Viša javna tužilaštva u Somboru i Beogradu još uvek nisu uspela da se dogovore oko toga ko je nadležan da podigne optužnicu povodom odlaganja hiljada tona sumnjivog otpada na komunalnoj deponiji u Vrbasu, iako je policijska istraga pokazala da postoje osnovi sumnje da je neko sticao nezakonit profit veći od 17 miliona dinara.
Naime, postoje osnovi sumnje da naftna isplaka koja se odlagala na deponiju više od godinu dana nije bila “zemlja rudarskog kvaliteta pogodna za sanaciju”, kako su tvrdili nadležni u JKP Standard iz Vrbasa, već netretirana naftna isplaka sa vojvođanskih bušotina u vlasništvu NIS Gaspromnjefta, navodi se u materijalima iz policijske istrage kojima se potvrđuje ranije pisanje VOICE-a o ovoj temi.
U istoj dokumentaciji, koju poseduje VOICE, navodi se da postoje sumnje i da su počinjena prekršajna i krivična dela u javno-privatnom partnerstvu JKP Standard sa operaterima opasnim i neopasnim otpadom “Brem grupa” i “Modekolo” iz Beograda. Navodi se da je na taj način obezbeđen i nezakonit profit od preko 17 miliona dinara. Za ta nedela zaprećene su višemilionske novčane i višegodišnje zatvorske kazne.
Međutim, nijedna optužnica nije podignuta jer se tužilaštva u Somboru i Beogradu spore oko nadležnosti. Kao i slučaj naftne isplake na vrbaskoj deponiji, u fioci nadležnih čeka i pitanje moguće odgovornosti visokih državnih i lokalnih funkcionera, kao i predstavnika NIS Gaspromnjeft koji su – svi zajedno – navodno tretiranu naftnu isplaku prezentovali kao “neopasan otpad”.
VOICE je u maju objavio istraživački članak o sumnjivoj saradnji privatnih operatera opasnim otpadom sa JKP Standard, koja je rezultirala odlaganjem najmanje 2.700 tona naftne isplake za koju su nadležni tvrdili da je “neopasan otpad”, “zemlja rudarskog kvaliteta”, “pogodan materijal za sanaciju komunalne deponije”, itd. Na pitanja o detaljima poslovne saradnje sa privatnim operaterima otpadom, lagerovanim količinama, analizama koje dokazuju da je otpad tretiran, iz JKP Standard su odgovorili ćutanjem. Čekali smo gotovo pet meseci na odgovore i tek nakon žalbe upućene Povereniku za informacije od javnog značaja, iz JKP Standard odgovorili su da je razlog nepostupanja po zahtevu – neposedovanje tražene dokumentacije. Tražena dokumentacija je, kako se navodi u odgovoru JKP Standard, “predata Policijskoj stanici Vrbas na osnovu zahteva Ministarstva unutrašnjih poslova – Policijska uprava Novi Sad – Policijska stanica Vrbas – Odeljenje za privredni kriminal” još u februaru 2015. godine.
Drugim rečima, slučaj lagerovanja naftne isplake na vrbasku deponiju postao je predmet policijske istrage. Otvorilo se i pitanje kako su odgovorni u javnom komunalnom preduzeću paralelno isti otpadni materijal sa bušotina NIS-a interno nazivali “naftna isplaka” dok su ga građanima Vrbasa i javnosti prezentovali kao “inertni otpad” i “zemlju rudarskog kvaliteta”.
Naime, u odgovoru JKP Standard Policijskoj stanici Vrbas od 20. februara 2015. godine navodi se: “Zaprimili smo Vaš zahtev kojim nas obavezujete da dostavimo dokumentaciju povodom naftne isplake lagerovane na deponiji” (izvor:dokumentacija 1.jkp) . Odgovor je potpisao tadašnji direktor JKP Standard Radomir Čurović koji je nekoliko sedmica nakon što je policiji predao kompletnu dokumentaciju u vezi sa slučajem, putem medija obavestio građane Vrbasa da je, “u cilju zdravije i ekološki čistije sredine”, u saradnji sa preduzećem “Brem”, započelo prekrivanje deponije “zemljom rudarskog kvaliteta”. Čurović je 16. marta izjavio: “Odeljenje za inspekcijske poslove lokalne uprave u prvom kvartalu 2013. dalo je nalog da se izvrši tzv. prekrivanje deponije. Na taj zadatak smo odgovorili zahvaljujući ‘Brem grupi’ koja poseduje inertni otpad, tj. zemlju rudarskog kvaliteta”.
Početkom aprila 2015. godine na adresu JKP Standarda je stiglo obaveštenje Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine “da se Zakon o upravljanju otpadom i Uredba o odlaganju otpada na deponije ne primenjuje na otpad iz rudarstva koji nastaje istraživanjem, iskopavanjem, preradom i skladištenjem mineralnih sirovina i da se otpad indeksnog broja 01 05 07 ne može odlagati na deponije neopasnog otpada”. Ni JKP Standard, ni lokalna samouprava nisu ovaj dopis koji poseduje VOICE učinili dostupnim javnosti. Drugim rečima, u ovom internom upozorenju, resorni Pokrajinski sekretarijat je jasno naveo da je reč o kršenju zakona.
Zapisnik bez potpisa
Na spisku dokumentacije koju je preuzela policija, a koji poseduje VOICE, nalazi se i zapisnik sa sastanka koji je po hitnom postupku održan u martu 2014. godine. Sastanak zatvoren za javnost organizovan je u zgradi opštine Vrbas samo sedam dana nakon što je Ratko Đurđevac, predsednik Ekološkog pokreta Vrbas, uputio pismo prvom čoveku NIS Gaspromnjefta Kirilu Kravčenku. Pozivajući se na nezvanične informacije o lagerovanju opasnog otpada na lokalnu komunalnu deponiju, Đurđevac je tada optužio NIS Gaspromnjeft da “ostvaruje ekstra profit odlaganjem naftne isplake bez tretmana na deponiju”, “prikriva stvarni karakter otpada koji se doprema na deponiju”, “krši važeće zakone” itd.
Na sastanku, o čijem održavanju svedoči zapisnik iz dokumentacije koju je vrbaski komunalac priložio policiji, predsedniku Ekološkog pokreta Vrbas prezentovani su izveštaji koji dokazuju da je predmetni otpad – neopasan i da se “kao takav preporučuje kao prekrivka komunalnog otpada jer može da smanji emitovanje neprijatnih mirisa”. “Nakon iznetih činjenica, utvrđeno je da nisu postojali razlozi za upućivanje predmetnog dopisa” (otvorenog pisma Ratka Đurđevca Kirilu Kravčenku), zaključuje se u zapisniku čiji je sadržaj ostao tajna sve do maja ove godine kada je ovaj dokument objavio VOICE.
Sastanku su, kako se vidi iz zapisnika, pored predsednika Ekološkog pokreta Vrbas, prisustvovali relevantni predstavnici iz političkog i privrednog miljea. Na spisku prisutnih su predsednik opštine Vrbas dr Bratislav Kažić i njegov zamenik Milan Glušac, direktor JKP Standard Radomir Čurović, direktor firme “Modekolo” Milorad Pejić, predstavnik kompanije “Ekstra auto” Milutin Perunović, direktor Direkcije “Istraživanje i proizvodnja” NIS-a Predrag Avramov, direktor Sektora za zaštitu životne sredine NIS-a Svetlana Duvnjak. Sastanku je prisustvao i zamenik predsednice Skupštine Srbije Igor Bečić, inače predsednik lokalnog odbora SNS-a u Vrbasu. Iako su poimence navedeni u zapisniku, iz nepoznatih razloga nijedan od prisutnih učesnika sastanka zatvorenog za javnost se nije potpisao, a napomena “nepotpisan” stoji i na spisku dokumentacije koju je preuzela policija.
Policija preuzela preko 200 prevoznica
Na obimnom spisku dokumentacije koju je policija preuzela u cilju istrage nalaze se tri izveštaja o ispitivanju otpada laboratorije “Anahem”, sa datumima 9. maj i 21. novembrar 2014. godine. Na izveštajima je i napomena da se odnose samo na ispitani uzorak od oko 200 kubnih metara. Uz ove izveštaje, priloženo je i više od 200 “prevoznica” (isporuka), odnosno obaveznih papira za prevoz otpada, i dokumenata o kretanju otpada. Javno-privatno partnerstvo u sferi upravljanja otpadom započeto je u decembru 2013. godine i precizan podatak o ukupnoj količini naftne isplake koja je završila na vrbaskoj deponiji nije poznat. Prema proceni Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine iz aprila 2015. godine, za manje od osam meseci lagerovano je oko 2.700 tona.
Mulj na deponiju, milioni u džep
Na konkretna pitanja o ishodu istrage koje VOICE uputio PU Novi Sad – Policijskoj stanici Vrbas odgovoreno je kratko da su “policijski službenici preduzeli sve potrebne mere i radnje i nakon izvšenih provera dostavili su 12. maja 2015 godine izveštaj Višem javnom Tužilaštvu (VJT) u Somboru”.
Konkretnije odgovore VOICE je dobio od somborskog VJT. Izveštaj je, kako se navodi u odgovoru tog tužilaštva, sačinjen od strane MUP-a, PU Novi Sad – Policijske stanice Vrbas, na zahtev Osnovnog javnog tužilaštva u Vrbasu i odnosi se na proveru “postupanja odgovornih lica u JKP Standard Vrbas u vezi sa deponovanjem industrijskog otpada nastalog sanacijom naftnih bušotina sa terena drugih opština u Vojvodini u vlasništvu NIS Gaspromnjefta”.
Sanacija isplačnih jama
Sanaciju više od 50 vojvođanskih naftnih bušotina u vlasništvu NIS-a najavili su iz ove kompanije još 2012. godine kada je, kako je VOICE već pisao, otpad iz isplačnih jama karakterisan kao “mešavina gline i nafte, ali i drugih materija, koje u sebi imaju više od pet odsto ugljovodonika”. Iz NIS-a su tada zaključili da se “isplaka iz ovih jama ne može skladištiti na deponiji u Novom Miloševu, jer zahteva posebnu bezbednosnu proceduru i složeniji proces sanacije“. Sve isplačne jame, prema najavama iz NIS-a, biće sanirane do 2016. godine. Preduzeće “Modekolo” je 16. decembra 2013. godine potpisalo ugovor sa NIS-om o sanaciji dve srbobranske isplačne jame, a samo dva dana kasnije potpisan je ugovor sa vrbaskim komunalcem.
“Iz izveštaja je vidljivo postojanje prekršajne odgovornosti odgovornih lica u JKP Standard koji su postupali suprotno odredbama Zakona o upravljanju otpadom, s obzirom da nisu posedovali potrebne dozvole za odlaganje otpada koji je dovožen od strane preduzeća ‘Modekolo’ doo iz Beograda i ‘Brem grupa’ doo iz Beograda, koji su imali zaključene ugovore za zbrinjavanje otpada sa bušotina sa ‘NIS Gaspromnjeft’ iz Novog Sada”, piše u odgovoru tužilaštva VOICE-u.
U odgovoru tužilaštva navodi se i da je iz izveštaja “vidljivo postojanje osnova sumnje” da su pomenuti operateri otpadom izvršili krivično delo zloupotrebe službenog položaja tako što su od NIS Gaspromnjefta na ime troškova tretmana isplake na bušotinama naplatili iznos od 17.131.807,60 dinara, a tretman nisu izvršili. Na taj način su privatni operateri otpadom, navodi se u odgovoru tužilaštva, “ostvarili protivpravnu imovinsku korist na štetu NIS-a”. Za zloupotrebu službenog položaja kojom je pribavljena protivpravna imovinska korist od preko 1.500.000 dinara Krivični zakon predviđa zatvorske kazne od dve do 10 godina.
Tužilaštvo ne navodi kakvu je korist od ove saradnje, i na čiju štetu, imalo javno komunalno preduzeće ili odgovorna lica koja su sklopila ugovor o saradnji. U odgovoru tužilaštva ne pominje se ni eventualna šteta po životnu sredinu. Za privredne prestupe predviđene Zakonom o upravljanju otpadom predviđene su novčane kazne od 1,5 do tri miliona dinara. Isti iznosi su predviđeni i za kršenja Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima kojim je uređeno upravljanje rudarskim otpadom u koje je svrstana i isplaka iz naftnih bušotina.
Za sada bez epiloga
Konačno, ko je nadležan da slučaju odlaganja naftne isplake na komunalnu deponiju u Vrbasu da sudski epilog i sankcioniše ili kazni odgovorne – pravosudni organi ne mogu da se dogovore. Više javno tužilaštvo u Somboru je u maju 2015. godine predmet uputilo Višem javnom tužilaštvu u Beogradu u kome se nalazi sedište oba privatna operatera otpadom. Smatrajući da nije stvarno i mesno nadležno, beogradsko tužilaštvo je somborskim kolegama vratilo predmet. “Tako u ovom predmetu nije doneta javno-tužilačka odluka”, zaključuje se u odgovoru 29. oktobra Višeg javnog tužilaštva u Somboru VOICE-u.
U međuvremenu, i “Modekolo” i “Brem grupa” sa važećim integrisanim dozvolama za upravljanje opasnim i neopasnim otpadom i referencama NIS-a obavljaju svoju delatnost. A Radomir Čurović, koji je kao v.d. direktor JKP Standarda sklopio ugovore sa privatnim operaterima, izabran je u julu 2015. godine na funkciju direktora novoosnovanog komunalnog preduzeća JKP Komunalac.
Ranka Ivanoska (VOICE)
