U rešavanje problema u funkcionisanju Naučnog instituta za poljoprivedne tehnologije iz Novog Sada (FINS) zbog narušenih međuljudskih odnosa odnedavno se na zahtev sindikata tog Instituta, nezadovoljnog komunikacijom sa nadležnim Pokrajinskim sekretarijatim, uključilo i Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Sindikalci, naime, rukovodstvo Instituta optužuju za samovolju i zastrašivanje, odnosno da zaposlenima prete različitim kaznama i otkazima, zbog čega mnogi naučnici i istraživači napuštaju tu ustanovu.

Iako ovo Ministarstvo nije osnivač pomenute institucije, već je to Pokrajinska vlada, iz Sindikata nauke inicirali su razgovor s ministarkom Jelenom Begović, od koje traže da izvrši pritisak na pokrajisnke institucije, ispred kojih su i sami pre nekoliko dana održali protestni skup.

Iz krovnog Sindikata nauke poručujili su da će nadležnima dati određeni vremenski period u kojem očekuju vidljive pozitivne pomake u rešavanju njihovih, kako ističu, urgentnih problema, upozoravajući da će odgovora nadležnih zavisiti i njihove buduće reakcije.

Predsednica Sindikata nauke Đurđica Jovović za VOICE je izjavila da će, prema informacijama koje ima, Ministarstvo preduzeti korake iz svoje nadležnosti, odnosno praktično izvršiti pritisak na Pokrajinsku vladu koja je osnivač FINS-a.

Iako je priča o sukobima, narušenim međuljudskim odnosima na Institutu i strahovladi koju, po rečima sindikata zavodi rukovodstvo, tek pre desetak dana izašla u javnost i to nakon protesta pred Pokrajinskom vladom, zapavo je reč o kulminaciji borbe koju zaposleni, kako kažu, vode mesecima unazad. U tom periodu, navode, bilo je više sastanak sa nadležnima, ali bezuspešnih.

MINISTARKA OD POKRAJINE TRAŽILA „DA SE POKRENE KOMUNIKACIJA“

Baš na dan kada je održan protest u Novom Sadu, delegacija Samostalnog sindikata Naučnog instituta za prehrambene tehnologije bila je u Beogradu na sastanku kod resorne ministarke Jelene Begović. Navodno, sastanak je trebalo da bude upriličen i sa pokrajinskim sekertarom ali do njega nije došlo.

Nakon razgovora sa sindikalcima, ministarka je poručila da će „sve što je čula razmotriti“, kao i da smatra da „svi zajedno treba da podržimo naše naučnike i naučnice“, jer su „nauka, istraživanje i ljudi koji se njima bave budućnost Srbije i jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije“.

Iz sindikata su za VOICE kazali da je ministarki tom prilikom ostavljena obimna dokumentacija sa dokazima za sve njihove tvrdnje i dopise.

VOICE je nedelju dana bezuspešno čekao odgovore ministarke na pitanje koji je plan Ministarstva za rešavanje problema na koje sindikalci ukazuju.

U međuvremenu, 30. marta, ministarku Begović posetilo je i rukovodstvo FINS-a, a nakon tog sastanka izdato je saopštenje u kojem je ministarka poručila da „nijedan istraživač ne treba da završi na ulici“.

Ministarka je, navedeno je tom prilikom, u razgovoru sa rukovodstvom FINS-a naglasila da situaciju u ovom Institutu ne vidi kao dobru i tražila od rukovodstva da iznese planove za rešavanje postojećih problema.

“Bez komunikacije i transparentnosti neće biti moguće postići ništa. Kao upravni organi Instituta, vi ste na čelu naučnoistraživačke organizacije koja je kompleksna, i tu mora da se nađe balans, kako bi svi ili makar većina, bili zadovoljni i tako doprinosili maksimalno daljem napretku institucije, što je svima naravno u interesu”, navela je Jelena Begović.

FINS ima potencijal da bude jedan od vodećih instituta u zemlji, dodala je ministarka, naglasivši da je najveća odgovornost na rukovodstvu da zaposleni budu zadovoljni.

“Predloge konsultanata vas molim da poslušate, i da se pokrene komunikacija”, poručila je.

ZBOG ZASTRAŠIVANJA IZAŠLI NA ULICU

Đurđica Jovović rekla je za VOICE da je optimistična po ovom pitanju, ali da su svi svesni činjenice da je osnivač Instituta ipak Pokrajinska vlada.

„Ministarstvo može da pomogne u onom delu u kome finansira rad Instituta, onaj deo koji ide iz budžeta Republike. Da izvrše pritisak na Pokrajinsku vladu da se situacija reši, da ljudi ne odlaze, da im se ne preti raznim kaznama, da im se ne preti otkazima. U tom delu ja očekujem da će Ministarstvo uraditi svoj posao i mislim da to nije samo priča“, uverena je Jovović.

Dodaje i da je „poražavajuća činjenica“ da u jednom naučnom institutu mogu da se dese takve nesuglasice. 

„Kada vi imate zastrašivanje u naučnim institutima, kod ljudi koji se bave naukom koja je slobodna, i gde najveći broj zaposlenih čine akademski građani sa visokom spremom i visokim zvanjima, kad tu imate zastrašivanja, pa šta onda da pričamo o nekim drugim strukturama i o nekim drugim firmama“, istakla Jovović.

Dešavanja na Naučnom institutu za prehrambene tehnologije u Novom Sadu „izašla su na ulicu“ nedavnim protestom „Nauka bez straha“ pred zgradom Pokrajinske vlade (23. marta). Prostestu je, bez direktnog uključivanja, prisustvovao i resorni pokrajinski sekretar Zoran Milošević.

Kako je tada objavljeno, protest je „poslednji pokušaj da se nadležni nateraju da reaguju“ na sve prethodne primedbe, dopise i prijave koje su zaposleni tokom više meseci podnosili protiv rukovodstva i upravnog odbora Instituta.

Prethodno je, kako su naveli, zbog pritisaka direktorice Instituta Elizabet Janić Hajnal protiv nje podneta i krivična prijava, jer je na dan štrajka upozorenja koji su planirali za 2. mart, članovima štrajkačkog odbora dostavljen dopis direktorice kojim su upozoreni da je učešće u štrajku nezakonito.

Đurđica Jovović ocenila je za VOICE da nije postojao nijedan osnov po kom je bilo moguće legalno prečiti održavanje tog štrajka upozorenja.

„Oni su se konsultovali s nama da li imaju pravo na štrajk, sve u skladu sa zakonom, i imali su našu punu podršku. Onda su ponovo počele pretnje da će, ako budu ušli u štrajk, dobijati otkaze, što je apsolutno u suprotnosti sa Zakonom o radu i sa Zakonom o štrajku. Kada sve urade po zakonu, ne može niko da im preti otkazima“, ukazala je Jovović.

Zbog takvog gesta direktorice zaposleni na Institutu su tokom protesta ispred Pokrajinske vlade na ustima nosili maske sa crvenim znakom „X“ – simboličkom porukom da im je zabranjeno da govore, a o dešavanjima na Institutu su, umesto njih, govorili predstavnici drugih sindikata, čiji je Samostalni sindikat FINS-a član.

SINDIKAT: PREGLASAVANJEM U UO PROTIV INTERESA ZAPOSLENIH

Uz objašnjenje da strahuju od „posledica“, niko od zaposlenih u Institutu nije želeo da javno govori za VOICE.

Ipak, dokumentacija do koje smo došli potvrđuje da su postojale brojne primedbe koje su sindikalci iznosili na rad rukovodstva i Upravnog odbora Instituta koji, prema njihovim tvrdnjama, radi kontra njihovog interesa i odluke nameće preglasavanjem.

Upravni odbor FINS, na čelu sa profesorom Draganom Tešanovićem, ima sedam članova, od čega četiri imenuje osnivač – Pokrajinska vlada, a preostalo troje je iz redova zaposlenih.

U aprilu prošle godine, prilikom imenovanja direktorke Janić Hajnal, situacija je kulminirala, i to, prema oceni sindikata, najtežom povredom od strane UO do tada. Naime, aktuelna direktorka imenovana je na funkciju uprkos činjenici da je dobila podršku svega dvoje od 15 članova Naučnog veća, za razliku od druga dva kandidata sa ogromnom podrškom – 15 od 15 i 11 od 15.

Posledica takve odluke bila je ostavka troje članova UO iz redova zaposlenih. Nakon toga, došlo je i do otkaza jednoj od kandidatkinja Mladenki Pestorčić, zbog iznošenja mišljenja o tada već imenovanoj direktorki. Ona je zaposlena u Institutu 28 godina i u tom trenutku imala je najviše naučno zvanje – naučni saradnik, a zbog otkaza je i tužila Institut. U narednim mesecima situacija se, po tvrdnjama sindikata, pogoršava a tri upozorenja pred otkaz uručena su zaposlenima na osnovu nevažećih članova zakona. U međuvremenu, Pestorčić je nedavno vraćena na posao.

Inače, UO, sa istim predsednikom, na sličan je način imenovao i prethodnu direktoru 2019. godine, da bi ona nakon godinu dana bila smenjena zbog nesavesnog obavljanja svojih družnosti.

Trenutno su u Upravnom odboru tri nova člana iz redova zaposlenih koji „žele da se bore za Institut, uprkos malim izgledima za uspeh“.

Kada su u pitanju primedbe zaposlenih, pokrajinski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost Zoran Milošević ocenio je za VOICE da predstavnici osnivača u Upravnom odboru FINS-a „postupaju isključivo na osnovu utvrđenih činjenica“, odnosno u skladu sa nalazom resornih inspekcija, koje su, kako je naglasio, jedine nadležne da utvrde tačnost i osnovanost tvrdnji sindikata.

ŠTA SVE SINDIKALCI STAVLJAJU NA TERET DIREKTORKI

Sindikat je pre protesta upozorio na više problema koji postoje od kada je počeo mandat nove direktorke.

Pored toga što tvrde da je u Institutu primetno odsustvo bilo kakve komunikacije sa zaposlenima, upozoravaju i da direktorka ne poštuje Zakon o nauci, kao i da je u njenom ophođenju prisutno permanentno zastrašivanje zaposlenih pretnjama otkazima.

Optužuju je i za nepoštovanje Zakona o radu i akata Instituta u vezi sa radno-pravnim statusom zaposlenih, između ostalog i zbog isplate nižih zarada od onih koje im pripadaju po ugovoru o radu.

Podsećaju i da su Inspekciji rada podnete dve prijave protiv direktorke.

Takođe, zaposleni direktorki spočitavaju i nepostojanje finansijskog upravljanja i kontrole, za čije je uvođenje upravo ona imenovana još 2019. godine, zbog čega je za samo 10 meseci „prepolovljen devizni račun Instituta“.

Sindikat upozorava da budućnost Instituta najviše pogađa odlazak petine od ukupnog broja doktora nauka koji su se u Institutu školovali i usavršavali.

FINS – lična karta

Naučni institut za prehrambene tehnologije jedan je od vodećih instituta u oblasti istraživanja hrane i hrane za životinje.

Institut je formiran odlukom Izvršnog veća AP Vojvodine na bazi istraživačkih potencijala i gotovo 50 godina duge tradicije i iskustava Zavoda za tehnologiju žita i brašna, Zavoda za tehnologiju šećera, Zavoda za tehnologiju mesa, Zavoda za tehnologiju voća i povrća i Zavoda za tehnologiju hrane za životinje, koji su poslovali u okviru Jugoslovenskog instituta za prehrambenu industriju i Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu.

FINS je počeo rad kao samostalna organizacija 1. januara 2007. godine.

„Istraživačka i poslovna strategija Instituta u saglasnosti je sa nacionalnom i evropskom strategijom prioriteta istraživanja i razvoja iz oblasti poljoprivrede i hrane, čiji je primarni kriterijum: promocija u održivom upravljanju proizvodnjom hrane, stvaranju i iskorišćavanju bioloških potencijala i razvoju novih tehnologija i proizvoda u lancu hrane u Srbiji i jugoistočnoj Evropi“, navodi se između ostalog na sajtu Instituta.

POKRAJINA (NE)NADLEŽNA

Pokrajinski sekretar Zoran Milošević je u odgovorima VOICE-u naveo da je stav resornog Sekretarijata da odluke iz nadleženosti Upravnog odbora Instituta, predstavnici zaposlenih i predstavnici osnivača „treba da donose kroz dijalog i konsenzusom“.

Komentarišući protest, on je poručio da će se sekretarijat „uključiti u razgovor, saslušati zahteve“ i pozvati predstavnike sindikata i Naučnog veća da kroz dijalog pronađu kompromisna rešenja.

Sekretar je potvrdio i da je bilo više sastanaka sa sindikatom, s namerom da se „postignu prihvatljiva rešenja u najboljem interesu“ za nesmetan rad i napredak Instituta.

„Tom prilikom, sagovornicima je ukazano da ovaj sekretarijat nema poverenu nadležnost kada je u pitanju nauka i da kontrolu i nadzor nad eventualnim problemima iz te oblasti vrši resorno Ministarstvo. Za pitanja iz oblasti rada i radnih odnosa, nadležna je inspekcija rada, a ukoliko postoji sumnja u neadekvatno i nezakonito trošenje sredstava, nadležnost za postupanje ima budžetska inspekcija“, ustvrdio je Milošević.

Dodao je i da Prosvetna inspekcija Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost „nema nadležnost da vrši nadzor nad radom naučnih instituta na teritoriji AP Vojvodne“.

Đurđica Jovović tvrdi, pak, da to „nikako ne može biti istina“, te da je „najlakše oprati ruke od odgovornosti i prebaciti krivicu“ na nekog drugog.

Dodala je i da Zakon o nauci i istraživanjima precizira ingerencije upravnih odbora, a da u njih spada i odgovornost za materijalno i finansijsko poslovanje instituta. Zaposleni, nastavila je Jovović, mogu da se obraćaju i inspekcijama, ali osnivač, u ovom slučaju Pokrajinska vlada je ta koja snosi odgovornst za rad UO.

„Zamislite kada bi se za svaku sitnicu obraćali ovoj ili oni inspekciji, pa što onda oni sede tu? Šta, onda oni imaju zadatak samo da imenuju direktora?“, zapitala je Jovović.

Pokrajinski sekretar Milošević je rekao i da zbog nadležnosti sekretarijata „nije bilo moguće nalaganje mera“, ali da se kroz dijalog sa predstavnicima sindikata i rukovodstvom, došlo do rešenja vraćanja dr Mladenke Pestorić na posao.

„Njihov posao nije da mire, njihov posao je da nadgledaju i kontrolišu rad poslovodstva, konkretno direktorke koju su oni imenovali na to mesto“, ponavlja Jovović.

DEMANTI I OPTUŽBE DIREKTORKE

Dva dana pred protest ispred Pokrajinske vlade direktorka Janić Hajnal je u opširnom saopštenju za Radio 021, u kojem o sebi govori u trećem licu, demantovala sve navode sindikata, iznoseći pri tom optužbe na njihov račun.

Između ostalog, ona tvrdi da iza pomenutog protesta „stoje isključivo lični interesi pojedinaca koji ovog puta zloupotrebljavaju instituciju Sindikata“.

Sve zbog toga da bi, dodaje direktorka, pod pritiskom uticali na Osnivača, u nameri da Vlada AP Vojvodine na predstojećoj sednici imenuje članove Upravnog odbora Instituta koji će biti po volji rukovodstva Instituta iz bivšeg režima „koje je bilo poznato po nepoštovanju zakona, po raznim proneverama, malverzacijama i aferama propraćenim krivičnim prijavama zbog nenamenskog i raskalašnog trošenja budžetskim sredstava“.

Za direktorku nije upitan ni otkaz Mladenki Pestorić.

„Bez obzira na to što je od strane Inspekcije rada i Ministarstva utvrđeno da je otkaz ugovora o radu bio donet u pravilno i zakonito sprovedenom postupku, dr Mladenka Pestorić je na osnovu sudskog poravnanja vraćena na rad od 1. 3. 2023. godine, pre nego što je sud doneo odluku po njenoj tužbi za poništaj rešenja o otkazu“, navela je Janić Hajnal.

Između ostalog, prema mišljenju direktorke, potpuno je proizvoljna i neistinita tvrdnja da ona stvara radno okruženje u kome se zaposleni osećaju nesigurno i zastrašeno, kao i da su netačne i proizvoljne tvrdnje da je povredila pravo zaposlenih na štrajk.

Dalibor Stupar (VOICE, naslovna fotografija: NDNV)