Vlasti u Srbiji često vole da, među statističkim parametrima koji bi trebalo da pokažu uspešnost njihove ekonomske politike, istaknu i rast stope zaposlenosti. Stručnjaci, međutim, ukazuju da se uzrok rasta tog pokazatelja u velikoj meri krije iza masovnog iseljavanja iz zemlje.
“Ogroman broj ljudi, pogotovu mladih, odlazi u inostranstvo. Među njima je i mnogo onih koji ovde nisu mogli da dobiju posao. Da nije takvog odliva ljudi, stopa zaposlenosti bila bi mnogo niža a broj zvanično nezaposlenih mnogo veći, pogotovo kada znamo da se ljudi skidaju sa evidencije nezaposlenih kada se ne javljaju redovno na biro. A ne javljaju se – jer su otišli u inostranstvo”, kaže za VOICE predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić skoro je izjavio da je Srbija u trećem kvartalu prošle godine “dostigla najvišu stopu zaposlenosti u novijoj istoriji”.
Ta stopa se, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, sredinom prošle godine popela na 49,2 odsto, da bi početkom ove godine ovaj pokazatelj bio nešto niži. Četiri godine ranije, stopa zaposlenosti bila je nešto veća od 42 odsto.
U međuvremenu se, međutim, prema procenama, iz Srbije iselilo možda i nekoliko stotina hiljada građana. Ministar rada Zoran Đorđević nedavno je naveo da je od 2000. godine na ovamo iz zemlje otišlo 654.000 građana. Kako prenose mediji, prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Srbiju su do 2014. u proseku napuštala 31.000 građana, da bi se u poslednje vreme taj broj uvećao čak i do 60.000 ljudi godišnje.
“Konkretnih podataka koliko tačno stanovništva se odseljava – nemamo”, kaže za VOICE demograf sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu dr Daniela Arsenović. Ona navodi da je procena OECD-a svakako prilično pouzdana i da se ona bazira se na podacima zemalja u koje se naši ljudi useljavaju i tamo se prijavljuju.
“Dakle, postoje samo procene, a kada bi se objavili tačni podaci verovatno bi bili toliko dramatični da bi dodatno zbunili javnost”, kaže Arsenović.
Napominje da isto tako nemamo podatke ni o starosnoj dobi populacije koja se iseljava.
“Ali je za pretpostaviti da je mahom reč o radno sposobnom stanovništvu, pošto se ljudi iseljavaju u potrazi za poslom”, navodi i dodaje da ima i izuzetaka, kao kod porodica koje imaju dvojno državljanstvo, što je čest slučaj sa pripadnicima manjinskih naroda u Vojvodini, mađarskog, hrvatskog ili slovačkog na primer, kada se odseljavaju cele porodice.
Stručnjak za ekonomske migracije, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta u penziji dr Vladimir Grečić kaže da je sasvim izvesno da većina građana Srbije koji se iseljavaju pripada starosnoj skupini radno sposobnog stanovništva, kao i da to sve utiče na statistiku zaposlenosti.
“Sigurno je da utiče, ali ne možemo da znamo baš koliko procentnih poena jer ne raspolažemo tačnim podacima”, rekao je Grečić za VOICE.
„Od 2012. Srbiju napustilo više od 200.000 ljudi“
Ekonomista Dragovan Milićević ukazuje da se, samo u poslednjih šest godina broj stanovnika Srbije, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, smanjio sa 7,2 na sedam miliona.
“Samim tim, stopa zaposlenosti bi rasla čak i da niko nije dobio posao, jer se ta stopa izračunava tako što se broj zaposlenih koji imaju između 20 i 64 godine podeli sa ukupnim brojem stanovnika te grupe, a njih je sada mnogo manje nego pre šest godina”, objašnjava.
On dodaje da se, uz izvestan rizik od nepreciznosti zbog promenjivosti demografskih podataka, okvirno može izračunati da se od 2012. iz Srbije iselilo više od 200.000 ljudi, od toga čak 96.000 starosti između 20 i 34 godine, te još 77.000 građana starih od 35 do 59 godina.
Grečić podseća da ovakav trend nije svojstven samo Srbiji, već da je to nešto kroz šta prolaze sve zemlje na približnom nivou razvoja. Na to ukazuju i podaci iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Bugarske…
“Masovne migracije iz Srbije delom i Hrvatskoj podižu negativni demografski bilans: mnogo ljudi koji su iz Srbije otišli na zapad to je učinilo sa hrvatskim pasošem jer je Hrvatska članica Evropske unije i tako je lakše dobiti posao tamo”, ukazuje Daniela Arsenović.
Nedavni objavljene procene navode da je Bosna i Hercegovina, svetski rekorder u iseljavanju sa čak 45 odsto iseljenog stanovništva.
“Oni imaju još veći problem jer se stanovništo ne odseljava samo u zemlje zapada već i u susedne države. Na primer, univerziteti u Republici Srpskoj gube studente, jer oni dolaze ovde da studiraju a deo njih ostaje i da živi u Srbiji”, napominje.
Naravno, ovakvi trendovi osim “pozitivnih” posledica u vidu statistike zaposlenosti koju vlast prezentuje, ima i svoje tamne strane.
“Svi koji su se iselili sada, umesto u Srbiji, doprinose stvaranju bruto domaćeg proizvoda u nekim drugim zemljama, a jedina korist je od toga što su svojim odlaskom doprineli prividnom rastu stope zaposlenosti i smanjenju stope nezaposlenosti”, kaže Milićević.
Poklonjena radna snaga
Ranka Savić ukazuje da ljude koji su otišli nije zaposlila Srbija, već neka druga država.
“Oni su ovde samo odškolovani o trošku roditelja ili države, a onda su praktično kao radna snaga poklonjeni drugima”.
Grečić veruje da se najteža posledica koju migracije ostavljaju na domaću ekonomiju ogleda u strogoj selekciji onih koji odlaze.
“To su ne samo mladi ljudi, već i oni koji su kvalitetni i potrebni tržištu rada u, recimo, Nemačkoj. A takvi koji su potrebni Nemačkoj, sigurno su potrebni i nama”, upozorava Grečić. Kao primer, on navodi stručnjake za informacione tehnologije kojih se dosta iselilo, a kojih, opet, Srbiji stalno manjka.
Daniela Arsenović kaže da će posledice masovnog iseljavanja, na ekonomskom planu, Srbija osetiti ne samo zbog odlaska radno sposobnog stanovništva, već i kroz manjak novca u budžetu i fondu penzijskog osiguranja.
Napominje da će prvenstvene posledice biti smanjenje populacije i izumiranje pojedinih delova zemlje. Takođe, odlazak stanovništva će se odraziti kroz oslabljen fertilni kontigent – jer odlaze žene koje su u dobi da rađaju te, svakako, i muškarci te starosne dobi.
“Dugoročno, imaćemo posledice kroz smanjen fiskalni priliv jer neće biti više mladih koji mogu da kroz poreze i doprinose finansiraju penzije sve starijeg stanovništva”, dodaje.
Barometar neuspeha
Razlozi zbog kojih ljudi odlaze ima dosta, kaže Grečić, ali oni osnovni su bolji uslovi života i veća plata.
“U Srbiji se danas možda ne živi loše kao pre 20 godina, ali smo i dalje prilično nerazvijena zemlja. Naravno, ima dobrih firmi i dobro plaćenih poslova, ali prosečna plata ne dostiže 500 evra”, navodi.
Dodaje da je to vrlo malo, pogotovo što su cene danas u Srbiji gotovo izjednačene sa zemljama u kojima su plate dva ili tri puta veće.
Grečić ocenjuje da je “emigracija barometar uspeha ili neuspeha nacionalne strategije privrednog razvoja” i dodaje da je kod nas takvih strategija ili nije bilo ili, ako ih je i bilo početkom prošle decenije, one se nisu sprovodile.
“A moglo bi se mnogo toga učiniti na relaksiranju emigracije. Postoje mnogi podsticaji koji nagone ljude da se iseljavaju, poput partijskog zapošljavanja i nepotizma, i te podsticaje treba ukloniti. Ovako, ljudi ovde vide samo neizvesnu sutrašnjicu”, kaže sagovornik VOICE-a.
Vladimir Čvorkov (VOICE)
