Izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina u Srbiji, biće održani u nedelju 4. novembra, a oni se od 2010. godine sprovode na dva načina – neposrednim glasanjem i uz pomoć elektorskih skupština.
Prema dostupnim podacima u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, koje je i raspisalo izbore, 18 nacionalnih saveta će birati svoje članove neposrednim glasanjem za formirane izborne liste, dok će četiri saveta proces proći po principu elektora. Zanimljivo je to da će ove godine prvi put biti izglasan i formiran Nacionalni savet ruske nacionalne manjine, tako da će Srbija uskoro imati 22 nacionalna saveta umesto dosadašnjih 21.
Za neposredne izbore ukupno je proglašeno 58 izbornih lista. Najviše lista podneto je na izborima za Nacionalni savet Rusina, kojih je sedam, a u poseban manjinski birački spisak upisan je 7.911 birač rusinske nacionalnosti sa pravom glasa. Sledeći po broju lista su pripadnici albanske nacionalne manjine, koji su formirali i predali ukupno šest lista, dok je u njihov birački spisak upisano 35.662 birača.
Romi su ove godine predali pet izbornih lista, koje će se boriti za glasove 66.225 birača sa pravom glasa, a isti broj lista zaključen je i za izbore za Nacionalni savet Ukrajinaca, kojih je 2.674 upisanih u birački spisak. Četiri liste prijavljene su za izbore za nacionalne savete Bošnjaka, Rumuna i Slovaka. Aškalije, Egipćani, Nemci i Česi imaju po tri liste. Bugari, Bunjevci, Vlasi i Mađari imaju po dve liste, dok su grčka, poljska i slovenačka manjina prijavile po jednu listu.
Prema podacima resornog ministarstva, za pripadnike četiri nacionalne manjine – makedonske, hrvatske, crnogorske i ruske – upisano je ukupno 44.424 birača, ali ovi birači ne ulaze u ukupan broj, jer će sastav tih saveta birati elektori na elektorskim skupštinama.
Biračka mesta i proces glasanja
Pravo učešća na izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina u Srbiji imaju svi oni koji su zatražili da budu upisani u posebne biračke spiskove manjinskih zajednica.
Kako je najavljeno, biračka mesta za neposredne izbore biće otvorena od 7 do 20 časova, a Republička izborna komisija (RIK) je odredila 926 mesta za glasanje širom Srbije. Glasački listići štampani su u A4 formatu i sadrže nazive proglašenih lista na srpskom i na jezicima nacionalnih manjina. Građani svoju podršku mogu da iskažu zaokruživanjem rednog broja ispred naziva izborne liste, a potrebno je i da organima koji sprovode izbore na biračkim mestima pokažu ličnu kartu ili neki drugi dokument koji potvrđuje identitet.
Izbore sprovodi RIK, a izveštaj sa ukupnim rezultatima izbora to telo će objaviti u roku od 96 časova od momenta kada glasanje na svim biračkim mestima bude završeno.
Osim toga, elektorske skupštine četiri nacionalna saveta ove godine radiće u Beogradu, a nadležno ministarstvo odobrilo je ukupno 379 elektorskih prijava. Elektorska skupština bira članove nacionalnog saveta ako nisu ispunjeni uslovi za neposredne izbore, odnosno ako je u posebne biračke spiskove nacionalnih manjina upisano manje od 40 odsto pripadnika jedne zajednice. Elektori imaju pravo da izaberu novi sastav saveta.
Saveti postoje od 2002. i nadležni su za četiri oblasti
Prema zakonodavstvu u Srbiji, nacionalni saveti su prvi put uvedeni kao kategorija 2002. godine. Njihova nadležnost prostire se na četiri ključne oblasti, kao i na ostvarivanje manjinske autonomije.
Prema navodima iz Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, Nacionalni savet je organizacija kojoj se “zakonom poveravaju određena javna ovlašćenja da učestvuje u odlučivanju ili da samostalno odlučuje o pojedinim pitanjima iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma u cilju ostvarivanja kolektivnih prava nacionalne manjine na samoupravu u tim oblastima”.
U tom zakonu je navedeno da pripadnici nacionalne manjine mogu izabrati samo jedan nacionalni savet i biti upisani samo u jedan poseban birački spisak.
Nacionalni savet može da osniva ustanove, privredna društva i druge organizacije, a u Srbiji oni najčešće predstavljaju osnivače medija na manjinskim jezicima, među kojima su najpoznatije dnevne novine na mađarskom jeziku “Mađar so”, zatim nedeljnici “Ruske slovo”, “Het nap”, “Hlas ljudu”, “Libertatea”, “Hrvatska riječ” itd.
Iako postoje od 2002. godine, prvi izbori za nacionalne savete održani su 2010. godine, jer su pitanja izbora uređena u zakonu tek 2009, dok su do tada saveti postojali i funkcionisali u svojevrsnom pravnom vakuumu. Drugi izbori su sprovedeni četiri godine kasnije, a ovogodišnji su treći po redu i raspisao ih je ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Branko Ružić.
Izbore će pratiti ambasade i predstavnici izbornih lista
Kako bi izbori protekli u regularnim i fer uslovima, podnosioci izbornih lista podneli su i prijave za nadgledanje rada RIK-a i rada biračkih odbora. Takve prijave za nadgledanje rada podneli su predlagači svega sedam izbornih lista, a 16 izbornih lista prijavili su se za nadgledanje rada biračkih odbora. RIK je dao odobrenje za ukupno 2.212 osoba koja će učestvovati u ovim procesima nadgledanja.
Izbore će pratiti i ambasade Velike Britanije, Hrvatske, SAD, Slovačke, Turske, Nemačke, Ukrajine, Delegacija Evropske unije i Misija OEBS-a u Srbiji.
Osim toga, izbore će pratiti i dva udruženja, ali na sajtu RIK-a nema podataka o njima.
Za praćenje i nadgledanje izveštavanja medija tokom jednomesečne predizborne kampanje i izbornog dana, nadležno je Republičko telo za elektronske medije (REM), a za ove, kao i za druge izbore koji se održavaju u Srbiji, važi pravilo o izbornoj tišini.
Što se tiče predizborne kampanje u medijima, monitoring je tokom mesec dana radila Novosadska novinarska škola. Istraživačica Jelena Jovović iz te organizacije rekla je za VOICE da je uočeno da su se javni servisi najviše bavili proceduralnim pitanjima, ali da nisu ulazili preduboko u suštinu. Dodala je da će rezultati monitoringa biti objavljeni nakon izbora i da će biti uključena i analiza rada manjinskih medija.
Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović rekao je da su novinari i urednici javnih servisa, itekako pratili kampanju, ali “kao njeni učesnici”.
“Ono što primećujemo je da funkcioneri i urednici javnog servisa, pre svega mislim na Javni medijski servis Vojvodine, veoma direktno učestvuju u kampanji. Tu pre svega mislim na ljude iz redakcije na mađarskom jeziku iz uprave Javnog servisa Vojvodine, koji veoma otvoreno podržavaju listu Saveza vojvođanskih Mađara”, objasnio je Sejdinović.
On je upozorio i da je prema podacima koje su ranije sakupili istraživački novinari redakcije VOICE-a, medijsko izveštavanje upodobljeno velikom pritisku koji su republičke vlasti, odnosno vladajuća Srpska napredna stranka, tokom kampanje izvršile na pojedine manjinske zajednice, kako bi preuzele kontrolu i nad ovim telima.
Medijska kampanja obilovala je i kršenjem novinarskog kodeksa, pre svega zbog angažmana manjinskih novinara i urednika na izbornim listama.
Ekipa VOICE
