Prekršajni sud u Novom Sadu potvrdio je da su uništene sve presude pripadnicima zabranjene neonacističke organizacije Nacionalni stroj zbog napada na učesnike skupa „Stop fašizmu“ 7. oktobra 2007. u Novom Sadu.
U odgovoru Prekršajnog suda redakciji Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE) navodi se da su sve presude tadašnjeg Opštinskog organa za prekršaje protiv neonacista koje su donete 2007. godine, tri godine kasnije prebačene u Istorijski arhiv Novog Sada na čuvanje.
„Kako predmeti prekršajnog postupka po Sudskom poslovniku imaju rok čuvanja tri godine, svi predmeti iz 2007. godine, pa i napred navedeni predmeti izlučeni su Istorijskom arhivu Grada Novog Sada, u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, a na osnovu odredbi o izlučivanju bezvrednog registraturskog materijala, jer im je istekao rok čuvanja“, piše u odgovoru predsednika Prekršajnog suda Kamenka Kozarskog.
On je podsetio da su protiv sedmorice pripadnika Nacionalnog stroja vođeni prekršajni postupci u Opštinskom organu za prekršaje (od 2010. godine Prekršajni sud u Novom Sadu) zbog prekršaja iz Zakona o javnom redu i miru.
„Svi postupci su pokrenuti i završeni u 2007. godini“, naveo je Kozarski i precizirao da su protiv neformalnog vođe Nacionalnog stroja Gorana Davidovića i Vlade Negovanovića obustavljeni postupci, jer nije dokazano da su okrivljeni učinili prekršaj koji im se zahtevom stavljao na teret.
U predmetu koji se vodio protiv Uroša Sto janovića i Daniela Petrovića doneto je rešenje kojim su oba okrivljena kažnjena kaznom zatvora, svaki u trajanju od po 15 dana. U predmetu koji se vodio protiv Predraga Golubovića doneto je rešenje kojim je okrivljeni kažnjen kaznom zatvora u trajanju od 10 dana.
U predmetu koji se vodio protiv Radomira Dickova doneto je rešenje kojim je okrivljeni kažnjen kaznom zatvora u trajanju od sedam dana, dok je u predmetu koji se vodio protiv Nedeljka Pešića doneto rešenje kojim je okrivljeni kažnjen kaznom zatvora u trajanju od 25 dana.
Da su sva rešenja sudije za prekršaje uništena javnost je saznala upravo na suđenju protiv Nedeljka Pešića, kome se sudi u Višem sudu u Novom Sadu zbog izazivanja nacionalne, verske i rasne mržnje i netrpeljivosti, takođe zbog napada na učesnike skupa „Stop fašizmu“ 7. oktobra 2007. Isti postupak vodi se i protiv Gorana Davidovića, ali se njemu sudi u odsustvu jer se nalazi u bekstvu.
Kako je na poslednjem ročištu saopštila sudija Slobodanka Gutović, na zahtev Višeg suda da im se dostavi rešenje protiv Nedeljka Pešića, iz Prekršajnog suda stigao je odgovor da su spisi ovog predmeta uništeni u skladu sa Zakonom o zaštiti kulturnih dobara.
U Istorijskom arhivu Novog Sada za VOICE su rekli da su oni u obavezi da presude čuvaju godinu dana, nakon čega se one uništavaju. To praktično znači da su presude neonacistima Arhivu dostavljene 2010, a da su tokom 2011. uništene.
Uz presude, uništeni su i svi dokazi i svi spisi iz predmeta koji se protiv sedmorice vodio kod Organa za prekršaje. Ostao je samo podatak u prekršajnoj evidenciji o kaznama koje su pripadnicima Nacionalnog stroja izrečene 2007. godine.
Ko je mogao da spreči uništavanje presuda?
U Zakonu o kulturnim dobrima (član 37) navodi se da se „izlučeni bezvredni registraturski materijal može uništiti samo na osnovu pismenog odobrenja nadležnog arhiva“. Takođe se navodi „da se kulturno dobro koje je uništeno ili nestalo, odnosno koje je izgubilo svojstva od posebnog kulturnog i istorijskog značaja, briše iz registra kulturnih dobara“ (član 63).
Postavlja se pitanje da li je neko mogao da od Istorijskog arhiva zatraži čuvanje presuda koje nesumnjivo oslikavaju važan događaj u istoriji Novog Sada, kada je grupa neonacista napala mirnu kolonu u kojoj je bilo nekoliko hiljada građana koji su protestvovali protiv fašizma. Vest o ovom incidentu tog dana bila je jedna od udarnih vesti u svetskim medijima.
Kopije svih presuda sudija Slobodanka Gutović odavno ima u spisima krivičnog predmeta, a od skoro i presudu protiv Nedeljka Pešića jer je njegov advokat Stanislav Jocković dostavio Višem sudu kopiju zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i rešenje kojim je Pešić proglašen krivim za remećenje javnog reda i mira.
Međutim ako ove kopije nisu overene, a Pešićeva sigurno nije, njihova istorijska vrednost je bezvredna i ne bi se mogle kao takve naknadno uvrstiti u arhivsku građu, potvrđeno je za VOICE u Istorijskom arhivu.
U Istorijskom arhivu takođe su rekli da uništavanje presuda ili bilo kojih drugih spisa iz delokruga rada sudova može da se spreči isključivo na zahtev suda, što se u slučaju presuda neonacistima očigledno nije dogodilo.
Za novosadskog pravnika Veljka Milića ključan je odnos suda prema konkretnom slučaju jer to dokazuje da država uopšte ne shvata važnost tog događaja.
„Odnos suda prema ovom slučaju pokazuje da država uopšte ne shvata koji je značaj događaja od 7. oktobra 2007. godine. Ne može da se tretira saobraćajni prekršaj i divljanje neonacista na isti način“, rekao je Milić za VOICE.
Istoričar Milivoj Bešlin smatra da, bez obzira na to da li je država svesno ili nesvesno dozvolila, uništavanje spisa i presuda otvara prostor nagađanjima, slobodnom tumačenju i manipulacijama u vezi sa događajem koji je pre deset godina uzdrmao Novi Sad.
„Mene kao istoričara vrlo uznemirava uništavanje istorijskih izvora. To je jedan varvarizam jer se na takav način uništavaju tragovi koji svedoče o jednom važnom procesu i istorijskom zbivanju u novijoj istoriji. Čuvanje takvih presuda je neophodno zarad stvaranja prave slike u javnosti o nekom konkretnom događaju“, kazao je Bešlin za VOICE i dodao da ga posebno uzmenirava nedostatak svesti da takvu dokumentaciju treba sačuvati, što govori o odnosu društva prema pojavama fašizma.
Prema njegovim rečima, ovde je reč o kontinuiranom vladajućem diskursu da u Srbiji nema fašizma i ektremizma i da su to stvari koje se samo povremeno dešavaju i da im ne treba pridavati veliki značaj, a ustvari je društvo duboko fašizovano i preplavljeno je postupcima desno orijentisanih mladih ljudi.
Zbog uništenih presuda tužilaštvo pomilovalo neonaciste!?
Zbog presuda Organa za prekršaje (koje su u međuvremenu uništene) Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je 2015. odustalo od daljeg krivičnog gonjenja protiv sedmorice pripadnika Nacionalnog stroja zbog nasilničkog ponašanja tokom incidenta 7. oktobra 2007.
Više javno tužilaštvo je odluku da odustane od daljeg krivičnog gonjenja dovelo u vezu sa poštovanjem načela “Ne bis in idem” (ne dva puta za isto). Protiv dvojice to nije bilo moguće jer su se ranije nagodili sa tužilaštvom i priznali su krivicu.
Umesto da dobiju kaznu zatvora u trajanju do pet godina zbog nasilničkog ponašanja, pripadnici Nacionalnog stroja kažnjeni su u Prekršajnom sudu u rasponu od sedam do 25 dana zatvora zbog napada na učesnike antifašističke šetnje.
Jedino se Pešiću i Davidoviću još uvek sudi zbog izazivanja nacionalne, verske i rasne mržnje i netrpeljivosti.
Načelo Ne bis in idem postoji u našem pravosuđu od donošenja Ustava Srbije 2006. godine. S obzirom na to da se sporni događaj odigrao 2007. godine pravnik Veljko Milić postavlja pitanje zašto je ono primenjeno tek 2015.
„Načelo Ne bis in idem se primenjuje vrlo retko, a sudovi su vrlo kreativni u smislu da na sve moguće načine pokušavaju da izbegnu to načelo, čak i u slučajevima kada bi se moglo primeniti. Sudovi uvek imaju neko novo obrazloženje zašto ga ne treba primeniti, tako da je još čudnije što je u ovom slučaju primenjeno“, smatra Milić koji je svoj doktorat posvetio upravo istraživanju i primeni ovog načela.
Na pitanje VOICE-a koliko se često ovo načelo koristilo u suđenjima pred ovim sudom, u Višem sudu su naveli da njihova evidencija o rešenim predmetima ne pruža mogućnost očitavanja podataka o tome koji je broj predmeta u dosadašnjoj praksi našeg suda okončan zbog pravila Ne bis in idem „budući da se takvi postupci evidentiraju kao obustavljeno krivično gonjenje, za šta – pored primene ovog pravila – postoje i drugi razlozi“.
„Kada je samo primena ovog načela razlog obustave postupka, to se navodi samo u obrazloženju konkretnih odluka, a ne i u Evidenciji o rešenim predmetima. Stoga nije moguće doći do zbirnih podataka na adekvatan način“, naveli su u Višem sudu.
Učesnici zabranjenog skupa vređali građane, gađali ih kamenicama i tvrdim predmetima
Incident se dogodio 7. oktobra 2007, kada je tokom protestne šetnje učesnike skupa „Stop fašizmu“ u Dunavskoj ulici napala grupa pripadnika Nacionalnog stroja koji su se okupili u Domu vojske, i pored policijske zabrane.
Oni su prethodno zapalili navijačke baklje, dizali ruke u znak nacističkog pozdrava i uzvikivali parole poput “Vojvodina – Srbija”, “Srbija Srbima”, “Ubij pedera” i “Ratko Mladić”.
Tokom kraćeg koškanja kamenicama je pogođeno nekoliko građana, među kojima i tadašnji šef novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava Pavel Domonji, kome su razbili glavu, nakon čega su pripadnici žandarmerije utrčali u dvorište Doma vojske i priveli najveći broj članova Nacionalnog stroja.
Optužnica je podignuta decembra 2008. godine, a njome su se Davidović, Dolf Pospiš i Pešić teretili za izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje i netrpeljivosti. Pospiš je tokom postupka priznao krivicu i osuđen je na godinu i četiri meseca zatvora.
Davidoviću i Pešiću se na teret stavlja da su se popeli na ogradu Doma vojske, iako im je policija zabranila okupljanje, i započeli verbalni i fizički sukob sa učesnicima antifašističkog skupa, bacajući kamenice i tvrde predmete na njih.
Zbog nasilničkog ponašanja optuženi su bili Radomir Dickov, Uroš Stojanović, Daniel Petrović, Vladan Negovanović, Predrag Milovanović i Predrag Golubović. Milovanović se takođe nagodio sa tužilaštvom i osuđen je na šest meseci zatvora zbog nasilništva.
Nastavak suđenja Davidoviću i Pešiću zakazan je za 7. decembar 2017. godine.
D. Šper (VOICE)
