Nakon pisanja VOICE-a država priznala da je protivzakonito prisvojila bečejsko ostrvo koje je pripadalo Vojvodini (JVP Vode Vojvodine) u nameri da je proda misterioznom šeiku koji je navodno nameravao da ulaže u „banjski kompleks za ekstremne sportove“. Bivši predsednik opštine Bečej Vuk Radojević i pravni zastupnik šeika Vladimir Galić, obojica članovi SNS-a i obojica aktivno uključeni u projekat „Bečej na vodi“, u međuvremenu su nagrađeni mestima pokrajinskih sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, odnosno za urbanizam, gradnju i zaštitu životne sredine. Šta se dešava sa investicijom, navodno vrednom 120 miliona dolara?
Ostrvo između dve prevodnice u Bečeju ne pripada republici koja je odlučila da 7,1 hektara strateški važnog vodnog zemljišta proda šeiku iz Kuvajta – već pokrajini, mišljenje je Pravobranilaštva AP Vojvodine. Zahtev pokrajinskog pravobranilaštva da se ispravi „greška” u katastru jer ostrvo nije svojina republike već pokrajine – potvrdio je pisanje VOICE-a o žurbi države da, preskačući zakonske prepreke, proda bečejsko ostrvo investitoru iz Kuvajta. Sa druge strane, agitatori za kuvajtsku investiciju u bečejsku banju ocenjuju da je vojvođansko pravobranilaštvo promašilo zakonski rok i zakasnilo sa zahtevom.
O spornom rešenju bečejske službe Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) kojim se nad ostrvom između dve prevodnice u Bečeju upisuje pravo svojine republici – pokrajinsko pravobranilaštvo je obavešteno kada je ono i doneto, u decembru 2015. godine. Tada su se pravobranilaštvu obratili i Uprava za imovinu APV, kao i JVP Vode Vojvodine, kojem je nad ovom parcelom volšebno izbrisano pravo korišćenja.
Međutim, reakcija u vidu zahteva da se greške u katastru isprave usledila je tek tri meseca nakon toga, odnosno nakon što je Pravobranilaštvo o njima obavešteno.
Iako se VOICE početkom marta obratio pokrajinskom pravobranilaštvu za mišljenje o pravu republike da upiše svojinu nad bečejskim ostrvom nad kojim pravo korišćenja ima pokrajinsko preduzeće, kratak odgovor sa potpisom pravobraniteljke Gordane Pušić, koji je stigao na našu adresu, glasio je da “Pravobranilaštvo AP Vojvodine ne poseduje mišljenje”.
Tek nakon što je VOICE i objavio priču pod naslovom “Ostrvo za šeika”, u kojem otkriva detalje aranžmana o nameri da se šeiku iz Kuvajta proda ostrvo između kanala Bogojevo-Bečej, nasipa prve odbrambene linije na reci Tisi, nove brodske prevodnice, ustave i crpne stanice – pokrajinsko pravobranilaštvo uputilo je zahtev bečejskoj službi RGZ da u spornom rešenju i katastru – ispravi greške.
U spornom rešenju i postojećim podacima u katastru, iz kopije dokumenta koji je dostavljen VOICE-u, pokrajinsko pravobranilaštvo je uočilo dve greške.
Katastarske i druge greške
Prvo, zemljište na ostrvu u spornom rešenju navodi se kao šuma, livada i dva pašnjaka ukupne površine 7,1 hektara prvoklasnog zemljišta, a ne kao gradsko građevinsko zemljište, što je zakonski osnov za primenu Zakona o planiranju i izgradnji na osnovu kojeg je republici upisano pravo svojine.
“Ovim putem molimo gore naslovljeni organ da izvrši ispravku ovog rešenja odnosno podataka unetih u isto, utoliko što će u istom navesti da se radi o gradskom građevinskom zemljištu”, navodi se u zahtevu Javnog pravobranilaštva AP Vojvodine.
Druga “greška” na koju je ukazao pokrajinski pravobranilac, a o čemu je takođe VOICE već pisao, odnosi je na zanemarivanje činjinice da je nad ostrvom nosilac prava korišćenja bilo Javno vodoprivredno preduzeće Vode Vojvodine. Naime, Zakon o planiranju i izgradnji članom 102. predviđa da se pravo korišćenja pretvara u pravo svojine osnivača, što je u slučaju bečejskog ostrva pokrajina, a ne republika.
“Shodno tome, RGZ Bečej je donoseći napred navedeno rešenje po službenoj dužnosti a na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji greškom navela da se dozvoljava upis svojine Republike Srbije na predmetnim parcelama, jer se pravo korišćenja koje je imalo JVP Vode Vojvodine nije konvertovalo u pravo svojine Republike Srbije, već AP Vojvodine”, zaključuje se u zahtevu koji je potpisao zamenik pokrajinskog pravobranioca Željko Radulović.
Zakasnela reakcija pravobranilaštva?
Zahtev pokrajinskog pravobranilaštva je zakasnio, smatra Vuk Radojević (SNS), sada bivši predsednik opštine Bečej i jedan od potpisnika Memoranduma o razumevanju sa kuvajtskim investitorom. “Koliko ja znam postojao je zakonski rok u kojem je moglo i moralo da se reaguje. Svi nadležni organi su bili obavešteni i imali su mogućnost da ulože prigovor ili žalbu. Pokrajinsko pravobranilaštvo to nije učinilo. To je bilo dovoljno da RGZ upiše republiku kao nosioca prava“, rekao je Vuk Radojević za VOICE.
I Vladimir Galić (SNS), zastupnik i partner šeika iz Kuvajta smatra da pokrajinsko pravobranilaštvo nije reagovalo u zakonskom roku. “Nisu reagovali kada je trebalo, već kada ste vi od toga napravili temu”, rekao je Galić za VOICE.
Da podsetimo, rešenje koje sadrži “greške” suprotne odredbama Zakona o planiranju i izgradnji doneto je po službenoj dužnosti, na zahtev republičke Direkcije za imovinu (RDI). Rešenju je prethodio Memorandum o razumevanju koji su sa kuvajtskim investitorom početkom maja prošle godine potpisali ministar privrede Željko Sertić i predsednik opštine Bečej Vuk Radojević, a u kojem se navodi da će ostrvo biti konvertovano iz državne u javnu svojinu opštine Bečej.
Kako je VOICE već pisao, bečejsko ostrvo u svim postojećim planskim dokumentima ne pominje se kao građevinsko, već kao vodno zemljište nad kojim pravo korišćenja imaju Vode Vojvodine. Zbog brojnih vodoprivrednih objekata, na ostrvu je zabranjena gradnja. Tek u pomenutom Memorandumu o razumevanju koji je država potpisala sa kuvajtskim investitorom otkriva se namera da ostrvo, u cilju realizacije investicije vredne 120 miliona dolara, bude “konvertovano iz državne u javnu svojinu opštine Bečej”.
„Mi smo sad u fazi prenosa prava svojine na jednoj parceli sa Republike Srbije na opštinu Bečej”, najavio je u avgustu prošle godine tadašnji predsednik opštine Bečej Vuk Radojević (SNS).
Kako bi konverzija suprotno zakonu bila realizovana, bilo je potrebno izbrisati iz katastarske evidencije pravo korišćenja JVP Vode Vojvodine. Tokom druge polovine 2015. godine, usledila je prepiska RDI sa JVP Vode Vojvodine. Dopisom koje poseduje VOICE vd direktor RDI Jovan Vorkapić od tog javnog vodoprivrednog preduzeća traži da se odrekne prava korišćenja u korist republike.
Zanimljivo, i republička Direkcija za imovinu se, takođe, pozivala na grešku u katastru, odnosno pogrešno upisano pravo korišćenja vodoprivrednog preduzeća. Kako tvrdi u pomenutnom dopisu vd direktor RDI, Vode Vojvodine su greškom upisane kao korisnik, jer se u planskoj dokumentaciji komercijalne banje u Bečeju ne pominje da se ostrvo koristi za obavljanje vodne delatnosti, već za “banjski kompleks za ekstremne sportove”.
Nejasna konstrukcija “banjski kompleks za ekstremne sportove” koja se pominje kao argument u dopisu RDI JVP Vode Vojvodine izvedena je iz konteksta Plana detaljne regulacije komercijalne banje u Bečeju, u koji je VOICE izvršio uvid. U ovom dokumentu navodi se da je ostrvo “u kategoriji vodnog zemljišta u funkciji eksploatacije i održavanja okolnih hidrotehničkih objekata”, te da može biti korišćeno za “ekstremne sportove i druge manifestacije”.
RDI je izostavila da se u istoj planskoj dokumentaciji navodi da “na ostrvu nije predviđena izgradnja trajnih objekata”, kao što je rezidencijalno naselje sa luksuznim vilama za koje je kuvajtski šeik izrazio interesovanje.
Godinu dana posle: Gde su, šta rade?
Nakon više od godinu dana od potpisivanja Memoranduma o razumevanju između Vlade Srbije i opštine Bečej sa jedne i Alghanim National co. General trading & contracting sa partnerima iz Kuvajta i Arab-invest doo iz Novog Sada, pompezno najavljivana investicija vredna 120 miliona dolara u bečejsku banju više se ne pominje.
Memorandumom su se obe strane obavezale da će realizaciji pristupiti najkasnije 90 dana od potpisivanja, i to prvenstveno u cilju davanja svih potrebnih saglasnosti Vlade Srbije za transfer novca od strane investitora prema novoosnovanim domaćim pravnim licima koja će realizovati projekat. Preduzeća Aghanim Renesansa i Alhganim finansijski menadžment do danas, šest meseci od osnivanja, nemaju otvorene poslovne račune. Na zvaničnom sajtu opštine Bečej do danas nisu objavljeni oglasi o javnoj prodaji šest parcela ukupne površine preko 24 hektara koje su predmet Memoranduma.
Pitanje “u kojoj fazi je realizacija Memoranduma o razumevanju godinu dana posle VOICE uputio Vuku Radojeviću (SNS) koji je kao predsednik opštine Bečej prošle godine od šeika iz Kuvajta primio plaketu zahvalnosti za posvećenost i lojalnost i Vladimiru Galiću, koji je pravni zastupnik Bašira Alhanima i partner u jednom od dva šeikova preduzeća . I Radojeviću i Galiću su u novoformiranoj pokrajinskoj Vladi povereni sekretarijati. Radojević je na čelu Sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, dok je Galiću poveren Sekretarijat za urbanizam, gradnju i zaštitu životne sredine, odnosno sekretarijati koji itekako imaju veze sa ovom kuvajtskom investicijom.
“Koliko znam, investitor je angažovao projektantsko-konsultantsku kuću. Čeka se projektno-tehnička dokumentacija na osnovu koje bi mogao da se izmeni planski dokument, a nakon toga objavi javni poziv za prodaju. Lopta je, takoreći, na njihovoj strani terena”, rekao je Radojević za VOICE.
Međutim, prema rečima Vladimira Galića, i investitor čeka. Neophodno je, kaže Galić za VOICE, da država uradi određene stvari, odnosno reši imovinski status na svim parcelama. „Da bi se imovina uopšte prodala, mora biti jedan titular svojine na svim parcelama odnosno vlasništvo mora biti na opštini Bečej što još uvek nije učinjeno“, rekao je Galić i napomenuo da se povlači iz cele priče.
“Kao pokrajinski sekretar više ne mogu da obavljam posao advokata, niti mogu zastupati ovog klijenta. Trenutno sam u fazi raskida ugovora i do kraja sedmice ću preneti upravljačka prava u preduzeću“, rekao je Galić za VOICE.
Ko je “šeik iz Kuvajta”?
VOICE je na adrese Ministarstva privrede i opštine Bečej uputio pitanje o tome kako se odvija realizacija kuvajtske investicije u Bečej i još uvek čeka odgovore. VOICE je, takođe, od Ministarstva privrede tražio preciznije reference o kuvajtskoj kompaniji ili link na zvaničnu prezentaciju kompanije. Više o kompaniji sa kojom je potpisan Memorandumda VOICE nije saznao ni od novoimenovanih sekretara Vuka Radojevića i Vladimira Galića.
„Službe Vlade Srbije su u saradnji sa međunarodnim revizorskim kućama uradile analizu kompanije pre potpisivanja Memoranduma“, rekao je Radojević.
Galić se, kaže, kao pravni zastupnik Bašira Al Ganima upoznao sa referencama ove kompanije. U pitanju je porodična kompanija, jer se u Kuvajtu tako radi posao. “To nije tema, jer ništa još nije urađeno. Samo izraženo interesovanje, a odmah su krenule priče o fantomskoj firmi. Da li biste vi posle takvog publiciteta bili i dalje zainteresovani da uložite novac? Ja ne bih”, rekao je Galić za VOICE.
Kompanija pod imenom Alghanim National pripada porodičnom konglomeratu Fouad Alghanim and Sons i sada nosi naziv Alghanim International, saznao je VOICE u saradnji sa međunarodnom istraživačkom mrežom Investigative Dashboard. Na čelu ovog konglomerata od 46 kompanija su Fuad Al Ganim i članovi njegove porodice. U javno objavljenim podacima o upravljačkoj strukturi Alghanim International, Investigative Dashboard nije pronašao podatke o Baširu Al Ganimu.