Skip to main content

Novosadska vlast u borbi protiv parkova

20. Okt 2021. Analitički članci
9 min čitanja

U prvom planu privatni, a ne javni interes

Autori

Dalibor Stupar

Novi Sad je u poslednjih nekoliko godina ostao bez najmanje sedam parkova, pre svega zato što je predviđenim parkovskim površinama ciljano menjana namena da bi se na tim lokacijama gradile poslovne zgrade ili objekti za višeporodično stanovanje, a poslednji takav primer je svakako izmena plana sportskog parka na Avijatičarskom naselju, upozorila je za Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) arhitektica Ana Ferik-Ivanovič. Sagovornici VOICE-a ukazuju da se često praktikovalo da parkovi nestanu tokom izmena planova nižeg reda, iako oni ne bi smeli da ponište rešenja iz planova višeg reda, a sve to je, ocenjuju, povezano sa lošom urbanističkom politikom kojoj je u prvom planu privatni, a ne javni interes.

Aleksandar Bede iz Društva arhitekata Novog Sada (DaNS) kaže za VOICE da je jedan od najvećih problema upravo ta olaka prenamena prostora prvobitno namenjenih za parkovske površine.

– Pokazalo se da su parkovi, koji su u GUP-u označeni kao “sportski parkovi”, svi redom bivali poništavani planovima nižeg reda u korist stambene ili poslovne izgradnje: parkovi na Rotkvariji, Limanu 5, Veterničkoj rampi, Avijatičarskom naselju. Od površina u GUP-u planiranih za te parkove u praksi su ostali samo tragovi, potpuno obesmišljavajući pojam parka. Zašto je “sportski park” tako slaba i zapravo lažna urbanistička kategorija – treba pitati urbaniste u JP “Urbanizam” – ističe on.

Aleksandar Bede (Foto: Maja Bosnić)

Ana Ferik-Ivanovič kaže da je simptomatično to što građani o tim izmenama najčešće nisu obavešteni, već bivaju zatečeni početkom izgradnje.

– Evo, recimo na Avijatičarskom naselju ljudi uopšte nisu znali da se menja sedam hektara parka. Na Rotkvariji je trebalo da bude jedan park koji je nestao potpuno izgradnjom kompleksa „Kraljev park“, onda imamo prostor Promenade, tu je isto trebalo da bude sportski park. Između Telepa i Limana 4, gde se sada zida Lidl, tu je isto trebalo da bude sportski park i imamo na Novom Naselju onaj kompleks gde je započet bazen. Tu se sada zidaju neke tribine, ali jedno je sportski park gde imamo samo terene, a drugo gde već imamo objekte koji jednostavno nisu u funkciji ni rekreacije, ni sporta ni zelenila – navodi ona, uz opasku da su, koliko je njoj poznato, nestali i planirani parkovi na Veterniku i Klisi.

– Jako puno ima planova gde imaju jedno važeće, pa se onda urade izmene i dopune, pa onda  ponovo izmene i dopune, i vi onda kroz nekoliko planova morate da pažljivo čitate, a često se grafika ne slaže sa tekstom – rekla je naša sagovornica.

Ocenjuje da je za nestanak parkovskih površina najvažniji uticaj investitora, a posledice tog procesa osećaće se narednih 20-30 godina.

– Razmahali su se, dobili su ogromne procente izgrađenosti, a ne zadovoljavaju uopšte potrebe parkiranja za svoje objekte, tako da i ono malo prostora zajedničkog parkiranja što ima i to se oduzme i onda najčešće stradaju zelene površine – ukazuje Ana Ferik-Ivanovič.

Idejno rešenje parka – Avijatičarsko naselje

KARIKATURE I NAKAZE OD PROJEKATA NOVIH PARKOVA

Novi Sad zvanično ima pet parkova u pravom smislu te reči: Dunavski, Limanski, Futoški, Kamenički i park kod Železničke stanice, a po statistici od pre tridesetak godina na jednog građanina dolazilo je oko pet kvadratnih metara parkovske površine. Grad je u međuvremenu značajno uvećao broj stanovnika pa naši sagovornici upozoravaju da je ta statistika drastično pogoršana i da Novi Sad ne zadovoljava opšte standarde urbanog življenja kada je u pitanju zelenilo.

„Nestalo“ sedam hektara

Ana Ferik-Ivanovič, zajedno sa više ekoloških i drugih civilnih udruženja, stoji iza inicijative za izmenu plana na Avijatičarskom naselju gde je, po još važećem Generalnom urbanističkom planu, planiran sportski park od 11 hektara. U međuvremenu, deo plana je izmenjen i krenula je ekspresna izgradnja kompleksa od oko 1.000 stanova, iako u tom kraju ne postoje ni škola, ni vrtić, ni dom zdravlja koji ispratili toliki priliv novih stanovnika.

– Sedam hektara je preimenovano u višeporodično stanovanje, za četiri hektara su već izdejstvovane građevinske dozvole. Onda sam preuzela inicijativu, isprojektovala sam park na preostalom zemljištu koje je u vlasništvu grada, tu ima oko tri hektara – navodi Ferik-Ivanovič i dodaje da je njena ideja da se u tom parku zadrži deo kanala čije zacevljavanje je već počelo.

– Taj kanal pripada drenažnom sistemu celog područja Sajlova, ima oznaku C-800 i ne bi smeo da nestane jer jako puno vode onda neće imati gde da se sliva. Tu je zatim došlo do velikog ugrožavanja biljaka i životinja, oko 20 zaštićenih vrsta ptica je živelo tu u Avijatičarskom šipražju, ne znamo gde su sad otišle – rekla je naša sagovornica. Dodaje da će biti jako srećna ako inicijativa uspe i sačuva se makar preostala tri hektara parka, s obzirom na to da ne postoji alternativa.

– S jedne strane imamo kasarnu, s druge strane imamo groblje, a s treće imamo prugu, nemamo više gde da dobijemo bilo kakvu parkovsku površinu – navela je Ana Ferik-Ivanovič.

– Park je zelena površina u gradu, veća od pet hektara. To je normativ koji poštuju u Rusiji, u Americi, u Evropi. Nema dalje priče. A kod nas je park bilo šta gde se nešto malo ozeleni – ističe za VOICE Olgica Marinčić, pejzažna arhitektica koja je dugo godina radila u JP „Urbanizam“, ukazujući da je najstariji i najvredniji park Kamenički. Novi Sad ni približno nema dovoljno parkova, kaže Marinčić, ukazujući da stanovnici Satelita svoje potrebe ne mogu da zadovolje posetom Dunavskom parku, već treba da imaju svoj u takozvanom radijusu korišćenja.

– Građani bi trebalo da na svojoj teritoriji, na rastojanju od recimo kilometar i po, imaju zelenu parkovsku površinu. I tako je i bilo planirano svojevremeno – na Klisi, na Podbari, na Novom Naselju, na Detelinari, na Adicama, svaka stambena zona ili gradsko naselje je imalo jednu planiranu zelenu površinu. To što grad nije to realizovao, to je druga priča – ističe Marinčić dodajući da normativi pokazuju da je situacija u Novom Sadu izuzetno loša.

– Ima tu mnogo propusta i neznanja, neznanje je veliko – napominje ona.

Ana Ferik-Ivanovič i Olgica Marinčić (Foto: VOICE)

Aleksandar Bede upozorava da Grad već decenijama nije u stanju da isplanira i realizuje ni jedan značajniji novi parkovski prostor, uz podsećanje da u svim GUP-ovima kao centralni gradski park stoji obeležen Ribnjak, iako je već dugo vremena svima jasno da je to neizvodivo pošto je reč o potpuno izgrađenom stambenom području.

– Ono što bi se moglo ipak uraditi je izgradnja obaloutvrde i keja duž Ribnjaka, a sa njime i šetališta uz Dunav, čime bi se zelenilo Tvrđave i Kameničkog parka konačno povezalo u jedan sistem za rekreaciju, a možda bi pomoglo i delimičnoj stabilizaciji klizišta na Ribnjaku. Takav projekat niko u Gradu ne pominje. Umesto toga imali smo karikature i nakaze od projekata novih parkova, kao što je tzv. “Eko park” najavljen pre više od decenije na prostoru Petrovaradinske ade. Park je tu bio samo laž jer se radilo o izgradnji novog kampa za Exit, a na kraju je cela investicija propala zbog poplavnog talasa Dunava i ogromni iznosi iz javnih sredstava koji su u tu lokaciju uloženi su tako bačeni u vodu – ističe Bede, podsećajući da za to niko nikada nije odgovarao.

IZBACITI OBJEKTE IZ NACRTA PLANA ZA UNIVERZITETSKI PARK

Trenutno je aktuelna izmena plana koji se odnosi na Univerzitetski park, a na sutrašnjoj sednici (četvrtak, 21. oktobra) Komisije za planove grada Novog Sada raspravljaće se o primedbama koje su na taj plan podnete. Između ostalog, primedbe su podneli i Savet mesne zajednice “Liman”, kao i Društvo arhitekata Novog Sada. Zajedničko za oba predloga jeste da se protive bilo kakvoj izgradnji na tom prostoru, pre svega zbog blizine univerziteta kojem je zbog predavanja neophodan mir i tišina. DaNS smatra da je potpuno neopravdano što urbanisti i dalje posmatraju Univerzitetski park kao tabulu rasu, kao slobodan prostor za dalje ispunjavanje objektima, a ne kao prostor sa svojom prostornom autonomijom, što je bio slučaj i kada je u njemu izgrađena zgrada Rektorata, ali i parkinzi na zelenoj površini.


Javni uvid u plan Univerzitetskog parka (Foto: FB MZ Liman)

– O značaju neizgrađenog prostora parka je već dovoljno napisano u samom nacrtu plana, stoga predlažemo da tvorci plana uzmu za ozbiljno tu argumentaciju koju su sami napisali i izbace novopredloženi objekat iz nacrta plana. O kom god objektu kulture da se radilo, sigurno se za njega može pronaći adekvatnije mesto u izgrađenom tkivu grada od jednog parka, pa predlažemo da se to i uradi. Takođe je nejasno i kako se jedna tako radikalna izmena koncepta plana pojavila između ranog javnog uvida i javnog uvida i to se ne može saznati iz izlistane dokumentacije u poglavlju “Osnov za izradu plana” – navodi se u primedbi DaNS-a, uz napomenu da je ta netransparentnost u proceduri dodatni razlog neopravdanosti smeštanja tog objekta u Univerzitetski park. Takođe, smatraju da je neophodno raspisati javni urbanističko-arhitektonski konkurs za pejzažno rešenje parka tj. celog prostora obuhvaćenog planom, umesto „rutinerskog projektovanja unutar JP ’Urbanizam’“.

I Olgica Marinčić kaže da bi trebalo da se organizuje konkurs, možda čak i međunarodni, i podseća na stav poznatog arhitekte Bogana Bogdanovića da je ta lokacija genius loci celog Novog Sada, jer se u njoj susreću i Petrovaradinska tvrđava i Dunav i stari i novi deo Novog Sada.

– To su takozvani prirodni nepromenljivi uslovi, vizure, vidici, istorija, sve je u jednoj tačci. A oni sada, molim vas, tu tačku ne da ne prepoznaju nego stave ograđen park za istrčavanje pasa. Do te mere je to neshvatljivo za njih – kaže ona.

Pročitajte još:

MZ Liman – Ogled iz patologije političke borbe

Urbanisti: Novosađani taoci saobraćajnog inženjeringa

Marinčić podseća da je tokom osamdesetih između obale i parka planiran bulevar sa četiri trake, na poziciji današnje šetne staze, a da je nakon što je to odbačeno, park nasipom odvojen od Dunava, kojem prirodno gravitira.

– Obala nije u okviru granica koje obuhvata park, ali su apsolutno pogrešili što nisu uradili granice kako treba zato što je taj park pravi dunavski i treba da se direktno veže za obalu. Čak i Pariz, koji je odsečen od Sene nekadašnjim bulevarima, sada se čupa i sadi uz obalu, pokušava tu obalu da renovira – ističe Marinčić.

PARK SE NE ZIDA, VEĆ FORMIRA

Ono što se nezvanično može čuti u poslednje vreme u Novom Sadu jeste da urbanisti izlaze u susret investitorima i kada su u pitanju parkovi. Primetno je da se sa izgradnjom parka na Novom Naselju, o kojem se govorilo godinama, ubrzano krenulo tek nakon što je tu nikao stambeni blok, dok se po pitanju radova u Univerzitetskom parku pominje jedan od najvećih gradskih investitora i njegova parcela u neposrednoj blizini. Naši sagovornici nemaju dokaza za tvrdnje koje i sami čuju, ali se slažu da je u pitanju čudna koincidencija. Sličnih glasina ima i kada su u pitanju park na Novom Naselju, kod okretnice osmice, kao i sa nekadašnjim rasadnikom na Futoškom putu, gde će takođe nići blok novih zgrada.

– Mi za to nemamo nikakav dokaz, ali možemo da zaključimo iz svega što nam se servira svakodnevno. Ako pogledate taj park na Novom Naselju, on ima više betona nego zelenila koje je tu postojalo pre. Ništa nisu trebali da rade, samo da između drveća provuku staze, a oni su taj park srušili da bi ga zidali. Park se ne zida, park se formira, park se oblikuje. Pristupna saobraćajnica pored parka je već ispunjena parkingom i možemo zaključiti da će biti u funkciji tog objekta – ocenjuje Ferik-Ivanovič.

Promašeni koncept Limanskog parka

Od same izgradnje pa do današnjih dana, nakon više rekonstrukcija, Limanski park ne zadovoljava koncept pejzažnog parka već je urađen po principu skvera, sa ukrštenim dijagonalnim stazama u centru, upozorava za VOICE pejzažna arhitektica Olgica Marinčić.

Među glavne mane tog parka ubraja to što on, u urbanističkom smislu, podseća na istrgnuti kvadrat koji nije vezan za obalu preko Kineske četvrti, a ni za Dunavac. Dodaje da je pre 30 godina, kada park još nije bio uređen, sa kolegama iz bratskog grada Noriča razmatrala formiranje pejzažnog parka što bi bio njihov poklon gradu, te da je u kratkom roku stiglo nekoliko skica koje su zadovoljavale sve neophodne standarde za pejzažni park bez objekata, sa različitim elementima koji se bez problema uklapaju u tih 12 hektara. Međutim, nije se odmaklo dalje od skica. Problem je, kaže Marinčić, i to što barake „Mostogradnje“ nikada nisu uklonjene, a baš na tom delu bi trebalo da budu sportski tereni, a uz bulevar Despota Stefana i par objekata, za poslastičarnicu ili kafić, kojima nije mesto unutar parka.

– Ono što je urađeno tamo na ćošku, prema NIS-u, tu ne bi smeo niko da sedne a ne da se tu poploča da se tu sedi. Jer, na toj strani je najveći izvor zagađenja, od polaska vozila gore na most, zatim tu su izduvni gasovi, tu je buka, tu je smeće i čestice od guma. To je jedna od raskrsnica od koje se treba sklanjati, a oni su tu namestili da se sedi. Obaška što ne znam ni zašto se sedi – nit’ ima vizure, nit’ bilo kakvog elementa da bi se bilo ko tu zadržavao. Znači, koncept je promašen – zaključuje Marinčić.

Aleksandar Bede smatra da je situaciju u Novom Sadu još uvek moguće promeniti, a teoretski je nove veće površine za parkove u gradu moguće pronaći preseljenjem onih funkcija kojima su postojeće lokacije pretesne i koje bi se mogle širiti samo na periferiji grada: stadion, sajam, kasarne i vojni kompleksi. Međutim, dodaje, takvi projekti bi zahtevali nivo političke volje i koordinacije koje Grad trenutno ne poseduje.

– Što se tiče kultivacije već postojećeg zelenila u funkciju parka, ako pogledate satelitski snimak grada, uočićete da najveći potencijal za pretvaranje u nove parkove imaju ogromne površine pod drvećem na samoj ivici grada: kasarna Jugovićevo i Kameničko ostrvo. Očuvanje prirodnog karaktera ove dve lokacije je izuzetno bitno jer one predstavljaju i veze sa zelenilom, prirodom i otvorenim prostorom van grada: sa podunavljem i sa bačkom ravnicom. Ako se ove dve veze ponište preteranom izgradnjom, nestaće mogućnost da gradski prostor fizički poveže sa regionalnim sistemima zelenila preko “zelenih koridora”, o čemu se u Gradu trenutno uopšte ne vodi računa – istakao je Bede.

Dalibor Stupar (VOICE)

Naslovna fotografija: Svetlana Paramentić