako od 59.000 Hrvata u Srbiji pomenute elektore podržalo je tek oko 4.800, dok je više od polovine elektora iz Subotice!?
Prema rečima Zvonimira Perušića iz Hrvatskog demokratskog foruma, organizacije koja je bojkotovala i ove izbore, u hrvatskoj zajednici nema klasičnih izbora „zato što je vođstvo zajednice opstruisalo formiranje posebnog biračkog spiska hrvatske nacionalne manjine, pa je sve svedeno na primoravanje građana da daju svoj potpis, a da i ne znaju kome i zbog čega“.
„Da su delegatski izbori dobra stvar onda bi se primenjivali i kod izbora državnih, regionalnih ili lokalnih parlamenata, ali to nigde u pristojnom svetu nije slučaj. Pa čak ni skupštine mesnih zajednica ne možete izabrati drugačije osim neposredno i tajno“, rekao je Perušić za VOICE.
Tomislav Stantić smatra da energija kod običnih građana hrvatske nacionalnosti u Srbiji ne postoji, jer ne veruju ni u šta, osim da su izbori za HNV običan stranački plen.
„Ljudi se nisu kandidovali, osim onih na koje je agitovao DSHV. Mi u HGS-u smo agitovali na slobodnu volju građana, ali ovog puta bezuspešno“, rekao je Stantić za VOICE i odbacio bilo kakvu optužbu da je vršio opstrukciju izbornog procesa.
S druge strane apsolutni pobednik Tomislav Žigmanov prvo što je rekao medijima nakon elektorske skupštine bila je optužba prema svim oponentima da su se tokom izbornog procesa služili organizovanim opstrukcijama i širenjem defetizma, ali da u tome nisu uspeli jer su prikupili potpise za tek četiri kandidata.
„Dobro posloženi, posvećeni zajedništvu uspjeli smo dobiti povjerenje velikog broja građana. Ovom Skupštinom uspjeli smo sačuvati institucionalni okvir zajednice, a time i budućnost Hrvata u Srbiji. Kvalitet izabranih vijećnika čvrsta su garancija toga“, rekao je Žigmanov.
O čitavoj zajednici odlučivaće oni koji imaju podršku manju od 10 odsto
Zvonimir Perušić smatra „da je delegatski način izbora za Hrvatsko nacionalno vijeće odvratio Hrvate da učestvuju u ovoj farsi, jer je čak 90 odsto njih ignorisalo proces, zbog čega novi HNV neće imati legitimitet“.
„Zamislite na šta liči društvena zajednica u kojoj oni koji odlučuju imaju podršku 10 odsto, a protiv sebe imaju 90 odsto birača. Još je gora situacija kad pogledate iz kojih regija dolaze elektori HNV-a: u Subotici živi manje od 20 odsto Hrvata u Srbiji, a imali su čak 48 elektora, odnosno skoro 60 odsto“, rekao je Perušić.
Prema njegovim rečima, druge regije, kao što su zapadna Bačka, Srem, Novi Sad, Beograd i centralna Srbija, u kojima živi 80 odsto Hrvata, ili su bile isključene jer nisu pod neposrednim uticajem DSHV-a, ili su se iz istog razloga same isključile.
Činjenica da je natpolovičan broj vijećnika iz Subotice ili okoline, za Tomislava Stantića ustvari znači da je po sredi nečija očigledna želja da se sve što u Srbiji ima veze sa Hrvatima i Hrvatskom sabije u taj grad.
„Jasna je želja da se sve sabije u Suboticu, a da se oni koji nisu iz Subotice predstave kao oni koji nisu dovoljno Hrvati“, rekao je Stantić.
Okosnicu novoizabranog HNV-a činiće kandidati podržani od strane DSHV-a i desetak kulturno-umetničkih društava, što je nakon izbora rekao i sam predsednik DSHV-a. Žigmanov tvrdi i da je bilo poteškoća prilikom prikupljanja potpisa podrške, ali se pokazalo „da su DSHV i 10 udruga moćni i sposobni da odgovore na sve izazove“.
„U ovom trenutku izuzetno su nepovoljni demografski trendovi Hrvata u Srbiji. Vidjećemo šta se može učiniti u dijelovima Srbije gdje ima dosta Hrvata, kako bi se veći broj njih upisao u posebni birački spisak“, rekao je Žigmanov i dodao da je uočljiva nespremnost za upis u pomenuti spisak.
Manje od 40 odsto upisanih u posebni birački spisak
Kako stoje stvari kada je reč o deklarisanim Hrvatima u Srbiji? Ukupno u Srbiji prema poslednjem popisu ima 59.000 Hrvata, od kojih je oko 20.000 upisano u posebni birački spisak. Zbog činjenice da je manje od 40 odsto njih upisano u posebni birački spisak ne mogu da se održavaju neposredni izbori za HNV, već se organizuju elektorske skupštine.
Svaki kandidovani elektor na ovogodišnjim izborima morao je da prikupi najmanje 60 potpisa građana. S obzirom na to da je dovoljan broj potpisa imalo 82 elektora, dolazi se do cifre od oko 4.900 Hrvata upisanih u posebni birački spisak koji su bili zainteresovani za izborni proces!
Zvonimir Perušić smatra da delegatski izbori nisu demokratski, jer je u njima sve specifično i nepravilno, zbog čega je i kontrola na samoj elektorskoj skupštini (koja je održana u Beogradu pod okriljem Ministarstva za državnu upravu) „zbog svega ovoga besmislena“.
„Nema nezavisnih posmatrača koji bi kod javnih beležnika kontrolisali podatke onih koji daju svoje potpise, niti ima nezavisne kontrole koja bi nadgledala dalju sudbinu tih elektorskih prijava i overenih izjava birača, a vrlo su glasne bile i optužbe u medijima da jedna velika nemanjinska stranka prikuplja potpise za pojedine nacionalne manjine“, tvrdi on.
Predsednik HNV-a Slaven Bačić izbačen iz izborne trke
Ovogodišnje izbore za HNV obeležilo je i odustajanje ili, kako neki tvrde, izbacivanje dosadašnjeg predsednika Slavena Bačića iz izborne trke jer je optužio Žigmanova da je svojim “predizbornim nečinjenjem i manipulisanjem informacijama” doveo u pitanje ne samo smisao institucija DSHV-a, već i samo postojanje HNV-a.
“Ostaje pitanje da li nečinjenjem i manipulacijama pokušavate postići kadrovska rešenja koja nemaju uporište među stranačkim članstvom, kako biste u svojim rukama preko lojalnih osoba koncentrisali vlast, moć i novac u hrvatskoj zajednici ili radi istog cilja želite sebi dodati još jednu funkciju, uz formalna zamrzavanja drugih funkcija koje već obavljate na koje biste postavili sebi lojalne”, upitao je Bačić Žigmanova u otvorenom pismu.
On ga je optužio i da, iako su raspisani izbori za nacionalne savete manjina, ne želi da zakaže sednicu Veća DSHV-a na kojoj bi se ta stranka izjasnila kog kandidata podržava za mesto predsednika HNV-a u budućem sazivu.
U otvorenom pismu koje je objavio nedeljnik na hrvatskom jeziku “Hrvatska riječ” iz Subotice, čiji je osnivač HNV, Bačić je još naveo da je mesecima upozoravao Žigmanova da je krajnje vreme da DSHV počne pripreme za izbore za HNV, a 13. jula je predao molbu Veću DSHV-a da ga podrži kao nosioca izborne liste.
“Međutim, umesto toga, o mojoj kandidaturi niste upoznali nijedno stranačko telo a kamoli pokrenuli bilo kakvu demokratsku diskusiju o tome”, naveo je Bačić i optužio Žigmanova da je preko trećih osoba tražio od njega da povuče kandidaturu “u interesu jedinstva zajednice”.
Nakon toga, Žigmanov je saopštio da Slaven Bačić ne može biti nosilac liste DSHV-a na predstojećim izborima za nacionalne savete manjina. On je u saopštenju za javnost nakon Druge vanredne sednice Predsedništva DSHV-a naveo da nakon otvorenog pisma koje je Bačić objavio u javnosti, više ne postoje osnove da on bude nosilac liste DSHV-a.
Za opozicionara Tomislava Stantića neverovatno je da je DSHV dao negativnu ocenu Slavenu Bačiću jer je on formirao prethodni saziv HNV-a. „Očigledno je da DSHV želi da preuzme sve poluge hrvatske zajednice u Srbiji“, rekao je Stantić i dodao da kroz kompletnu zajednicu u Srbiji godišnje prođe oko milion evra.
Za Zvonimira Perušića uticaj Slavena Bačića na događanja u hrvatskoj zajednici ne postoji i ravan je nuli, jer je bio predsednik HNV-a dok je njegov otac Martin Bačić bio najuticajniji funkcioner DSHV-a.
„Čim je Martin Bačić sklonjen, istog momenta je iz lanca odlučivanja nestao i njegov sin. Prema tome, njegovo neučestvovanje u prikupljanju potpisa za elektore neće značiti ništa za novi HNV“, rekao je Perušić i dodao „da su vijećnicima očigledno obećane neke mrvice od milion evra poreskih obveznika Srbije namenjenih za bolji život svakog pojedinca iz hrvatske nacionalne zajednice“.
Novi saziv HNV-a dužan je da u roku od 20 dana izabere nove funkcionere. Za sada se u javnosti ne spekuliše sa imenima, a jedino je sigurno da to neće biti Tomislav Žigmanov, osim ukoliko ne podnese ostavku na mesto predsednika DSHV-a ili neku od drugih funkcija.
Nositeljka liste „Hrvati zajedno“ bila je Jasna Vojnić, a osim nje na listi novih vijećnika još je oko 50 odsto članova koji su to bili i u prethodnom sazivu HNV-a, što je medijima potvrdio i sam Tomislav Žigmanov.
Novi HNV kočnica ili podrška Vladi Srbije?
Nakon izbora podeljena su i mišljenja u hrvatskoj zajednici da li će članovi novog saziva HNV-a biti lojalni građani Srbije, koji će podržavati politiku Vlade Srbije i proces evrointegracija.
Za Jasnu Vojnić kvalitet i dosadašnji doprinos izabranih većnika daje joj veru „da će zajedno radeći ostvarivati uspehe na dobrobit cijele zajednice“.
„Vijeće mora biti spona s crkvom, matičnom domovinom, većinskim narodom i svim drugim nacionalnim manjinama. Vijećnici i elektori novog saziva HNV-a moraju i dalje odražavati zajednicu čiji su članovi lojalni građani Republike Srbije koji u punoj snazi doprinose procesu europskih integracija. Konačno, HNV mora nastojati da stvori uvjete da naše porodice imaju razlog da ostanu ovde da žive“, poručila je ona.
Suprotno mišljenje ima Zvonimir Perušić, koji smatra da je posebno loše što je ovogodišnji izborni proces sproveden pod direktnim rukovođenjem diplomatskih predstavnika Republike Hrvatske na terenu, jer je jedino opravdanje njihove misije ovde, posebno u Generalnom konzulatu u Subotici, postojanje HNV-a, ma kakvog.
„Hrvati u Republici Srbiji, dakle, ni nakon ovih kvazi izbora neće imati svoje legitimne predstavnike. I od ovog HNV-a ćemo, nažalost, moći očekivati podršku blokadama Srbije na EU putu koje bi Republika Hrvatska u budućnosti eventualno mogla postavljati, bez obzira što je to protivno interesima Hrvata u Srbiji“, upozorio je Perušić.
Da bi se stvorili uslovi da Hrvati imaju razloga da ostanu u Srbiji, za Tomislava Stantića suština je razvoj ekonomije, a ne izvornih nadležnosti HNV-a kao što su kultura, obrazovanje i informisanje.
„Hrvatski građanski savez će formirati Povereništvo za preduzetništvo koje će raditi na jačanju preduzetništva kod u Hrvata u Srbiji, s posebnim osvrtom na poljoprivredu. Obratićemo se našoj matici sa željom da formiramo zajednički fond, poput onog koji je formirala Mađarska preko svog nacionalnog saveta u Srbiji“, poručio je Stantić.
Darko Šper (VOICE, naslovna fotografija: Facebook/Hrvati zajedno)
