Divlji zapad na vojvođanskim oranicama

Verovatno su za haos na državnim oranicama delom odgovorne i lokalne samouprave i oni što ih vode – to jest oni što, sabotirani sopstvenom nesposobnošću, neznanjem, možda i korupcijom, nisu kadri i voljni da suzbiju javašluk. Ali, sigurno najveći krivci za taj haos sede tamo gde se rađaju zakoni i pravila, i gde stanuje moć – u republičkoj vladi. Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Vlada Srbije (ili njena famozna“deliveri junit” za poljoprivredu) ne čine ništa da taj haos spreče, a pritom loptu prebacuju u dvorište lokalnih samouprava i optužuju ih za tromost i neodgovornost.

Tako još uvek nisu obnarodovana podzakonska dokumenta (Zakona o poljoprivrednom zemljištu) koja se tiču davanja njiva investitorima i drugih važnih stvari, a možda je i bolje da ih još nema kad svaki novi Vladin papir donese veću štetu onima koji zaista žive od paorluka. Poslednji u nizu nakaradnih dokumenta kojim se legalizuje uzurpacija državne imovine, a tiče se poljoprivrednog zemljišta je Zaključak donesen 11. marta ove godine. Njime se preporučuje lokalnim samoupravama da razmotre mogućnost da se uzurpatorima državnih njiva u agroekonomskoj 2015/2016. dozvoli da se prijave do kraja aprila, a potom plate zakup kao da su u njive ušli regularno. Dakle, da im se kriminal oprosti. Na sporni zaključak paraf je stavio premijer Aleksandar Vučić, a pokazala se tačnom pretpostavka da je sve krenulo od Ministarstva poljoprivrede, odnosno njegove nesposobne Uprave za zemljište. Naime, oni su, da bi sakrili sopstvenu nesposobnost, osmislili skandalozni dokument još u januaru ove godine, odmah po donošenju Zakona o poljoprivrednom zemljištu kojim je tobož trebalo da se onemoguće sve mahinacije na njivama.

Galimatijas na oranicama

Kako stoji u dokumentaciji u koju je VOICE imao uvid, zaključak Vlade je pripremilo i zapravo sve odradilo Ministarstvo poljoprivrede. Sve onako kako je predložilo Ministarstvo, Vlada je prihvatila. Predlog zaključka je po ovlašćenju ministarke Snežane Bogosavljević Bošković potpisao državni sekretar Zoran Rajić. Traženo je i mišljenje Ministarstva finansija, koje je na kraju bilo pozitivno, ali ipak se, kako se vidi u dokumentima kojima VOICE raspolaže, ministar Dušan Vujović ogradio ukazavši na to da je “potrebno da se u pogledu korišćenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini i plaćanja naknade za njegovo korišćenje, primenjuju propisane procedure, u cilju transparentnosti i pravične dodele tih oranica”. Bez obzira na tu sugestiju, zaključak koji legalizuje kriminal je prihvaćen i uzurpatori sad uveliko prijavljuju površine koje obrađuju i njive u koje su bez prava upali.

Zapravo, sada imamo pravi galimatijas na oranicama. U mnogim opštinama ostalo je i od lane neizlicitiranih hektara i hektara, ove godine se u arendu još ništa nije davalo, a njive oru li se, oru. Ima tu svega, osim transparentnosti i pravičnosti na koju ukazuje ministar Vujović. Apsurdno, na snazi su i stari i novi zakon o poljoprivrednom zemljištu i očito se stvara što je moguće duži vakuum prostor kako bi i malverzacije potrajale i kako bi se njive delile podobnim kvazizakupcima. Istovremeno, država hapsi i osuđuje poljoprivrednike koji nisu uzurpatori (paori iz Gakova), dozvoljava da neki ulaze u posed njiva koje nisu u njihovim opštinama  (Alibunar), daje oranice stočarima po pravu prečeg zakupa iako mnogi od njih nemaju ni svinju u dvorištu (Šid)…

Požurili da se prijave po Vučićevoj instrukciji

Elem, ovih dana uzurpatori hiljade državnih hektara zemljišta užurbano se prijavljuju lokalnim samoupravama, postupajući po spornom zaključku jer u njemu stoji da će svima što se jave do 1. maja biti oprošteno protivzakonito korišćenje njiva. Tako je samo Somboru stiglo oko 70 prijava i sada se čeka sudsko poravnjanje, odnosno utvrđivanje cene zakupa. Ministarstvo poljoprivrede, to jest država koja ne da nije zaustavila mahinacije već ih je ozakonila, predložila je da uzurpatori plate 192 evra po hektaru, što je prosečna cena arende u Vojvodini, a zna se da su bačke oranice mnogo skuplje i da im to nije tržišna vrednost.

Situacija ni prethodnih godina nije doduše bila čista, bilo je sijaset spornih licitacija, ali nekako se sve jako zakomplikovalo otkako je krajem prošle godine donesen Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Uz njega, kako su protivnici ovog zakona i upozoravali, nisu doneta podzakonska akta neophodna, između ostalog, i za pripremu opštinskih programa izdavanja oranica. Rok za dostavljanje ovih programa bio je kraj marta, a evo, i setva uveliko traje a većina opština još nije dobila saglasnost Ministarstva, licitacija nema niti će ih u dogledno vreme biti.

Kako nema licitacija, nema ni para u državnom, to jest republičkom, pokrajinskom i opštinskom budžetu. Zbog svega toga, Uprava za zemljište Ministarstva poljoprivrede morala je da se izvuče iz nebranog grožđa pa je predložila da se uzurpatorima dozvoli da ostanu u brazdama i napisala predlog zaključka. Očito, nije sposobna za ono što bi trebalo da radi – nije se proslavila u protekloj i ovoj godini po ubiranju para sa svojih njiva. Bolje reći, prihodi od njihovog menadžerisanja su katastrofalni. Izdavanje poljoprivrednog zemljišta donosi sve manje para pa je tako lane ukupno (u republički, pokrajinski i opštinske budžete) inkasirano 6,47 milijardi dinara, dok je prethodne godine bilo bezmalo sedam milijardi.

Zbog toga i ne čudi zašto je Uprava za zemljište, odnosno Ministarstvo poljoprivrede (bez čije saglasnosti opštine ne mogu da izdaju njive u zakup) inicirala sporni zaključak po kojem će svima koji su nelegalno ušli u posed državnog poljoprivrednog zemljišta, a prijave se do početka maja, omogućiti da po osnovu vansudskog poravnanja plate prosečnu cenu zakupa na teritoriji Republike Srbije, odnosno APV. Drugim rečima, omogućiće im da se jeftino domognu dobrih parcela. A zna se koliko su one koštale i koliko su napredni ratari bili spremni za njih da daju.

Inđija: Sistem “ko prvi zabode zastavicu”

“Predložiću odbornicima u Skupštini opštine Inđija da se odbaci preporuka Vlade Republike Srbije koja je u vezi s dozvolom uzurpatorima da zakupe državno zemljište”, kaže za VOICE predsednik opštine Inđija Petar Filipović.
On poručuje da neće dozvoliti da se od Inđije pravi „Divlji zapad” i da se poljoprivredno zemljište „osvaja” po sistemu „ko prvi zabode zastavicu”.
“Zakon mora biti jednak za sve. Mi ćemo i dalje poštovati zakon i sprovoditi licitaciju, kako bi svi poljoprivrednici u našoj opštini imali jednake uslove za zakup državnog zemljišta. I na tome ću insistirati”, kaže Filipović.

– Nije realno da cena u katastarskim opštinama u Somboru bude na nivou prosečne u Vojvodini. Predložićemo da navedenih 192 evra bude osnovna cena u vansudskim poravnanjima, a da se konačna određuje po klasama i kvalitetu zemljišta. Recimo, da za hektar prve klase cena bude 270 evra, druge 250, treće 240… Ne mogu biti uniformni uslovi, nisu bili ni za stočare koji su uzimali njive u zakup po pravu prečeg. Zaključkom Vlade samo se predlaže cena zakupa, to nije obavezujući dokument i mi ćemo predložiti drugačije uslove – kaže za VOICE načelnik Odeljenja za poljoprivredu u Somboru Slobodan Kosanović, navodeći da se u katastarskim opštinama na području ovog grada do sada prijavilo oko 70 uzurpatora, ne precizirajući koliko su površina zauzeli od slobodnih oko 11.000 hektara.

Osvrćući se na potonja dešavanja u somborskom ataru koja su eskalirala hapšenjem poljoprivrednika, Kosanović ocenjuje da je generator problema zapravo neefikasno Ministarstvo poljoprivrede bez čije saglasnosti se ne može obaviti ni jedan postupak vezan za izdavanje zemljišta u zakup, a na svaki paraf se čeka mesecima i opštine nisu u mogućnosti da ispoštuju rokove.

Uzurpatori zaobilaze Apatin

Da su optužbe koje Ministarstvo poljoprivrede upućuje na niže nivoe vlasti neosnovane i da se opštine ne mogu prozivati dok nadležni u vladi ignorišu činjenice i ne preduzimaju na vreme pravne radnje protiv uzurpatora, poručuje i predsednik opštine Apatin Živorad Smiljanić.

– Apatin je godišnji program zaštite, uređenja i korišenja poljoprivrednog zemljišta doneo na vreme, u propisanom roku. Mi nemamo problema u izdavanju zemljišta, niti smo ih imali. Ni pedalj državnog zemljišta u Apatinu nije uzurpiran. Nemamo nikakve veze sa tom polumafijom, a verovatno takvi znaju da im ne vredi da sa mnom na takav način razgovaraju – kaže Smiljanić za VOICE.

Smiljanić kritikuje donošenje zaključka kojim se dozvoljava uzrurpacija. Veli da ne može biti da je jedan vladin zaključak jači od zakona, a u ovom slučaju jeste tako.

– Po zakonu onaj ko uzurpira, to jest protivpravno koristi državno poljoprivredno zemljište mora da bude kažnjen tako što će platiti triput višu cenu zakupa. Ovde imamo sasvim suprotnu situaciju – kaže prvi čovek Apatina.

Poljoprivrednici, već oguglali na poteze Ministarstva i Vlade uperene direktno protiv njih, vele da je sve što se dešava u vezi sa državnim zemljištem posledica nemara s jedne strane i interesa pojedinaca, s druge.

– To je i znak velike zainteresovanosti za poljoprivredno zemljište u Vojvodini. Svakoga, i onoga ko je poljoprivrednik i onog ko nije, i onog ko ima i ko nema veze s poljoprivredom, i domaćih i stranih igrača… I svi traže interes. Tako je i s onima koji nelegalno ulaze u njive. Što ne bi kada im se može. Na kraju će biti da zakon nije ni prekršen i proći će najbolje od svih – kaže za VOICE poljoprivrednik iz Novog Žednika Miroslav Ivković. – O svemu odlučuju pojedinci u nadležnim institucijama, shodno partikularnim interesima. Poljoprivrednici se tu ništa ne pitaju.

Ivković veli da je velika šteta to što poljoprivrednici nisu organizovani i jedinstveni kada je reč o tako krupnim pitanjima.

– Setimo se kako je izgledao protest advokata, kako su bili složni braneći čisto esnafske interese. Poljoprivrednici to ne shvataju. A zna se, nisu samo oni vlasnici njiva. I političke stranke imaju tu svoje interese, mnogo je onih koji gazduju hektarima i hektarima, a nemaju veze s poljoprivredom. Toga će tek da bude, a poljoprivrednici nisu složni, nemaju svoju vojsku da se bore, a mogli bi i morali bi da se bore. Sad ne shvatamo ozbiljnost situacije a za nekoliko godina, ako se nastavi sa ovakvom politikom državnog zemljišta, biće kasno – poručuje ovaj ratar.

Slađana Gluščević (VOICE)
Foto: Beta/arhiva