Mere koje su uvedene zarad sprečavanja širenja zarazne bolesti kovid-19 nisu zaobišle ni pravosudni sistem u Republici Srbiji. Jedna od onih koja je krajnje neuobičajena čak i za vanredno stanje koje je na snazi od 15. marta, jeste i organizovanje onlajn suđenja uz pomoć Skajpa. Na taj način, tri osobe u Srbiji već su osuđene na zatvorske kazne od dve do tri godine zbog kršenja naložene mere samoizolacije usled pandemije.
Posle nekoliko dana neizvesnosti kako će se pravosuđe prilagoditi novonastalim okolnostima, Ministarstvo pravde donelo je Preporuke za rad sudova i javnih tužilaštava za vreme vanrednog stanja, a zatim je i Visoki savet sudstva doneo Zaključak prema kojem će se u toku vanrednog stanja održavati samo suđenja koja ne trpe odlaganje. Treba naglasiti da su ove mere neophodne, jer u postojećim okolnostima nije bilo moguće obezbediti bezbedan rad sudova, u kojima dnevno prođe i od nekoliko stotina do nekoliko hiljada ljudi.
Među suđenjima koja ne trpe odlaganje, prema Preporukama Ministarstva pravde kao i prema Zaključku Visokog saveta sudstva, nalaze se i suđenja za krivična dela Nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije (član 248. Krivičnog zakonika) i Prenošenje zarazne bolesti (član 249. Krivičnog zakonika). U vanrednom stanju je ključno da se pojedinci pridržavaju mera koje su uvedene zarad sprečavanja širenja korona virusa.
Zbog krivičnog dela Nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije, terete se najčešće pojedinci koji su prekršili meru samoizolacije, bilo da su došli iz inostranstva pa im je mera samoizolacije određena prilikom prelaska državne granice, ili se radi o pojedincima koji nisu poštovali tzv. policijski čas. Prema podacima koji su se pojavili u medijima, trenutno se u pritvoru zbog ovog krivičnog dela, širom Srbije nalazi 111 lica.
To znači da je u odnosu na ovih 111 lica pokrenut krivični postupak u kojem bi trebalo da se utvrde sve okolnosti od kojih će zavisiti sudska odluka o njihovoj krivici i eventualnoj kazni.
Međutim, i pored toga što je važno sankcionisati pojedince koji se ne pridržavaju zdravstvenih propisa za vreme pandemije, to ne bi smelo da bude na uštrb njihovih prava koja su propisana Ustavom i zakonima ove zemlje. Suđenje u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku je za pojedinca kome se sudi za krivično delo od ključne važnosti. Zakon tog pojedinca štiti od samovolje državne vlasti, pokazuje mu put kojim će postupak početi i kojim će se okončati i ukazuje mu na prava koja u tom postupku ima. Drugim rečima, zakon izjednačava položaj pojedinca kome se sudi za krivično delo, sa svim drugim pojedincima kojima će suditi u skladu sa tim zakonom.
Međutim, šta se dešava kada država odluči da ta pravila ipak “koriguje” po nahođenju organa izvršne vlasti, dakle mimo zakonodavne procedure (pošto je parlament praktično suspendovan), pravdajući to potrebom da se učesnici u postupku (okrivljeni, sudije, advokati, zapisničar…) zaštite od korona virusa? Zakon prestaje da bude isti za sve, pojedinac više ne zna koji je unapred trasirani put od početka do kraja krivičnog postupka, a sve to na uštrb prava koja su pojedincu garantovana u krivičnom postupku.
Upravo je to Ministarstvo pravde učinilo svojim dopisom od 26. marta ove godine. Prema navodima sa sajta Ministarstva pravde (dopis nije objavljen), ovo Ministarstvo je uputilo dopis sudovima koji će voditi postupke protiv lica koja su prekršila mere samoizolacije da ta suđenja organizuju putem video linka, u cilju zaštite kako zaposlenih, tako i lica protiv kojih se vodi postupak. To podrazumeva da sudovi imaju instalirane računare sa kamerom i mikrofonom i na njima program Skajp. Dakle, lice kome se sudi ne dolazi na suđenje u sud, nego mu se sudi putem video linka, dok je lice u pritvorskoj jedinici.
Korišćenje skajpa ili nekog drugog računarskog programa za suđenja putem video linka, samo po sebi možda i ne bi predstavljalo problem, kada bi tako nešto bilo uređeno Zakonikom o krivičnom postupku. Međutim, Zakonik o krivičnom postupku ovakvu mogućnost ne predviđa, čak ni u vanrednom stanju.
Sa druge strane, Zakonik o krivičnom postupku, kao jedno od načela na kome se zasniva čitav krivični postupak predviđa načelo neposrednosti. Prema ovom načelu, svi dokazi koji se izvode radi donošenja odluke o nečijoj krivici, moraju biti izvedeni neposredno pred sudijom koji će tu odluku doneti, jer sudija mora sam da formira svoj sud o izvedenim dokazima. Drugim rečima, sudija, između ostalog, treba da vidi i čuje odbranu okrivljenog, ali ne putem video linka, nego u sudnici. Ovo načelo podrazumeva i da lice kome se sudi mora biti prisutno na suđenju. Zakonik o krivičnom postupku predviđa izuzetke od ovog pravila samo u slučaju da je lice kome se sudi u bekstvu ili nije dostupno državnim organima. Među ovim izuzecima se ne nalazi opasnost od širenja virusa. Kod suđenja Skajpom, lice kome se sudi se nalazi u pritvoru, dakle nije u bekstvu i dostupno je državnim organima.
Drugo načelo od kojeg se odstupa prilikom „Skajp suđenja“ je načelo javnosti suđenja. Javnost suđenja omogućava građanima, između ostalog, i da fizički budu prisutni u sudnici prilikom suđenja, kako bi bili upoznati sa tokom postupka. Licu kome se sudi prisustvo građana znači da će postupanje prilikom suđenja biti pod budnim okom javnosti, što značajno smanjuje mogućnosti za bilo kakve zloupotrebe. Iz saopštenja o dopisu Ministarstva pravde kojim se uvode „Skajp suđenja“, ne može se zaključiti na koji način će se obezbediti neposredno prisustvo javnosti u toku postupka. Imajući u vidu da ni samo lice kome se sudi neposredno ne prisustvuje suđenju zbog opasnosti od širenja virusa, malo je verovatno da bi bilo kakvoj javnosti bilo dozvoljeno da prisustvuje suđenju. Treba naglasiti da Zakonik o krivičnom postupku propisuje i slučajeve kada je moguće odstupiti od načela javnosti, ali se ni među tim slučajevima ne nalazi opasnost od širenja virusa.
Pravo lica kome se sudi da prisustvuje suđenju ukoliko je dostupan državnim organima i da mu se sudi javno toliko je važno da je zajemčeno kako Ustavom Republike Srbije, ali i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Ova prava nije moguće ograničiti ni u vanrednom stanju.
Međutim, čak i kada bi mogućnost ograničavanja ovih prava bila moguća, postavilo bi se pitanje da li je neophodna. Drugim rečima, da li su suđenja za krivična dela Nepostupanje po zdravstvenim propisima za vreme epidemije i Prenošenje zarazne bolesti baš toliko hitna, da je potrebno održavati suđenja putem Skajpa. I za jedno i za drugo krivično delo, zastarelost krivičnog gonjenja nastupa tek kada protekne šest godina od izvršenog krivičnog dela. Pod pretpostavkom da pandemija korona virusa neće trajati toliko dugo, državi ostaje sasvim dovoljno vremena da procesuira sve izvršioce ovih krivičnih dela. Osim toga, uz obezbeđivanje dovoljno velikih sudnica u kojima bi svi učesnici u postupku bili na bezbednoj udaljenosti i uz korišćenje sredstava zaštite, sasvim sigurno bi mogućnost zaraze bila svedena na minimum.
Na kraju, ali ne manje važno, postavlja se i pitanje iz kojih pravnih razloga su suđenja za baš ova dva krivična dela izdvojena kao ona koja treba da se održe putem Skajpa. Preporukama Ministarstva pravde i Zaključkom Visokog saveta sudstva izdvojen je čitav niz drugih suđenja koja takođe ne trpe odlaganje, međutim Ministarstvo pravde ne uvodi „Skajp suđenja“ ni za jedan drugi hitan sudski postupak, osim za postupke za ova dva krivična dela. Ukoliko se kao obrazloženje za uvođenje „Skajp suđenja“ uzmu u obzir navodi Ministarstva pravde da se time štite zaposleni kao i lica protiv kojih se vodi postupak, postavlja se pitanje zašto se na isti način ne štite zaposleni i stranke u drugim sudskim postupcima koji su označeni kao hitni, a za koje nije uvedeno „Skajp suđenje“.
Svemu tome treba dodati i činjenicu da je Ministarstvo pravde uputilo preporuke pravosudnim organima da pooštre sankcije za ova dva krivična dela, kao i da se za sva lica koja prekrše meru samoizolacije predloži pritvor. Ovo se čini kao posebna stvar, pa se postavlja pitanje da li je ovo direktan pritisak Ministarstva na sudije, odnosno slobodnu sudijsku procenu.
Ako ove mere imaju za cilj da država što brže i što snažnije pošalje poruku da će sankcionisati sve one koji ne poštuju zdravstvene mere koje su donete zarad sprečavanja korona virusa i odvrati neodgovorne pojedince od kršenja samoizolacije i drugih mera, onda bi i organi koji ih propisuju morali da se pridržavaju ustava i zakona u donošenju mera u vanrednim okolnostima. Jer, valjda cilj tih mera nije suspenzija vladavine prava.
Veljko Milić
(novosadski advokat i izvršni direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine)
Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!
