Od nedelje, 15. marta, kada je Srbija proglasila vanredno stanje zbog korona virusa, pojedini Subotičani su se organizovali i ponudili besplatnu psihološku pomoć građanima koji su u izolaciji, kao i pomoć oko dostavljanja hrane, lekova, šetanje kućnih ljubimaca. Subotički stručnjaci i lekari sa kojima je VOICE razgovarao savetuju da su sada solidarnost i psihološka podrška najvažniji za očuvanje mentalnog zdravlja tokom trajanja epidemije.
Psiholog iz Centra za socijalni rad iz Subotice Boris Telečki, jedan je od onih koji je ponudio besplatnu psihološku podršku svim građanima kojima je ovakva pomoć sada potrebna.
“Nudim besplatnu psihološku pomoć i podršku svima koji su u izolaciji ili imaju potrebe za istom! Obratite mi se slobodno u inbox za zakazivanje termina online”, napisao je Telečki u fejsbuk postu nedavno osnovane grupe “Pomoć sugrađanima u karantinu – Srbija”, koja je u poslednjih nekoliko dana dobila više od 10.000 članova.
Građani ove grupe, a posebno studenti, nude pomoć starijim osobama kojima se ne preporučuje izlazak, kao što su odlasci u prodavnice, kupovina namirnica, lekova, šetanje pasa, zatim, davanje onlajn časova iz matematike, srpskog jezika i književnosti, engleskog jezika učenicima osnovnih i srednjih škola.
Psiholog Boris Telečki rekao je za VOICE da trenutno ima klijente različitih uzrasta, a da je svima zajedničko da im je potrebna podrška i stručna pomoć u prevazilaženju izazova sa kojima se susreću u svom životu.
“Ti izazovi su sad dodatno intenzivirani stanjem neizvesnosti i straha u kom se svi trenutno nalazimo zbog pandemije virusa Covid-19”, kazao je Telečki.
Prema njegovim rečima, u praksi ta pomoć izgleda tako da se kroz razgovor sasluša sagovornik, a onda se kroz empatiju i saosećanje prvo normalizuju osećanja koja su trenutno prisutna kod ljudi.
“U pitanju su razne forme straha: zabrinutost, anksioznost pa čak i panična stanja, zatim, uz podršku i ohrabrenje, suočavanje sa njima i njihovo ispoljavanje, da bi se na kraju istakli i osvestili lični potencijali i snage za prevazilaženje krize. Takođe, fokus se u intervencijama u krizi usmerava i na konkretne stvari u životu na koje pojedinac može da utiče”, rekao je Telečki.
Docent na fakultetu za sport u Novom Sadu i vlasnik Dijagnostičkog centra u Subotici dr Tomislav Stantić je putem društvenih mreža pozvao svoje kolege lekare na veći stepen solidarnosti prema ljudima kojima je sada potrebna pomoć i dodao da sada i lekari treba da budu psiholozi i da se trude da odgovaraju na pitanja svojih sugrađana.
Dr Stantić je za VOICE rekao da je iznad svega profesionalna obaveza lekara da pokažu empatiju za psihološki teret koji donose svake neočekivane situacije, a što vanredna stanja jesu, naročito kod starijih sugrađana.
“Strpljivo odgovaranje na svako pitanje daje snažnu podršku da se prevaziđu teške situacije. Zdravstveni radnici su obučeni za tako nešto, nemam dilemu oko toga. Široka organizovana mreža (verbalnih, telefonskih i elektronskih) ‘zdravstvenih savetovališta’ jeste pravi način za to”, smatra Stantić.
Psihološkinja i psihoterapeutkinja Centra za lični razvoj Sprektrum iz Subotice Karolina Vereš, koja nudi besplatnu psihološku podršku na srpskom i mađarskom jeziku svima koji se osećaju veoma uznemireno, rekla je za VOICE da je to sada normalna reakcija i da na ovakav način možemo svi da damo neki doprinos i da zajedno prevaziđemo ovaj period.
“Bitno je da se osećamo sigurno, da uradimo sve da bi obezbedili sebi doživljaj bezbednosti tako što ćemo ostati kod kuće. Ukoliko smo primorani da idemo na svoja radna mesta, da koristimo maske, rukavice, tako što ćemo do posla da vozimo bicikl, umesto javnog prevoza. Bitno je da u kućnim uslovima očuvamo i naše fizičko zdravlje, da igramo društvene igre, gledamo filmove, slušamo muziku, zato što anksioznost i strahovi umeju veoma da iscrpe i opterete telo”, kazala je Vereš.
Sistemska porodična terapeutkinja iz Subotice Jelena Janjić rekla je za VOICE da se deca mlađeg uzrasta u novonastaloj situaciji ponašaju onako kako se ponašaju njihovi roditelji i drugi ukućani, a da je kod starije dece, posebno tinejdžera, situacija malo komplikovanija.
“Oni shvataju da se nešto ozbiljno dešava oko njih, ali ne shvataju koliko je nešto opasno ili nije. Zato su sa njma potrebni konstantni pregovori oko ostajanja kod kuće. Bez panike i odgovorno se ponašati, to je ono što bih ja prvo posavetovala sebi, pa i svima drugima. Sad je bitno da sačuvamo fizičko i mentalno zdravlje”, kazala je Janjić.
Najvažnije je nastaviti međuljudske kontakte
Prema rečima Borisa Telečkog, ljudima kao socijalnim bićima najviše nedostaje interakcija sa drugima i osećaj da nisu sami, a u tome im terapeuti mogu pomoći.
“Takođe, tok misli kada smo sami može da krene u pogrešnom smeru, i ljudi mogu da imaju pesimistične ideje, mogu da katastrofiziraju, u smislu da pogrešno tumače događaje oko sebe. To naravno zavisi od svačije lične dinamike psihičkog razvoja odnosno od prethodnog iskustva. Ukoliko pojedinac poseduje bazičnu sigurnost, veća je verovatnoća da u ovoj visokostresnoj situaciji on uspe da svoja osećanja izbalansira i prevaziđe eventualne psihičke teškoće. Percepcija je u tim uslovima potpuno izmenjena te je potreban dodatan napor da se pomenuti balans postigne, u tome mi kao stručna lica imamo ulogu u ovim kriznim intervencijama i možemo doprineti tome. Međutim, bitno je naznačiti da se kapacitet za promenu i prilagođavanje kriznim situacijama nalazi u pojedincu, ne u terapeutu”, naveo je Telečki.
Dr Tomislav Stantić smatra da lekari, pored svog posla koji obavljaju u zdravstvenim institucijama, u sredini u kojoj žive, osobito u svom komšiluku, uživajo posebnu pažnju i poštovanje, a što u ovim kritičnim danima, možda i nedeljama, može biti od značajne pomoći građanima, koji su primorani da veliki deo vremena provode u svojim domovima.
“Oni su uplašeni, nedovoljni svesni realne opasnosti po svoje zdravlje, i imaju jako mnogo pitanja i nedoumica. Na ulaznim vratima zgrade možemo nalepiti obaveštenje da nam se naše komšije mogu obratiti za savet. Bilo bi jako značajno formirati kol-centre na kojima bi lekari i drugi zdravstveni radnici dežurali i odgovarali na pitanja građana. Ima nas preko 100.000 u Srbiji, izvodljivo je. Svaki grad bi trebao imati takav centar. Na društvenim mrežama su već formirane grupe volontera za pomoć pri nabavci potrebnih stvari za domaćinstva, što je takođe dobra inicijativa”, rekao je Stantić.
Po rečima Karoline Vereš, jako je bitno da se tokom kućne izolacije ljudi povezuju putem interneta, da razgovaraju i o drugim temama putem skajpa, vajbera i da za to koriste i svoje kamere na telefonima.
“Koliko god je ovaj period strašan i tužan, istovremeno daje priliku da se ponovo povežete sa ljudima sa kojima ste tokom vremena možda izgubili kontakt. Međuljudski odnosi su sada jedna od najvažnijih stvari koji nam pomažu u tome da očuvamo mentalno zdravlje. Svakako bi mlađi, ukoliko su u mogućnosti, trebali da se pobrinu o svojim starijim članovima porodice, komšijama i da ponude pomoć ljudima koji spadaju u rizičnu kategoriju građana koji nisu u mogućnosti da izlaze napolje. Solidarnost i saosećajnost će sada igrati jako važnu ulogu u našim životima i daće i nama smisao da naše dane učinimo lakšim”, smatra Vereš.
Važno je kako se informišemo
Kada su u pitanju roditelji sa decom, Jelena Janjić je rekla da se većini roditelja ovo prvi put dešava u životu i da niko nije pripremljen za ovakve situacije, kao i da je mnogo različitih informacija koje kruže na društvenim mrežama što dodatno utiče na uznemirenost kod roditelja.
“Oni su zbunjeni celokupnom situacijom, ili su jako zabrinuti, ili su jako opušteni, a to zavisi od njihovog informisanja, uverenja i načina kako reaguju u nepoznatim situacijama. Treba iskoristiti svu raspoloživu pomoć koja se sada nudi od stručnjaka i informisati se najbolje što možemo”, kazala je Janjić.
Ona je upozorila i da potpuni boravak u zatvorenom još uvek nije počeo i da je većina mlađe i starije dece u parkovima, na ulici, tako da, “situacija još uvek nije shvaćena ozbiljno, a jedini razlog tome je što stalno dobijamo oprečne informacije oko toga šta se sme, a šta ne u ovoj vandrednoj situaciji”.
Telečki, kao psiholog, savetuje da je potrebno dozvoliti i prihvatiti razna osećanja koja se javljaju u kriznim situacijama, strah u formi zabrinutosti, ljutnju, tugu, bespomoćnost, beznadežnost.
“Sasvim je prirodno i normalno da se sada takva osećanja smenjuju u našem iskustvu. Usmeriti pažnju na naše snage i kapacitete za prilagođavanje kriznoj situaciji. Ispoljavanje svih pomenutih emocija kroz razgovor, zatražiti pomoć i podršku, kontakt i komunikaciju sa drugima u izolaciji, putem drugih kanala komunikacije. Smanjiti informisanje, birati izvore informisanja, pokušati naći objektivnu informaciju, u tom slučaju ona može da doprinese umirivanju”, rekao je Telečki.
Telečki je dodao da je važno da se prema javnosti komunicira sa uvažavanjem i sa ciljem smirivanja tenzija, “jednom racionalnom, konciznom i preciznom komunikacijom zasnovanom na činjenicama”.
“Dramatizacija, može kod nekih povećati strah, a ukoliko nam komunikacija daje višak informacija ona može doprineti nerazumevanju, konfuziji i manipulaciji u ovim kriznim situacijama”, upozorio je Telečki.
Dr Stantić napominje da, nažalost, zbog preopterećenosti brojem pacijenata u ambulantama većina lekara ima veoma malo vremena za razgovor sa pacijentom, ali da se u ovim danima to mora menjati.
“Prvo i osnovno je da panika u ovakvim epidemijama može naneti nemerljivu štetu. Masovne, besmislene kupovine većeg broja artikala jesu bile eklatantan primer. Kupujući 50 nepotrebnih maski ili rukavica ugrožavate živote istog broja vaših sugrađana koji nemaju nijednu masku niti rukavice. Drugo, ovo nije nešto što se dešava samo nama, dešava se celom svetu”, kazao je Stantić.
Vereš je preporučila građanima da što manje budu izloženi bombardovanjem informacijama o korona virusu zato što samim tim stepen uznemirenosti raste i da rade stvari koje im prijaju.
“Ukoliko smo u mogućnosti, možemo preko interneta da radimo neke fizičke vežbe jer samim tim i naše emocije možemo da ispraznimo. Umesto da sedimo konstantno ispred TV ekrana, često preplavljeni raznim informacijama koje do nas stižu, a koje samim tim i pojačavaju našu uznemirenost. Sada je prilika da se izvade stare društvene igre, karte, da se čitaju knjige, rešavaju ukrštene reči, da se igramo sa kućnim ljubimcima. Kreativnije osobe mogu da crtaju, da sviraju neki instrument, a slušanje muzike je odlično”, savetuje Vereš.
Penzioneri: Nema velikog straha
Među starijim Subotičanima sa kojima je VOICE razgovarao onlajn, a koji su želeli da ostanu anonimni, podeljena su mišljenja oko ostajanja u kućnom karantinu.
Pojedini kažu da “nema mesta panici već je važna predostrožnost” i da su spremni delimično ostati u karantinu, ali da najčešće i dalje odlaze u prodavnice, apoteke, na pijace.
“Očekivalo se sve. Imamo primer Italije i mnogi su zaraženi. Naizgled su zdravi, ali šire virus gde god se kreću”, rekla nam je jedna Subotičanka penzionerka.
Brojevi preko kojih građani mogu da se informišu i zatraže pomoć
Klinički centar Vojvodine uveo je četiri telefonske linije za pružanje psihološke podrške građanima, svakog dana od 8 do 20 časova. Brojevi telefona su: 066 822 30 82, 066 822 30 83, 064 808 35 55, 064 802 88 98.
Volonteri Crvenog krstau Subotici takođe pomažu u nabavci hrane za potrebe starijih građana, odlaze na teren, preuzimaju spisak i novac, a nakon nabavke sve isporučuju na istu adresu. Iz Crvenog krsta upućuju apel najstarijim sugrađanima da spiskove prave za više dana. Ova humanitarna organizacija se zahvaljuje svim samoorganizovanim grupama građana i pojedincima, koje dobrovoljno pomažu građanima, ali ih u isto vreme moli da se pridruže volonterima, kako bi taj posao obavljali zajedno, uz koordinaciju sa jednog mesta. Svi stariji sugrađani mogu da se obrate Pozivnom centru na broj telefona: 024 636 136 ili putem mejla na: [email protected].
Dom zdravlja Subotica je privremeno pretvorio dve ambulante isključivo za rad sa pacijentima sa respiratornim problemima ili onima koji imaju simptome korona virusa. Reč je o ambulanti Ogranak 1, kod Senćanskog puta (065 918 55 78) i ambulanta Ogranak 5 u Zmaj Jovinoj ulici (065 918 55 77, 065 915 55 38 i 024 571 735). Zakazivanje pregleda je obavezno.
Neki od penzionera su naveli da koriste dezinfekciona sredstva, maske i rukavice, dok drugi, usled nedostatka ovih sredstava u apotekama, ne koriste nikakvu zaštitu i smatraju da im ona nije posebno potrebna.
“Ne koristim ništa. U penziji sam ali radim. U kontaktu sam sa ljudima. Čistačice sve dezinfikuju u firmi, a ja perem ruke i to je to”, rekao je jedan od Subotičana sa kojim je VOICE razgovarao.
Druga sugrađanska smatra da starije osobe i danas treba da odlaze u šetnje i u prodavnicu, dodavši da nije dobro što se skraćuje radno vreme jer se tako stvaraju veće gužve.
“Nije dobro što ljudi sede po kafanama, kao da se ništa ne dešava. Možda treba uvesti strožije mere, ali da pored toga ljudi dobiju sve što im je neophodno”.
Pacijenti koji boluju od dugotrajnih, hroničnih bolesti da izbegavaju rizična ponašanja
Dr Tomislav Stantić smatra da za sad, zdravstveni sistem uspeva da prihvati i tretira sva ona zdravstvena stanja označena kao neodložna, dakle, one terapijske procedure čije bi odlaganje moglo narušiti ili pogoršati zdravstveni status pacijenata.
“Daljim povećanjem broja obolelih za očekivati je dodatni izazov u tom smislu, fokusiranjem na pacijente koji trebaju hitnu medicinsku asistenciju. Kategorija pacijenata koja boluje od dugotrajnih, hroničnih bolesti (kardiovaskularne i plućne) će trebati dodatni napor za održavanje prihvatljivog nivoa zdravlja, te i u tom smislu, savet o važnosti redovnog uzimanja lekova, i izbegavanje rizičnog ponašanja može biti značajan“ napominje on.
Natalija Jakovljević (VOICE)
