Skip to main content

Pripremljen vojvođanski strateški dokument: Nismo mogli da sedimo i čekamo prostorni plan Srbije

21. apr 2022. Analitički članci
7 min čitanja

"Zadržani železnički koridori u pokrajini"

Autor

Novinar od 2001. godine. Počeo je u novosadskoj TV produkciji "UrbaNS” koja je, u sklopu ANEM-a, funkcionisala i kao dopisništvo TV B92 iz Beograda. Nakon toga, radio je nekoliko godina u novosadskom "Građanskom listu", i pisao za portale "Autonomija.info", "Magazin Vojvodina" i međuregionalnu agenciju "AIM-ng". U novembru 2006. godine za reportažu “Čokoladni reper i beli brat”, snimljenoj u sklopu projekta “Triput” Novosadske novinarske škole na takmičenju TV minijatura Press Vitez dobio “Povelju za studentski rad”. Decembra 2007. dobija drugu nagradu za najboljeg mladog novinara koju uručuju NNŠ i Fondacija “Konrad Adenauer”. Od februara 2017. saradnik VOICE-a. Karikaturista portala "Autonomija.info" od maja 2016. godine.

Javni uvid u Nacrt Regionalnog prostornog plana AP Vojvodine 2021-2035 (RPPAPV) okončan je juče, do kada je bilo moguće podneti i primedbe na navedeni plan i sada preostaje da se održi Javna sednica Komisije za javni uvid, zakazana za 11. maj, a onda plan ide pred poslanike Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine. Usvajanjem u vojvođanskom parlamentu ovaj strateški dokument, koji bi trebalo da uspostavi pravce razvoja Pokrajine u narednih deceniju i po, i zvanično strupa na snagu.

Interesovanje javnosti za ovaj dokument bilo je značajno manje nego na primer za Generalni urbanistički plan Novog Sada za isti period, oko kojeg su se lomila koplja mesecima. Sa druge strane, vojvođanski strateški plan nije, sem par izuzetaka, privukao naročitu pažnju šire javnosti, pa čak ni opozicionih partija.

Tome svedoči i činjenica da je do pretposlednjeg dana pristiglo svega dve zvanične primedbe, iako je bilo izvesnog interesovanja za način njihovog podnošenja, zbog  čega u JP „Zavod za urbanizam Vojvodine“ očekuju da ih na kraju ipak bude nešto više. U toj instituciji, koja je izradila ovaj dokument, ocenjuju da je slabije interesovanje uslovljeno činjenicom da je ovde reč o dokumentu koji samo postavlja stratešku putanju razvoja, dok su konkretni detalji prepušteni planovima nižeg reda koje izrađuju lokalne samouprave. Dodaju i da prilikom izrade ovog nacrta nije bilo iznuđenih rešenja ni pritisaka na planere.

GREŠKA U KORACIMA?

Arhitektica Nataša Komljenović, koja je najavila podnošenje nekoliko primedbi na RPPAPV, za VOICE upozorava da je ipak upitan sam proces izrade plana, jer se njegovi autori pozivaju na stari Regionalni prostorni plan Republike Srbije 2010-2021, kao i na novi koji još uvek nije usvojen i koji je u trenutku izrade pokrajinskog bio tek nacrt. Prostorni plan Srbije se, u formi predloga, trenutno nalazi u Vladi Srbije bez da se zna kada bi mogao biti usvojen. Komljenović je zbog toga u svojoj primedbi tražila pojašnjenje zašto se pristupilo javnom uvidu u nacrt pokrajinskog plana, bez da je prethodno usvojen krovni plan na koji se oslanja, Regionalni prostorni plan Republike Srbije.

CENTRALIZACIJA

Dragana Dunčić iz Zavoda za urbanizam Vojvodine za VOICE kaže da u Nacrtu Regionalnog prostornog plana AP Vojvodine postoje stvari kojima ni planeri nisu bili zadovoljni. Tu su pre svega infrastruktura, kao motor celokupnog razvoja, ali i jedna od posledica demografskih kretanja – centralizacija, koja je prisutna iz sela ka sedištima opština, a iz opština ka Novom Sadu.

Precizirala je da demografska slika veoma utiče na urbani i ruralni razvoj, odnosno na funkcionisanje urbanih područja, a da je najteža situacija u pograničnim delovima Banata koji je toliko devastiran da postoji opasnost da se uskoro dođe u situaciju da „nikakve mere tu ne mogu pomoći“.

Podsetimo, Zakon o planiranju i izgradnji, u članu 33. navodi da „dokumenti prostornog i urbanističkog planiranja moraju biti usklađeni, tako da dokument užeg područja mora biti u skladu sa dokumentom šireg područja“. I upravo je to bio jedan od razloga za osporavanje Generalnog urbanističkog plana Novog Sada od strane Društva arhitekata Novog Sada, koji su tvrdili da taj dokument nije u saglasju sa Prostornim planom Novog Sada. Sada se vidi da će, po svemu sudeći, biti usvojen i pre prostornih planova Srbije i Vojvodine, koji su viši od njega po hijerarhiji.

Dragana Dunčić, pomoćnica direktora i član tima planera koji je radio na Nacrtu RPPAPV, za VOICE ističe da se nije moglo raditi drugačije, a da će se sve eventualne nedoumice rešavati izmenama i dopunama i uklapanjem planskih rešenja.

Dragana Dunčić (Foto: VOICE)

„Naš posao ima kontinuitet. Određene trase obilaznica, tranzitnih koridora se ne ustanovljavaju sada, one već postoje i u tom smislu je i GUP imao nešto što je već bilo planirano, tako da u tom smislu nismo u velikoj koliziji, a manja uklapanja se rešavaju na lokalu“, rekla je ona.

Dodala je da procedura nije sporna, ali da poštovanje ovih planskih dokumenata kada oni budu usvojeni ne sme biti upitno. Zbog toga, kaže, nakon njihovog usvajanja, sledi proces usklađivanja.

„Zato postoji u zakonu princip vertikalne i horizontalne koordinacije planskih dokumenata jer nismo svi mogli da, prosto, sedimo i čekamo da bude donet prostorni plan Srbije“, rekla je Dunčić.

Komljenović je, međutim, upozorila i da su u procesu izrade, u delu koji se tiče zaštite životne sredine, korišćeni pojedini dokumenti i strategije koji su zastareli i čiji podaci više nisu apsolutno relevantni, dok novi dokumenti u tim oblastima nisu usvojeni.

„Vidi se da su neke od tih strategija i dokumenata istekli već možda i desetak godina i više nisu relevantni. Pitanje je koliko ti podaci prate stvarnu situaciju na terenu“, kaže ona.

Dunčić potvrđuje da to jeste slučaj sa nekim od dokumenata, ali ukazuje da su planeri sve vreme bili u kontaktu sa preduzećima i institucijama zaduženim za određene oblasti, te da su se rukovodili uslovima koje su od njih dobijali.

„U tom smislu imamo pravce razvoja. Ovaj plan, obzirom da mu je vremenski horizont 15 godina, će sigurno biti preispitivan i sigurno neće u ovom obliku dočekati kraj svog mandata“, rekla je Dunčić.

Ona je napomenula i da se strategije, uredbe i drugi akti koji mogu da utiču na plan neprekidno donose te da se na sve što je moglo obraćala pažnja jer nije moguće samo čekati da se sve donese.

ZADRŽANI VOJVOĐANSKI ŽELEZNIČKI KORIDORI

Dunčić je rekla i da njene kolege i ona nisu zadovoljni trendom koji postoji u demografiji, nisu zadovoljni ni malom realizacijom planova u oblasti zaštite životne sredine, kao i trendovima u železnici, na koje je ukazano i tokom javne rasprave u Novom Sadu.

Podsetimo, tada je Dragomir Jankov, ispred Vojvođanskog društva za železnicu, upozorio da će biti amputirano 40 odsto pruga u Vojvodini i založio se da se APV makar izbori za očuvanje koridora, kako bi se eventualno nekada u budućnosti pruge mogle vratiti na neki od njih.

Dunčićje istakla da su oni dobili uslove od Infrastrukture železnice, da je Vlada Srbije donela određene odluke koje ne mogu da se ne sprovedu, precizirajući da prostorni plan nije mehanizam za vraćanje pruga koje se sada uklanjaju. Ipak, dodala je da su svi postojeći železnički koridori u AP Vojvodini zadržani u ovom planu kao koridori namenjeni infrastrukturi.

Foto: Pixabay

„Da li će oni privremeno biti korišćeni kao biciklističke staze, a jednoga dana kada ekonomska računica pokaže da mogu da se prebace u železničke, možda tako i bude, ali bitno je da ih sačuvamo jer to je jedna velika vrednost koju imamo“, rekla je ona.

Podsetila je i da veliki deo pruga koji se danas uklanja ne funkcioniše 20 i više godina, iako je bilo pokušaja da se kroz ranije planove neke od njih revitalizuju.

„Pokušavali smo u južnom Banatu da pruga Peščara -Vršac-Bela Crkva bude turistička pruga. Ali teško to ide, skupe su to investicije, lokal nema snage a nije bilo ni nekih međunarodnih projekata koji bi to podigli. Za sada imamo dosta toga zabeleženo u planovima što može da se realizuje, ali čeka se pogodan trenutak“, dodala je naša sagovornica.

I ona smatra da je neophodno očuvati koridore za budućnost, uz napomenu da planerima nisu bile upućene nikakve smernice u smislu koje koridore da čuvaju a koje ne.

„Imali smo konkretne smernice samo za prevođenje pruge Petrovaradin-Beočin u biciklističku stazu. Bitno je da se sačuvaju koridori, da ti koridori ne odu na stambenu, poslovnu ili neku drugu izgradnju. Bitno je da ti koridori ostanu u infrastrukturi, a za sada je najbezbolnije da postanu biciklističke staze“ rekla je Dunčić, dodajući da su u nacrt RPPAPV ucrtani i svi postojeći međunarodni biciklistički koridori, kao i nacionalni, uz preporuke lokalnim samoupravama da uz puteve predvide postojanje bezbednih biciklističkih staza.

RAZOČARANI PLANIRANIM OBIMOM POŠUMLJAVANJA

Analiza u okviru RPPAPV pokazuje da sadašnje stanje šumovitosti u APVojvodini iznosi 7,1 odsto, odnosno 154.000 ha, što je u odnosu na 2010. godinu više za 0,4 procenta. Udruženje za zaštitu šuma Odbranimo šume Fruške gore (OŠFG) podnelo je primedbe koje se tiču zaštite poljoprivrednog zemljišta, pošumljavanja i zaštite prirodnih dobara.

Dragana Arsić iz OŠFG za VOICE precizira da je reč o problemima koji su najbitniji i najprioritetniji za rešavanje. Kada je u pitanju poljoprivredno zemljište, OŠFG traži da se uvede zaštita od eolske erozije podizanjem vetrozaštitnih pojaseva, procenjujući da je tu neophodan ozbiljan poduhvat na izgradnji 1.000 kilometara vetrozaštitnih zasada. Arsić napominje da su bili razočarani kada su videli planirani obim pošumljavanja.

Dragana Arsić (Foto: VOICE)

„Oni su to bukvalno smanjili u odnosu na prethodne strateške dokumente, pa su naveli da će se teritorija pod šumama povećati za oko 40.000 ha, što je jako malo. Mi smo tražili povećanje za još dodatnih 20.000 hektara“, rekla je Arsić.

Kada je u pitanju zaštita prirodnih dobara, OFŠG je imao primedbu vezanu za definisanje zaštitnih zona ekoloških koridora, gde su tražili povećanje od 100 odsto na sve zaštitne zone pošto je, kažu, praksa pokazala da se ne poštuju predviđene zaštitne zone zaštićenih područja.

„Očekujem da imaju sluha za ovo jer su ove primedbe na tragu ekološkog poglavlja 27 koje je otvoreno, i na tragu svih onih strategija koje je Evropa donela o šumama i uopšte o zaštiti prirode. Znači, ako želimo u Evropsku uniju, onda hajde da u potpunosti kako treba definišemo ovaj planski dokument, pogotovo što se on radi za dugi niz godina unapred“, napomenula je Arsić.

Dunčić podseća da su šume u Vojvodini neravnomerno raspoređene, jer ih je gro na Fruškoj gori i u Deliblatskoj peščari, dok sa druge strane imamo opštine sa pošumljenošću od svega nekoliko promila. Po pitanju vetrozaštitnih pojaseva, kaže da „situacija nije beznadežna ali ima mnogo posla“.

„Stavljen je prioritet da se urade vetrozaštitni pojasevi jer su oni bitni ne samo zbog zelenila, oni su bitni zbog očuvanja poljoprivrednog zemljišta. Nama nestaje 0,9 tona godišnje humusa po hektaru! Nema mnogo površina koje mogu da postanu šume, a ne smemo oduzeti od poljoprivrednog zemljišta. Imamo nešto uz reke i to je to. U tom smislu je nama fokus na očuvanju ovoga što imamo i na unapređenju. Postoji još šumskog zemljišta koje nije pošumljeno i to je zadatak“, napominje Dunčić.

Kada su u pitanju zaštićena prirodna dobra, ona tvrdi da apsolutno nema smanjivanja, već upravo suprotno – povećanja njihovih površina.

„Mi smo na karti zaštite posebno izdvojili međunarodno zaštićena prirodna dobra, IBA, IPA, Emerald, ekološki koridori… to su prostori koji su međunarodno zaštićeni i koji se poštuju apsolutno uz svim nivoima planova“, kazala je ona.

PREPORUKA DA SE NE ŠIRE GRAĐEVINSKE ZONE

U RPPAPV se ukazuje na to da se kvalitet površinskih i podzemnih voda nije bitno promenio poslednjih 10 godina i da se većina površinskih voda svrstava u II i III klasu. Takođe, kvalitet površinskih voda u APV je nezadovoljavajući, a najzagađeniji vodotokovi su Veliki bački kanal (sektor od Vrbasa do Kule), Nadela i Kikindski kanal.

Dunčić je istakla da je pored revitalizacije hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav, u fokusu novog vojvođanskog prostornog plana i vodosnabdevanje u Sremu koji je van tog sistema, a za šta su već urađeni planovi i projekti.

„To nije samo voda u smislu snabdevanja vodom, to je i odvođenje vode i navodnjavanje, znači poljoprivreda i zaštita životne sredine. Svakako nam je jedan od prioriteta i obnova hidrosistema DTD, s obzirom da je to jedan od najvećih takvih sistema u Evropi i da je taj sistem zapravo srce Vojvodine, u smislu obnove vodnog saobraćaja, korišćenja za turizam, zatim pristaništa za teretni i putnički saobraćaj“, navela je ona.

Dunčić je napomenula i da su planeri smatrali da su trenutna građevinska područja dovoljno velika i da ih ne treba više širiti, zato su date preporuke lokalu da dodatno ne šire naselja zbog stanovanja ili radnih zona, kao i da se što manje poljoprivrednog zemljišta pretvara u građevinsko, što je posebno izraženo uz auto-puteve E70 i E75.

Dalibor Stupar (VOICE)