Skip to main content

Nakon propalog sporazuma s Tenisom, država sad daje njive propalim domaćim farmama i lokalnim moćnicima

23. Dec 2020. by Ekipa VOICE Izdvajamo
9 min čitanja

Hiljade hektara državnog poljoprivrednog zemljišta koje je Srbija, prema dogovoru tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića i Klemensa Tenisa, vlasnika nemačke kompanije Tenis, trebalo da dodeli u dugoročni zakup ovom investitoru, sada obrađuju domaće propale firme i lokalni moćnici. Umesto Tenisa koji je, kako je 2016. godine najavio Vučić, planirao da u stočarsku proizvodnju u Srbiji investira 300 miliona evra, a da od naše države zakupi njive na 30 godina, danas nemamo nijedan uložen evro, ali imamo hajdučiju na oranicama.

Tako su na području Zrenjanina, gde je u nekoliko katastarskih opština za Tenis bilo predviđeno  2.420 hektara državnih njiva, neke od tih parcela izdate firmi u stečaju – Industriji mesa PKB Imes na čijoj je farmi u Farkaždinu prošle godine došlo do pomora svinja zbog gladi. Prema istraživanju VOICE-a, PKB Imes je u zrenjaninskim atarima, na osnovu prava prečeg zakupa koje imaju stočari, ukupno dobio na raspolaganje 2.256 hektara. VOICE je uvidom u ugovore ustanovio da je, u okviru programa za izdavanje državnog zemljišta u zakup za 2019. godinu, ova firma, koju zastupa stečajni upravnik, u februaru 2020. godine potpisala 31 ugovor o zakupu na godinu dana. Ugovori su potpisani za 1.802 hektara i za jednogodišnju arendu PKB Imes je platio 283.591 evro, odnosno u proseku oko 150 evra po hektaru. Za ostale površine, odnosno 600 hektara oranica, data je saglasnost u novembru prošle godine i očekuje se potpisivanje ugovora.

PKB Imes uzeo je njive i u Banatskom Despotovcu, gde je prema planu koji je 2017. objavio grad Zrenjanin, predviđena izgradnja Tenisovog radnog kompleksa i farme svinja kapaciteta 70.000 tovljenika godišnje. Oranice su date i drugim zakupcima koji nisu iz ove katastarske opštine, a bez gotovo ijednog hektara ostali su despotovački ratari. Umesto da njive u zakup dobiju porodice mladih poljoprivrednika koje žive isključivo od ratarstva, 473,5 hektara iznajmio je PKB Imes, a prema informacijama koje smo dobili od meštana, Imesovi traktori i mehanizacija nisu još viđeni na njivama. Na tim parcelama i sada su u toku radovi mada su agrorokovi prošli, ali mašine, tvrde meštani, ne pripadaju PKB-u Imes. Lokalni poljoprivrednici sumnjaju u to da ih zapravo obrađuju biznismeni bliski vlasti i visoko pozicionirani političari iz vladajuće partije.

Ukupno, u atarima Banatskog Despotovca za zakup u 2019. bilo je 807 hektara, više od polovine dato je Imesu, firmi sa gubitkom u lanjskom poslovanju od 243 miliona dinara. Poljoprivrednici iz ovog sela ogorčeni su na gradske vlasti koje su im, kako kažu, u nezvaničnim razgovorima obećavale da će ostaviti barem polovinu obradivih površina za njih, ali na kraju su gotovo sve njive date firmama i stočarima iz drugih katastarskih opština. Po zakonu to mogu, ali u dokumentima koji uređuju državno poljoprivredno zemljište piše i da opština pri izdavanju oranica mora voditi računa o poljoprivrednicima iz tih sela.

U Banatskom Despotovcu ratara nema puno i, kako kažu, bili bi zadovoljni da im se barem omogući da izađu na licitaciju. Ovako su, tvrde nam u razgovoru, prinuđeni da uz valjanu parcelu kvalitetnijeg zemljišta, uzmu i neku koja ne vredi ništa – u licitacioni broj se doda parcela koja nije obradiva i postavlja im se uslov da zakupe i nju, ako žele i onu bolje klase.

Tako je u Banatskom Despotovcu, nesuđenoj Tenisovoj polaznoj tački u srpskom agrobiznisu, za izdavanje lokalnim ratarima ostalo 40 hektara, od toga obradivih tek osam, i to na 12 lokacija.

PKB Imes u stečaju, ostao bez radnika i svinja, a dobija oranice

Industrija mesa PKB Imes doo, Padinska skela – u stečaju je firma koju je kompanija Al Dahra izbacila iz paketa kada je prošle godine kupila imovinu PKB-a. Preduzeće PKB Imes osnovano je kao društveno preduzeće 1993. godine pod nazivom PKB Vizelj. Nakon privatizacije 1998. godine registrovano je kao akcionarsko društvo pod nazivom PKB Vizelj A.D. Pet godina kasnije promenilo je naziv u PKB Imes A.D, da bi 2009. prešlo u društvo sa ograničenom odgovornošću. Na kraju 2018. godine imalo je 196 zaposlenih radnika, a na kraju 2019. nijednog. Naime, početkom marta 2019. preduzeće je otišlo u stečaj. Kako se navodi u nalazu stečajnog upravnika, nije moglo da plaća dospele obaveze prema različitim poveriocima – Novoj Agrobanci u stečaju i Fondu za razvoj prema kojima je Imes obustavio plaćanja odmah nakon grejs perioda, a kod kojih je imao i hipoteke.

Njive koje su izdate PKB Imesu

Na sajtu Agencije za privredne registre može se videti da su među članovima društva Rajko Latinović, sa većinskim udelom u osnovnom kapitalu od 52,52 odsto i Dušan Latinović sa 44,45 odsto. Rajko Latinović poznato je ime u svetu agrobiznisa i svinjogojstva – bio je dugogodišnji direktor PKB Imesa, nekadašnjeg velikog proizvođača svinja, svinjskog mesa i prerađevina, a potom i vlasnik. Takođe, bio je u Upravnom odboru Agrobanke, za koju su vezane brojne afere i koja je 2012. propala.

PKB Imes dospeo je u žižu javnosti u martu prošle godine, nekoliko dana po proglašenju stečaja. Na farmi u Farkaždinu koja je pripadala Imesu došlo je do ogromnog pomora svinja. Još od jeseni 2018. svinje nisu imale kvalitetne hrane i uginuće se utrostručilo. Po izjavama zaposlenih, umiralo je 40 do 45 životinja dnevno jer je Imesu blokiran račun i farma u Farkaždinu nije mogla da nabavlja sojinu i suncokretovu sačmu i druge hranjive primese. Prema saopštenju Ministarstva poljoprivrede povodom pomora svinja u Farkaždinu, veterinarska inspekcija naložila je odnošenje leševa životinja u kafileriju.

Kako se može videti na sajtu Agencije za privredne registre kao direktor farme u Farkaždinu vodi se Rajko Latinović. U martu 2019, kada su mediji počeli da izveštavaju o uginuću životinja na ovoj farmi, ostavku je podnela direktorka Jasmina Perc, a kao zakonski zastupnik upisan je Latinović. Potom je promenjena i adresa sedišta pa je umesto adrese u Farkaždinu kao sedište upisana adresa u Beogradu, u opštini Čukarica, a kao adresa za dostavu pošte mesto Padinska Skela.

Kako je Zrenjanin dao zemlju propaloj firmi iz drugog grada? Po zakonu o izdavanju džavnog poljoprivrednog zemljišta u zakup, to je moguće po tri osnova – po osnovu prava prečeg zakupa koje imaju stočari, po osnovu infrastrukture (ako su, na primer, na njivama sistemi za navodnjavanje) i na licitaciji u drugom krugu ako u prvom nije bilo zainteresovanih lokalnih poljoprivrednika.

U pravilniku koji prati ovaj zakon objašnjava se da zakupac njiva u jednoj lokalnoj samoupravi može biti i neko sa područja druge opštine ako tamo gde se parcele izdaju poseduje životinje, odnosno objekte ili ih iznajmljuje. 

PKB Imes dobio je tako mogućnost da traži državne njive u Zrenjaninu. A broj hektara koje može dobiti zavisi od broja uslovnih grla na farmi. Imes je prijavio 255,5 uslovnih grla kod svinja u sistemu umatičenja i 5.045 grla kod ostalih svinja. Tako je, kako se može videti u programu izdavanja zemljišta za prošlu godinu, ova firma dobila pravo prečeg zakupa 2.273,50 hektara u zrenjaninskim atarima. Pomenimo, princip kod davanja državnih njiva je takav da se jedne godine predaju zahtevi lokalnoj samoupravi, to jest prijavljuje na javni poziv, sledeće se pravi program izdavanja a potom se daju saglasnosti i potpisuju ugovori. PKB Imes dobio je saglasnost lane, na osnovu podataka iz 2018. A pravilnik kaže da je zakupac dužan da održava broj uslovnih grla na osnovu kojih je dobijeno pravo prečeg zakupa, s odstupanjem do deset odsto U međuvremenu, Imesove farme su desetkovane, veterinarska inspekcija je to utvrdila, barem prilikom pomora svinja u Farkaždinu, ali broj hektara koje je ova firma dobila u Zrenjaninu, sudeći po potpisanim ugovorima i datim saglasnostima, nije smanjen. Najviše zemlje u zakup Imes je uzeo u Lazarevu, a ima je i u Mužlji, Aradcu, Tarašu, Farkaždinu, Orlovatu, Perlezu, Knićaninu, Zrenjaninu, Botošu…

Među najvećim zakupcima u Zrenjaninu Ćorić agrar, MIO MAR…

Među stočarima, najveći zakupac na teritoriji Zrenjanina je firma Ćorić agrar iz Bašaida. I on je u arendu uzeo parcele u Banatskom Despotovcu, ali i drugim katastarskim opštinama. Kako se može videti u godišnjem programu izdavanja zemljišta, najveći je zakupac u zrenjaninskim atarima koji je njive dobio po pravu prečeg za stočare – 498 hektara. Reč je o firmi čiji je gazda Krsta Ćorić, zemljoposednik u Srbiji koji ide uz rame Petru Matijeviću, Miodragu Kostiću, Miroslavu Aleksi – prema informacijama VOICE-a obrađuje oko 20.000 hektara oranica, a oko 15.000 ima u vlasništvu.

U dugogodišnji zakup od 2018. do 2028. njive u Tomaševcu dobila je firma MIO MAR agrar doo čiji je vlasnik Marko Kešelj. Ova firma dobila je 1.428 hektara, a godišnje plaća oko 160 evra po hektaru. Kešelj je zajedno sa Mledenom Pešutom zakonski zastupnik i vlasnik u preduzeću Fud planet. Pored tužbe zbog Tenisa, Savez udruženja poljoprivrednika Banata, vodi sudski spor protiv Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i zbog Fud planeta, jer je dao saglasnost na dugogodišnji zakup zemljišta firmi koja, kako paori tvrde, nema investicije iza sebe i nema reference. Za Fud planet je, kao investitoru na zakup od 30 godina bilo odvojeno 900 hektara ali taj ugovor nije potpisan.

Na pitanja VOICE vezana za izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup od grada Zrenjanina nisu stigli odgovori. Zrenjanin je, kako se može videti na sajtu Uprave za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede, jedna od šest lokanih samouprava u celoj Srbiji koja još uvek nema usvojen godišnji program korišćenja parcela u državnoj svojini za agroekonomsku 2020/2021. godinu, iako je za to prošao zakonski rok.

Ovdašnji poljoprivrednici se, osim na nepravednu i sumnjivu dodelu oranica, žale i zbog toga što se već godinama kasni sa održavanjem licitacija pa sve to ima loše posledice po kvalitet zemljišta – ne može se ispoštovati plodored, ne mogu da se pripreme oranice i pšenica zaseje na vreme, prinosi se smanjuju… Tek tu je šteta ogromna i teško procenjiva jer se zemljište devastira do te mere da će, ako se tako nastavi, postati neplodno.

Tenis u Srbiji posluje i dalje i pravi gubitak

Kompaniji Tenis u više navrata VOICE se obraćao sa pitanjima u vezi sa planiranom investicijom u Srbiji, ali su odgovori izostali. Prema informacijama koje smo dobili od učesnika u pripremi ovih projekata više je razloga zbog kojih je nemački i evropski lider u proizvodnji mesa odustao od svega.

U početku, dok je Tenis bio jako zainteresovan da investira u Srbiji, mi nismo bili spremni. Lokalne samouprave nisu obezbedile zemljište, parcele su bile usitnjene, raštrkane, mnoge pod zalogom, neke u procesu komasacije, restitucije… Kada je konačno poljoprivredno zemljište bilo obezbeđeno, u top menadžmentu i vlasništvu kompanije u Nemačkoj došlo je do promena, Tenis iz internih razloga nije više bio toliko zainteresovan za ulaganje i Srbija mu nije bila u fokusu. Tako je, saznajemo, Tenis još 2017. godine vratio na raspolaganje zemljište Kikindi, prošle godine Zrenjaninu, a 2020. Sečnju – to su i bili formalni rokovi.

Njive koje su ostale paorima za zakup

Inače, Tenis je u Srbiji i dalje prisutan, a posluje sa gubitkom. Tenis invest d.o.o. Beograd – Stari grad osnovan je 2015. godine, a vlasnik je bio Tenis invest. U 2018. kako se može videti u APR-u došlo je do promene – kao vlasnik upisan je Tenis rusland agrar. Prošle godine Tenis invest Beograd ostvario je gubitak 14.702.000 dinara, a 2018. godine gubitak 27.306.000 dinara.

Na pitanje zbog čega je kompanija Tenis odustala od ulaganja u Srbiji u Ministarstvu poljoprivrede nam je rečeno da do ovog momenta, Komisija za ostvarivanje prava prvenstva nije dobila zvanično obaveštenje o odustajanju od realizacije projekta u Srbiji. Zbog pojave bolesti afričke kuge svinja u regionu, kompanija Tenis invest je tražila prolongiranje ulaska u posed i započinjanje planirane investicije, rečeno nam je u Ministarstvu.

“Za poljoprivredno zemljište u državnoj svojini za koje je doneta odluka o davanju u zakup kompaniji Tenis invest d.o.o, na području grada Zrenjanina u katastarskoj opštini Lazarevo, Banatski Despotovac, Botoš i Knićanin nije zaključen ugovor o zakupu, te je ono dato u zakup fizičkim i pravnim licima koja su ispunila uslove predviđene odredbama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Dakle, do ulaska u posed i potpisivanja ugovora o zakupu po osnovu prava prvenstva, predmetno poljoprivredno zemljište se daje u zakup u redovnom postupku javnog nadmetanja, a sve u skladu sa odredbama zakona, kao i svo ostalo državno poljoprivredno zemljište. Zakupci su pravna i fizička lica koja ispunjavaju zakonom propisane uslove za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta”, naglasili su u Ministarstvu.

Podsetili su na to da je na osnovu odluke o pravu prvenstva zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini ova firma trebalo da dobije u zakup 2.431,8026 hektara na području grada Zrenjanina u katastarskoj opštini Lazarevo, Banatski Despotovac, Botoš i Knićanin, dok je na području grada Kikinda u katastarskim opštinama Banatska Topola, Banatsko Veliko Selo, Novi Kozarci i Rusko Selo trebalo da dobije u zakup poljoprivredno zemljište u državnoj svojini u ukupnoj površini od 2.544,9125 hektara.

Iz kikindske uprave su nam odgovorili da ovaj grad nije pretrpeo štetu jer je zemljište dato u zakup Tenisu svih ovih godina izdavano u zakup stočarima i ratarima.

“Prema Godišnjem programu zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta grada Kikinde za 2020. godinu predmet izdavanja je 12317,9819 hektara državnog obradivog poljoprivrednog zemljišta. Po pravu prvenstva zakupa izdato je 2.544 hektara firmi Tenis. Izmenom skupštinske odluke ulazak u posed pomeren je za 2020/2021 ekonomsku godinu. Zemljište je do sada izdavano u zakup, a to će biti učinjeno i ove godine”, kažu u Kikindi dodajući da sem Tenisa niko nije predviđen za takav zakup.

Paori još pred sudom

Savez udruženja poljoprivrednika Banata očekuje ovih dana presudu Upravnog suda u Novom Sadu, gde je krajem novembra održano drugo ročište u postupku koji paori vode protiv Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. Kako se navodi u tužbi u koju je VOICE imao uvid, ovaj sekretarijat je omogućio da Tenis na 30 godina u zakup dobije 75.000 hektara.

Banatski Despotovac: Lokalnim ratarima ostalo 40 hektara, od toga obradivih tek osam, i to na 12 lokacija

“Svaka opština ima pravo da izda u dugoročni zakup državno poljoprivredno zemljište investitorima na osnovu investicionog plana čiji kvalitet procenjuje komisija. To su omogućile izmene zakona o poljoprivrednom zemljištu s kraja 2015. koje su otvorile prostor za malverzacije. Njive se daju na 30 godina, svaka lokalna samouprava ima pravo da izda u taj dugoročni zakup čak 30 odsto državnih oranica. Mi smo protiv tog zakona bili i kad se donosio, organizovali smo proteste. Tad nam je i rečeno da je on namenski pravljen samo zbog firme Tenis, a posle su se pridružili i mnogi stonoteniseri, kako ih mi zovemo, koji koriste nelogične odredbe zakona i lako dolaze do ogromnog broja hektara u vojvođanskim atarima, a ne ispunjavaju uslove za to”, kažu za VOICE banatski paori, koji su u sudski postupak krenuli pre dve godine.  

Slađana Gluščević (VOICE)