Nekonzistentna državna ekonomska politika, gotovo usmerena protiv poljoprivrede, veliki uticaj vremenskih prilika zbog kojih proizvodnjač esto doživljava pad, nemogućnost malih proizvođača da budu konkurentni, te iseljavanje, glavni su razlozi zbog kojih se beleži pad broja zemljoradnika, upozoravaju sagovornici VOICE.
Informacija o kretanju pokazatelja privrednih aktivnosti u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini i Republici Srbiji u 2017. godini, pripremana za decembarsku sednicu Pokrajinskog socijalno- ekonomskog saveta, koja obuhvata brojne zvanične podatke državnih institucija, pokazala je da je, uprkos činjenici da paori u Vojvodini mogu da računaju i na sredstva iz pokrajinske kase, u 2017. godini broj registrovanih individualnih poljoprivrednika iznosio 23.716, odnosno čak za 4,8 procenata manji nego prethodne godine.
Podaci za 2017. godinu pokazuju i da je poljoprivredna proizvodnja u periodu od 2010. godine imala tri recesione godine, uzrokovane ekstremno nepovoljnim vremenskim prilikama, zbog čega je nivo fizičkog obima poljoprivredne proizvodnje u 2017. godini u odnosu na 2016. manji je za 10 odsto, a u odnosu na baznu 2010. godinu manja za 11,1 odsto. Takođe, AP Vojvodina ima svega 27.541 poljoprivrednih penzionera, nasuprot 166.038 u centralnoj Srbiji, a sektor poljoprivrede beležio je manju zaposlenost i tokom 2018. godine.
Manji budžet i nikad veća ulaganja?
Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Vuk Radojević istakao je početkom januara da se Pokrajina u 2019. godini može pohvaliti operativno najefikasnijim i najefektivnijim agrarnim budžetom, sa više para za poljoprivrednike, iako je manji od prethodnog i iznosi 6,38 milijardi dinara.
Radojević je na konferenciji za novinare istakao da budžet predviđa više sredstava za registrovana poljoprivredna gazdinstva i podsetio da će, u odnosu na 2016. godinu i 860 miliona dinara, u 2019. godini za poljoprivredna gazdinstva biti izdvojeno 1,250 milijardi dinara.
Pokušali smo da od Radojevića dobijemo komentar na to da broj poljoprivrednika drastično opada, ali smo ostali bez odgovora.
Na konferenciji za novinare Radojević je najavio i da će u 2019. godini APV izdvojiti „nikad više sredstava“ za opremanje stočarskih farmi, opremanje hladnjača, pčelarstvo, te preradu mleka i preradu mesa. Takođe, biće nastavljena podrška za organsku proizvodnju, i proizvodnju i preradu vina i rakije, te za novu meru u okviru nabavke nove opreme za mini pivare.
Bivši pokrajinski sekretar za poljoprivredu Brasnislav Bogaroški za VOICE kaže da je pozitivno što se ponavljaju mere iz ranijih godina, uz opasku da je za poljoprivrednu proizvodnju najvažnija predvidljivost i stabilnost.
–Negativno je to što je poljoprivredni budžet manji, zahvaljujući tome što su prihodi od izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup drastično manji nego ranijih godina i nego što su planirani ranijih godina. To je sve posledica Zakona o poljoprivrednom zemljištu, na šta smo ukazivali od samog momenta od kad je počelo da se priča o njemu. I sada se to vidi – kaže Bogaroški.
Upozorava da je to krivica lokalnih samouprava koje programe za izdavanje državnog poljoprivrednog zemljišta ne donose na vreme, kao i da ih ministarstvo ovlašćeno da im zbog toga obustavi transferna sredstva i natera ih da izvrše svoju obavezu ipak nikada ne kažnjava.
– Onda se time pravi šteta za lokalne budžete, za pokrajinski budžet i za republički budžet, jer se taj novac deli u odnosu 30 odsto Pokrajini, 30 odsto Republici i 40 odsto lokalnoj samoupravi – dodaje on.
– Nije to loš potez, ali ne sme da bude jedini način subvencionisanja poljoprivrede. Ne postoji džabe subvencionisanje direktnim davanjem, odnosno subvencionisanje po hektaru u svim zemljama EU – rekao je Bogaroški.
Dodaje da Srbija ima najmanja direktna davanja po jedinici mere u regionu, te da nemamo ni subvencionisani „plavi dizel“, koji imaju hrvatski poljoprivrednici.
Šest puta manje paorskih penzija u APV nego u centralnoj Srbiji
Iako je poljoprivreda najzastupljenija i najznačajnija u AP Vojvodini, podaci pokazuju da je broj poljoprivrednih penzionera gotovo šest puta manji nego u ostatku zemlje.
Agrarni analitičar Đorđe Bugarin podseća da je Penziono-invalidsko osiguranje zemljoradnika u Vojvodini uvedeno još 1978. godine kao dobrovoljno osiguranje, a tek 1988. godine kao obavezno penziono osiguranje zemljoradnika na nivou Srbije.
– Tada je svim zemljoradnicima koji su bili mlađi od 45 godina, a živeli su na području centralne Srbije i Kosova priznato deset godina penzionog staža, bez uplate doprinosa, za razliku od vojvođanskih poljoprivrednika koji su tih deset godina plaćali – kaže on.
Dodaje da se za poljoprivrednu penziju ranije priznavalo i pravo na osnovu radnog staža, te boračka prava, zbog čega je moguće da u centralnom delu Srbije bude više poljoprivrednih penzionera nego u Vojvodini. Inače, prosek poljoprivrednih penzija u Vojvodini je 11.599 dinara, što je za 958 dinara više od republičkog proseka za tu kategoriju penzionera.
Poljoprivredna proizvodnja – gledanje u nebo
Agrarni analitičar Đorđe Bugarin za VOICE kaže da postoje tri najvažnija pitanja agrarne politike – ekonomska politika, nivo stručnih znanja i zemljišna politika, ali upozorava da poljoprivredom Srbije vlada nekoliko gazda, prema kojima se šteluju agrarna i ekonomska politika.
–Takva politika ne može dovesti do toga da se naša poljoprivreda osposobi da bude konkurentna sa poljoprivredom EU – upozorava Bugarin.
On ukazuje da se vrednost proizvodnje meri prema nedovoljno preciznim kriterijumima, zbog čega je teško reći da li opada, uz opasku da je 2018. bila rodna godina.
– Nosilac težišta bruto-nacionalnog dohotka u poljoprivredi je pre svega biljna proizvodnja, jer je stočarska proizvodnja godinama unazad po prilici upropašćena i ona ima malo učešće u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje. Sa druge strane, mi smo pretprošlu godinu, 2017. imali izuzetno sušnu i zbog toga se stiče utisak da je, ako je merenje iz 2017. u odnosu na 2016., da imamo pad. Problem je u tome što imamo jedno turbulentno kretanje gde najviše zavisimo od prirodnih uslova, a ne od toga kakvu ekonomsku politiku prema poljoprivredi vodimo. A politika je okrenuta više protiv poljoprivrede nego u korist poljoprivrede. Mislim da država generalno ne vodi balansiranu politiku i da će jedan veliki broj malih gazdinstava, praktično, prestati da postoji i pašće u zonu socijalne bede. To je, naravno rezultat državne politike – ukazuje on.
Drastičan pad davanja ratarima
U periodu 2008-2012. ratari su dobijali subvencije u iznosu od 17.000 dinara po hektaru. Od toga, 14.000 za biljnu proizvodnju, a 3.000 u vidu regresa za gorivo.
Od 2012. godine raspolagali su sa 14.000 dinara po hektaru, za maksimalno 100 hektara obradive površine.
Od 2015. godine subvencija je iznosila 12.000 dinara po hektaru, za maksimalno 20 hektara zemlje – 6.000 za biljnu proizvodnju i po 3.000 dinara kao regres za đubrivo i gorivo.
Od 2016. ratari dobijaju 4.000 dinara po hektaru: 2.000 za biljnu proizvodnju i 2.000 regres za đubrivo. Isto je i u 2017. Dok su 2018. godini dobijali 4.000 za biljnu proizvodnju, što će u skladu sa Uredbom Vlade Republike Srbije ostati i u 2019. godini.
I Pavle Kujundžić iz Udruženja poljoprivrednika Subotice za VOICE kaže da je pad proizvodnje uvek produkt više faktora, a da je smanjenje subvencija samo jedan od uzroka.
– Suše, malo padavina, malo rezerve preko zime jer nema snega, znači klimatski uslovi su uticali na to da budu smanjeni prinosi. Mislim da su subvencije koje su davane na đubrivo i semensku robu doprinele tome da se kupuje sertifikovano seme, više veštačkog đubriva i da je to nekada doprinelo povećanju prinosa, a sada kad je ukinuto, i smanjenju prinosa – kaže Kujundžić.
Dodaje da se ne radi „po PS-u“ jer su cene poljoprivrednih proizvoda niske.
– Letos smo prodavali pšenicu po 14,5-15 dinara, suncokret smo pre sedam-osam godina prodavali po 55 dinara, a sada po 28-29 dinara. Jednostavno, svi ti poljoprivredni proizvođači ne mogu da odigraju tu poljoprivrednu utakmicu bez ozbiljnijih subvencija i to je glavni razlog što se eventualno smanjuju prinosi. Poljoprivredni proizvođač se mora ojačati. To ide i putem subvencija po hektaru, zatim za nabavku poljoprivredne mehanizacije, ali kada pogledamo, to je uvek za ove malo veće, mali se u tome, na žalost, teško snalaze – ističe naš sagovornik.
Branislav Bogaroški podseća da je njegova poslanička grupa Lige socijaldemokrata Vojvodine zbog suše 2017. godine tražila proglašenje elementarne nepogode, ali da je to odbijeno.
– U poljoprivredi je obrt kapitala užasno spor i u situaciji kada vi već imate prezadužena poljoprivredna gazdinstva, a ukoliko im ne pomognete u teškoj godini, ne možete da očekujete da će oni u sledećoj godini primeniti pune agrotehničke mere. Faktički, pad proizvodnje koji je bio u jednoj godini, mora da se oseti na neki način i u drugoj jer su prinosi u startu lošiji – rekao je Bogaroški.
Pokrajinski sekretar Vuk Radojević najavio je početkom godine ozbiljna ulaganja kroz razvoj regionalnih sistema i podsistema za navodnjavanje preko Abu Dabi fonda za razvoj, koja bi kroz odobrenu drugu fazu sa novih 18 projekata trebalo da omogući navodnjavanje novih 70.000 hektara obradivih površina APV. Ukupno bi, prema njegovoj računici, blizu 110.000 hektara obradivih površina trebalo da bude dovedeno u funkciju navodnjavanja.
Sever Bačke u problemu
Pavle Kujundžić ocenjuje da je realno da deo poljoprivrednika, onih sa malim imanjima od par hektara više ne mogu da prežive, pa zbog toga napuštaju poljoprivredu. Dodaje da danas ne može da se živi bez intenzivne proizvodnje.
– U intenzivnu proizvodnju treba puno ulagati, tako da ljudi za to nisu sposobni. To je jedna stvar, a drugo, pogotovo u ovim severnijim delovima gde imaju dvojno državljanstvo, gde je mađarsko govorno područje, jako puno ljudi se iselilo. Kanjiža, Senta, Ada, Mol, to su prazna sela oko tih mesta i zato mislim da je broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava opao – navodi Kujundžić.
Podseća da je zbog promene načina obračuna subvencija bio čest slučaj da paori sa gazdinstvom od 100 hektara razbiju posed i u Registru poljoprivrednih gazdinstava prijave pet gazdinstava sa po 20 hektara, a da ih sada zbog neisplaćivanja subvencija gase.
I Đorđe Bugarin smatra da mali poljoprivrednici nemaju interesa da održavaju status gazdinstva.
– Pre svega, to se radi za ona gazdinstva koja svoje poljoprivredno zemljište od par hektara, verovatno manje od deset, daju u zakup većim gazdinstvima. Pošto je podsticaj negde oko 4.000 dinara po hektaru, oni to praktično kroz zakupninu dobiju od onoga kome to daju i nemaju interesa da se pojavljuju sa papirologijom pred Upravom za agrarna plaćanja da bi dobili tih četiri hiljade, od kojih su dve hiljade u novcu, a dve hiljade u nekom drugom obliku – smatra Bugarin i podseća da je težište agrarne intervencije usmereno ka stočarskoj proizvodnji.
– Mislim da će toga biti još više, tim pre što se povećava broj grla stoke u pojedinim kategorijama koji će biti podržan iz budžeta i zbog koga će se smanjivati i dalje broj gazdinstava – rekao je Bugarin dodajući da će ove godine ponovo biti obavezna obnova gazdinstava, pa će se videti precizni podaci.
Postoje i „besplatne mere“
Đorđe Bugarin upozorava da postoje mere koje bi mogle da se sprovedu u okviru državne politike i koje bi pomogle onima koji zbog veličine gazdinstva, starosti vlasnika ili drugih razloga ne mogu da se nose sa izazovima tržišta, koje ne koštaju ništa, ali se ne sprovode zbog neznanja onih koji vode poljoprivrednu politiku.
– Trebalo bi da, kao država, onima koji nemaju šansu a ušli su u zonu kada više zbog zdravstvenih, starosnih ili nekih drugih uslova ne mogu da se nose sa izazovima, da im se ponudi da daju svoje zemljište onima koji imaju šansu, a da država bude most. Prihodi od izdavanja državnog zemljišta u zakup mogli bi se koristiti kao fond za finansiranje kupovine poljoprivrednog zemljišta od strane mladih poljoprivrednika, a sa druge strane kao fond iz koga bi se vršilo zbrinjavanje ostarelih poljoprivrednika. Danas to nije slučaj, niko ne kontroliše upotrebu novca koji se dobije od izdavanja državnog zemljišta u zakup. Da ne kažem da tu postoji mnogo drugih problema, da neko ne plaća zakup, a koristi zemljište ili čak da država ne zna ni sama koliko ima zemljišta ni kako se ono izdaje – istakao je Bugarin.
Dalibor Stupar (VOICE)
