Vrlo brzo nakon nedavnih izbora za predsednika Republike, u medijima se pojavila računica po kojoj je od 6,739,441 upisanih birača, čak oko 800.000 višak. Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić, reagujući na tu polemiku, 7. aprila je, kako je preneo Insajder, istakla da nije tačno da je u birački spisak upisano 800.000 ljudi više nego što u Srbiji ima punoletnih građana.
– To se gleda prilično paušalno, nije relevantno porediti popis stanovništva i jedinstveni birački spisak – rekla je Brnabićeva, ocenivši da je u ovom trenutku birački spisak bolje ažuriran od bilo kog u prethodnom periodu. Nije, međutim, pojasnila ko bi to još, osim punoletnih građana, mogao da ima pravo glasa!?
Sa druge strane, Srđan Bogosavljević iz Ipsos Stratedžik marketinga, prvo je 22, a zatim i 29. marta, neposredno pred izbore, za Televiziju N1 upozorio da u Srbiji ima od 5,3 do 5,5 miliona prisutnih birača. Istakao je da veliki broj ljudi koji ima dokumente Srbije ne živi u zemlji niti glasa u diplomatskim predstavništvima u zemljama u kojima boravi. Njegovi podaci govore da je u odnosu na birački spisak, birača manje čak za 1,2 do 1,4 miliona, a ta brojka je vrlo blizu one do koje je došao VOICE. (pogledaj okvir Koliko stanovnika ima u Srbiji?)
Koje je pravo stanje
Nekadašnji ministar državne uprave i lokalne samouprave, a danas Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić, za čijeg mandata je, 2003. godine, napravljen ozbiljniji pomak po pitanju biračkih spiskova, objašnjava za VOICE da je taj spisak „vrlo formalan“, da se svaka promena u njemu mora zasnivati na odgovarajućem rešenju, a svako rešenje na zvaničnim podacima iz matičnih knjiga ili drugih službenih evidencija ili javnih isprava. Zato, kaže, nije celishodno porediti rezultate popisa stanovništva sa biračkim spiskom.
– Popis nikad ne evidentira mrtve ili ljude u dijaspori, a u biračkim spiskovima će ih biti sve dok promena u biračkom spisku ne bude sprovedena u predviđenom postupku – ističe on.
Šta kaže zakon?
– Članom 57. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, predviđeno je više prekršaja zbog neovlašćene obrade podataka o ličnosti ili zbog nepreduzimanja odgovarajućih mera njihove zaštite, kažnjivih novčanom kaznom od 50 hiljada do milion dinara, a članom 146. Krivičnog zakonika predviđeno je krivično delo koje za, pored ostalog, upotrebu ličnih podataka u svrhu za koju nisu namenjeni predviđa i kaznu zatvora, za slučaj da to učini službeno lice, čak kaznu zatvora do tri godine – ističe Rodoljub Šabić.
Bez kazni za zloupotrebe
Pored preciznog broja birača, najvažnije pitanje u vezi sa biračkim spiskom jeste ko ga kontroliše, a ko zloupotrebljava. I tokom predsedničkih izbora na društvenim mrežama pojavio se veliki broj fotografija i snimaka na kojima se, u blizini biračkih mesta, vide ljudi s izvodima iz biračkih spiskova. Rodoljub Šabić ističe da, u smislu Zakona o tajnosti podataka, birački spisak nije tajni dokument.
– Međutim, imajući u vidu da je reč o zbirci podataka o ličnosti, podrazumeva se da se može koristiti isključivo u svrhe predviđene zakonom, a da je upotreba u druge svrhe, odnosno zloupotreba, zabranjena i kažnjiva – naveo je Šabić podsetivši da postoje više nego ozbiljne indicije da podatke iz biračkog spiska imaju političke stranke i da ih koriste u raznorazne svrhe, što potvrđuje da su stranački interesi jači od bilo čega. Šabić podseća i da u vezi sa korišćenjem podataka iz biračkog spiska može načelno govoriti o dve vrste kaznene odgovornosti, prekršajnoj i krivičnoj. U stvarnosti je, navodi, kaznena politika u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti, generalno, sasvim neadekvatna.
– Prekršajni postupci koje pokreće Poverenik vrlo često, zbog kratkih zakonskih rokova i neažurnosti sudova, zastarevaju, a nadležni za pokretanje krivičnih postupaka to po pravilu ne čine. Primera radi, pre sedam godina, prilikom izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina, Poverenik je podneo više krivičnih prijava nadležnim tužilaštvima zbog nedozvoljene obrade podataka o ličnosti i falsifikovanja prilikom upisa u biračke spiskove, ali je to ostalo bez efekta – navodi Šabić.
Koliko stanovnika stvarno ima Srbija?
Prema popisu iz 2011. Srbija ima 7.186.862 stanovnika. Od toga punoletno stanovništvo je činilo 82,42 procenta stanovništva, što znači da je ispod 18 godina bilo 17,58% iliti 1.263.450. Reč je o zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, a prema toj računici broj birača maksimalno bi mogao da iznosi 5.923.412 iliti 816.029 o kojem su prethodnih dana pisali mediji. Međutim, od popisa je prošlo više od pet godina, stanovništvo Srbije stari, a njegov broj opada. Prema zvaničnim podacima RZZS 1. januara 2016. godine broj stanovnika Srbije iznosio je 7.076372, odnosno 110.490 manje nego na popisu.
Naučni saradnik Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka (IDN) u Beogradu, demograf dr Vladimir Nikitović za VOICE objašnjava da su zvanične procene koje radi RZZS bazirane samo na osnovu broja umrlih i rođenih u proteklom periodu, a da u te brojke nisu uključeni ljudi koji migriraju. Sa druge strane, kaže Nikitović, Centar za demografska istraživanja bavi se procenom stanovništva od godine do godine i prema njihovim istraživanjima Srbija trenutno ima6.898.281 stanovnika.
– To je zvanična, najbilža procena stanovnika. Rađena je po metodologiji po kojoj se pravi popis stanovništva, koji pored broja stanovnika u zemlji, obuhvata i one koji su manje od godinu dana u inostranstvu. Identična metodologija se koristi i u evropskim popisima – navodi Nikitović. Istraživanje IDN pokazuje da je broj stanovnika mlađih od 18 godina oko 1,2 miliona.
– Neki birački spisak, koji bi danas bio najbliži ažurnom stanju, iznosio bi oko 5,7 miliona građana. Što znači čak milion viška – ističe Nikitović dodajući da je nepoznat broj onih koji su u inostranstvu, a mogu biti na biračkom spisku, čime se, praktično, broj birača još snižava.
Za transparentnost spiska
Raša Nedeljkov, šef CRTA posmatračke misije “Građani na straži” ukazuje da je ažuriranje biračkog spiska prvenstveno obaveza lokalnih samouprava, a onda i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu (MDULS) koje je zaduženo za nadzor i kontrolu podataka, ali da i građani imaju obavezu da o promeni prebivališta i drugih ličnih podataka obaveste državne organe.
– Kada neko premine, matičarske službe bi trebalo po službenoj dužnosti da direktno obaveste MDULS kako bi se ta osoba izbrisala iz biračkog spiska – navodi on. Nedeljković upozorava da problem sa biračkim spiskom datira još iz devedesetih godina, te da ni u jednom momentu nije bilo dovoljno političke volje da se on uredi.
– Neuređenost biračkog spiska stvara prostor za sumnju u izborni proces, potencijalnu manipulaciju i zloupotrebe. Birački spisak, pre svega treba da bude javan dokument uz zaštitu informacija o ličnosti, što je i preporuka OSCE/ODHIR i naše posmatračke misije. Transparentnost gradi poverenje i zato mislimo da bi objavljivanje biračkog spiska, ali i kompletnih informacija u vezi sa načinom održavanja i nadzora moralo da bude prvi korak. Tek kada budemo mogli da sagledamo sve aspekte problema sa biračkim spiskom, moći ćemo i da predlažemo još konkretnija rešenja – navodi on.
„Kreativna“ zloupotreba
Miloš Đajić iz Centra modernih veština ocenjuje da postoje brojne manipulacije koje neuređen birački spisak omogućuje, poput nepoznatog broja birača na Kosovu ili toga koliko ljudi iz Republike Srpske ima pravo glasa. Podseća da je u Priboju glasalo četiri autobusa, što je oko 200 ljudi, iz Rudog (BiH).
– U opštini Alibunar je u toku izbornog dana, neko odlučio da otvori policijsku stanicu. Zašto je otvorio policijsku stanicu? Zato, da bi biračima koji imaju stare lične karte, izdavao lažne potvrde o tome da su predali zahtev za izdavanje nove lične karte, što je stajalo u dopuni uputstva o radu biračkih odbora, da bi ti ljudi mogli da glasaju. Da li ćemo da tražimo krivičnu odgovornost? Da li uopšte ima krivične odgovornosti? Ko je odlučio, na osnovu čijeg dopisa ili usmenog naređenja – pita Đajić. Podseća da je na biračkom mestu u Tutinu, sa upisanih 113 birača, izlaznost bila 100 odsto – 112 je glasalo za Aleksandra Vučića, dok je jedan listić bio nevažeći. Kaže da je sličnih mesta mnogo u Sandžaku, ali i u Pirotskom, Jablaničkom i Pčinjskom okrugu, te da, na kraju, dosta toga zavisi od angažmana građana, odnosno od njihove nezainteresovanosti.
Fantomi na spisku, živi bez prava glasa
Damjana Simičić je do ovih izbora bila apstinent. Ove godine je odlučila da glasa, ali pošto godinama ne dobija poziv, otišla na izborno mesto sa komšijama iz zgrade. Međutim, nije je bilo na tom mestu a, kako navodi za VOICE, ispostavilo se da, nakon provere od strane biračkog odbora, ona ne postoji nigde u biračkom spisku!
– Ranije sam živela u Čurugu. Tamo sam dobila i prvi poziv za glasanje, kada sam napunila 18 godina, bez obzira što sam već tada u Novom Sadu živela uredno prijavljena tri godine. I tada, pre 19 godina, glasala sam u Čurugu – navodi ona dodajući da od tada više nikad nije dobila poziv za glasanje ni u Čurugu, ni u Novom Sadu. Kako navodi, u biračkom odboru nisu joj pružili preciznu informaciju o tome šta treba da uradi kako bi bila upisana u spisak, ali ističe da od toga neće odustati. Raša Nedeljkov, šef CRTA posmatračke misije “Građani na straži” za VOICE objašnjava da se čak 0,2 odsto birača ove godine susrelo sa istim problemom, zbog kojeg nisu mogli da ostvare svoje biračko pravo.
– Zabeležili smo tokom izbornog dana i nekoliko pojedinačnih slučajeva u kojima birač nije mogao da glasa jer je neko već glasao umesto njega. Po dva ovakva slučaja zabeležena su u Leskovcu i Novom Sadu, a po jedan u Smederevu i Somboru. Biračima u Novom Sadu, Smederevu i Somboru, kao i biraču na jednom biračkom mestu u Leskovcu je, zatim, dozvoljeno da glasaju tako što su se potpisali na drugo mesto u biračkom spisku što, takođe, nije u skladu sa pravilima – kaže Nedeljkov.
– Evo, na primer, taj Tutin. Ako ste vi aktivan čovek i kažete: čekaj bre, pa ja nisam glasao ili sam glasao za drugog kandidata, a njega nema, znači moj glas je negde nestao. I vi podnesete prigovor lično. Ali, mi nemamo takve primere. Imamo 49 prigovora, ljudi, prosto, ne učestvuju na taj način u zaštiti svog biračkog prava – navodi Đajić, ocenivši da je zato neophodno napraviti transparentniji, otvoreniji i pristupačniji sistem.
Populacioni registar sređuje i birački spisak
Naučni saradnik Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka (IDN) u Beogradu, demograf dr Vladimir Nikitović, kaže za VOICE da je rešenje u rukama države koja ima sve instrumente, ali joj nedostaje koordinacija. Populacioni registar bi na najbolji način omogućio utvrđivanje tačnog broja birača, smatra.
– Populacioni registar je vezan za prebivalište i na taj način biste mogli da imate evidenciju. Mada, problem, kada govorimo o biračkom spisku, jesu ljudi koji su u inostranstvu, a nisu odjavili prebivalište. Poslednji popis je obuhvatio svega negde oko 300.000 ljudi na radu u inostranstvu, a neka procena je da ih je možda i 600.000 – navodi Nikitović dodajući da država nema nijedan formalan razlog da ih izbaci sa spiska.
Koje sve podatke obuhvata birački spisak?
– Shodno članu 7. Zakona o jedinstvenom biračkom spisku u birački spisak upisuje se: ime i prezime birača, ime jednog od roditelja birača, biračev jedinstveni matični broj građana, datum i mesto rođenja birača, pol birača, mesto prebivališta i adresa birača, jedinica lokalne samouprave u kojoj birač ima mesto prebivališta, strana država u kojoj birač ima boravište, mesto boravišta i adresa birača u inostranstvu i mesto boravišta za interno raseljena lica.
– Stvar za manipulaciju je ta što vi zaista znate da se najveći broj tih ljudi neće vratiti, a pitanje je koliko njih nema ni pasoše. To je složena stvar i teško je doći do nekog preciznog broja. Ali, po meni je veći problem što nisu ažurni ni podaci o mortalitetu, a populacioni registar bi i to rešio – navodi on ukazujući da u Sloveniji registar beleži automatske promene, poput promene prebivališta u policiji.
– Imamo parcijalne registre, socijalni, zdravstveni, tržište rada… Ima dosta tih parcijalnih registara koji nisu uvezani. Znači, podaci se skupljaju, trošite energiju i resurse, a nemate uvida u stanje – navodi naš sagovornik. Đajić upozorava da je suština u tome da se ažuriranje biračkog spiska ne može uraditi u kratkom roku, podsećajući da je Makedoncima za taj posao trebalo oko devet meseci.
Spisak korigovan 2003.
Rodoljub Šabić podseća da je, dok je bio ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pokrenuo akciju ažuriranja biračkih spiskova koja je, verovatno, bila najobimnija još od Titovih vremena, a u kojoj je korigovano više stotina hiljada podataka.
– Kad kažem podataka, to se odnosi na greške u datumima, u JMBG, adresama i sl., a ne na „mrtve duše“. Broj birača koji je izbrisan iz spiska bio je višestruko manji. Zvanični ukupan broj birača u „moje“ vreme bio je oko 6,5 miliona – rekao je Šabić. Podseća i da je tada najjača stranka DSS, bez dokaza izašla s optužbama da se u spiskovima nalazi više stotina hiljada nepostojećih lica. Upravo DSS je vodila sledeću vladu i, prema Šabićevim rečima, mogla da dokumentuje svoje optužbe, ali to nije uradila.
– Ne sumnjam da su se potrudili da ih dokažu, ali naravno nisu uspeli u tome, nisu ni mogli jer to nije bila istina. A broj birača za koji su tvrdili da je „naduvan“, na narednim izborima bio je sve veći – rekao je Šabić. To potvrđuju brojke po kojima je broj birača u Srbiji, suprotno svim tendencijama pada broja stanovnika, godinama rastao. Najviše upisanih je bilo 2012. čak 6.770.013, da bi nakon toga broj neznatno opao, ali je i dalje veći nego pre 17 godina.
– Mi nemamo tih devet meseci. Danas da krenemo, nemamo devet meseci jer ne znamo da li će sredinom decembra biti i parlamentarnih i beogradskih izbora, ili će biti samo beogradskih ili samo parlamentarnih ili će biti ustavni referendum – ističe Đajić.
Dalibor Stupar (VOICE)
