Vlast guši inicijative građana

Institucije lokalne samouprave poput mesnih zajednica su važne i treba ih koristiti, u njima treba delovati, jer se jedino tamo građani bez mešanja vlasti mogu dogovarati o pitanjima važnim za njihovu zajednicu. Zbog toga političke partije ne žele da dozvole građanima da sami vode mesne zajednice, jer kada je savet mesne zajednice partijski, onda služi više partiji nego lokalu i lokalnim problemima se bavi samo ako je to u interesu i skladu sa intencijama, projektima ili kampanjama stranke kojoj pripada, rečeno je u Novom Sadu na tribini „Izbori za savete mesnih zajednica – slučajevi Banjaluke i Novog Sada“.

Na tribini u organizaciji Grupe za konceptualnu politiku (GKP) govorili su aktivista iz Banjaluke i koordinator inicijative „Naša mjesna zajednica“ Miodrag Dakić,Predrag Antonić iz Inicijative građana „Za BOLJI Petrovaradin“ i Zoran Gajić ispred GKP.

Gajić je upozorio da se, zbog toga što stranke svoje ljude postavljaju u savete mesnih zajednica, uvek čeka da se rešenja lokalnog karaktera odobre i dođu na dnevni red na nekom višem nivou, pre svega stranačkog hijerarhijskog sistema koji vodi ka vladi, gradskom veću ili nekoj drugoj instanci.

„Tamo se prave dugoročni planovi koji nikada nemaju veze sa lokalom“, rekao je Gajić i dodao da je tako – paradoksalno – parlamentarna demokratija uništila mesnu samoupravu.

Borba u Banjaluci

Miodrag Dakić je predstavio iskustva iz borbe nekoliko inicijativa u Banjaluci, tokom kojih su korišćeni svi građanima dostupni zakonski mehanizmi. Podsetio je na dva slučaja borbe, jedan uspešan i jedan neuspešan, preko kojih su građani ovladali mehanizmima kojima su uspeli da nateraju vlast da radi u njihovom interesu.

Naveo je uspešnu borbu protiv planirane izgradnje pravoslavne crkve u naselju Borik, gde se sada nalazi dečje igralište i zelena površina. Tu su građani, kako je istakao, iscrpeli sve mehanizme koji su im bili na raspolaganju – od peticije, zbora građana u MZ, preko narodne inicijative, do žalbe Vrhovnom sudu.

„Pokušali smo da koristimo Mesnu zajednicu kao resurs građana i tražili od vlasti da prezentuje plan građanima. Oni to nisu hteli pa smo mi uradili sami, pozvali smo ljude iz struke. Pod pritiskom je grad pristao da javnu raspravu održi nakon radnog vremena, jer je praksa da se održava u radno vreme, da građani ne daju primedbe“, rekao je on i dodao da je više od 100 građana došlo i javno se suprotstavilo zvaničnicima i predstavnicima Srpske pravoslavne crkve“, naveo je Dakić.

Ipak, ta inicijativa je ignorisana i prvobitni plan je usvojen. Onda je organizovana građanska inicijativa koja je zaustavljena u skupštini.

„Usledila je žalba Vrhovnom sudu Republike Srske, a nakon njegove odluke, zbog blizine izbora, odbornici su bili oprezniji, jer smo stvorili atmosferu da nećemo odustati i svi prisutni su glasali, odluka je prihvaćena“, kazao je Dakić.

Isti problemi u regionu

Aktivista iz Banja Luke i koordinator inicijative „Naša mjesna zajednica“ Miodrag Dakić je tokom prethodna dva dana u Novom Sadu održao i dve radionice za aktiviste građanskih inicijativa, tokom kojih im je prenosio iskustva i probleme s kojima se susretala njegova organizacija.

„Ovo nije samo naš problem u regionu, to je prilično globalni problem taj kapitalistički pristup, materijalistički i investitorski urbanizam, uopšte razvoj je uglavnom baziran na takav način. Posebno u zemljama koje nemaju dugu praksu i tradiciju političkih borbi i demokratskih modela primenjenih u praksi“, rekao je Dakić za VOICE. Istakao je da zbog toga građansko samoorganizovanje i borba nemaju alternativu.

„Predstavnička demokratija ne funkcioniše nigde, tako da ona mora biti prevaziđena, a jedan od načina je upravo participacija i direktnija demokratija. A za to je neophodno da građani shvate svoju ulogu, i tu svoju, na neki način obavezu, i da se uče kako to raditi. A ovo su konkretni načini, kroz inicijative da učimo kako da sarađujemo i kako da delujemo u borbama za javna dobra – rekao je Dakić. Dodao je da je zadovoljan radionicama jer su im prisustvovali ljudi koji žele da nešto konkretno preduzmu, a on im je iz iskustva preneo šta sve može da se uradi, s čim prvo treba krenuti, na kakvim principima organizovati grupu ljudi koji su okupljeni oko neke ideje.

„Problemi su isti – različiti investitori uz pomoć vlasti kradu zajedničke resurse i način na koji smo mi uspeli da neke od tih borbi dobijemo mogu se, uslovno rečeno, prekopirati i prilagoditi ovim okolnostima – kazao je Dakić. Dodao je da je najvažnije uvek koristiti sve mogućnosti, alate i mehanizme kako bi se videlo šta je od onoga što piše u zakonima i odlukama zaista sprovodljivo u praksi.

Problemi sa kojima su se susretali tokom borbe bili su odugovlačenje i ćutanje administracije, zbog čega ističe da je istrajnost najvažnija. Nakon tog uspeha, 2017. godine su na red došli izbori za mesne zajednice koje je vlast, po Dakićevim rečima, shvatila veoma ozbiljno.

„SNSD, stranka Milorada Dodika, napravila je tri meseca ranije najozbiljniju predizbornu kampanju za mesne zajednice. Išli su u svaku mesnu zajednicu, imali su ljude u glasačkim odborima koji su stavljali kvačice ko je izašao a ko nije, i pozivali na glasanje. Znači, vrlo ozbiljno su shvatili izbore, a to znači da su ozbiljno shvatili inicijative građana i članove saveta koji su to dobro radili u prethodnom periodu i odlučili da potpuno preuzmu i zatvore tu mogućnost. I SNSD je dobio 92 odsto svih članova mesnih zajednica“, rekao je Dakić.

Petrovaradin – od fiktivne opštine do MZ

Predrag Antonić iz Inicijative građana „Za BOLJI Petrovaradin“ napomenuo je da je ta inicijativa oformljena po ugledu na druge u Novom Sadu, pre svega na Limance, a da je povod bilo ukidanje opštine Petrovaradin promenom Statuta Grada Novog Sada. On kaže da opština nije ni funkcionisala, ali da je sada Petrovaradin pretvoren u jednu mesnu zajednicu, te da ne zna ni ko je na njenom čelu jer su jedini kontakti s njom neformalni.

„Saobraćaj je bolna tačka Petrovaradina, to je nešto što pokušavam da pokrenem. Plan je da se pokrene narodna inicijativa za izmeštanje teretnog saobraćaja i tehnička regulacija saobraćaja, usporivačima, semaforima. Čak nam je na jedan zahtev odbijen i pešački prelaz. Obraćaćemo se višim instancama, za regulaciju saobraćaja obratićemo se Ministarstvu za infrastrukturu i ministarki“, rekao je Antonić i podsetio da se već 30 godina planira izmeštanje tog saobraćaja.

On je upozorio i da u Petrovaradinu, za razliku od Novog Sada, nema borbe za određenu zelenu površinu ili protiv prevelike spratnosti, jer postoje delovi Petrovaradina koji su neizgrađeni i nemaju stepen urbanizacije poput Novog Sada. Strahuje da i tu podobni investitori ne vide svoju šansu i ne dođu do gradskog građevinskog zemljišta.

„Grad je otkupljivao vojno zemljište i sad – šta će oni tu da rade? Sa ovom vlašću koja forsira krupan kapital, jasno je, po meni“, ocenio je Antonić.

Ohrabrenje za izbore

Zoran Gajić je napomenuo da GKP neće učestvovati na izborima za MZ, ali da ohrabruje sve zainteresovane da to učine, jer se u tim institucijama lokalne samouprave građani dogovaraju neposredno sa svojim komšijama, bez učešća vlasti.

„Mi kažemo šta mislimo, zaključimo šta mislimo i to ima političku težinu i zato vlast to neće da vidi“, rekao je on i dodao da političke partije sprovode svoj program i ne zanima ih da se susreću s problemima i neslaganjem građana.

„U mesnim zajednicama ne sede članovi stranaka, iako su oni možda privatno članovi stranaka, i u tom smislu su izbori za MZ specifični, jer ljudi biraju svoje predstavnike, svoje komšije iz lokala koje znaju i ljude koji su spremni da se bave lokalnom zajednicom u skladu sa interesima te lokalne  zajednice. A država je ta koja deli ljude, država je u ratu sa ljudima, ona je prestala da pregovara, ona ne sluša ljude u parlamentu koji tamo sede da bi govorili. Ona ne čuje, i naše primedbe ne prihvata“, naveo je Gajić. Prema njegovim rečima, ubuduće se ne bi ni trebalo obraćati državi, već bi sve resurse trebalo usmeriti ka „internoj mobilizaciji“.

„Da, možemo se baviti našim aktivnostima i akcijama, ali je pitanje kome će to biti adresirano? Da li to šaljemo vlastima da nešto prihvate ili šaljemo onim drugima koji će doći na vlast, da već sada znaju šta bi trebalo? Teška je situacija“, ocenio je Gajić.

Dalibor Stupar (VOICE)