Skip to main content

Formira se nova građanska opcija na političkoj sceni Novog Sada 

28. avg 2022. Aktuelno
8 min čitanja

Okosnicu čine aktivisti i neformalne organizacije koje su se suprotstavljali pogubnim politikama gradske vlasti, naročito u oblasti urbanizma

Autor

Novinar od 2001. godine. Počeo je u novosadskoj TV produkciji "UrbaNS” koja je, u sklopu ANEM-a, funkcionisala i kao dopisništvo TV B92 iz Beograda. Nakon toga, radio je nekoliko godina u novosadskom "Građanskom listu", i pisao za portale "Autonomija.info", "Magazin Vojvodina" i međuregionalnu agenciju "AIM-ng". U novembru 2006. godine za reportažu “Čokoladni reper i beli brat”, snimljenoj u sklopu projekta “Triput” Novosadske novinarske škole na takmičenju TV minijatura Press Vitez dobio “Povelju za studentski rad”. Decembra 2007. dobija drugu nagradu za najboljeg mladog novinara koju uručuju NNŠ i Fondacija “Konrad Adenauer”. Od februara 2017. saradnik VOICE-a. Karikaturista portala "Autonomija.info" od maja 2016. godine.

Politička scena u Novom Sadu biće uskoro bogatija za još jednu opciju, nezvanično saznaje VOICE. Kako navode naši izvori, već se daleko odmaklo u stvaranju građanske opcije čiju okosnicu bi trebalo da, navodno, čine aktivisti i neformalne organizacije koje su se prethodnih godina suprotstavljale pogubnim politikama gradske vlasti, naročito onima u oblasti urbanizma.

Ipak, za sada niko ne želi da jasno i nedvosmisleno izađe sa imenima i detaljima, a nezvanično potvrđuju da su im jasna meta naredni redovni lokalni izbori, koji u Novom Sadu sleduju za manje od dve godine. Naravno, ukoliko najavljeni odlazak Miloša Vučevića u Vladu Srbije ne izazove vanredni izlazak na birališta.

POLITIČKI ISKORAK

Prethodnih nekoliko godina u Novom Sadu, u različitim delovima grada, pojavio veliki broj autentičnih inicijativa građana – od „Sačuvajmo Park kod Muzeja Vojvodine“ preko „Sačuvajmo Liman od betona“, koje su postale model, matrica i inspiracija brojnim građanima koji su se u svojim naseljima suočavali sa sličnim problemima.

Ono što im je zajedničko jeste da su u njihovom osnivanju i radu, suprotno tvrdnjama vlasti da je reč o „zgubidanima i profesionalnim aktivistima“, učestvovale komšije, urbanisti, ekolozi, najrazličitiji stručnjaci, a na čelu gotovo svake od njih bile su žene.

Udruženje Europlis još od 2020. godine radi na zbližavanju i upoznavanju aktivista i predstavnika različitih inicijativa i njihovom umrežavanju, a Dane Pribić iz te organizacije za VOICE kaže da se nada da bi ta saradnja mogla zaista da iznedri novu političku opciju. Kako kaže, u pitanju je normalan sled koraka nakon što su inicijative građana počele međusobno da se upoznaju, druže, dele znanje i iskustva i da solidarno jedni drugima pomažu i dele resurse.

– Može se reći da je sa rastom urbanističkog nasiljadošlo do jednog opšteg umrežavanja i homogenizovanja građana. Što su pritisci sprege vladajuće stranke i krupnog prljavog kapitala bivali veći, to su građanske inicijative bivale homogenizovanije, solidarnije i umreženije. Zbog toga, danas nikome ne treba da predstavlja nikakvo iznenađenje brza reakcija, organizovanje preko noći i sl. Od peticija, preko protesta protiv Rio Tinta do 15.000 primedbi na Generalni urbanistički plana i danonoćnih dežurstava na Šodrošu – objašnjava Pribić.

Kako kaže, zbog toga ne treba da čudi preduzimanje narednog koraka i ideje da autentični organizovani aktivizam predstavlja jednu nadopunu tog klasičnog (stranačkog) političkog mehanizma učešća građana u lokalnim politikama.

Dane Pribić: Nema dobrih gradskih odluka, propisa i dokumenata bez njegovih građana (Foto: Youtube/printscreen)

– Nema dobrih gradskih odluka, propisa i dokumenata bez njegovih građana. I ne bi trebalo da se uopšte iznenadimo ako se nešto takvo pojavi u gradu Novom Sadu, okolini i Vojvodini, jer je to prirodan sled stvari. Ne zato što su ljudi dokoni pa su željni strančarenja, nego zato što su u prethodnom periodu iskorišćeni svi postojeći institucionalni mehanizmi koji su bili na raspolaganju da građani upute svoje inicijative, da izraze svoja očekivanja, da artikulišu svoje potrebe, a što je uglavnom nailazilo na zid nadležnih organa i institucija – ukazuje Pribić.

Reč je, nastavlja, o opštoj potrebi da se ta građanska borba nekako nadogradi, da se preuzme odgovornost, da se dobije poverenje građana i da se dođe u poziciju da se najdirektnije moguće, u skladu sa javnim interesom, odlučuje o planovima i projektima u Novom Sadu.

– Nekako se već i u vazduhu oseti da javnost ovo očekuje, taj neki politički iskorak. A možda bi organizovani građani i aktivisti zaista možda mogli da poslušaju savet aktuelnog gradonačelnika koji malo, malo poručuje da, ako neko želi da se bavi politikom, da treba da izađe na naredne lokalne izbore – zaključio je Pribić.

‘KRAJNJE JE VREME DA NEKO KAŽE: DALJE NE MOŽETE!’

Podsetimo, na aprilskim parlamentarnim izborima lista MORAMO je, bez prepoznatljivog novosadskog lica ili imena, osvojila sedam odsto glasova u Novom Sadu, a taj rezultat korespondira sa tim gde su naprednjaci najviše potučeni prošlog leta, na izborima za savete mesnih zajednica. To nameće pitanje i evetualnog učešća tih pojedinaca u najavljenoj opciji.

Dragoljub Perković, predsednik Saveta MZ „Liman“, za VOICE ocenjuje da se u Novom Sadu u prethodnih nekoliko meseci dogodilo više stvari koje su dodatno povezale građane, aktiviste i neformalne inicijative, te da bi to zaista moglo iznedriti neku konkretnu opciju, pa i onu izbornu. Ne bi, kaže, izbegavao da o sopstvenom angažmanu razgovara sa istomišljenicima iz drugih mesnih zajednica i eventualno se i uključi, ali smatra da je još uvek rano pričati o izborima u tom kontekstu.

Dragoljub Perković: Kada dođe trenutak da se organizujemo za te izbore, mislim da će to biti stvar procene. (Foto: VOICE)

– Kada dođe trenutak da se organizujemo za te izbore, mislim da će to biti stvar procene. Kao i za mesne zajednice kada smo odlučivali da li da se kandidujemo, da li da izlazimo, nekako smo pokušali da vidimo da li imamo neke šanse da uspemo u tome. Tako da pretpostavljam da, ako bude neka kritična masa ljudi koja može da se skupi i spoji, da bi možda moglo doći do toga. I naravno, ukoliko u toj grupi budu ljudi koje već dugo poznajem i u koje imam poverenje – rekao je Perković.

Na pomenutim aprilskim izborima više aktivista je u Novom Sadu učestvovalo u posmatračkoj misiji budifront.rs, a jedna od njih, Suzana Jozić, bila je tom prilikom meta verbalnih napada.

Ona je 21. jula, prilikom protesta ispred Skupštine AP Vojvodine zbog usvajanja GUP-a bila i fizički napadnuta od strane pripadnika privatnog neobeleženog obezbeđenja, koji ju je bacio na zemlju u prisustvu policije. Za VOICE kaže da je na ulici jer ne pristaje da živi u diktaturi jednog čoveka i njegovih podanika.

– Da postoji opozicija u ovoj zemlji, ja ne bih bila na ulici, ja se ne bih morala tući i ne bih se morala baviti nečim što u principu zaista nije moj posao. Pošto sam bila na izborima posmatrač,  na moje oči sam videla krađu, prisustvovala sam izdaji svih opozicionih lidera i, govorim u svoje ime, ja na njih više ne pristajem. Smatram da je svaki grad ove zemlje dužan da ima to neko zdravo jezgro, te ljude koji su sve ove godine opstali, koji se nisu kompromitovali i povinovali, zadržali su kičmu i stav – ističe Jozić.

Ipak ne želi da otkrije je li i ona deo te nove grupacije i je li angažman na izborima bio uvod u dalji politički angažman. Ističe samo da je aktivizam očigledno nedovoljan da zaštiti građane od „urbanističkog genocida“ i nerada institucija, gde nepoznati ljudi uz pomoć borilačkih veština ne prežu da biju žene, majke ili da sede na vratu čoveku koji protestuje.

Suzana Jozić: Da postoji opozicija u ovoj zemlji, ja ne bih bila na ulici. (Foto: Protest protiv GUP-a, Ekološki front/printscreen)

– Mislim da više nemamo vremena, u jedanaestoj smo godini nečeg sulodog i mislim da je krajnje vreme da neko kaže: Dalje ne možete. Mislim da sam dužna da svom detetu obezbedim da živi u normalnoj državi – rekla nam je Jozić.

‘U NOVOM SADU DOGORELO’

Deo novosadskih aktivista nedavno je već zakoračio u politiku – doskorašnji član Omladinske studentske akcije (OSA) Mladen Cvijetić sa još nekoliko kolega osnovao je novosadski odbor stranke Zajedno, jedne od članica koalicije MORAMO.

Cvijetić, koji je izabran na funkciju sekretara Gradskog odbora Zajedno Novi Sad, za VOICE kaže da njihova aktivistička borba nije ovim činom prevaziđena, već je dignuta na viši nivo pošto se u prethodnom periodu pokazalo da je za stvarne promene neophodno izmeniti i opozicionu paradigmu u Novom Sadu. Za sebe i kolege iz Zajedno kaže da su „pola aktivisti, pola političari“ koji će žar aktivističke borbe uneti u institucije.

Podseća da su nedavno bili inicijatori sastanka različitih nestranačkih, stranačkih i neformalnih organizacija i pojedinaca s idejom stvaranja jedinstvenog fronta protiv postavljanja spomenika „nevinim žrtvama 1944/45“. Iz nje je proizišla i kampanja 15 organizacija za prikupljanje potpisa protiv istog, koja se trenutno sprovodi na ulicama Novog Sada.

– To daje jedan simbolički značaj, gde se u jednoj inicijativi udružuju što stranačke što nestranačke organizacije i nezavisni pojedinci i čine jedan širok front. Nadam se da ćemo i u budućnosti sarađivati kada dođemo do teme i problema sličnog karaktera, a toga će biti dosta do sledećih izbora – smatra Cvijetić.

Ocenjuje da je u Novom Sadu dogorelo, da je vlast Miloša Vučevića prešla sve granice, zbog čega će Zajedno za predstojeće izbore uputiti svima poziv na zajedničko delovanje.

– Svi ljudi koji su slobodne misli, koji su opozicionog karaktera, sve organizacije pozivamo da se ujedine u što širi front, da udarimo u vlast sa svih strana jer smatram da je došlo krajnje vreme, da je dogorelo i da nema mesta ni za kakve podele između ljudi koji se bore za isti cilj – rekao nam je Cvijetić.

DOBAR TRENUTAK

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Đorđe Pavićević za VOICE ocenjuje da je trenutak za stvaranje nove političke grupacije dobar, da su izbori jasno pokazali tu politička praznina, u smislu da ljudi žele da nešto menjaju ali da im je teško da odaberu pravog aktera. Rađanje takve opcije godinama, prema Pavićevićevim rečima, ne znači da je kasno jer su se i u Zagrebu i u Beogradu slične grupacije, koje su danas parlamentarne, prehodno dugi niz godina bavile aktivizmom.

– Važno je da imate tu grupu ljudi koja je spremna da to radi, da se organizuje, da ozbiljno radi na tome i rezultati će doći. Da l’ će doći 2024, to je ono što je veliko pitanje, zavisi sve puno od njih – ukazuje Pavićević.

Smatra da će eventualni izborni uspeh zavisiti od odnosa i saradnje sa drugim organizacijama u opoziciji, a za šta je opet potrebno mnogo tehničkog znanja, mnogo resursa i teškog političkog rada.

Ni Pribić ne misli da Novi Sad kasni sa stvaranjem nove opcije jer, kako kaže, ova vrsta političkog organizovanja ide spram kapaciteta, potreba ali i okolnosti, a okolnost je ta da se Beogradu desio jedan katastrofalan i štetan projekat poput Beograd na vodi.

– Saobrazno tome i sa sličnom vremenskom dinamikom (od naopakog nauma gradskih vlasti do reakcije javnosti) jedan takav koruptivan projekat potom je isplaniran i za Novi Sad koji je jednako, ako ne i žustrije i organizovanije, dobio odgovor organizovanih građana. Zajednički odgovor na zajednički problem – podseća Pribić.

I zaista, protest protiv usvajanja Generalnog urbanističkog plana Novi Sad 2030, na kojem je zabeleženo nasilje privatnog obezbeđenja, doveo je do novog, višestruko masovnijeg protesta ispred zgrade novosadske policije, u kojem su Novosađanima podršku pružili i brojni drugi građani, ali i članovi kraljevačkog Lokalnog fronta i Ne davimo Beograd, sa kojima novosadski aktivisti imaju odličnmu saradnju već godinama.

Pavićević, koji je nakon aprilskih izbora postao i narodni poslanik ispred Ne davimo Beograd, ocenjuje da birači prepoznaju da su autentične organizacije, izrasle na ulici, na protestima i u akcijama, drugačije od klasičnih stranaka i da kod njih nema te vrste politikanstva niti želje da se samo politički profitira na tuđem radu.

Đorđe Pavićević: Dobar trenutak za stvaranje nove političke grupacije. (Foto: Medija centar Beograd)

– Važno je da se politička scena osveži novim ljudima, novim licima, novim organizacijama i novim političkim stilom i kulturom koja nije onakva kakvu neguju tradicionalnije stranke. U tom pogledu, one mogu da sarađuju i da zajedno deluju kada je to potrebno, ali da se drže svojih uverenja i opredeljenja – istakao je Pavićević.

Naš sagovornik podseća da je i njegova opcija, iako parlamentarna, u velikoj meri još uvek lokalna gradska organizacija, ali sa dobrim vezama sa mnogim sličnim organizacijama širom Srbije.

– Videćemo kako može da se to iskoristi na nekim budućim izborima. Da se napravi neka vrsta nacionalne organizacije koja će onda uspeti da ono što je lokalna podrška prenese i na nacionalni nivo – zaključio je Pavićević.

Dalibor Stupar (VOICE)