Sedamdeset godina od početka emitovanja programa Radio Novog Sada pokrajinski javni servis, Radio-televizija Vojvodine obeležiće taj datum, 29. novembar (zaposlenima u toj kući znan i kao Dan preduzeća) u neobičnim okolnostima – kao potpuni podstanar u objektima koje koristi a istovremeno kao korisnik tek završene nove zgrade u koju još ne može da se useli.
Kada će do preseljenja doći, o tome upućeni ne žele čak ni nezvanično da spekulišu. Za početak, ukazao je jedan od sagovornika VOICE-a, potrebno je da zgrada bude potpuno opremljena – nameštajem i kompletnom tehničkom opremom za proizvodnju i emitovanje programa.
U toku je nabavka samo dela tehničke opreme, dok nabavke za ostatak opreme, koja bi krasila radijska i televizijska studija u novoj zgradi, kao i za kancelarijski nameštaj i sve neophodno za uređenje enterijera, čini se da nisu ni u planu. Zapravo, i dalje nije poznato kako će sve to biti plaćeno. Kako stvari trenutno stoje, ni država ni Pokrajina, potvrđeno je VOICE-u, u idućoj godini ne nameravaju da izdvoje novac neophodan za stavljanje novog objekta u punu funkciju. Dakle, za normalan rad redakcija, raznih službi i naravno proizvodnje TV i radijskog programa.
Kao da je sve bajno i sjajno, RTV je juče, 25. novembra u svom jutarnjem programu imao živo uključenje iz novog TV i istog takvog radijskog studija na Mišeluku, što je u programu pokrajinskog servisa slavodobitno predstavljeno kao „puštanje signala iz nove zgrade“. Dogodilo se, dakle, tačno ono što je još u martu najavio predsednik Pokrajinske vlade i predsednik Odbora za izgradnju nove zgrade RTV Igor Mirović, kada je rekao da će signal iz nove zgrade biti pušten 25. novembra, „ni dan pre, ni dan kasnije“.
Nakon dve godine i tri dana, koliko je prošlo od polaganja kamena temeljca, zgrada je građevinski potpuno završena, potvrdio je za VOICE Nedeljko Kovačević, direktor Uprave za kapitalna ulaganja APV koja je sa 2,3 milijarde dinara finansirala sve tri faze izgradnje zgrade.
Ono što, međutim, do jučerašnjeg dana nije bilo završeno jeste isporuka dela nove tehničke opreme (za jedan radijski i jedan TV studio), a nije da se nije nadalo da će stići na vreme i zablistati upravo u činu puštanja signala. Stoga je jučerašnje uključenje u TV i radijski Jutarnji program RTV iz nove zgrade realizovano, silom prilika, na opremi koju RTV već koristi, a signal je, kako nam je potvrđeno, emitovan putem optičkog kabla. I tu nije bio kraj improvizacije za potrebe „istorijskog trenutka“ – simboličkog početka emitovanja programa sa istog mesta na kojoj se, do bombardovanja 3. maja 1999, nalazila zgrada nekadašnje RTV Novi Sad – jer je bilo neophodno čak i dovlačenje postojeće, nimalo impresivne scenografije.
„To je pre otvaranje završene zgrade, nego puštanje signala“, rekao je za VOICE jedan od zaposlenih na RTV-u podsećajući na to da nova zgrada „na neodređeno“ neće biti spremna da proradi u punom kapacitetu.
„Ni dinara!“
Kao početak emitovanja prvog tv signala s Mišeluka uzima se 26. novembar 1975. godine, ali je za simboličko vaspostavljanje tona i slike s iste lokacije, 20 godina nakon što su nestali pod NATO bombama, izabran ipak datum koji je ranije odredio predsednik Pokrajinske vlade.
U trenutku pisanja ovog teksta naši izvori na RTV-u nisu mogli da nam potvrde da će uključenja s Mišeluka biti i danas, na dan kada je pre 44 godine počela da radi TV Novi Sad. Deluje kao da je sve bilo fokusirano na to da se realizuje političko obećanje, a sve kako bi se moglo obznaniti da je zgrada gotova i to četiri meseca pre roka. Što jeste tačno.
Bez opreme koja će, prema odredbama ugovora s dobavljačem, beogradskom firmom Estuar, stići najkasnije do početka decembra, i još uz nepovoljne vesti iz državnih organa, dalje glumljenje „normalnosti“ moglo bi čak i za vrlo trpeljivi RTV da bude previše. Nova uključenja iz tek završene zgrade samo bi skrenula pažnju na činjenicu da je, biće, neko loše ispregovarao čitav aranžman i da je sad kasno za raspravu o tome na šta se država, sa svim svojim ispostavama, svojevremeno tačno obavezala – da li samo da podigne novu zgradu i isfinansira tek delimično njeno opremanje ili i na nešto ipak više od toga.
U predlogu budžeta Republike Srbije nisu predviđena izdvajanja za zgradu RTV-a, a VOICE-u je u Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama rečeno da ni taj Sekretarijat u narednoj godini ne planira bilo kakva izdvajanja za zgradu RTV. Identičan odgovor dobili smo i u Upravi za kapitalna ulaganja Vojvodine, koja je u protekle dve godine bila zadužena za finaniranje izgradnje.
Ni dinara, kaže za VOICE direktor UKU Nedeljko Kovačević odgovarajući vrlo slikovito na pitanje kolika će ta uprava uložiti u zgradu RTV-a u 2020.
Na pitanje da li ima ideju odakle će biti plaćena nabavka kancelarijskog i drugog nameštaja te tehničko-tehnološko opremanje zgrade, za šta je direktor RTV-a Miodrag Koprivica rekao da im je potrebno „oko 12 miliona evra“, Kovačević ponovo ima negativan odgovor.
„Ne znam kako će to biti finansirano, sve što me se ne tiče, ja ni ne pitam“, ističe sagovorni VOICE-a. „Uprava je svoj posao u smislu finansiranja izgradnje završila i sad je na nama još da izvođaču radova (SMB gradnja iz Subotice) isplatimo preostalih 476 miliona, od 3,2 milijarde dinara, sa PDV-om, koliko iznose ukupni troškovi izgradnje.“
Odgovor direktora stigao nakon objavljivanja teksta
Za kancelarijsko opremanje i završetak tehničko-tehnološkog opremanja nove zgrade RTV potrebno je još oko 1,5 milijardi dinara, navodi se u odgovoru generalnog direktora RTV-a Miodraga Koprivice na pitanja VOICE-a, koja su upućena još prošle sedmice.
Nekoliko sati nakon što je VOICE objavio tekst o novoj zgradi RTV-a i izazovima sa kojima se pokrajinski javni servis suočava u vezi s opremanjem objekta na Mišeluku, i nakon što je nekoliko medija prenelo naše pisanje, iz Kabineta generalnog direktora RTV-a, iako sa zakašnjenjem koji i sami konstatuju, stigli su odgovori koji u celini potvrđuju naše pisanje. Pre svega, da novac za dodatne potrebe RTV-a tek treba da bude pronađen.
„Montaža nove opreme (po do sada jedinom raspisanom tenderu – prim.a) treba da počne sredinom decembra 2019.g. Tender za kancelarijsko opremanje može biti raspisan kad obezbedimo sredstva. Projekat kancelarijskog opremanja je urađen putem javne nabavke. Procenjena vrednost 240.000.000,00 dinara“, navodi se u odgovoru generalnog direktora RTV.
Uz napomenu da nije ovlašćen da daje izjave o budžetu APV za 2020. godinu, Koprivica navodi da je za završetak tehničko-tehnološkog opremanja, po projektu, potrebno oko 1,3 milijarde dinara. To je blizu 12 miliona evra, koliko je bila njegova ranije procena troškova tehničko-tehnološkog opremanja, a koju je VOICE u današnjem tekstu i prenela.
Koprivica dalje potvrđuje da se za novi objekat RTV „može reći da je u građevinskom smislu završen“, uz napomenu da je za električnu energiju, grejanje, vodu i kanalizaciju dobijena privremena upotrebnu dozvolu“.
„Da li će biti još nekih radova? Hoće. Tako složeni sistemi zahtevaju da se neke stvari fazno rade (TV toranj, apsorberi u manjim studijima, deo enterijerskog opremanja)“, stoji u odgovoru koji je novinaru VOICE-a uputio generalni direktor RTV.
Na kraju se ističe da će se „preseljenje u novu zgradu odvijati sukcesivno, kako se bude nabavljala oprema“.
Prilikom posete tada još gradilištu nove zgrade, početkom septembra, Mirović je na pitanje VOICE-a bio veoma izričit kada je rekao da će kompletni troškovi izgradnje i opremanja nove zgrade koštati oko četiri milijarde dinara, u šta je, kako je naveo, uračunato 3,2 milijardi za izgradnju i 570 miliona za opremanje. Direktor RTV Miodrag Koprivica je potom, opet na pitanje VOICE-a, nevoljno morao da koriguje Mirovića navodeći da je tih 570 miliona (koje je obezbedio Pokrajinski sekretarijat za kulturu) zapravo namenjeno za „prvu fazu opremanja“, odnosno za tehničko-tehnološkom opremu „koja će omogućiti da odavde krene signal“.
„Mi očekujemo da ćemo sledećih godina nastaviti fazno opremanje ove zgrade i staviti kompletno u funkciju svih sedam platformi koje imamo. To je proces koji teče i, naravno, mi se kandidujemo za ta sredststva u vremenu koje je pred nama. Nismo odustali (od ambicije da se u novu opremu uloži oko 12 miliona evra – prim. a) i projekat takvog opremanja postoji, ali to zavisi od mogućnosti koje ima finansijer, a to je jedino država, rekao je Koprivica 6. septembra ove godine navodeći podatak da je jedinu donaciju od stranih država za svoju zgradu RTV dobio od Slovačke televizije.
„Donirali su nam 50.000 evra, što je malo u odnosu na naše potrebe, ali mi svejedno cenimo taj gest“, rekao je generalni direktor RTV.
Podstanarima (ne)preti prinudno iseljenje
Pitanja koja se tiču budućnosti RTV-a u novoj zgradi VOICE je, dabome, uputio i pokrajinskom javnom servisu ali na njih, baš kao i u ranijm prilikama, nismo dobili odgovore.
Činjenica je, međutim, da je još letos unutar RTV-a vladao kakav-takav entuzijazam i o tome su za VOICE svedočili pojedini zaposleni kojima je rečeno da će pojedine službe pokrajinskoj javnog servisa – one smeštene na Bulevaru Mihajla Pupina (kadrovska, finansije, marketing, pretplata…), kao i menadžmet iz Ignjata Pavlasa – početi da se sele u novu zgradu već do kraja ove godine.
Kako za to, ispostavilo se, nisu obezbeđeni elementarni uslovi – tim službama je za rad dovoljan samo kancelarijski nameštaj, a on, vidimo, još nije trebovan – zaposleni u RTV-u su nam rekli da je priča o preseljenju „naprasno utihnula“.
U razgovoru za VOICE zaposleni nisu krili iznanađenje nad činjenicom da u fazi izrade pokrajinskog budžeta na dve ključne pozicije po njih – Sekretarijat za kulturu i Uprava za kapitalna ulaganja – nisu planirana sredstva za opremanje zgrade.
Uzevši sve u obzir, situacija trenutno izgleda ovako: Pokrajina nema ili ne da novac da bi se „napunila“ nova zgradu, pa je preseljenje kompletnog RTV-a na Mišeluk do daljeg neizvesno, ali je Pokrajina bez obzira na to već stavila na znanje RTV-u da ima velike planove sa zgradom Radio Novog Sada i Studija M.
Letos, dok su zaposleni u RTV još bili entuzijastični u pogledu skorog preseljenja u novi prostor, AP Vojvodina je postala vlasnik imovine u Ulici Ignjata Pavlasa, koju je decenijama unazad koristio Radio Novi Sad a koja uključuje i zdanje Studija M. Budući da je NIS vlasnik zgrade u Sutjeskoj 1, gde je još od bombardovanja smeštena televizija, rešenjem Republičkog geodetskog zavoda – Služba za katastar nepokretnosti Novi Sad od 17. jula RTV je i formalno postao – kompletni podstanar.
Tim rešenjem upisana je javna svojina AP Vojvodine nad objektima u Ignjata Pavlasa i na uglu Bulevara Mihajla Pupina i te ulice. Kako se navodi u odgovoru Uprave za imovinu AP Vojvodine dostavljenom VOICE-u, do donošenja tog rešenja nad tim objektima bila je upisana svojina Republike Srbije dok je RTV imao pravo korišćenja.
Kao razlog za promenu vlasništva u Upravi za imovinu navode da je u budžetu APV obezbeđen znatan iznos za izgradnju novog objekta za RTV „te je polazeći od te činjenice bilo celishodno i opravdano preneti u javnu svojinu AP Vojvodine, bez naknade, pobrojane nepokretnosti“.
„Javna medijska ustanova Radio-televizija Vojvodine će do preseljenja u novi objekat u Petrovaradinu nastaviti da koristi predmetne poslovne prostorije“, navodi se u odgovoru Uprave za imovinu.
Iako se ova rečenica čini izlišnom, Pokrajina ipak ne čeka zaludna da joj se podstanari isele i već ima planove sa svojim novim nekretninama.
U zgradi Radio Novog Sada i Studija M, naime, biće smešten Muzej 20. veka i tu bi trebalo da bude objedinjena digitalizovana arhiva muzike, filma i stripa. Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović je u ranijim najavama ovog projekta podsetio da je nekadašnja „Neoplanta“ producirala oko 1.300 filmova, dok je gotovo kompletna jugoslovenska rok scena svirala u Studiju M, pa je sačuvan i veliki broj fotografija i audio-snimaka iz tog perioda.
Pokrajinska vlada je početkom avgusta izdvojila 31 milion dinara za izradu projektno-tehničke dokumentacije za Muzej 20. veka, a već 8. oktobra Uprava za kapitalna ulaganja sklopila je ugovor s grupom ponuđača koji imaju rok od 170 dana da izrade tehničku dokumentaciju za rekonstrukciju i promenu namene objekata na lokaciji Ignjata Pavlasa 3-7.
Ako je za utehu trenutnim podstanarima na tim adresama, Uprava za kapitalna ulaganja, kako nam je potvrdio njen direktor, u narednoj godini nema u planu finansiranje radova koji će zdanja Radio Novog Sada i kultnog Studija M pretvoriti u muzej.
Podstanarima do daljeg samo ostaje da sačekaju neko novo političko obećanje, kao što je to bio slučaj s onim da će 2019. dobiti svoju novu zgrade. Kojoj, do daljeg, samo mogu da se dive iz daleka.
Denis Kolundžija (VOICE)
