Istraživanje pod nazivom “Informisanje u digitalnom okruženju” sprovedeno od strane istraživača Fakulteta političkih nauka i BBC na srpskom, pokazalo je da je opšte poverenje u vesti izrazito nisko. Istraživanje je pokazalo da je mobilni telefon glavni uređaj putem kojeg ljudi dolaze do informacija, a Fejsbuk najkorišćenija mreža među svim generacijama, koju 77% ispitanika koristi, između ostalog, i za informisanje.
Grupa “Stop naseljavanju migranata” u vreme pisanja ovog teksta broji preko 320 hiljada članova i jednom delu populacije ona služi kao primarni izvor informisanja u vezi sa migrantima, ali i o drugim društveno-političkim temama. Mada je u samoj grupi moguće naći mnoštvo dezinformacija i govora mržnje, sadržaj koji administratori postavljaju i dalje aktivno formiraju mišljenje jednom delu populacije o značajnim pitanjima.
Po rečima novinarke BBC na srpskom Lazare Marinković, stanovnici Srbije se ne razikuju mnogo od ljudi iz drugih zemalja kada je reč o čitanju i prenošenju “vesti’ i dezinformacija o migrantima i izbeglicama preko alternativnih izvora.
“Društvene mreže su jako pogodan teren za manipulacije i sejanje straha kroz netačne i nedokazane tvrdnje, na primer da ‘ISIS koljači’ dolaze da se nasele ‘u prazna srpska sela’, da dobijaju novac od države dok naš narod gladuje, da migranti u Srbiji imaju veća prava nego Srbi i slično”, kaže Lazara Marinković za VOICE.
Ona napominje da deluje da postoji manjak jasne i otvorene komunikacije nadležnih državnih organa o različitim pitanjima koje se tiču migracija. Po njenim rečima, to otvara prostor za manipulacije koje se zasnivaju na predrasudama i bazičnim emocijama, a to je najčešće izazivanje straha, a samim tim i širenje netrpeljivosti i mržnje.
“Na primer: koliko izbeglica i migranata se uopšte prijavljuje da traži azil u Srbiji, kako se finansira boravak ljudi u prihvatnim centrima i kampovima – iz budžeta Srbije ili stranim donacijama; koje je bilateralne i međunarodne sporazume Srbija potpisala za drugim zemljama EU, a koje se odnose na readmisiju i deporataciju i tako dalje”, navodi Lazara Marinković.
Lazara ističe da tema migracija nije izuzetak, već da možemo da pretpostavimo da je poverenje u vlast, zvanične institucije i zvanične izvore kod jednog dela populacije poljuljano – koja god tema bila u pitanju.
Jedna od autorki istraživanja “Informisanje u digitalnom okruženju”, komunikološkinja Danka Ninković-Slavnić kaže da ljudi u velikoj meri gube poverenje u novinarsku profesiju.
“Smatram da ta profesija tokom prethodnih godina nije uspela da uspostavi sopstvenu autonomiju, da izgradi imidž autonomne profesije. Naravno, tu postoje ekonomske i političke sprege, ali i drugi izazovi, poput digitalne transformacije. Mislim da novinarstvo kao profesija i dalje nije uspelo da se oslobodi nasleđa koje vuče iz perioda kada je bilo u službi režima, da se odmakne od toga i bude profesija u službi javnosti”, ocenila je Danka Ninković-Slavnić za VOICE.
Ona dodaje da ljude najviše brine to što političari iznose neistine, što u nekoj meri dalje utiče i na medije, jer je poverenje u medije povezano i s poverenjem u državne i političke institucije.
“Postoji osećaj kod ljudi da javne ličnosti više ne osećaju odgovornost za javno izgovorenu reč, a mediji se onda percipiraju kao puki prenosioci toga, bez ikakve kritičke interpretacije izrečenog, provere i preispitivanja”, smatra Ninković-Slavnić.
Ona isitče da mi nemamo problem s pluralizom, već paralelizmom medija, jer ne postoji prostor za debatu i dijalog gde bi različita stanovišta mogla da se sučelje, gde mogu da budu argumentovana i razlagana.
“To je ta funkcija javnog servisa koja nama fali, a koja je gotovo pa nepostojeća. Ovako, ljudi će ići ka tome da budu informisani u onoj meri u kojoj misle da im je dovoljno, a većina će se držati svojih navika i poznatih interpretacija”, dodaje Danka Ninković-Slavnić.
Urednik Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra i profesor sa Odseka za medijske studije na Filozofskom fakultetu Dinko Gruhonjić kaže da je prva asocijacija na reč “novinar” – lažov.
“Jedan od zadataka jeste kontinuirano obrazovanje kada je reč o medijskoj pismenosti. U ovim vremenima to je i važnije, jer ljudi postaju konzumenti informacija u digitalnom okruženju, a veoma retko imaju bazično znanje o tome da razlikuju kredibilne od nekredibilnih medija, a medijska pismenost je tesno povezana s javnim mnjenjem”, rekao je Grunjonjić za VOICE.
On dodaje da će fejk-njuz uvek biti čitaniji. Po njegovim rečima, iako je koristan za medijske radnike i za one koji žele da provere neku informaciju, šira publika, ipak, ne čita fekt-čeking.
“Ta priča s lažnim vestima i fekt-čekingom liči na onu staru priču o tome šta je lažna informacija, a šta je demanti. Kad neko plasira laž u medijima, a potom ti želiš to demantuješ, ta laž je poput onog jastuka punog perja koji je neko prosuo s vrha zgrade, dok je demanti u tom slučaju naš pokušaj da to perje skupimo – to je Sizifov posao”, napominje Gruhonjić.
Međutim, asistent-istraživač iz Novosadske novinarske škole Marko Apostolović kaže da je poslednjih godina uočljivo da se sve više ljudi oslanja na organizacije koje se bave fekt-čekingom i da se mnogi sad već sami sete da pošalju sumnjivu vest Fejk njuz tragaču, ukoliko smatraju da je ona lažna ili delimično netačna.
“Ipak, velik problem i dalje postoji. Mnogi zaglave u ‘informacionom mehuru’ zato što na taj način mogu da vide samo jednu perspektivu određene situacije i često ne mogu na kvalitetan način da sagledaju određeni fenomen u društvu. To dovodi do dalje polarizacije javnosti, pogotovo kada su u pitanju teme od javnog interesa”, kazao je Apostolović za VOICE.
Dodaje i da su mnoge ankete pokazale da mladima portali nisu primarni izvor informacija, već društvene mreže, što, po njegovim rečima, opet dublje zakopava problem.
Istraživački izveštaj o stavovima prema migrantima i izbeglicama u Srbiji pokazao je da više od 58 odsto građana smatra da se sa povećanjem broja migranata u zemlji povećava i stopa kriminala, a nešto više od trećine vidi migrante kao pretnju po srpsku kulturu, običaje i vrednosti. Da su izbeglice koje dolaze u Srbiju zapravo vojnici ISIS-a i drugih terorističkih organizacija, smatra više od 40 odsto građana.
Novinarka BBC na srpskom, Lazara Marinković, rekla je za VOICE da oni koji nisu dobro upućeni u to koliko migranata i izbeglica boravi u Srbiji, koliko njih ostaje a koliko ide dalje i šta se sve dešava sa njima, lako može da potpadne pod uticaj onoga što vidi na društvenim mrežama.
“Kada se radi o emotivnim temama, ljudi su skloni da veruju više nekome koga poznaju ili sa kim dele stavove na društvenim mrežama. Tako sve više ljudi veruje u narativ o navodnom masovnom ‘naseljavanju migranata u Srbiju’, iako svi podaci o broju podnetih i odobrenih zahteva za azil u Srbiji, kao i broj ljudi koji dolazi, odlazi i zadržava se u Srbiji jasno ukazuje da ogromna većina migranata i izbeglica ne želi da ostane u našoj zemlji.” – navela je ona.
Dodaje da su mediji ranije ipak drugačije izveštavali o ovoj temi. Po njenim rečima, kada je pre koju godinu kroz Srbiju i Balkanskom rutom prošlo oko milion ljudi, čini se da su se domaći i strani mediji mnogo više bavili ovim pitanjem iz humanijeg ugla, sa više interesovanja i empatije nego što to čine sada.
“Danas se sve manje pominju reči ‘izbeglice’ i ‘tražioci azila’, dok dominira termin’migranti’, koji vremenom dobija sve negativniju konotaciju i na neki način dehumanizuje ove ljude”, – zaključuje Lazara Marinković.
Sanja Kosović i Igor Išpanović (VOICE)
Tekst je nastao u okviru projekta “Digitalno poverenje – novinari protiv dezinformacija o migrantima” koji sprovodi Nezavisno društvo novinara Vojvodine uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.
