Igor Bečić: Karta za meteorski uspeh

Priča koju je VOICE objavio prošle nedelje, o pastorki i ćerki visokog funkcionera SNS i poslanika u Skupštini Srbije mr Igora Bečića, koje su odnedavno vlasnice ekskluzivne parcele usred Futoškog parka u Novom Sadu, luksuzne vile Park i doma za stare smeštenog u tom objektu, prilog je hronici zadivljujućeg uspeha jedne porodice i meteorskog političkog uspona njenog pater familiasa – od nekadašnjeg konduktera u lokalnom saobraćajnom preduzeću do, već pet godina zaredom, predsednika skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti.

Pre pristupanja Srpskoj radikalnoj stranci 1996. godine i otpočinjanja plodonosne političke karijere, Bečić je tokom 1989. i 1990. bio linijski kontrolor i kondukter u preduzeću „Bačkatrans“ u Vrbasu, potom je naredne dve godine bio u službi u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, da bi se nakon toga zaposlio u JP „Vrbas“ gde je obavljao funkcije komercijaliste, šefa saobraćaja  i komercijalnog direktora.

Godinu dana od ulaska u SRS postaje narodni poslanik i tu funkciju obavlja i danas, doduše nakon 2008. kao član Srpske napredne stranke. U međuvremenu, bio je zamenik predsednika Opštine Vrbas (2004-2008), predsednik Skupštine Opštine Vrbas (izabran 2008, smenjen već u januaru 2009.), te poslanik u Skupštini AP Vojvodine (2004-2007).

Na predlog svoje stranke 2014. biva izabran za potpredsednika Skupštine Srbije (bio na tom mestu do 2016.). Taj period ostaće upamćen po lapsusu koji je Bečić izgovorio, najavljujući da će se poslanicima obratiti predsednik Italije „Đorđo Mortadela“, umesto Serđo Matarela.

U zvaničnoj biografiji stoji da je pohađao je osnovnu školu „Svetozar Miletić“ u Vrbasu, gde je završio i Srednju ekonomsku školu. Diplomirao je na Fakultetu za uslužni biznis 2005. godine. Na Evropskom univerzitetu u Novom Sadu stekao je zvanje diplomirani ekonomista. Dve godine kasanije završio je master studije na Fakutetu za uslužni biznis, Univerziteta Edukons u Sremskoj Kamenici, a magistrirao je na Fakultetu za poslovni i industrijski menadžment Univerziteta Union.

Vrbašani danas Igora Bečića pamte po brojnim aferama koje nikada nisu dobile sudski epilog. Naprotiv, iz varoši gde je 2004. godine kao zamenik predsednika opštine bio apsolutni vladar iz senke vinuo se u sam vrh danas vladajuće stranke.

Baš te godine je Opštinsko javno tužilaštvo podiglo optužnicu protiv Igora Bečića da je izvršio krivično delo falsifikovanja diplome. “Bečić Igor u prvoj polovini 2001. godine od NN lica zvanog Lule iz Niša nabavio lažnu javnu ispravu falsifikovanu diplomu Više poslovne škole iz Novog Sada, a sve u nameri da takvu upotrebi kao pravu”, navodi se u optužnici. U lokalnim kuloarima sumnjalo se u verodostojnost i drugih diploma koje je Bečić stekao, ali dokazi kao ovaj iz 2004. nikada nisu procureli u javnost.

Vrbašani se sećaju i afere “Bečićevo sokače” kada je pravnica tadašnjeg JP Direkcija za izgradnju Vrbas  javno optužila i podnela krivičnu prijavu protiv tadašnjeg opštinskog rukovodstva da je nenamenski potrošeno 50 miliona dinara za uređivanje ulice u kojoj je bila izgrađena kuća u kojoj je živeo Igor Bečić. Kuća u kojoj je Bečić živeo sa porodicom vodila se kao vlasništvo njegovog rođenog brata. Iz Opštinskog javnog tužilaštva su saopštili da na osnovu dostavljenih dokaza nema nezakonitosti u uređivanju “Bečićevog sokačeta”, ali i da je nenamensko trošenje u domenu budžetske inspekcije, a ne nužno tužilaštva.

Bivši Bečićevi sugrađani nisu iznenađeni što su se njegovi najbliži bogatili u nekretninama dok je on sticao funkcije i diplome. Na prilično sumnjiv način jedna od najstarijih zgrada u centru Vrbasa, nekadašnji parohijski dom Evangeličke crkva, opština je “menjala” sa kompanijom Invej, vlasnika vrbaske uljare Vital.

Invej je Opštini Vrbas ustupio zgradu nekadašnjeg PIK u koju je kasnije preseljena zgrada lokalne samouprave, a Invej je zauzvrat dobio parohijski dom. Za sve ovo javnost ne bi ni saznala da 2011. godine kompanija Invej nije krenula u radove na rekonstrukciji za koje nije imala saglasnost Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika.

Ne smeju da se izbijaju izlozi, ruši unutrašnjost i menja stolarija. Rešenje o zabrani smo prosledili lokalnoj upravi, investitoru, ali niko se još nije oglasio – rekla je za medije tada Branka Mačkaški, ističući da objekat nekadašnjeg parohijskog doma mora biti vraćen u prvobitno stanje i da će u protivnom protiv nadležnih u lokalnoj upravi i investitora biti podnete krivične i prekršajne prijave.

Niko od nadležnih nije trpeo posledice, zgrada je dobila novi izgled, a 2012. godine dobila je i novog vlasnika: tek osnovanu firmu rođenog brata Igora Bečića. U zgradi se nalazi kineska robna kuća i filijala AIK Banke.

Ovo je tek deo nekretnina u posedu članova uže i šire porodice Igora Bečića.

Igor Bečić je Agenciji za sprečavanje korupcije podneo imovinsku kartu u kojoj je naveo da poseduje trosobnu kuću od 69 kvadrata, dvosobnu kuću od 28 kvadrata, kao i pomoćni objekat od 20 metara kvadratnih. Za sve te nekretnine naveo je da ih je dobio u nasledstvo. Prijavio je i njivu od pet ari i 88 metara kvadratnih i građevinsko zemljište od četiri ara i 84 metara kvadratnih, što je takođe nasledio. Na spisku je i stan od 91 metra kvadratnog, gde je kao osnov sticanja navedena kupovina. Taj stan nije naveden u imovinskoj karti iz 2019, kao ni u prethodnim.

Bečić, međutim, ne živi ni u jednoj od pobrojanih nekretnina, već u stanu od 114 kvadratnih metara u jednom od prestižnijih rezidencijalnih objekata u Novom Sadu. Prema pisanju pojedinih medija, tu stančugu kupila je pre pet godina tada 18-godišnja (!) Bečićeva ćerka Bojana, danas vlasnica Doma za stare Vila Park koji je smešten u objektu čija je vlasnica Jovana Andrijević, ćerka Bečićeve supruge. Pošto stan zvanično nije u vlasništvu Igora Bečića i njegove supruge – dobili su ga, navodno, na korišćenje – šef Odbora za kontrolu službi bezbednosti nije bio dužan da to unese u svoj imovinski karton.

Kao narodni poslanik, Bečić je Agenciji za sprečavanje korupcije prijavio da mesečno prihoduje 130.000 dinara kao savetnik generalnog direktora „Srbijagas“ Dušana Bajatovića, od avgusta prošle godine dobija 30.000 dinara mesečno u Skupštini Srbije, a 8.000 dinara mesečno prima na ime invalidnine ratnog vojnog invalida.

Rođen je 5. juna 1971. godine. u Ravnom Selu, u Opštini Vrbas, u istom mestu gde je rođen i direktor kojeg savetuje, Dušan Bajatović. Oženjen je i ima dve ćerke i jednog sina.

Ranka Ivanoska (VOICE, arhivska fotografija: Beta/Milan Obradović)