Divljanje ekstremno desničarskih organizacija i pojedinaca proteklih nekoliko nedelja prolazi bez reakcije nadležnih državnih organa. To samo pojačava utisak da je reč o sinhronizovanoj akciji, odnosno da vlast koristi ekstremističke organizacije i paraorganizacije za obračun sa neistomišljenicima, ocenjuju sagovornici VOICE-a.
Pretnje smrću dobila je poslanica Nove stranke Marinika Tepić, ali su uznemirujuće pretnje stigle i na adresu novinarke TV N1 Marije Antić i te televizije, zatim beogradskom aktivisti za ljudska prava Milošu Ćiriću zbog autorskog teksta u listu „Danas“, kao i svima koji su se usudili da na pretnje i linč ukažu ili mu se suprotstave, poput poslanika Dosta je bilo iz Niša Miloša Boškovića.
Sagovornici VOICE ocenjuju da utisak o tome da se sve događa uz prećutnu podršku vlasti pojačava to što osuđeni ratni zločinci zauzimaju važna mesta u organima vladajućih stranaka, što se pojavljuju na njihovim skupovima, što se radi na njihovoj rehabilitaciji, što se pripadnici ekstremno desničarskih organizacija zapošljavaju u državnim institucijama… Zbog svega toga sasvim je logično što izostaje jasna ograda od takvih grupa i pojedinaca, a pogotovo sankcije.
Pretnje, grafiti, histerija
Podsetimo, sve je krenulo još početkom novembra kada je poslanica Nove stranke Marinika Tepić u Narodnoj skupštini, u poslaničkom pitanju, od ministra policije Nebojše Stefanovića, direktora BIA Bratislava Gašića i direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića tražila da dostave informacije o kretanju militantnog fašiste iz Škotske Džima Dousona po Srbiji, njegovim saradnicima i da saopšte šta znaju o njegovim „donacijama“ srpskim manastirima na Kosovu i Metohiji.
Međutim, početkom decembra, nakon što su tenzije u društvu u regionu dodatno potpaljene poslednjim presudama Haškog tribunala, eskaliraju i pretnje poslanici Tepić, naročito nakon što je najavila inicijativu za zabranu delovanja organizacije Nacionalni srpski front. Između ostalih, pretili su joj bivši vođa Pokreta 1389 i službenik u vladinoj Kancelariji za Kosovo i Metohiju Miša Vacić, koji je Dousona ugostio u Srbiji, ali i Novosađanin od ranije poznat policiji – Tomislav Lovreković, koji u svom tekstu objavljenom na internet portalu Nacionalist u koje, između ostalog, kaže: “N1 neće pitati Marinike. Mi ih moramo pitati i ispitati i ućutkati. Jednom za svagda. Sve do jedne. Za početak snajperski, a kasnije i artiljerijski. Ona ili mi”. Lovreković je nakon njene prijave uhapšen, pa pušten da se brani sa slobode. Uhapšen je ponovo nekoliko dana kasnije, zbog ranijih pretnji upućenih predsedniku Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedimu Sejdinoviću i programskom uredniku ove organizacije Dinku Gruhonjiću. Veliko je pitanje da li je u pitanju samo hapšenje za međunarodne potrebe i da li će ovaj slučaj, kao i mnogi drugi pre njega, ostati bez sudskog epiloga.
Marinika Tepić je prijavu podnela i protiv Miše Vacića, koji joj je uvijeno pretio giljotinom, ali on nije priveden niti ima informacija o tome hoće li. Nakon toga u Beogradu su se pojavili grafiti “Marinika shvati nećemo stati” i “Korneliju Kodreanu ne Mariniku Čobanu”.
Tepić je, zatim, 14. decembra, uputila zahtev Ministarstvu unutrašanjih poslova da bez odlaganja izvrši bezbednosnu procenu rizika ugroženosti njenog života, njenih prava i sloboda, kao i članova njene porodice, te da joj se, u zavisnosti od rezultata izvršene procene, obezbedi policijska pratnja i zaštita. U momentu završetka ovog teksta još nije bilo informacije šta je MUP odlučio, ali su dan nakon njenog zahteva u Beogradu osvanuli grafiti sa istovetnom porukom, samo na drugom mestu. Nova stranka danima bezuspešno traži da se oglasi republički javni tužilac Zagorka Dolovac, dok ona ćuti.
Kome odgovara radikalizacija?
Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Milan Antonijević za VOICE kaže da je neophodno pronaći nalogodavce tih pretnji.
– Koji političar je odlučio da svoje verne sledbenike pošalje na ulice da ispisuju pretnje, ko stoji iza naloga na društvenim medijima sa kojih se preti? I konačno, neophodno je postaviti pitanje kome odgovara radikalizacija u ovom ranjivom društvu punom podela? Ovo su pitanja kojima se mora baviti tužilaštvo – kaže Antonijević. Dodaje da je nereagovanje državnih organa uvek podrška, prećutna, „ali dovoljno jaka da se može prstom upreti u one koji ćute“.
– Osnov vladavine prava je postupanje u skladu sa najvišim standardima zaštite ljudskih prava, u skladu sa dobrim zakonima, a ako ne reagujete na pretnje, ako dopustite da se širi mržnja, onda ste direktno poništili vladavinu prava. Verujem da se svako može zaštititi, tako da je odgovornost za bezbednost građana na državi, na najvišim državnim organima, na vladi, ministarstvima – kaže on.
Grafite su istog dana prekrečili aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR), a kako su naveli na svom tviter nalogu, iznad tog natpisa nalazio se i grafit podrške Ratku Mladiću, što samo pokazuje da su te dve poruke posledica iste politike veličanja fašista i ratnih zločinaca.
– Neko mora da bude protivteg ovom nacionalizmu koji razara naše društvo, a to su civilno društvo i pojedinci. Najmanje što može da se uradi jeste da se prekreči jedan grafit. To ne treba da bude teško – rekla je za VOICE Anita Mitić iz YIHR. Ona upozorava da se nacionalizam na ovom prostoru zahuktava već neko vreme, a kao zajednički imenitelj svima vidi nereagovanje nadležnih državnih organa.
– Vlast je kreator atmosfere gde svako ko ima drugačije mišljenje treba da bude linčovan. To je sve jedna mašinerija koja je upregnuta da se zastraše i blokiraju ljudi koji misle drugačije – kaže naša sagovornica.
Mitić kaže da zaista veruje da je Marinikin život ugrožen, a podseća i da su odbačene prijave koje je ta organizacija podnela zbog fizičkog napada na njihove aktiviste u Beškoj, kada su u januaru ove godine pokušali da spreče da haški osuđenik Veselin Šljivančanin govori na tribini SNS.
– Sve pretnje koje dobijamo u proteklih godinu dana mi smo uredno prijavili. Međutim, nas policija ne zove da damo bilo kakve izjave – kaže Mitić.
Packe zbog reakcije
U slučaju poslanice Tepić nije reagovala ni predsednica Narodne skupštine Maja Gojković, niti Ženska parlamentarna mreža, pa ni ministarka i predsednici Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović, koja je pre dve nedelje dobila nagradu Ambasade SAD u Beogradu za zalaganje za prava žena u Srbiji i borbi protiv nasilja nad ženama! Na pretnje je reagovala poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, nakon pritiska javnosti i prijave grafita. Reagovao je i narodni poslanik Demokratske stranke i član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Balša Božović, koji je od ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića i direktora policije zatražio da poslanicima, građanima i javnosti hitno objasne zbog čega policija ništa ne preduzima povodom kontinuiranih fašističkih pretnji smrću poslanici Tepić.
– Očigledno je da fašistički šljam i kukavice nesmetano razvijaju svoju politiku i seju mržnju i strah uz punu podršku vladajuće stranke i režima Aleksandra Vučića i da se sasvim opravdano osećaju zaštićeno. Bilo kakvo odsustvo jasne reakcije države značiće samo da svi funkcioneri SNS podržavaju nasilje i fašizam – rekao je, između ostalog, Božović.
Na pitanje VOICE-a hoće li tražiti da taj odbor ili odbor za ljudska i manjinska prava raspravljaju o pretnjama poslanici i nacionalističkoj histeriji koja traje poslednjih nedelja, Božović kaže da oni to mogu, ali da se to nikada neće dogoditi.
– Mi smo to tražili nebrojeno puta do sada i nikada nije vladajuća većina izašla u susret, niti je predsednik odbora sazivao sednicu – kaže Božović i precizira da se ne radi o pretnji poslanicima uopšte, već o pretnji opozicionim poslanicima i istraživačkim novinarima.
– Ne preti se novinarima Informera i novinarima Pinka. Naprotiv, ovde se isključivo radi o opozicionim poslanicima i novinarima koji se bave istraživačkim novinarstvom što, očigledno, smeta režimu Aleksandra Vučića. Ovde je u pitanju takođe sinhronizovana akcija pretnji opozicionim poslanicima, a to rade grupe koje su pod zaštitom režima u Srbiji. Sa druge strane, policija preduzme prvi predkorak kako bi rekla da institucije funkcionišu. A onda je istraga u toku. U toku je istraga i za Savamalu – dodaje Božović.
Na pretnje poslanici reagovao je i poslanik vladajuće većine, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović, koji je odmah dobio packe od službenice MUP-a zbog ocene da policija i tužilaštvo ne reaguju, a Božović ocenjuje da je to manir Srpske napredne stranke proteklih šest godina.
– To je njihov odnos prema koalicionim partnerima, onima koji nisu članovi SNS, koji eventualno mogu da kažu zaista šta misle i da kažu da nisu informisani da li je policija nešto uradila, pa dobijaju packe. Dakle, svako ko ne misli kao oni i ko nije na liniji režima Aleksandra Vučića, dobiće po rukama. A posle packi idu pretnje, a posle pretnji se dobijaju batine, provaljuju se stanovi i prevrću, ugrožava se sigurnost, imovina – ističe Božović.
Pretnje Vučiću
Nedavno je veliku pažnju javnosti privukla vest da je Aleksandar Vučić dobio preteće pismo iz Nemačke. Prvi je, po običaju, reagovao Aleksandar Vulin, a reagovanje ostalih nadležnih u ovom slučaju bila je još jedna pokazna vežba dvostrukih aršina koje ova vlast sprovodi od samog početka. I primer klasičnog spina.
Obračun i sa „američkom“ televizijom
Paralelno sa pretnjama poslanici Tepić, vodila se hajka i na novinarku Televizije N1Mariju Antić zbog intervjua sa francuskim aktivistom Arno Gujonom, u kojem je bilo reči i o njegovom članstvu u ekstremno desničarskom pokretu. Sam Gujon je doprineo toj atmosferi, pošto je dan nakom intervjua optužio N1 da vodi hajku protiv njega. Zapravo je na društvenim mrežama i u tabloidima napravljen spin o tome kako je Antić Gujona ponizila i napala isključivo zato što pomaže Srbima na Kosovu, dok je prećutkivana činjenica da je on do pre par godina bio pripadnik ekstremno desničarske i islamofobne organizacije od koje se ogradila čak i desničarka Marin Le Pen. Marija Antić za VOICE kaže da su sve pretnje prijavljene policiji i da je reagovalo i tužilaštvo.
– Pretnje smrću i silovanjem koje sam dobijala na Fejsbuku prestale su otprilike onog trenutka kada smo uradili prilog i najavili da ćemo sve pretnje odneti u policiju – kaže ona, dodajući da su joj u policiji objasnili da oni koji pretnje upućuju tako javno, uglavnom, nisu opasni.
– Naravno, dešava se i drugačije, ali je praksa takva da su oni benigni. Mi smo svejedno podneli krivične prijave, jer stvarno mislim da je nedopustiv takav tip ponašanja u javnom obraćanju – kaže Antić.
I u njenom slučaju izostale su osude od predstavnika vlasti, ali ona kaže da ih nije ni očekivala.
–Ne nadam se tome, ali moje je jedino da verujem da će policija da uradi svoj posao – kaže Antić.
Hag usijao atmosferu?
Čini se da je uvertira za naelektrisanu atmosferu u regionu bila, od strane Tanjuga pogrešno interpretirana, izjava Bakira Izetbegovića o eventualnom priznanju nezavisnosti Kosova, da bi okidač postale poslednje dve presude Haškog tribunala – 40 godina za Ratka Mladića, te 111 godina šestorici bivših lidera takozvane Herceg-Bosne, nakon koje je jedan od njih, Slobodan Praljak, ispio otrov i preminuo. Ti događaji, potpomognuti huškačkim i neopreznim izjavama svih državnih rukovodstava, moblisale su nacionalističko i ekstremno desničarsko krilo u zemljama u regionu, nakon čega su se pretnje ređale kao na traci.
Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) Milan Antonijević za VOICE upozorava da je situacija takva da se od izolovanih slučajeva došlo do toga da se ozbiljne pretnje iz medija i Narodne skupštine preliju na ulice i društvene mreže, pa postanu deo kampanje za glasove, za nove pristalice, za medijski prostor.
– Dodatni podsticaj za ovakve napade je mlak stav državnih zvaničnika, relativizacija ratnih zločina, negiranje pojedinačne odgovornosti Ratka Mladića koja je utvrđna prvostepenom presudom.Unošenje kolektivne krivice u rečnik pokušaj je da se individualna odgovornost prebaci na širu zajednicu, da se aboliraju oni koji su zločine činili – kaže Antonijević.
Deset godina mrcvarenja
Pretnje novinarki N1 prerasle su u obračun sa tom televizijom, u kojem je učestvovao svako ko je u tome video mogućnost da leči svoje patriotske frustracije, a nisu izostali ni ekstremisti, među kojima i nekadašnji lider neonacističkog Nacionalnog stroja Goran Davidović koji je u bekstvu u Italiji. I tu dolazimo do novog argumenta koji govori manje o nesposobnosti a više o blagonaklonosti vlasti prema ekstremistima – ove godine navršilo se tačno deset godina od sramnog napada pripadnika neonacističkog pokreta „Nacionalni stroj“ na antifašističku kolonu u Novom Sadu, a da suđenje još nije okončano, te da je tokom te decenije učinjeno sve da se proces razvuče u nedogled.
Inače, Marinika Tepić i Zoran Živković podneli su 5. decembra Inicijativu republičkom javnom tužiocu Zagorki Dolovac za podnošenje predloga za zabranu rada Nacionalnog srpskog fronta (NSF), jer ta organizacija u svom delovanju propagira rasnu, versku i nacionalnu mržnju i poziva na oružanu pobunu. Tepić je ocenila i da je ta organizacija zapravo paravan za delovanje nekadašnjeg „Nacionalnog stroja“.
Komentarišući taj zahtev, Antonijević kaže da je zabrana organizacija uvek najteža mera, ali da tužilaštvo može da ima dovoljno osnova za tako nešto ukoliko je jasno da pretnje dolaze iz tog centra i ukoliko je u pitanju dobro koordinirana i finansirana akcija.
– Sloboda udruživanja je izuzetno široka, ali kada tu slobodu zloupotrebljavate da organizujete grupe koje prete, koje sprovode nasilje na ulicama, svaki demokratski sistem koji poštuje prava svojih građana mora pribeći toj najoštrijoj sankciji, a to je zabrana – kaže Antonijević.
Da zabrana u Srbiji ne mora da znači baš ništa, svedoči i to što je zabranjena klerofašistička organizacija „Obraz“ nesmetano izlepila centar Beograda plakatima podrške Ratku Mladiću nakon što je osuđen u Hagu, a zatim paradirala pred njima. I to nije jedina akcija ove zabranjene skupine.
Podsetimo da je početkom novembra doneta oslobađajuća presuda vođi SNP „Naši“ Ivanu Ivanoviću, koji je oslobođen optužbi za rasnu i drugu diskriminaciju, zbog toga što je 2014. godine objavio spisak 30 „najvećih srbomrzaca i izdajnika“ na kojem su se našli novinari, glumci, pisci, reditelji, politički analitičari… Dodajmo da je organizacija „Naši“ od 2012. godine u Aranđelovcu bila deo vladajuće koalicije sa SNS-om.
Nepodnošljiva lakoća verbalnog nasilja
Ministar prosvete Mladen Šarčević nedavno je neumesno, komentarišući napad na učenika u školi u Aranđelovcu, izjavio „ovome piše na čelu – muči me“. Verbalno nasilje je manir vladajuće koalicije, pa je tako tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić uvredio novinarku B92 rekavši da voli novinarke kad kleknu; gradonačelnika Beograda Sinišu Malog supruga je tužila zbog nasilja u porodici, dok je Pokret socijalista danima najgnusnijim saopštenjima vređao urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića, zbog otkrića da Aleksandar Vulin ne može da dokaže poreklo novca kojim je kupio stan. Premijerka je rekla da razume „emotivnu reakciju Pokreta socijalista. Vulin i Ivica Dačić u više navrata uvredljivo su se obraćali tadašnjem opozicionaru, a sadašnjem premijeru Makedonije Zoranu Zaevu…
Vlast nečinjenjem pomaže
Novosadski advokat Vladimir Beljanski za VOICE upozorava da postoje dva osnovna problema koja su vezana za trenutnu situaciji u Srbiji: jedno je pitanje ima li nezavisnosti u radu sudstva i tužilaštva, a drugo je pitanje odnosa vlasti prema medijima i slobodi štampe.
– Kod ovog prvog, nažalost, imam negativno mišljenje, u tom smislu da naše pravosuđe nije nezavisno, da je veoma izloženo političkim uticajima, pogotovo uticaju izvršne vlasti i da je prva prilika da se to popravi donošenje novog Ustava. Što se tiče toga da li vlast podržava nezavisno novinarstvo ili ne, očigledno je da ne i očigledno je da tu postoji još veći problem nego što je nezavisnost sudstva, odnosno da postoji veoma snažan pritisak usmeren ka nezavisnim medijima i kritičkim tekstovima – kaže Beljanski.
Njegovu ocenu potvrdila je sama premijerka Ana Brnabić koja je gostujući na RTS-u, napala istraživačke medije.
– Mi u ovom trenutku imamo razne istraživačke medije, koji, kako god hoće, bez ikakve odgovornosti, i bez toga da njih neko pozove na odgovornost, kopaju po imovini funkcionera, što je u potpunosti okej… Oni sami, u skladu sa svojim željama i razmišljanjima određuju šta je bliža, a šta je dalja porodica. Ja mislim da je Zakon o poreklu imovine nama najpotrebniji da bismo stavili tačku na taj senzacionalizam i na to da vi danas u Srbiji možete da objavite imovinu koga god želite – rekla je Brnabić.
Beljanski smatra da je očigledno da država koristi dvostruke aršine i pokušava da spreči slobodu i pravo informisanja, iako bi od toga trebalo da se uzdrži.
– Ima i pozitivnu obavezu da štiti novinare, govorim o slučaju novinara na inaguraciji i maltretiranju kome su bili izloženi. Dakle, obrazloženje koje smo čuli od tužilašta je potpuno paradoksalno, a to je da su ti novinari zapravo na taj način zaštićeni od toga da ne bi prošli još gore. Ukoliko država može da proceni tako nešto, odnosno da je u pitanju upravo ugrožavanje novinara koji vrše svoju dužnost, a novinarstvo je, kako Evropski sud za ljudska prava kaže „pas čuvar demokratije“ – onda država mora da preduzme aktivne pozitivne korake da im omogući da se bave svojim poslom na način na koji treba da se bave. Apsolutno primena bilo kakve fizičke sile i kasnije neprocesuiranje onih koji su to učinili nije dopušteno – kaže Beljanski, ističući ponovo da država mora da reaguje prema svima koji guše slobodu štampe, prete novinarima i preduzimaju bilo kakve korake koji su usmereni protiv garantovanih sloboda.
Dalibor Stupar (VOICE)
Naslovna karikatura: STUPS
