Građani kao poslednja linija odbrane: Branimo naše kuće i komšiluke

Građani su ostali sami i prinuđeni su da se samoorganizuju i odbranu svojih prava i imovine uzmu u sopstevene ruke, pošto su ih izneverile nadležne institucije, a postojeće političke i druge organizacije ne brane dovoljno javni interes, upozoravaju sagovornici VOICE-a. Kako navode, najvažnije je da u društvu postoji dijalog, ali ako njega nema, legitimno je i legalno boriti se vaninstitucionalno, pojedinačno ili stvaranjem ad hoc pokreta i inicijativa.

Upravo to se dešava trenutno u zemlji: građani se samoorganizuju iz najrazličitijih razloga – od borbe za očuvanje aerodroma u Nišu, borbe protiv besramnog pokušaja pljačke u Požegi, preko pokušaja sprečavanja nasilnih izbacivanja građana iz njihovih prebivališta i borbe za zdraviju životnu sredinu i uslove stanovanja.

Samo u poslednjih dvadsesetak dana Novosađani su organizovali nekoliko protesta i peticija u više delova grada. Prvo su građani Rotkvarije, okupljeni oko inicijative „Ne damo livadicu“, protestom i peticijom reagovali na najavu da bi na zelenoj površini na uglu ulica Jovana Subotića i Kisačke trebalo da nikne osmospratnica. Kako su naveli, reč je o poslednjoj zelenoj površini u krugu od nekoliko blokova. Nakon dve nedelje, organizovan je i protestni piknik, dok su se istovremeno građani Limana, okupljeni oko inicijativa „Sačuvajmo Liman od Betona“ i „Ne damo park – ulice Boška Buhe i Milice Stojadinović protiv betoniranja“ suprotstavili ideji izgradnje šest javnih garaža u tom delu grada. Kako je predviđeno planom generalne regulacije Limana sa Univerzitetskim kampusom, koji je na javnom uvidu do 25. maja, na mestu zelenih površina i već postojećih parkinga trebalo bi da budu izgrade garaže na više etaža, na štetu zelenih površina.

Protesti građana uznemirili su gradonačelnika Miloša Vučevića, koji ih je na konferenciji za novinare optužio za opozicioni politički angažman, odbacujući pri tom navode da gradska vlast uništava zelene površine i ubrzano betonizuje Novi Sad. (vidiokvir).

Gradonačelniku smeta samoorganizovanje

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević optužio je na konferenciji za novinare građanske inicijative da iz političkih ciljeva organizuju peticije i proteste protiv izgradnje javnih garaža i obdaništa, podsetivši da je jedan od najvećih problema u gradu upravo parking. Vučević je rekao da će se zahtevima Limanaca baviti nadležne komisije i službe grada. Takođe, podsetio je da je plan po kome bi na Limanu II, na zelenoj površini trebalo da bude izgrađen vrtić, usvojen još 1999. godine, za vreme vlasti Demokratske stranke, te da tada nije bilo protesta ni peticija.
– Znaju da ne mogu da imaju politički uticaj kroz Demokratsku stranku i ostale stranke, kao što su stranke Đilasa i ostalih, pa će ići kroz te inicijative i grupe, da se politički organizuju. Sad vidim da je popularno „ne dam parkić“, „ne dam ovo, ne dam ono“. Super, ne dajte ništa – rekao je Vučević, a na pitanje ima li dokaze za takve tvrdnje odgovorio je sa:
– To je moja politička ocena. Dozvolićete da imam pravo na političku ocenu.

Beton, beton, samo beton

Hana Ljiljak, aktivistkinja angažovana na prikupljanju prigovora u obe limanske inicijative, kaže za VOICE da je razočaravajuće to što je neko u Urbanizmu uopšte mogao da napravi ovakvu vrstu plana i da u XXI veku, gde se u svakom segmentu društva ozbiljno uvažavaju ekološki aspekti, Novosađane osudi da žive u betonu.

– Od Grbavice su nam napravili beton, novi kvart Nova Detelinara bukvalno nema drveća ni zelene površine, deca nemaju gde da se igraju. Sve je beton, a to su novi kvartovi koji bi trebalo da predstavljaju napredak, a mi idemo unazad, kao i u većini stvari koje se dešavaju u Srbiji. Nama preostaje da se borimo sami i nadamo se da ćemo uspeti da se nešto uradimo, pošto nam se niko nije javio kao podrška. Nijedna institucija. Išle su komšije od vrata do vrata, sami smo štampali plakate i obrasce za primedbe kako bi ih predali do zakazanog roka 25. maja – kaže ona, dodajući da je cilj da se pokrene što veći broj građana.

Naši sagovornici podsećaju i da su, kroz samodoprinose i obavezna izdvajanja u fondove za stambenu izgranju i javno uređenje, građani Limana već platili i svoje stambene prostore i postojeće urbanističko uređenje, koje je izgrađeno u skladu sa normama zajedničkog stanovanja, a koje sadašnji predstavnici vlasti uporno žele da naruše. Ističu da su upravo postupci vlasti prethodnih godina i doveli do problema sa parkiranjem u celom gradu, jer se povlađivalo privatnim investitorima radi uvećavanja njihovog profita.

Dejan Radosavljević iz inicijative „Ne damo Livadicu“ za VOICE ocenjuje da je današnja situacija u odnosima prema javnim prostrima žrtva politike koja je vođena s ciljem da se spreče građani da aktivnije participiraju, kako u urbanističkim, tako i u drugim važnijim pitanjima za funkcinisanja grada. Smatra da ovakve akcije imaju potencijala i da, bez obzira na to koliko male bile u začetku, bez resursa i posebne infrastrukture, mogu da postanu rezervoar za jačanje participacije građana u donošenju odluka i upravljanju.

– Pukom silom, a uz maksimalno zatvoren pristup informacijama, danas se formalno ispunjavaju propisi, u smislu da su donosioci odluka oglasili da će se, na primer, na Limanu zidati osam garaža od tri do pet spratova, tako što su u ćošak mesne zajednice okačili neki javni oglas. Ali građanima to nije dostupno, građani su usmereni na nekoliko mejnstrim medija, što gradskih, što nacionalnih i relativno teško informacija dopire do većine. Imali smo situaciju da ljudi na Limanu, kojima se danas to dešava pod prozorom, do pre par dana nisu imali pojma da se ista stvar dešava ovde. A to nije drugi grad, regija, država, to je isti grad – ističe Radosavljević.

Marijana Mutavčijeva iz inicijative „Sačuvajmo park kod muzeja“, slaže se s tom ocenom, ističući da se sve sprovodi u tišini, uz minimalan broj onih koji su upoznati s ciljevima planiranih izmena planova generalne ili detaljne regulacije.

– Ljudi nisu informisani, jer ti planovi stoje ili na sajtu Urbanizma ili po mesnim zajednicama. Koga vi poznajete da prati planove generalne ili detaljne regulacije? Nikoga. Jedino ako neko skrene pažnju i to postane viralno, kada se podeli na Fejsbuku. To kod parkića u Futoškoj je izazvalo dosta veliki revolt, jer je bio plan da se NIS proširi na zelenu površinu. Znači, da se proširi jedna privatna firma koju smo prodali Rusima. I to je, naravno, izazvalo ogroman revolt građana – navodi Mutavčijeva za VOICE. Podseća da su se građani protiv postavljanja montažne garaže kod muzeja organizovali vrlo brzo, uspešno prikupili više hiljada potpisa i preko 80 prigovora na taj plan, koji su upućeni nadležnima.

– Ljudi, kada ih povučeš za rukav i objasniš im situaciju, vrlo rado potpisuju peticiju. Skupili smo preko 3.000 potpisa, što nije uopšte malo, to je cifra koja govori o tome da su ljudi vrlo zainteresovani. Međutim, nisu motivisani možda da izađu na ulice, jer su se mnogi protesti završavali kako su se završavali – kaže Mutavčijeva.

Budni Novosađani

Novi Sad poslednjih godina beleži brojne ad hoc građanske inicijative, koje su nastajale i nestajale s problemima koji su ih tištili. Prošle godine, građamni su se usprotivili pokušaju Naftne industrije Srbije da proširi jednu od svojih benzinskih pumpi u širem centru grada, nauštrb parka. Pre tri godine, sačuvali su park kod Muzeja Vojvodine. Samoorganizovani Novosađani iz mesne zajednice „Omladinski pokret“ uspešno su odbranili park kod Železničke stanice koji je, po planu gradske vlasti, trebalo da postane „Dino park“. Trenutno su najaktuelniji protesti na Limanima. Pomenimo i da su se pre četiri godine građani organizovali protiv uništavanja zelene površine, radi izgranje parkinga kod Spensa. Neuspešno.

Vaninstitucionalni angažman dobar za društvo

Sociolog Srećko Mihailović za VOICE napominje da su građanske inicijative još uvek veoma retke, da njihovo formiranje nije loše, ali da ono nije znak slabosti političkog sistema.

– Građani imaju problem, imaju ideju o rešenju i sasvim je normalno da se bore za to. To čekanje da neko drugi umesto nas obavi neke važne stvari i dovelo nas je u ovu situaciju, u kojoj smo sa svih strana opkoljeni problemima i gde često ne vidimo nikakav izlaz. Čovek mora nešto sam da učini i to je dobro, ukoliko ljudi osećaju tu potrebu i ukoliko su spremni da se udruže i zajednički izbore za ono što hoće – kaže Mihailović.

Na opasku da su građani najčešće primorani na samoorganizovanje, zbog toga što nadležne institucije, čak ni mesne zajednice, ne rade svoj posao u interesu građana ili ga ne rade uopšte, Mihailović kaže da ne treba ni očekivati da će institucije uvek raditi u korist građana.

– Građani su i sami doprineli tome da sastav saveta mesnih zajednica bude ovakav kakav je sada. Kada su izbori, građana nema nigde da kažu koju reč i onda to prepuštaju raznoraznim klikama, interesnim grupama, da nametnu svoje ljude ili da političke partije nameste svoje, faktički, službenike. E onda, kada im oko nekog problema dogori do prstiju, onda se pitaju gde je mesna zajednica, gde su ovi, gde su oni? Neka se organizuju sami i neka rade. Postoje društvene mreže, ima i nekih medija u kojima se može nešto objaviti, nije bespomoćnost apsolutna, ukoliko postoji spremnost ljudi da se izbore za svoje ciljeve – ukazuje Mihailović.

Profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Mikloš Biro, za VOICE kaže da su inicijative građana okupljenih oko nekog zajedničkog interesa treća sila pokretanja političkih zbivanja u društvu, te da kao takve vrše legalni i legitimni društveni pritisak radi ostvarivanja svojih ciljeva. Dodaje da je drugo pitanje da li se njihovi interesi uvek poklapaju sa opštim interesima.

– Treba videti kako se u toj celoj stvari ostvaruje istinski društveni interes, koji neće biti samo interes nekih koji vladaju i koji hoće, možda, da prodaju skupo nešto što su kupili jeftino, nego da to bude stvarno pokrivanje interesa što većeg broja ljudi – navodi Biro. Dodaje da je u tom procesu neophodan društveni dijalog i otvorenost vlasti, kako bi se čuli najrazličitiji stavovi i taj proces na kraju rezultirao realnim opštim interesom. Nedostatak dijaloga je nešto protiv čega se mora boriti, dodaje Biro.

– Ako tražimo demokratizaciju društva, onda moramo da poštujemo takve organizacije, ne kao ilegalne i ne kao državne neprijatelje, nego kao nekog ko ima legitimno pravo da traži odgovore i da te odgovore dobije od vlasti – navodi on.

Mediji ključni saveznici

Sagovornici VOICE-a saglasni su da je zatvorenost medija jedan od najvećih problema sa kojima se građanske inicijative susreću, a Mutavčijeva podseća da se njihova borba protiv garaže odvijala 2015. godine, kada je situacija bila bolja od današnje.

– Tada je još uvek RTV servis funkcionisao i to su ispratile Razglednice i novosadski jutarnji program, Kanal 9 je još uvek funkcionisao normalno, čak je i u Dnevniku bilo. U odnosu na pre tri godine, mediji su sada mnogo zatvoreniji i ta saopštenja, koja se šalju iz inicijativa, ne prolaze. Problem je što će se to objaviti na dva-tri novosadska portala, Radiju 021 i to je to. Sve se svodi na neku Fejsbuk promociju – navodi ona, dodajući da su klasični mediji izuzetno važni da bi se doprlo do starije polulacije koja, kako kaže, žustrije reaguje na promene koje se tiču javnih zelenih površina, jer ih najviše i koriste.

Solidarnost u borbi

Za uspeh ovih inicijativa najvažnije je da se omasove, da organizuju svoje komšiluke i da svaka u svojoj sredini bude nosilac promena, a Radosavljević kaže da su ovoga puta građani shvatili da samo umrežavanjem mogu da stvarno uzmu stvar u svoje ruke, te da su proteklih dana u komunikaciji bile brojne inicijative iz različitih delova grada.

– Pojavljivanje više žarišta u isto vreme u Novom Sadu neminovno dovodi do naše obaveze i potrebe da se sve te inicijative na neki način udruže, da pre svega razmene iskustva, informacije, metode borbe, i mislim da je to potpuno normalan razvoj događaja – kaže on, dodajući da bi jedna tako udružena grupa uspešnije mogla da prati dešavanja, reaguje na vreme i bori se za interese šire zajednice.

Prve korake na tom putu već je napravio Omladinski centar CK 13, koji je inicijativi „Ne damo livadicu“ pomogao pri sakupljanju potpisa kojima bi se iniciralo sazivanje zbora građana u mesnoj zajednici „Žitni trg“. Odgovora nema ni posle dve nedelje.

– Nije nam se još niko javio iz Saveta, iako oni po zakonu imaju rok od 60 dana da odgovore na našu inicijativu. Budući da uskoro očekujemo javnu raspravu, mislimo da se tu zapravo radi o odugovlačenju – kaže za VOICE Ozren Lazić iz CK 13. Upozorava da je Rotkvarija jedan od delova grada s najmanje zelenila, a da novi regulacioni plan planira dodatnu izgradnju višespratnica, zbog čega građani neće sedeti skrštenih ruku.

– Priključili smo se inicijativi „Ne damo livadicu“ kao organizacija koja radi na ovom prostoru. Videli smo da su se ljudi koji ovde žive i koriste prostor, organizovali, a mi smo ponudili naš prostor i našu pomoć. Ali, pre svega smo pokazali zainteresovanost da zajedno kreiramo politiku Inicijative. I pomogli smo im nekim našim iskustvom, organizacionim i logističkim – kaže Lazić. Dodaje da je CK 13 svestan neophodnosti međusobnog umrežavanja i povezivanja građanskih inicijativa sa stručnjacima iz raznih oblasti, čime se borba za interes građana olakašava i ojačava.

Drugo poluvreme – javna rasprava

Hana Ljiljak za VOICE ističe da je, nakon predaje primedbi, sledeći korak borbe za Limane organizovanje što većeg broja građana koji bi prisustvovali predstojećoj javnoj raspravi.
– Urbanizam mora da objavi oglas, da kaže kada će biti javna rasprava i tu mora da se pojavi veliki broj građana i odbrani stav da mi ne želimo da se gradi beton ispred naših ulaza i zgrada – kaže ona dodajući da će se aktivisti usput baviti i drugim stvarima poput konsultovanja pravnika, arhitekata i ostalih stručnjaka koji bi mogli da pomognu svojom stručnošću, znanjem i iskustvom.

– Sad smo, praktično, došli do momenta da branimo naše kuće i komšiluke. Ostali smo bez poslova, bez fabrika, mislim da je ovo – nećemo dati naše komšiluke – nešto što povezuje ljude. Mislim da je to razlog zbog kog će se ljudi odazivati na ovakve događaje, jer ako ovo ne odbranimo, onda će nam ulaziti u stanove. Ovo je poslednja linija odbrane – istakao je Lazić.

Mikloš Biro ocenjuje da bi povezivanje ili udruživanje tih inicijativa možda omogućilo i da imaju veći uticaj na vlast.

– One nisu politički moćne, ali mogu da postanu politički moćne ako to postane oblik organizovanja ljudi koji će se jedanput, možda, izboriti za nešto, pa će se sledeći put ponovo mobilisati. Ali, ako se ne izbore nizašta, onda će se ugasiti u startu, što bi bilo loše – kaže Biro.

Dalibor Stupar (VOICE)