Vojvođanski poljoprivrednici dobiće, kao i svi ostali, pomoć iz paketa koji im je država namenila kao podršku u otežanim ekonomskim uslovima ali, s druge strane, biće oštećeni jer je u planu značajno smanjenje pokrajinske agrarne kase. Prema prvobitnim predlozima rebalansa budžeta APV, trebalo je da ona bude lakša za čak dve milijarde dinara ali će na kraju to smanjenje iznositi oko 840 miliona.
Naime, Pokrajina je, kao što je VOICE u nekoliko navrata već pisao, pripremila novi rebalans zbog umanjenja prihoda uzrokovanih pandemijskom krizom – najviše od ustupljenih poreza na zarade i poreza na dobit preduzeća. Time će znatno biti umanjena podrška ruralnom razvoju, neće biti finansiranja mladih poljoprivrednika, uštedeće se i na meri za povećanje konkurentnosti i dodavanja nove vrednosti, a neće biti para ni za selekcijske mere u stočarstvu…
Sve te mere bazične su za poboljšanje poljoprivrede – selekcijske mere osnov su za unapređenje stočarstva, pomoć mladima ima i drugu dimenziju – važna je u sociologiji ruralnih područja kao način da se ublaži trend depopulizacije, konkurentnost proizvodnje je neupitna i neophodna… Dakle, podrška se uskraćuje upravo na mestima koja su ključna za unapređenje vojvođanskog agrara i to baš na ključnim rečima u populističkim obraćanjima svih koji se dotaknu poljoprivrede.
Kako se navodi u predlogu Odluke o rebalansu bužeta, subvencije u oblasti poljoprivrede umanjuju se za nešto iznad 600 miliona dinara. U okviru tog iznosa smanjene su subvencije za uređenje, korišćenje i zaštitu poljoprivrednog zemljišta za oko 200 miliona dinara, za ruralni razvoj oko 340 miliona dinara i za šumarstvo i lovstvo 80 miliona.
Rebalans sporan po dva osnova
U razgovoru za VOICE bivši pokrajinski sekretar za poljoprivredu Branislav Bogaroški naglašava da je rebalans budžeta sporan po dva osnova – jedno je smanjenje u poljoprivredi, a drugo način raspodele sredstava u poljoprivredi.
On ocenjuje da je Vlada Republike Srbije svojim uredbama kojim je određivala nivo, način i vrstu pomoći u potpunosti zanemarila poljoprivredna gazdinstva. Po njemu, pomoć koju poljoprivredna gazdinstva dobijaju je simbolična. Taj paket uključuje kreditnu podršku na koju inače poljoprivrednici imaju pravo, a bespovratna sredstva su krajnje skromna – najviše se može dobiti 90.000 dinara za plasteničku proizvodnju, 30.000 dinara za stočarstvo, na pomoć mogu da računaju pčelari stariji od 70 godina…
-Na sve to dolazi smanjenje budžeta za poljoprivredu. Činjenica je da će doći do pada prihoda uzbog odlaganja plaćanja poreskih obaveza, a s druge strane u obrazloženju budžeta se očekuje i pad prihoda po osnovu izdavanja državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup od 325 miliona dinara, što je sporno jer rok za izdavanje poljoprivrednog zemljišta još nije istekao. I do sada je bilo kašnjenja u postupcima licitacija pa se to tolerislao, ne znam kako već početkom maja, a rok za donošenje programa uređenja poljoprivrednog zemljišta i licitacija još nije istekao, procenjuju da će zakup biti manji baš za tih 325 miliona. S druge strane, budžet sekretarijata za poljoprivredu je smanjen za preko 800 miliona dinara, daleko više nego što je ta procena koliko će bii smanjena sredstva od zakupa – kaže Bogaroški.
Sekretar za poljoprivredu iz prethodne vojvođanske vlade podseća na to već par godina da izmenama zakona o budžetskom sistemu sredstva koja se ubiraju po raznoraznim osnovima za poljoprivredu više nisu namenska, ali je praksa bila da se i dalje tako tretiraju.
Naime, od kraja 2015. godine, izmenama Zakona o budžetskom sistemu, ukinut je namenski karakter prihoda od zakupa poljoprivrednog zemljišta. To znači da lokalne samouprave, odnosno Pokrajina, nisu dužne da novac koji ubiraju na licitacijama državnih njiva troše na mere uređenja poljoprivrednog zemljišta već da ga mogu potrošiti u druge svrhe, da pokrpe rupe u oblastima koje nemaju veze s poljoprivredom, to jest sa zemljištem.
Pokrajinska vlada zauzela je ipak stav da samo te pare koristi za poljoprivredu, bez davanja dodatnih sredstava iz budžeta.
Drastičan pad prinosa otkako su srezane subvencije
Poljoprivredna kasa pretrpeće zbog toga što određeni prihodi, odnosno naknade, pre svega vodoprivredne naknade i novac od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, neće moći da se ostvare u planiranom obimu. Očekuje se iz takozvanih opštih prihoda i primanja budžeta – poljoprivrednih naknada, pad naplate od oko 300 miliona dinara.
Međutim, i pre rebalansa poljoprivreda je bila na udaru jer je vojvođanska vlada početkom aprila ove godine donela odluku da privremeno obustavi izvršenje pokrajinskog budžeta. To je značilo da sve isplate po konkursima koje objavljuje Pokrajinska vlada staju, a najviše je novca iz vojvođanske kase odvajano za poljoprivredu i ruralni razvoj i najviše je po konkursima davao poljoprivredni resor.
-Kad staju konkursi, staju investicije i nema napretka za vojvođansku poljoprivredu. Kad se ukine podrška investicijama to je kraj. Mnogi su planirali ulaganja spram konkursa Pokrajinskog sekrtarijata a sad je sve prolongirano. Dakle, u te investicije ne mogu ulagati jer je uslov da unapređuju proizvodnju bio da dobiju pare na konkursu – kaže za VOICE poljoprivrednik iz Subotice Pavle Kujundžić.
Kao i većina zemljoradnika i on naglašava da se i sada vidi koliko je štetno bilo smanjenje subvencija po hektaru sa nekadašnjih 14.000 dinara na sadašnjih 5.200 dinara, uključujući i subvenciju za gorivo.
-To je više da se piše da dobijamo subvencije nego što od njih poljoprivreda ima koristi u smislu unapređenja proizvodnje i konkurentnosti. Onaj ko živi u soliteru u Beogradu čuje kako ratari dobijaju velike pare i naravno da misli da država ne treba da nam pomaže više od toga. A evidentan je drastičan pad prinosa otkako su srezane subvencije. Jer, nema valjane agrotehnike, manja je upotreba đubriva, deklarisanog semena… – objašnjava Kujundžić.
Kad nema prinosa, nema ni zarade, a kada nema zarade nema ni investicija, veli on. Kad jednu kariku izgubiš, lanac se prekida, a sada, nakon svih dosadašnjih i najavljenih smanjenja ne može se više nikako spojiti, kaže Kujundžić.
S njim se slaže i naša sagovornica S. B. koja je prošla na poslednjem konkursu za nabavku opreme i sistema za navodnjavanje, ali ne zna kada će odluka doneta krajem marta biti realizovana. Ona je jedna od 960 poljoprivrednika u Vojvodini koliko ih je podnelo zahteve za sufinansiranje investicija u navodnjavanje preko Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu. I prethodnih godina dobijala je pomoć iz vojvođanske agrarne kase i kako kaže, to joj je bio jedini izvor finansiranja za investicije koje je imala na gazdinstvu.
-Sve je neizvesno. Jeste da ratare nije cela situacija s koronavirusom pogodila kao povrtare ili male proizvođača mleka na primer, ali pitanje je kako će se ponašati tržište ratarskom robom u svetlu globalnih dešavanja. Cene kukuruza padaju, zbog očekivane rekordne berbe i pojeftinjenja nafte, a do pre par dana pretila nam je i katastrofalna suša – ne zna se kakva će nam proizvodnja biti. Država nam je sad, u vreme krize, pomogla tako što nam je obezbedila kredite na koje smo svakako imali pravo, pa to i ne smatram pomoći. Na sve to, smanjuje se agrarna kasa i kola će se slomiti na poljoprivredi – kaže ona.
Sve manje para od državnih njiva
Do sada su, kako se navodi na sajtu Uprave za poljoprivredno zemljište, za agroekonomsku 2020/2021. godinu usvojena samo 22 programa zaštite, uređenja i koriščenja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini po jedinicama lokalne samouprave.
Nijednoj lokalnoj samoupravi iz Vojvodine još uvek nije usvojen program. Ukupno je data 61 saglasnost na programe, a među njima je od vojvođanska opština samo Kovačica. Iako programi nisu usvojeni, Pokrajina je procenila da će od zakupa državnih njiva imati oko 300 miliona dinara manje.
Inače, prema podacima VOICE-a, ako se izuzme 2017. godina, vojvođanske opštine imaju sve manje para u svojim kasama od izdavanja državnog zemljišta. Recimo, 2012. ubirale su ukupno 2,48 milijarde dinara, 2016. imale su 2,98 milijarde, a prošle godine taj prihod pao je na dve milijarde dinara.
Ima za atarske puteve, a ko će da se vozi njima
Kada je o raspodeli para u agrarnoj kasi reč, i to se radilo nepromišljeno, ukazuje Bogaroški.
Sve u svemu, u velikom obimu su smanjene mere koje se odnose na ruralni razvoj, koje su zapravo najznačajnije u Sekretarijatu.
Bogaroški navodi da su one sa 641 milion dinara pale na 297 miliona. Kreditna podrška (sredstva koja su išla fondu za razvoj poljoprivrede – ionako skromna) sa pet miliona svedena su na 600.000 dinara. U potpunosti je ukinuta mera za finansiranje mladih – obrisano je 270 miliona, podizanje konkurentnosti i dodavanje vrednosti – sa 91 miliona na 57 miliona; nema više para za promotivne aktivnosti…
Dodaje da je u programu zemljišta takođe nekoliko jako spornih stavki. Na primer, obrisana je pomoć za selekcijske mere u stočarstvu u potpunosti, a vredela je 50 miliona dinara. Takođe, izbrisano je opremanje mehanizacijom službi za gašenje poljskih požara, kao i kontrola obradivosti poljoprivrednog zemljišta za koju je bilo deset miliona dinara i neće biti nastavljeni projekati komasacije i započeti novi. Za uređenje kanalske mreže (deo sredstava koje udružuju lokalne samouprave i Pokrajina), takođe će biti manje para. Naime, za to je u startu bilo svega 350 miliona (nekada se za kanalsku mrežu davalo do pola milijarde), a poslednjim predlogom rebalansa spušteno je na 269 miliona.
-Pritom ostavljeno je 200 miliona za atarske puteve. Pa ko će da se vozi tim putem, čemu to služi ako ne finansirate proizvodnju. Ne direktno jer Pokrajina to ne radi ali subvencijima u investicijama u proizvodnju da. A sada odredite da vam je prioritet atarski put, a smanjujete ostalo, ukinete pomoć mladim, povećanje konkurentnosti…, kaže Bogaroški pitajući zašto, recimo, nije više zakinuta Uprava za kapitalna ulaganja koja svake godine ima dosta slobodnih para.
– Njen budžet je uglavnom iz poreza i doprinosa i to su sredstva kojima Pokrajina slobodno raspolaže. Uglavnom, Uprava za kapitalna ulaganja ima ispod 50 odsto izvršenje budžeta. I njoj je rebalansom smanjen budžet za 1,2 milijarde, ali ako se u startu zna da kod nje izvršenje ne prelazi 50 odsto, zašto pare nisu skinute s nje, a ne sa poljoprivrede gde je izvršenje preko 80 odsto, ukazuje on.
Pomenimo, budžet Vojvodine rebalansom će biti smanjen za 4,2 milijarde dinara, odnosno više od pet odsto zbog gubitaka koji su nastali u epidemiji virusa korona i vanrednom stanju, navodi se u nacrtu pokrajinske skupštinske odluke o rebalansu budžeta APV za 2020. godinu.
Slađana Gluščević (VOICE)
Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!
