U ponedeljak, 17. oktobra, konačno bi u Višem sudu u Novom Sadu trebalo da počne glavni pretres na suđenju članovima zabranjene neonacističke organizacije Nacionalni stroj zbog incidenta koji su u Novom Sadu izazvali pre više od devet godina. Da su poštovana načela po kojima su pravosudni organi obavezni da obezbede suđenje u razumnom roku, javnost bi odavno saznala i presudu. Međutim, to se ovde nije dogodilo, a javnost je pomalo i zaboravila šta se zbilo 7. oktobra 2007, kada su zamalo izbegnuti veći incidenti.
Prema oceni direktora Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM) Milana Antonijevića, odavno su se stekli svi uslovi da neko od učesnika u ovom sporu Višem sudu podnese zahtev za utvrđivanje narušavanja načela suđenja u razumnom roku u krivičnom postupku protiv vođe zabranjene neonacističke organizacije Nacionalni stroj Gorana Davidovića i Nedeljka Pešića iz Šapca zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti tokom napada na učesnike mirne antifašističke šetnje 7. oktobra 2007.
Antonijević smatra da se u konkretnom slučaju pokazala neaktivnost i nadležnog tužilaštva i postupajućeg suda. „Svima je jasno da u ovom slučaju nema ni reči o suđenju u razumnom roku, pa bi se zbog toga trebali iskoristiti pravni mehanizmi kako bi sud ubrzao ovaj postupak. Kada sud utvrdi da je došlo do narušavanja načela suđenja u razumnom roku sudska praksa nam je pokazala da se sudije prema ovakvim predmetima drugačije ophode i ubrzavaju postupak“, rekao je Antonijević za VOICE.
U krivičnim postupcima rok za donošenje presude je po evropskim standardima nekoliko godina, a ovde je bez ikakve aktivnosti tužilaštva on uveliko prekršen, smatra Antonijević i dodaje da se i na osnovu prakse evropskog pravosuđa može zaključiti da je ovde došlo do toga.
„Ovakav odnos pravosudnih organa ustvari nam govori da kod nas ne postoji politička volja da se država obračuna sa ekstremistima, od momenta kada su počinili krivična dela pa sve do danas“, rekao je Antonijević koji je i koordinator radnih grupa za Poglavlja 23 i 24 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji. On je ocenio da ovaj slučaj zaslužuje da se nađe i u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u sprovođenju poglavlja 23 i 24, koje je naša zemlja nedavno otvorila u Briselu.
O dužini trajanja postupka protiv Davidovića i ostalih osumnjičenih više puta je bilo reči u medijima. Viši sud je u prvi mah dužinu pretkrivičnog postuka pravdao raznoraznim razlozima: boravkom Davidovića u ektradicionom pritvoru, priznanjem krivice dvojice optuženih, pogrešno navedenim adresama ili zauzetošću pojedinih svedoka, zahtevima okrivljenih za izuzeće postupajućeg zamenika javnog tužioca, nedolaskom branilaca zbog štrajka advokata… Sve ovo išlo je u prilog optuženima za nasilničko ponašanje jer se bližio dan kada će doći do zastare krivičnog dela.
Krivični postupak ne treba da traje duže od dve godine
U Zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku jasno piše još u osnovnim odredbama da sudska zaštita prava na suđenje u razumnom roku uključuje i istragu koju u krivičnom postupku sprovodi javni tužilac. Stranka koja sudu uputi prigovor radi ubrzavanja postupka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku. Oni su hitni i imaju prvenstvo u odlučivanju.
Sud je dužan da odluči o prigovoru u roku od dva meseca po prijemu prigovora. Ukoliko sud prihvati prigovor neke od strana u postupku, on obavezuje postupajućeg sudiju u predmetu ili javnog tužioca o merama koje moraju preduzeti da se postupak ubrza i da mu se da prioritet. Ovaj zakon stupio je na snagu 1. januara ove godine.
Šta je to razumni rok zavisi od slučaja do slučaja, pri čemu se kao parametri uzimaju složenost spora, broj stranaka i druge okolnosti, ali je Evropski sud za ljudska prava zauzeo stanovište da je razumni rok najčešće povređen ako postupak traje duže od dve godine. Mnogobrojni sudski predmeti u Srbiji traju po pet ili više godina čak i decenija pa svakako ispunjavaju uslov da je razumni rok povređen.
Iskustva država članica EU pokazuju da poseban izazov predstavlja zaključenje poglavlja 23. i 24. koja tretiraju oblasti pravosuđa i temeljnih prava te pravde, slobode i sigurnosti, jer buduće države članice moraju biti spremne da postanu deo zajedničkog sistema Evropske unije. Osim što se poglavlja 23. i 24. otvaraju prva, očekuje se da budu i posljednja zatvorena, kako bi se tok pregovora pratio sve vreme, te kako bi se mogla pratiti primena sprovedenih reformi u praksi.
Srbija je 18. jula ove godine otvorila poglavlja 23. i 24. Otvaranjem poglavlja koja se tiču pravosuđa, ljudskih prava, slobode i bezbednosti, Srbiji predstoji posao usklađivanja brojnih zakona sa pravom Evropske unije. Direktor JUKOM-a Milan Antonijević tvrdi da će se u ovom procesu posebno kontrolisati primena usvojenih zakona što će i najviše osetiti građani Srbije.
Kao jedan od razloga za odlaganje postupka sud je naveo i vođenje prekršajnih postupaka protiv pojedinih okrivljenih povodom istog događaja, kako eventualno ne bi došlo do povrede načela “ne dvaput o istom – ne bis in idem”. I zaista tužilaštvo se novembra prošle godine pozvalo na ovo načelo i predložilo ukidanje optužnice u odnosu na sedmoricu optuženih jer su već odgovarali za ovo delo pred Prekršajnim sudom, što je sud prihvatio. Tužilaštvo je ostalo pri delu optužnice koji Davidovića i Pešića tereti za izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. Svi ostali, bez obzira na visinu dosuđene kazne u Prekršajnom sudu, oslobođeni su svake dalje krivične odgovornosti.
U nekim postupcima često se teži zastari krivice
Za razliku od nasilničkog ponašanja, za krivično delo izazivanja rasne, verske, nacionalne mržnje i netrpeljivosti kojim se terete Davidović i drugooptuženi apsolutna zastara nastaje za 20 godina, što prema mišljenju Milana Antonijevića daje nadu da će optuženima ipak biti presuđeno.
„Svedoci smo da se u nekim postupcima u kojime je došlo do ispoljavanja mržnje i netrpeljivosti prema durgima i drugačijima često ide ka tome da slučaj zastari. To bi se dogodilo i u ovom slučaju da tužilaštvo nije odustalo od daljeg krivičnog gonjenja većine prvobitno optuženih pripadnika Nacionalnog stroja za nasilničko ponašanja“, kategoričan je direktor JUKOM-a.
Na pitanje VOICE-a da li će imati u vidu da se sudski postupak ubrza s obzirom na to da je krivično delo počinjeno pre devet godina, odnosno da li je iz tužilaštva stigao takav predlog, iz Višeg suda je odgovoreno da će „nastojati da se postupak dalje sprovodi bez nepotrebnog odlaganja i odugovlačenja, što je jedno od osnovnih načela suđenja“.
„Kako je u više navrata javnost već izveštavana, sud je i do sada, na različite načine, ulagao napor da se postupak vodi efikasno, bez nepotrebnih odlaganja, a dužem trajanju postupka je doprineo niz okolnosti o čijem postojanju i uticaju na tok postupka smo takođe izveštavali javnost. U tom smislu, sud će svakako nastojati da se postupak dalje sprovodi bez nepotrebnog odlaganja i odugovlačenja, što je jedno od osnovnih načela suđenja“, navodi se u saopštenju Višeg suda.
Pitanje kako komentarišu tvrdnje pojedinih političkih stranaka i nevladinih organizacija da je zastrašujuće što nakon devet godina nema presude u ovom slučaju i da su ovakvim odnosom pravosudnih organa kažnjeni građani koji su napadnuti 7. oktobra 2007. godine, u Višem sudu nisu želeli da komentarišu.
VOICE se u nekoliko navrata obratio i Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu, ali su pitanja uglavnom ostajala bez odgovora. U tužilaštvu su smatrali da su sve dovoljno rekli saopštenjem u kom su pravdali razloge odustajanja daljeg krivičnog gonjenja većine neonacista.
Davidoviću se sudi u odsustvu, deo javnosti isključen iz postupka
Kada predsednica sudskog veća Slobodanka Gutović u ponedeljak po prvi put uđe u veliku sudnicu Višeg suda, pred njom se – sva je prilika – neće nalaziti prvooptuženi Goran Davidović. On se do sada nijednom nije pojavio u pretkrivičnom postupku, zbog čega je i doneta odluka da mu se sudi u odsustvu. „U odnosu na okrivljenog Gorana Davidovića i dalje je na snazi odluka o suđenju u odsustvu i ista ostaje na snazi dokle god se imenovani ne pojavi pred sudom“, saopštili su iz Višeg suda.
Na pitanje da li je njegov advokat Branibor Jovičić potvrdio sudu da Davidović neće doći na početak suđenja iz Višeg suda su odgovorili da će javnosti to biti poznato tek u ponedeljak. VOICE je više puta pokušao da dođe do odgovora i u kancelariji ovog novosadskog advokata, ali su njegovi saradnici odgovorili da je sprečen da se javi na telefon.
Iz suda je saopšteno i da će o procesnim pretpostavkama za održavanje glavnog pretresa i o samom toku postupka u ovom predmetu javnost biti obaveštena na dan ročišta. Na pitanje koliko je svedoka pozvano na početak glavnog pretresa,iz suda je takođe odgovoreno da će javnost biti blagovremeno obaveštena na dan ročišta.
Osim Davidovića, u društvu sudije Gutović u velikoj sudnici u ponedeljak neće biti ni snimatelja i fotoreportera jer je jedna od strana u postupku iskoristila pravo da zatraži njihovo izuzeće, pozivajući se na Sudski poslovnik. „Sudija Slobodanka Gutović nas je izvestila da se nisu stekli uslovi za davanje saglasnosti za audio i video snimanje, odnosno za fotografisanje navedenog suđenja i to iz razloga što ne postoji pisana saglasnost za snimanje i fotografisanje potpisana od strane svih potrebnih lica koje propisuje Sudski poslovnik, a u koja spadaju predsednik veća, sudije, stranke i svi drugi učesnici snimljenih radnji“, naveli su iz Višeg suda.
„Davidović laže kad tvrdi da je politički emigrant“
Tog oktobra sada već prilično daleke 2007. godine Davidović je u Novom Sadu najavio da će organizovati takozvani „Marš za jedinstvo Srbije“, čije je održavanje policija nakon pritiska javnosti ubrzo zabranila. Davidović je potom zakazao drugi skup, koji takođe biva zabranjen. Ipak simpatizeri njegovih ideja okupili su se u Domu vojske na novosadskom keju, gde su nešto kasnije i kamenovali mirnu kolonu građana koji su bili u antifašističkoj protestnoj šetnji.
Policija je privela veliki broj ljudi, a neki su zbog incidenta proveli i određeno vreme u pritvoru. Po izlasku iz pritvora, Davidović je došao na ideju da osnuje Nacionalnu srpsku partiju, što mu nije pošlo za rukom. Ubrzo nakon toga, kako tvrdi, „zbog ugrožene bezbednosti, egzistencije porodice, i mnogobrojnih nameštenih procesa na kojima je morao da se bori čak i na pravo na srpski jezik i ćiričično pismo, u avgustu 2008. prinuđen je da emigrira u Italiju“.
Zbog toga što nije odslužio celu kaznu od godinu dana zatvora zbog upada sa grupom neonacista na antifašističku tribinu na Filozofskom fakultetu 2005. godine, biva uhapšen u Italiji 2009. ali nije izručen našim pravosudnim organima, pošto je nakon dva meseca pušten iz ekstradicionog pritvora. Ipak, godinu dana kasnije dok se vraćao sa puta iz Nemačke, uhapsila ga je tamošnja policija i smestila u pritvor u kom je proveo takođe dva meseca. Nakon što je izručen Srbiji, upućen je na odsluženje ostatka kazne u zatvor u Somboru. Odmah po izlasku iz zatvora oktobra 2010. godine, kako tvrdi „uspeva da napusti Srbiju po drugi put“.
Kako tvrdi, tamo se druži sa italijanskim esktremno desnim političarima i radi na osnivanju Nacionalnog srpskog fronta u Srbiji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Tvrdi i da Ustavni sud zabranjuje neregistrovanu organizaciju Nacionalni stroj čiji je on bio „prokazani vođa“, samo da bi ga sprečili da se legalno politički aktivira u Srbiji. Navodi i da se protiv njega još uvek vodi nekoliko političkih procesa u Srbiji.
Direktor JUKOM-a Milan Antonijević tvrdi da to nije tačno i da Davidović ne može takve tvrdnje da potkrepi. „Ne postoje nikakvi pravni dokumenti na osnovu kojih je Davidović mogao da dobije političku zaštitu da se sve ove godine krije u inostranstvu. Protiv njega se ne vode ni postupci te vrste u Srbiji kojima bi mogao da potkrepi svoje tvrdnje da je politički emigrant“, smatra Antonijević.
Neonacizam u Srbiji buja na sve strane
Vrhovni sud Srbije je marta 2009. godine potvrdio presudu tadašnjeg Okružnog suda u Novom Sadu i Gorana Davidovića i Miodraga Stefanovića osudio na godinu odnosno šest meseci zatvora zbog izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti u saizvršilaštvu na Filozofskom fakultetu 11. novembra 2005. godine. Protivpravne radnje ostalih optuženih Vrhovni sud je kvalifikovao kao krivično delo ugrožavanja sigurnosti u saizvršilaštvu i dobili su uslovne kazne zatvora.
Nikola Pjevač dobio je osam meseci zatvora, Mario Milosavljević i Marko Kulačin po šest meseci, a Radomir Dickov, Goran i Vladimir Đermanović, Borko Nović, Miodrag Milikić, Vanja Radosav, Nikola Karalić, Slavko Bohocki, Milan Trbojević i Vladimir Tanasić po četiri četiri meseca, svi uslovno na dve godine.
Neki od njih nastavili su da otvoreno propagiraju svoje ideje. Dickov je uhapšen zajedno sa Davidovićem u Domu vojske, ali je kasnije oslobođen krivice. Poznat je islučaj od 1. februara 2012. kada je u Skupštini Srbije, bez znanja nadležnih, ugošćen čelnik pokreta „Ruski Obraz” Ilija Gorjačev sa verenicom i vođa italijanske neofašističke stranke „Forca nuova” Roberto Fjore. Sa njima u društvu je bio i Miodrag Milikić. Ultradesničari i neofašisti su se tada u Skupštini Srbije fotografisali sa poslanikom SRS-a Dejanom Mirovićem.
U međuvremenu, baš kako je Davidović i sam najavljivao, u Srbiji su formirane neke nove neonacističke organizacije, a ulicama su nesmetano šetale i pristalice Obraza koje je Ustavni sud takođe zabranio. Za razliku od 28. novembra 2015. i 24. marta ove godine, kada je grupa neonacista nesmetano prošetala ulicama Novog Sada i Beograda, MUP Srbije zabranio je održavanje sličnog skupa u organizaciji Nacionalnog srpskog fronta, zakazanog za 1. oktobar.
U MUP-u su objasnili da je skup zabranjen zbog mogućeg sukoba između posetilaca Srpskog marša i antifašističkog skupa, koji su najavljeni u isto vreme u centru Beograda. U zabrani nije bilo pomena o nakaradnim idejama koje otvoreno propagiraju članovi NSF-a, koje su vrlo slične programu Nacionalnog stroja, koji je Ustavni sud trajno zabranio.
Davidović se hvali i kako podržava ruski narod u Ukrajini, vraćanje Krima i formiranje Novorusije i kako „održava kontakte sa nacionalistima u okupiranim srpskim zemljama i svetu“. Najbolji prijatelji su mu stranke Forza Nuova u Italiji, Zlatna zora u Grčkoj, Nacionaldemokratska partija Nemačke, Naša Slovačka, Britanska nacionalna partija, Nacionalni front iz Francuske, Narodni sabor iz Rusije, jednom rečju ultradesničarske partije sa elementima otvorenog propagiranja neonacističkih ideja. Treba li Srbiji neko sa takvim prijateljima?
Darko Šper (VOICE)
