Skip to main content

Studentska reakcija: Nepodobni za izbore za parlament

18. apr 2022. Biografija
4 min čitanja

Jedan vođa, jedna lista

Autor

Novinar od 2001. godine. Počeo je u novosadskoj TV produkciji "UrbaNS” koja je, u sklopu ANEM-a, funkcionisala i kao dopisništvo TV B92 iz Beograda. Nakon toga, radio je nekoliko godina u novosadskom "Građanskom listu", i pisao za portale "Autonomija.info", "Magazin Vojvodina" i međuregionalnu agenciju "AIM-ng". U novembru 2006. godine za reportažu “Čokoladni reper i beli brat”, snimljenoj u sklopu projekta “Triput” Novosadske novinarske škole na takmičenju TV minijatura Press Vitez dobio “Povelju za studentski rad”. Decembra 2007. dobija drugu nagradu za najboljeg mladog novinara koju uručuju NNŠ i Fondacija “Konrad Adenauer”. Od februara 2017. saradnik VOICE-a. Karikaturista portala "Autonomija.info" od maja 2016. godine.

Neformalnu studentsku inicijativu „Studentska reakcija“ šira novosadska javnost upoznala je tek u poslednjih nekoliko nedelja zbog gužve koju je izazvao pokušaj njenog kandidovanja na izborima za Studentski parlament Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Prva nezavisna izborna lista studenata na tom fakultetu u poslednjih deset godina na kraju nije uspela da učestvuje na izborima, prevashodno zahvaljujući pritiscima i kršenju procedura i zakona, uz pomoć – kako se čini – vladajuće partije.

Sve je krenulo osporavanjem prvo malog broja, a zatim i svih 635 prikupljenih potpisa, te pokušaja Izborne komisije da ih natera da u kratkom roku sakupe nova 523 potpisa, ali uz notara. „Studentska reakcija“ je optužila komisiju za kršenje zakona jer on ne poznaje učešće notara u izbornom procesu. Zatim su se stvari ubrzale: „Studentska reakcija“ 5. aprila organizuje dvočasovnu blokadu prostorija Studentskog parlamenta na Filozofskom fakultetu zahtevajući da im se lista prihvati, ali i da se smeni Aleksandar Gajić, zamenik predsednika Izborne komisije za izbore za Studentski parlament.  

Jedan vođa, jedna lista

Dan kasnije, predstavnike „Studentske reakcije“ primio je rektor Novosadskog univerziteta Dejan Madić obećavši im razgovor sa dekanicom Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Ivanom Živančević Sekeruš. Ona im zatim pruža podršku, ali je „zbog zakona“ onemogućena da reaguje. Istovremeno, mediji bivaju obavešteni da Izborna komisija Filozofskog fakulteta podnosi krivičnu prijavu protiv „Studentske reakcije“ zbog navodnog krivotvorenja i falsifikovanja izbornih dokumenata. Epilog je da na izborima za Studentski parlament postoji samo jedna lista – Saveza studenata Filozofskog fakulteta, nezvanična lista SNS-a.

Sam tok izbora pratile su nemile scene, da bi na izbornom mestu došlo do fizičkih napada na predstavnike „Studentske reakcije“, zbog čega je reagovala i policija. Za pomenutog Gajića, koji je oborio listu „Studentske reakcije“ tvrde da je član SNS-a, a u nasilju su – tvrde očevici – učestvovali ljudi bliski toj stranci.

Na žalost, nije prvi put da u kampusu Novosadskog univerziteta studenti budu prebijeni i svaki put se studentski predstavnici prave nemušti. Početkom juna 2019. godine tamo su fizički napadnuta dvojica aktivista Združene akcije „Krov nad glavom“ Marko Đelević i Mihajlo Nikolić. Sutradan i student Filozofskog fakulteta Dejan Bagarić, u tom trenutku jedan od organizatora protesta „1 od 5 miliona“. Prorektor Igor Knežević i predsednica Studentskog parlamenta Ana Todorović su ćutali, iako su oboje bili veoma nekoliko meseci ranije kada su, gaseći požar zbog protesta „1 od 5 miliona“, ispred zgrade RTV-a organizovali okupljanje studenata i tražili od te medijske kuće da sarađuje samo sa „relevantnim studentskim predstavnicima“.

Politika i „politika“

Mladen Cvijetić sa liste „Studentska reakcija“ za VOICE kaže da njemu ne smeta što je Gajić član SNS-a, niti bi mu smetalo da su i drugi studenti politički aktivni, nego mu je problem što Gajić „vrednosti i mehanizme svoje partije unosi na fakultet“. Podsetimo da studentski parlament ima ozbiljnog upliva u donošenje svih odluka Veća fakulteta, čak i pri izboru dekana. A javna je tajna među studentima da SNS drži sve studentske parlamente i preko njih učestvuje u odlučivanju na Univerzitetu u Novom Sadu, rušeći tako njegovu autonomiju. Cvijetić ocenjuje da je odbacivanje njihove liste povezano sa pokušajem da se na fakultetu zadrži status quo koji traje već 10 godina.

„Oni organizuju univerzijade, ekskurzije, žurke, i savez i parlament uzmu novac od fakulteta, od države za prevoz, za smeštaj i posle to naplate studentima. Bukvalno poslednjih deset godina ništa drugo ne rade. Niti imaju debatne centre, niti imaju tribine, niti se bore za poboljšanje kvaliteta literature i sadržaja, apsolutno ništa. E, tome smo konačno hteli da stanemo na put“, ukazuje Cvijetić.

S druge strane, istorija dokazuje da politički angažman studenata nije skorašnji izum. I sam dan studenata, 4. april, obeležava se u znak sećanja na protest studenata organizovan 1936. godine u Beogradu, na kojem je s dva uboda nožem ubijen student prava, komunista Žarko Marinović. Njegov ubica Slobodan Nedeljković, pripadnik provladinog desničarskog ORNAS-a (Organizacija nacionalnih studenata), kojeg je na suđenju branio lično lider profašističkog pokreta ZBOR-a Dimitrije Ljotić, osuđen je za ubistvo Marinovića na pet godina zatvora. Koincidencija ili ne, tek Đelević i Nikolić su tvrdili da su ih napali pripadnici provladine desničarske organizacije Srpska desnica.

OSA nije otpor

Pojedini mediji su tvrdili da je „Studentska reakcija“ zapravo lista OSA-e – Omladinske studentske akcije poznate po brojnim gerilskim akcijama, čiji su aktivisti čak i hapšeni zbog prekida sednice o Generalnom urbanističkom planu Novog Sada. Cvijetić kaže da to nije tačno jer OSA ima samo tri od 15 kandidata, dok su ostali pripadnici i aktivisti brojnih volonterskih, formalnih i neformalnih organizacija i pokreta – Patria, Vojvođanski volonterski centar, Kuhinja solidarnosti i drugi.

„Aleksandar Ćirić i ja smo 2020. vodili proteste na fontani (kod studentskog doma ’Sllobodan Bajić’), protiv iseljenja iz domova za vreme pandemije, a na ovoj listi su i studenti koji su se borili protiv poskupljenja prijave ispita i koji su to izgurali do kraja prikupivši preko 1.300 potpisa od 5.000 studenata Filozofskog fakulteta“, naveo je Cvijetić. U javnosti se često oko angažmana OSA-e povlači paralela sa nekadašnjim Otporom, a i ostrašćenost predstavnika vlasti prema njihovim akcijama je slična. Međutim, Cvijetić kaže da OSA nije novi Otpor iako priznaje da postoje sličnosti u nekim segmentima njihovog delovanja.

„Studentska reakcija“, dakle, nema nekakvu dugu istoriju niti bogatu biografiju, za razliku od nekih pojedinaca koji je čine. Ipak, nastaviće da deluje a prvi ispit biće joj, navode oni, isterivanje na čistac svih loših stvari koje su pratile ove izbore. Sveže izabranom sastavu parlamenta mandat počinje tek u oktobru te smatraju da ima dovoljno vremena da se do tada izbori obore, a sa njima i pravilnik. Možda čak i Zakon o studentskom organizovanju koji je predvideo da se izborni proces odvija tako da jedna lista samu sebe kandiduje, da taj proces sprovodi, da broji glasove i odbija druge liste. Čini se veliki prvi zalogaj za organizaciju koja će, kada konačno formalno-pravno reguliše svoje delovanje, praktično biti beba među studentskim organizacijama u Novom Sadu.

Dalibor Stupar (VOICE)