Firma nekadašnjeg direktora vladine Kancelarije za brze odgovore, Zorana Livaje u protekle četiri godine dobijala je u opštini Inđija poslove vredne oko 11,7 miliona dinara, pokazalo je istraživanje VOICE-a.
Ovaj bivši državni službenik, član Srpske napredne stranke (SNS) od osnivanja, rodom je iz Beške u opštini Inđija.
Kako pokazuje naše istraživanje, na javnim nabavkama koje raspisuje javno preduzeće Ingrin, firma Zorana Livaje se od dolaska na vlast SNS-a u Inđiji pojavljuje kao jedini ponuđač. Zoran Livaja se dovodi u vezu sa još četiri firme, jednim restoranom u Zemunu, sportskim klubom, a u svom vlasništvu ima i vilu na Kopaoniku. Pored toga, ime Zorana Livaje dovodi se u vezu i sa frimom Sky Falcom, čija je pretežna delatnost – proizvodnja i emitovanje televizijskog programa.
Tenderi u Inđiji
Kako pokazuje istraživanje VOICE-a, Livaja prve poslove u Inđiji dobija 2014. godine nakon što je javnu nabavku raspisalo javno preduzeće za sakupljanje i odlaganje otpada i održavanje deponija Ingrin. Posao vredan 1,3 miliona dinara odnosio se na obezbeđenje regionalne sanitarne deponije. Na tenderu se te 2014. godine pojavilo šest firmi ali je Livajina “Soko agrar” doo dobila posao na osnovu najniže ponuđene cene.
I naredne godine, javno preduzeće Ingrin je za isti novac (1,3 miliona dinara bez PDV-a) angažovala firmu Zorana Livaje. Početkom 2016. godine, Ingrin je na javnoj nabavci dobio dve ponude ali je i ovog puta firma Zorana Livaje imala nižu cenu te je sklopljen ugovor sa grupom ponuđača, koju čini firme Zorana Livaja, za posao obezbeđenja ali i održavanja sanitarne deponije vredan 1,8 miliona dinara bez PDV-a.
Nakon što je u opštini Inđija u junu 2016. godine na vlast došao SNS, na tenderima javnog preduzeća Ingrin stiže samo jedna ponuda a vrednost posla se udvostručuje. Te 2016. godine je na mesto v.d. direktora JP Ingrin imenovan Momčilo Malešević, diplomirani ekonomista, koji poput Zorana Livaje takođe dolazi iz Beške. Malešević je nakon godinu dana imenovan za direktora tog javnog preduzeće i na toj funkciji se i danas nalazi.
Početkom 2017. godine, tačnije 10. februara, zaključen je ugovor JP Ingrin i grupe ponuđača firmi čiji je vlasnik Zoran Livaja, za posao obezbeđenja i održavanja regionalne sanitarne deponije vredan skoro tri miliona dinara (bez PDV-a). Već naredne godine, kao jedinom ponuđaču, Ingrin dodeljuje firmama Zorana Livaje posao ali ovog puta procenjen na nešto više od tri miliona dinara, bez PDV-a. Kao jedini ponuđač, Livajine firme dobile su posao i 2019. godine vredan tri miliona dinara, bez PDV-a. Kao i prošle 2020. godine, takođe 3,3 miliona dinara (bez PDV-a).
Od dolaska “naprednjaka” na vlast, kao jedini ponuđač na tenderima, Zoran Livaja je sa javnim preduzećem Ingrin dobio poslove vredne 11,7 miliona dinara (bez PDV-a).
Razvojni put Zorana Livaje
Zoran Livaja je završio vojnu školu u Sarajevu a nakon toga i vojnu akademiju. Kao kapetan JNA učestvovao je u ratu na prostoru bivše Jugolavije tokom devedesetih godina, a zatim se penzionisao. Preduzeće za usluge i trgovinu Soko group doo čiji je vlasnik Livaja, osnovano je davne 1996. godine i pored njega u firmi je bio još jedan bivši pripadnik vojske, pukovnik u penziji Miodrag Kapor koji je bio zastupnik ogranka pomenute firme do novembra 2014. godine.
Kada je reč o preduzeću Soko group doo, ono ima četiri ogranka i to – Splav Gabbiano Beograd, Soko Inženjering (Novi Beograd), Vila Kopaonik, kao i ogranak u rodnom selu Zorana Livaje odnosno Soko Agrar Inđija, sa adresom u Beški. U navedenom ogranku preduzeća u Beški, osnovanom 2004. godine, Zoran Livaja je bio vlasnik do maja prošle godine. Danas je direktor preduzeća Livajin zet Miodrag Šašić, dok je vlasnik Dragan Stojadinović.
Zoran Livaja se oprobao i na “medijskom nebu” kada je 3. juna 2005. godine osnovana firma Falcon Sky čija je pretežna delatnost – proizvodnja i emitovanje televizijskog programa. Iako je u svom vlasništvu imao lokalni Sky radio u Staroj Pazovi, Livaja se nije snašao u medijskom poslu jer je nakon dobijanja dozvole za emitovanje radio programa od strane REM-a sam zatražio ukidanje iste, u decembru 2014. godine.
Ovaj bivši aktivni oficir JNA 13. marta 2007. godine je osnovao sportski klub “Hrabro srce” . Reč je o klubu ekstremnih sportova koji je privukao pažnju medija samo tri meseca nakon osnivanja. Naime, u organizaciji sportskog kluba ekstremnih sportova „Hrabro srce – Soko“ 23. juna 2007. godine grupa motociklista krenula je na put oko sveta sa tri motora i osam članova tima. Organizator ove akcije bio je upravo Zoran Livaja. Među motoristima koji su sa Livajom obiši svet bio je i pomenuti Dragan Stojadinović. Nakon dolaska SNS-a na vlast, Livaja, koji je i magistar političkih nauka, postaje direktor Kancelarije za brze odgovore Vlade Srbije.
U februaru 2019. godine, Livaja je osnovao Danube fuel doo i u junu iste godine u Beogradu, kod hotela Jugoslavija, otvorena je prva benzinska stanica na vodi, gde je Zoran Livaja jedan od vlasnika.
U januaru 2020. godine, u Agenciji za privredne registre upisan je restoran Nautički centar koji se nalazi u Zemunu, na istoj adresi gde je Livaja otvorio prvu benzinsku pumpu na vodi.
Afere i saradnja sa raznim vlastima
Prvu saradnju sa Vladom Srbije firma Zorana Livaje je ostvarila pre 13 godina, pokazuje istraživanje VOICE-a, dakle i pre “ere SNS-a”.
Tadašnji zastupnik ogranka Livajine firme Miodrag Kapor je 2008. godine predstavio projekat ali i namenski sajt “Nacionalno tržište roba i usluga“, čiji je osnivač preduzeće „Soko group“ . Kapor je tada naveo da je poseta sajtu i uvid u podatke potpuno besplatan, ali da preduzeća – ukoliko žele da imaju svoju prezentaciju na ovom portalu – moraju da plate članarinu.
Projekat “Nacionalno tržište roba i usluga“ je prethodno podržalo tadašnje ministarstvo privrede. Projektom je predviđeno da Livajina firma „Soko group” ima osam regionalnih centara koji su radili na projektu i to: Beograd, Novi Sad, Niš, Subotica, Šabac, Požarevac, Čačak i Kruševac, i 29 opštinskih centara – uglavnom su to sedišta okruga, i sa koordinatorima u 161 opštini sa ciljem organizovanja prikupljanja podataka iz svog regiona direktno sa privrednim subjektima, lokalnim samoupravama i medijima.
Međutim, problem za “Soko group” nastaje onog momenta kada je javnost u Srbiji saznala da je za izradu veb portala za ovaj projekat plaćeno rekordnih 28.818 evra, koji ni posle više od godinu dana nije profunkcionisao.
Poslovni poduhvati Zorana Livaje su i 2019. godine još jednom dospeli u javnost, ovog puta zbog spornog ugovora sa Javnim komunalnim preduzećem “Ada Ciganlija” ali i sporne centralizovane javne nabavke u Kragujevcu.
Kako su naveli mediji, JKP Ada Ciganlija zaključila je 28. marta 2019. godine ugovor o pružanju usluga obezbeđenja sa grupom koju čine „Soko Group“ kao nosilac posla, „Dobergard“ i „Soko security“. Kao jedini ponuđač, ova grupa je dobila ugovor vredan 16,3 miliona dinara.
Iste godine, firmi Zorana Livaje, koja je bila u grupi ponuđača, dodeljen je posao nakon centralizovane javne nabavke, vredan 39 miliona dinara.
Reč je o firmama Soko grupa iz Beograda i KGB sistem iz Kragujevca koje su, zajedno sa Soko security i Tidija SG, dobile posao na centralizovanoj javnoj nabavci, koja podrazumeva da se, pored gradske uprave, obezbeđuju i neka javna preduzeća i institucije. Sporna nabavka je raspisana u Kragujevcu u vreme dok je na čelu tog grada bio Radomir Nikolić, sin nekadašnjeg predsednika Srbije i nekadašnjeg lidera SNS-a, Tomislava Nikolića.
Ista grupa ponuđača je u Kragujevcu i u julu 2020. godine dobila posao vredan 6,8 miliona dinara nakon takođe centralizovane javne nabavke koju je raspisalo javno stambeno preduzeće “Kragujevac”.
Miodrag Blečić (VOICE, naslovna fotografija: Medija centar Beograd)
