Mnoga udruženja i pojednici su svedočili užasnim uslovima u kojima se uzgajaju psi u neregistrovanim odgajivačnicama, koji su bili ispod svakog minimuma, upozoravaju sagovornici VOICE-a.

Problem je u nedorečenom pravilniku kojim se reguliše rad odgajivačnica.

Predstavnica Udruženja za zaštitu životinja Novi Sad – SPANS Milena Brkljačić kaže za VOICE da je dobrobit životinja u nelegalizovanim odgajivačnicama prepuštena savesti i znanju onoga ko ih odgaja, jer ih niko ne kontroliše.

“Niko ne kontroliše koliko puta godišnje se psi pare, da li se pare bliski srodnici, u kakvim uslovima žive, da li je ispoštovan Pravilnik o uslovima koje moraju da ispunjavaju odgajivačnice, da li su životinje propisno obeležene i vakcinisane, da li su osobe koje rade u odgajivačnici prošle program obuke za dobrobit životinja… Mnoga udruženja i pojedinci su svedočili užasnim uslovima u kojima se uzgajaju psi u neregistrovanim odgajivačnicama i koji su bili ispod svakog minimuma”, navodi Milena Brkljačić.

Ona dodaje da odgajivačnice koje niko ne kontroliše u velikoj meri doprinose povećanju problema napuštenih životinja. kako objašnjava, odgajivači su dužni da novorođene pse i mačke mikročipuju pre napuštanja legla ili najkasnije posle 90 dana od rođenja.

“Kada neobeleženi pas ili mačka odu iz odgajivačnice, a nesavesni vlasnik odluči da ih izbaci na ulicu, jer se u nekom momentu predomislio i ne želi više životinju, niko ne zna ko je odgovoran za napuštanje. Taj pas ili mačka postaju napuštene životinje koje su odgovornost lokalne samouprave. Ne postoji način da se sa sigurnošću utvrdi ko je osoba koja ih je napustila i nema mehanizma za kažnjavanje takvih neodgovornih sugrađana. Ko god ode u posetu Prihvatilištu Zoohigijene i veterine Novi Sad prvo što primeti je veliki broj rasnih pasa koji u njemu borave. Jasno je da ti psi nisu rođeni na ulici već su ih neodgovorni vlasnici napustili nakon kupovine u odgajivačnicama koje nisu ispoštovale propise”, rekla je Milena Brkljačić.

Pravilnik koji uvodi zbrku

U odgajivačnice se, prema Pravilniku o uslovima koje moraju da ispunjavaju odgajivačnice za životinje, ne ubrajaju objekti koji poseduju tri ženke koje služe za uzgajanje i  prodaju, što predstavlja pogodno tlo za nedostatak kontrole i rezultira diskutabilnim uslovima u objektima u kojima životinje borave, te u konačnici vodi ka sve većem broju napuštenih životinja.

Prijavom odgajivačnice pri Upravi za veterinu svaki odgajivač postupa u skladu sa Pravilnikom o registraciji, odnosno odobravanju objekata za uzgoj, držanje i promet životinja, nakon čega se odgajivačnica upisuje u Registar odobrenih objekata i dodeljuje joj se veterinarski kontrolni broj. Veterinarska inspekcija kontroliše ispunjenost uslova, dok se u Kinološkom savezu Srbije vodi baza odgajivačnica, izdaju rodovnici, organizuju izložbe, edukacije…

Predstavnica Pravnika za zaštitu životinja Novi Sad Tijana Radivojević kaže za VOICE da je upis odgajivačnice pri Upravi za veterinu daleko značajniji, odnosno zakonom obavezujući, a u velikoj meri izostaje, čime, po njenim rečima, mnogi odgajivači izbegavaju odgovornost kršeći propise.

“Na pitanje zbog čega ne postoji saradnja između Kinološkog saveza Srbije i Uprave za veterinu u pogledu kontrole broja registrovanih odgajivačnica i onih koji rade bez dozvole, dobili smo odgovor pri Upravi za veterinu da bi bilo efikasno da Kinološki savez Srbije ne izdaje odobrenje za upis imena odgajivačnice dok se ne izvrši registracija pri Upravi ali da nisu ovlašćeni da postave takav uslov kao obavezujući, s obzirom na to da je Kinološki savez Srbije registrovan kao udruženje”, objasnila je Tijana Radivojević.

Primera radi, u Registru Uprave za veterinu postoji šest registrovanih odgajivačnica za pse u Novom Sadu, dok se na sajtu Kinološkog saveza Srbije nalazi čak 200 odgajivačnica za ovaj grad.

Iz Kinološkog saveza Srbije za VOICE kažu da su oni posrednici u vršenju zaštite samog naziva odgajivačnice, ali da nemaju nikakve veze sa Upravom za veterinu. U zahtevu za zaštitu naziva postoji preporuka da se odgajivači obrate Upravi za veterinu i upišu u registar objekata.

Predsednik Udruženja za prava i zaštitu životinja “Belka” Igor Janković kaže da registrovanjem subjekata koji nisu zakonom ispunili predviđene procedure za registraciju odgajivačnice, Kinološki savez Srbije može postati saučesnik onima koji u neadekvatnim uslovima, unedogled, izrabljuju ženke zarad profita.

“Ženke na kraju spasavaju humani i iskreni ljubitelji životinja, koji pored finansijskih troškova, imaju i one mnogo veće posledice, psihičke, budući da saosećaju sa sirotim, izmučenim životinjama. Ovo možemo upotpuniti nekom od mnoštva jezivih slika ženkica koje su izbačene u užasnom stanju, a gde se jasno vidi da su ih kotili maksimalno”, navodi Igor Janković.

Redakcija VOICE-a je kontaktirala Upravu za veterinu, ali do objavljivanja teksta nismo dobili odgovor.

Pravilnik ohrabruje prodaju životinja na crno

Takođe, po rečima Tijane Radivojević, problem može stvoriti član 2. Pravilnika o uslovima koje moraju da ispunjavaju odgajivačnice, prema kojem se odredbe Pravilnika ne odnose na “objekte u kojima se drže tri i manje od tri ženke iste vrste životinja u svrhe uzgajanja radi prodaje”.

“Ovim članom se indirektno dozvoljava promet životinja na crno, jer ne postoji evidencija o prometu koji vrše odgajivači koji imaju do tri ženke. Iz toga proizlazi da nemate evidenciju ni o prometu potomaka tih ženki. U državi gde je nemarnost vlasnika životinja i napuštanje ogroman problem, ovaj član Pravilnika stvara pogodno tlo za nedostatak mehanizma kontrole, što dovodi do uvećanja problema sa kojim se borimo”, objasnila je Tijana Radivojević.

Igor Janković navodi da je ova izmena Pravilnika nedavno doneta. On podseća da brojna udruženja i ljubitelji životinja godinama prijavljuju, ukazuju Upravi za veterinu na brojne nelegalne odgajivačnice, koje su, pored toga što krše više zakona i pravilnika, jedne od uzročnika postojanja napuštenih pasa.

“To bukvalno znači da ovom izmenom ‘odgajivač’ može da radi šta hoće i da ne mora da se drži strogo definisanih kriterijuma kad su odgajivačnice u pitanju, te da jedino možete da se žalite, a veterinarska inspekcija postupa samo ako je životinji ozbiljno ugrožena dobrobit. Takođe je primetan jako veliki broj oglasa za prodaju pasa preko različitih medija, tako da bi možda najjednostvnije da kažem da je broj nezanemarljiv i zabrinjavajući”, rekao je Janković.

Bez poreza preko životinja do novca

Predstavnica udruženja ljubitelja životinja i prirode „Zelene šape“ Aleksandra Radojčić kaže da je njihovo udruženje prijavilo nekoliko odgajivačnica. Prema njihovom iskustvu, neke prijave su urodile plodom i sad su registrovane odgajivačnice, dok su neke ipak bile neuspešne upravo zbog novog ograničenja u Pravilniku na tri ženke.

„Ne plaćaju dinara poreza, štence prodaju uglavnom kome stignu, retko ko ih savesno i odgovorno prodaje. Većina ih gleda kroz novac i često su uslovi u kojima ti mučenici borave katastrofalni i nehumani. Na primer, drže ih u sopstvenom izmetu, zapuštene, a za prodaju ih okupaju i stave im mašnice. Po oglasima ako zapratite nekog od štancera odgajivača možete videti i cena kako pada. Na primer,bude 100 evra za štene, za desetak dana 50 evra, za mesec dana i za 2.000 dinara. Zbog toga što nova kuja treba da se ošteni pa da se ne gubi ni vreme ni prostor u svinjcu, šupi i slično, a isti ti slatki štenci rastu“, objasnila je Aleksandra Radojčić.

Aleksandra Radojčić ukazuje na to da Veterinarska inspekcija mora adekvatno da se posveti ovom problemu kako bi išta imalo efekta.

„Pored toga potrebno je uvezivanje i ostalih institucija, kako bi se ovaj ogroman problem i priliv novih mučenika rešio, a rešenje svakako postoji“, kazala je ona.

Svetlana Paramentić (VOICE, naslovna foto: Udruženja ljubitelja životinja i prirode „Zelene šape“)