Ni desetak dana nakon okončanja protesta poljoprivrednika u Srbiji, nije jasno šta su paori zapravo dobili a šta izgubili. Posle sedam dana koje su obeležili pregovori i blokade, nezadovoljni poljoprivrednici su se vratili sa ulica na njive.

Poslednji takav paorski protest desio se 2011. godine, kada su traktoristi zbog smanjenih subvencija takođe „okupirali“ zgradu Banovine u Novom Sadu. Od tada, kako stručnjaci ocenjuju za VOICE, poljoprivreda u Srbiji je sistemski urušena i „nikada nije bilo ovako teško“. Sve je, kako objašnjavaju, upravo počelo pre deset godina kada su poljoprivrednicima smanjene subvencije po hektaru i kada im je uvedena akciza za gorivo.

Iako su sada plato ispred Banovine traktorima napustili uz zvuke sirena, kao pobednici, njihov predstavnik Radoslav Adamović rekao je da se oseća „kao general posle izgubljene bitke“.

„Menjali su stalno ponudu, to je neverovatno. Ja nisam mogao da budem tu, gostovao sam na jednoj televiziji u emisiji uživo. Ne znam šta da vam kažem, ja nisam ništa potpisao“, rekao je Adamović novinarima komentarišući dokument koji su pojedini predstavnici poljoprivrednika potpisali sa Vladom Srbije a neposredno pre nego što su se povukli sa blokada iz Novog Sada.

Upravo se o pomenutom dokumentu govorilo i narednih dana. Ipak, te noći kada su se paori povukli Adamović je upitan da li je protest zvanično gotov, on nije dao potvrdan odgovor, već je rekao je da će se o tome još diskutovati. Poljoprivrednici su ipak samo povukli traktore sa ulice i nastavili da izražavaju nezadovoljstvo u nešto mirnijoj atmosferi.

„Jednostavno, prevareni smo od Vlade“, izjavio je za televiziju N1 poljoprivrednik Milan Milošević iz Lapova nakon što su okončane blokade.

„NIJE DO NAS“

Nakon izjava i novinskih naslova da su poljoprivrednicima ispunjeni svi zahtevi, zapravo se desio neočekivani i „nedogovoreni“ kompromis u gorepomenutom „spornom“ dokumentu koji su predstavnici ratara potpisali sa Vladom.

“Faktički su oni nas prevarili zato što su smanjili dva kvartala za premiju za mleko, trebalo je da bude 15 dinara, oni su smanjili na 10 i smanjili su litražu na regresirano gorivo sa 80 na 50 litara. Ja se ovom prilikom izvinjavam svim poljoprovrednicima, ali nije do nas”, izjavio je tada poljoprivrednik Milošević, a ove navode je potvrdio i Adamović.

Na koncu, nije najjasnije šta su poljoprivrednici zapravo dobili od Vlade niti da li će nezadovoljstvo izraziti u nekom drugom obliku. Ipak, izvesno je da nisu ispunjeni inicijalni zahtevi koje su postavili na početku protesta.

„Od onoga što je traženo faktički ništa nije ni dobijeno. Nismo zadovoljni načinom na koji su vođeni pregovori, ni sa onim što nam je Vlada dala“, kaže za VOICE predsednik Saveza poljoprivrednika Banata Dragan Kleut i dodaje da je „sa trenutnim cenama đubriva sve što je ispregovrano na nivou statističke greške“.

On ističe da su aktuelni protesti rezultat dugogodišnjih nagomilanih problema a ovogodišnja zabrana izvoza pojedinih poljoprivrednih prozvoda, kao i povećanje cene mineralnog đubriva za više od 170 odsto u odnosu na prošlu godinu, samo su inicijalne kapisle koje su ratare primorale da izađu na ulicu.

„Poljoprivreda u Srbiji se devastira već 10 godina“, naglašava on.

„MINISTARSTVO TERA SELJAKE DA VARAJU“

U periodu od 2012. do 2018. godine broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji opao je za 11 odsto – sa 641.552 na 564.541, pokazuje analiza VOICE-a na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku.

Takođe, zabrinjava i podatak da je u istom periodu broj nosilaca poljoprivrednih gazdinstava mlađih do 45 godina opao za čak 34 odsto. U Srbiji ubedljivo najveći broj poljoprivrednih gazdinstava registrovan je na osobe starije od 65 godina (prema podacima iz 2018. godine čak 240.000).

Komentarišući ovu statistiku poljoprivrednik Radoslav Adamović za VOICE kaže da broj gazdinstava poslednjih godina doživljava drastične promene kao i da u ovom momentu postoji sigurno 200.000 fantomskih gazdinstava.

“To se dešava zbog odluka Ministarstva protiv poljoprivrede koje je svojim merama nateralo seljake da varaju kako bi prošli na konkursima, uglavnom za mehanizaciju. Ugasila su se mala gazdinstva koja su propala, što je i bio cilj, i poneka koja su bila osnovana samo radi subvencija koje su sad tako male da se ne vredi bakćati sa njima”, navodi Adamović.

Poslednji put poljoprivrednici su sa traktorima protestovali ispred zgrade Pokrajinske vlade u Novom Sadu 2011. godine. Tada su se okupili zbog smanjenih subvencija, verovatno ne očekujući da će 11 godina kasnije te subvencije biti znatno manje nego tada.

Dragan Kleut objašnjava da su poljoprivrednici u Srbiji do 2012. godine imali subvenicionisanu poljoprivrednu proizvodnju sa 14.000 dinara po hektaru kao i 60 litara nafte bez akcize.

„Ja ću podsetiti da je cena kukuruza pre te 2012. godine bila 24 dinara za kilogram kukuruza i tada je nafta bila 76 dinara a sada je 210 dinara, tada je đubrivo bilo nekih 30.000 dinara za tonu a sada je 140.000 dinara tona. Niko ne može da izdrži u takvim uslovima proizvodnje“, kaže Kleut.

U međuvremenu Srbija je postala jedina zemlja u regionu koja nema regresiran dizel i nema podršku prilikom kupovine veštačkog đubriva, semena ili bonuse za natprosečne prinose. Sve je to uslovilo da agrarna politika Srbije u poslednjih deset godina prestane da postoji, ocenjuje za VOICE poljoprivrednik i pravnik Danijel Kovačić.

“Protesti 2011. godine bili su samo uvod u kontinuirano smanjenje subvencija sve do trenutka kada su iznosile i do 15 puta manje nego 2009. godine. Srbija je danas uvoznik mesa, voća i povrća, srpski poljoprivrednik je osiromašen i nemoćan, bez podrške. A jedna suša je bila dovoljna da potpuno ogoli tu činjenicu i da ga dovede do trenutka da protestuje”, kaže Kovačić.

Položaj poljoprivrednika dodatno je otežan jer u Srbiji ne postoji nijedna berza koja je priznata u svetu, naglašava Kleut.

“Mi nemamo tržišnu utakmicu u našoj zemlji. Postoji produktna berza koju niko ne priznaje zato što je to dogovorena kupovina i mi ne možemo da ostvarimo cenu svojih proizvoda, kao što se kreću u okruženju, i na svetskim berzama. To je osnovni problem. Mi imamo jednu otimačinu od poljoprivrednika da se bukvalno neko dogovori pre žetve koliko će nam to platiti“, kaže on.

NISU INTERESANTNO GLASAČKO TELO

“Iz ove perspektive na proteste gledam kao na delimičan uspeh, svestan sam da sam komandovao brodom koji je imao stotine rupa koje sam usput pokušavao da zapušim zajedno sa mojim najbližim saradnicima“, ovo je VOICE rekao Radoslav Adamović, dan nakon što se završio protest u Novom Sadu.

Delimičan uspeh ipak nije „smirio“ sve poljoprivrednike. Jedan od njih poručio je ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću da će se „videti u Beogradu“.

Ono što je izvesno da je Vlada ispunila jeste ukidanje zabrane izvoza svih vrsta ulja, poljoprivrednicima je obezbeđen moratorijum na kredite u periodu od 12 meseci, ograničena je marža posrednika na maksimum 2,6 dinara i dogovoreno je premija za mleko od 15 za jedan kvartal u 2022. godini. Što se tiče goriva, poljoprivrednicima je obećan podsticaj od 20 dinara po litru, za 50 litara po hektaru. Takođe, Vlada je predložila cenu suncokreta od 73 dinara po kilogramu.

Na kraju, najviše pregovora vodilo se oko poslednje tačke koja se tiče cene suncokreta, a koja takođe nije u potpunosti ispunjena, s obzirom da su poljoprivrednici tražili 90 dinara po kilogramu.

Premijerka Ana Brnabić zahteve poljoprivrednika ocenila je kao „preambiciozne“. Sa druge strane, poljoprivrednici kažu da oni od države i ne traže da im nešto da, već da im „ne oduzima“.

„Poljoprivrednik može da ostane u poljoprivredi samo da ga ne pljačkaju. Ne tražimo mi ništa da nam neko pokloni i da, samo je pitanje da li može da od poljoprivrendika niko ništa ne uzima? A ovde mnogi uzimaju i bogate se preko grbače poljoprivrednika. Kada kažemo regresirana nafta, ne tražimo mi da nam država nešto da. Proizvodna cena nafte je 95 dinara a akciza je 110 posto na litri nafte. Ne tražimo mi da nam država da pare već da nam ne uzme“, navodi Kleut.

Danijel Kovačić ocenjuje da su protesti opravdani, ali da Vlada nema nameru da bilo šta promeni i podstanke poljoprivrednike.

„Jednostavno, poljoprivrednici nisu interesantno glasačko telo, oni na žalost uglavnom nisu dobro informisani, dobrim delom su nižeg obrazovnog statusa i tradicionalno glasaju za pobednike. Što znači, vlast se ne mora puno truditi da se udvara tom biračkom telu. Pa prema tome, ne treba puno ulagati, kao na primer u navijače ili u mlade sa 200 evra po glavi za kovid mere”, zaključuje Kovačić.

Petar Alimpijević (VOICE)