U Subotici i u okolnim selima se u proteklim mesecima povećao broj migranata koji pokušavaju ilegalno da pređu mađarsku granicu, a neretki su i pokušaji prelazaka na rumunskom graničnom prelazu, u blizini Majdana i Rabe. Zbog bezizlazne situacije u kojoj se nalaze ovi ljudi, početkom februara je organizovan miran protest migranata na graničnom prelazu Kelebija koji je okončan isto veče tako što su migranti autobusima odveženi u druge kampove u Srbiji. Iz civilnih organizacija tvrde za VOICE da su protest organizovali krijamčari a ne NVO, kako je to iz vladajućih struktura predstavljeno javnosti.
Nekoliko stotina migranata protestovalo je pre dve nedelje na graničnom prelazu Kelebija-Tompa. Prema izjavama migranata, protest je bio organizovan preko društvenih mreža, a rečeno im je da će to veče mađarska granica biti otvorena i da mogu da prođu.
Na protestnom skupu okupili su se migranti koji su došli iz drugih kampova, a bilo je i onih koji nisu registrovani.
Tokom ranih jutarnjih sati, nakon što je prethodno veče ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin obišao granični prelaz i optužio nevladine organizacije da su organizovale protest, migranti su autobusima odveženi van Subotice, u druge kampove u Srbiji.
“Migranti su izmanipulisani lažnim obećanjem da će im neko otvoriti granicu. Neke nevladine organizacije su im pokazivale slike autobusa koji prolaze kroz ovaj granični prelaz, gde ih svi veselo dočekuju. Oni ne znaju zašto su došli”, rekao je tada Vulin novinarima.
“Propaganda protiv nevladinih organizacija”
Gordan Paunović iz Info Parka iz Beograda, organizacije koja pomaže migrantima u Srbiji, rekao je za VOICE da je to vrlo tužan slučaj propagande protiv nevladinih organizacija.
“Mi smo imali informacije nekoliko dana pre nego što se to desilo. Sistem slanja migranata u kampove nije funkcionisao zato što su ih krijumčari ometali u tome i sprečavali i rekli im da moraju da idu na sever jer će granica biti otvorena. Samo krijumčari, niko drugi nije organizovao to”, kazao je Paunović.
Prema njegovim rečima, krijumčari su ovde deo sistema, zato što koliko god organizuju dolazak migranata u Srbiju, oni istovremeno organizuju i njihov odlazak iz ove zemlje, a Srbiji je u interesu da što više njih ode.
“Državnim organima je lakše da optuže NVO. Našao se žrtveni jarac na koga će da se preseli krivica i da se istovremeno nahuškaju na nevladine organizacije”, smatra Paunović.
Kako je rekao, država na neki način toleriše delovanje krijumčara jer je to u obostranom interesu.
“Da nema krijumčara, odlazak bi bio usporen i komplikovan više nego što jeste. Svesni smo uznemirenja lokalnog stanovništva. Sve to ima neko svoje opravdanje, ali glavni način da se to reši jeste da se Srbija obračuna sa krijumčarskim kanalima”, kazao je Paunović.
Ovde će se gomilati ljudi u onom trenutku kada se zaoštri kontrola ovih granica, rekao je Paunović i dodao da su neke granice dobro čuvane ali da ljudi prolaze, uprkos svemu.
“Nedavno su na mađarskoj granici otkriveni podzemni tuneli koji su, po našim informacijama, bili glavni način prelaska granice u prošloj godini. Broj prelazaka migranata preko granice je eksplodirao u proteklih šest meseci. Ranije je bilo oko 10-20 uhvaćenih, a sada je od 80 pa i do 150 dnevno. Uspeh tih prelazaka daje nadu ljudima da će i oni moći da pređu i zato se ljudi gomilaju na graničnom području”, smatra Paunović.
On je rekao da veliki broj migranata uopšte nije zainteresovan za zadržavanje u Srbiji jer hoće što pre da krene dalje i za njih je gubljenje vremena da idu u kamp.
“Oni hoće da budu što bliže granici da bi mogli u onom trenutku kada im njihov krijumčar da znak da krenu na granicu, da pokušaju da ilegalno pređu mađarsku ili neku drugu, hrvatsku ili rumunsku granicu”, kazao je Paunović.
Meštani u vojvođanskim selima strahuju za svoju imovinu
Verica Vaš iz Mesne zajednice Majdan-Rabe, u kojima ukupno ima oko 180 stanovnika, rekla je da kroz ova sela prođe više migranata nego što ima stanovnika i da su meštani, posebno stari, veoma uplašeni jer migranati privremeno sklonište pronalaze u napuštenim kućama.
“Neki od njih ulaze u napuštene kuće gde se sklanjaju od hladnoće. Policija je svakodnevno na terenu. Isteraju ih iz kuća, isprate ih iz sela, ali se mnogi kroz nekoliko dana vrate. Obično se stari ljudi boje, to su uglavnom staračka domaćinstva i mnogi od njih žive sami”, kazala je Vaš.
Migrantima su ova sela zanimljiva zbog blizine rumunske granice, rekla je Vaš i dodala da neki od njih uspevaju da pređu granicu, a kad ih uhvate, onda ih vraćaju u Srbiju.
Komentarišući situaciju u kojoj migranti u pojedinim vojvođanskim selima naseljavaju napuštene kuće, Paunović je rekao da je to moguće koordinisati jedno uz ozbiljnije angažovanje policije, da ta sela u kojima se ljudi osećaju nebezbedno, moraju da imaju barem nekoliko policajaca koji će te ljude da usmere, da im ne dozvole da koriste privatnu imovinu drugih ljudi.
“To jeste velik problem, ne samo na severu Vojvodine, ima i drugih delova Srbije gde se to dešava i imamo vrlo loša iskustva iz Bosne, iz Bihaća, Velike Kladuše, gde su sve napuštene kuće i vikendice bile obijene i ljudi su se tamo krili. Ova sadašnja situacija, zbog preteranog nemešanja Srbije i policije u migrantske tokove, naročito na severu, to mora da prestane”, kazao je Paunović.
Predstavnik Istočno-evropske misije iz Subotice Tibor Varga, koji godinama pomaže migrantima, rekao je za VOICE da se dolaskom proleća obično povećava i broj migranata, i da se često dešava da se migranti zavuku u pogranična sela i ulaze u napuštene kuće.
“Mislim da je to bespravno i da će policija reagovati malo brže i efikasnije, da će ih odvesti sa tih mesta u centre da ne bude ekscesa”, kazao je Varga.
Slična situacija je i u Kanjiži i Horgošu. Koordinator za migrantska pitanja u Kanjiži Robert Lacko rekao je da ova situacija traje već više od dva meseca i da kroz Kanjižu dnevno prođe oko 200-300 ljudi.
“U centru Kanjiže ima oko 60 ljudi. Ulaze u pojedine napuštene kuće, napravili su kamp i u centralnom parku. Imamo dva, tri kampa u šumi, pored Tise gde se nalazi oko 20-tak ljudi. Žalosno je što ima sve više dece. Slična situacija je i na Horgošu gde je takođe povećan broj ljudi”, kazao je Lacko.
On je rekao da su u kontaktu sa Komesarijatom za izbeglice koji pokušavaju da ih odvedu u kamp, međutim najveći broj njih ne želi da ide u centre, već žele da idu preko granice.
“Tu se jako teško prolazi, ojačana je kontrola na mađarskoj strani. Oni često dobijaju krive informacije da je Tisa duboka do jednog metra, i verovatno se za lepe pare navode na ovu stranu i ti ljudi se, naravno, sa manje-više uspeha, posle vraćaju sa granice u Beograd”, kazao je Lacko.
U Prihvatnom centru u Subotici 110 ljudi, a oko 200 boravi van sistema
Iz Komesarijata za izbeglice i migracije naveli su u pisanoj izjavi za VOICE da u Prihvatnom centru u Subotici trenutno boravi 110 lica. U redovnom smeštaju je 62 lica, a u urgentnom prihvatu 48. U centru su ukupno smeštene 24 porodice, među kojima je 44 muškaraca, 23 žene, 43 deteta, a najduže vreme koje migranti u redovnom smeštaju provode u je izmežu dva i pet meseci.
Deca iz Prihvatnog centra imaju organizovanu školsku nastavu u samom centru. Nastavnici iz osnovnih škola “Jovan Jovanović Zmaj”, “Sečenji Ištvan” i “Kizur Ištvan” svake sedmice, utorkom i četvrtkom, dolaze u centar gde obavljaju nastavne aktivnosti. Nastava se odvija na srpskom, manje na engleskom, jer je većina dece tokom boravka u Srbiji naučila srpski.
Prema njihovim informacijama, granična policija iz Mađarske pušta u proseku jednu osobu dnevno, samo radnim danima, na dve kapije.
Iz Komesarijata navode i da je situacija sa migrantima u Somboru, Kanjiži, Subotici i drugim poganičnim delovima stabilna, da je broj migranata koji se nalaze duž granice u različitim oblastima manji nego ranije, što ne znači da ih nema, kao i da se dnevna fluktuacija migranata na terenu u tim oblastima svakodnevno prati.
Prema informacijama Tibora Varge, u Subotici i u okolini boravi oko 200 migranata koji se nalaze van sistema i koji svake nedelje pokušavaju da pređu mađarsku granicu, i da uglavnom to rade grupno.
“S vremena na vreme ih obilazim, da vidim da li imaju potrebe za nečim. Ljudi se menjaju, tumaraju, pokušavaju da dobiju neke informacije kako da pređu granicu, a pojedini će ostati ovde preko zime i na proleće se vratiti u Bosnu da pokušaju preko Hrvatske, jer je ovde preko mađarske granice dosta teško”, kazao je Varga.
Gordan Paunović smatra da ukoliko postojeći broj centara nije dovoljan, Srbija mora da dozvoli formiranje dnevnih ili noćnih centara što mogu da budu i napušteni objekti, uz saglasnost vlasnika, i uz puno prisustvo policije koja bi trebala da obezbedi da se lokalno stanovništvo ne uznemirava.
On je upozorio i da će uskoro izbori i da se „može očekivati porast incidenata, provokacija prema migrantima“.
“Desničarske i antimigrantske stranke koje najavljuju izlazak na izbore, potrudiće se da dokažu svoju svrsishodnost i da se preporuče glasačima, gde će glavne žrtve, pored migranata, biti i lokalno stanovništvo”, kazao je Paunović.
