U Skupštini Srbije koja broji dvesta pedeset poslaničkih mesta sede samo četiri poslanika koji su mlađi od trideset godina. U Srbiji skoro svaka peta mlada osoba kaže da nije zainteresovana za politiku, a trećina mladih nikada ne izlazi na izbore. Razlozi zašto ne glasaju kod najvećeg broja ispitanika: nepoverenje koje osećaju prema političarima i stav da političari ne rade u interesu građana.
Demokratsko društvo bi trebalo da omogući da svaki punoletni stanovnik jedne države ima pravo da svojim glasanjem ili političkim angažovanjem utiče na političku situaciju u zemlji. Čini se, ipak, da su mladi u Srbiji, njih oko milion i sto šezdeset hiljada, gotovo odustali od tog svog prava. Sagovornici VOICE-a se slažu da poverenje mladih u političke partije iz godine u godinu opada, kao i da mladi često ne smatraju da im je mesto u politici.
Sociolog Aleksej Kišjuhas kaže da su mladi lišeni društvene moći u svim sferama društva, pa i u politici koja je “kidnapovana” od strane jedne uske grupe ljudi. On takođe smatra da su politike koje su usmerene ka mladima kao homogenoj grupi osuđene na propast.
“Valja razmišljati o tome kako za političko delovanje zainteresovati određene podgrupe mladih, inače sve deluje kao nakaradni paternalizam ‘nas’, starijih, prema ‘njima’, mladima. Umesto sterilnih ili jalovih politika usmerenih ka ‘mladima’ odozgo, treba da saslušamo šta to ti mladi ljudi zapravo imaju da kažu, kako razmišljaju, šta ih interesuje ili tišti. To je onaj prvi i neophodni korak”, rekao je Aleksej Kišjuhas za VOICE.
Brajan Brković iz Stranke slobode i pravde i predstavnik protesta “U Bojkot” smatra da mladi mogu da unesu jednu neumoljivu energiju za delovanjem i konstruktivnom promenom, ali da veliki broj njih ne želi da se politički angažuje.
“Ono što je prouzrokovalo neangažovanost mladih u politici su dve stvari. Prva stvar je što je politika sistematski uništen i izvrnut pojam. Zbog takve slike trenutne politike svaka mlada osoba u politici je često i veoma brzo stigmatizovana. Mislim da se u našem društvu potkrepljuje doživljaj da je sistem koji nas okružuje toliko ukorenjen da ne postoji način da se on promeni. Doživljaj ljudi da nemaju kontrolu i da njihov glas nije bitan i da nema ko da ga čuje jeste uspešno odrađena kampanja ljudi koji žele da budu nedodirljivi, ali to nije istina”, rekao je Brković za VOICE.
Sa druge strane, omladinac Demokratske stranke i takođe jedan od predstavnika protesta “U Bojkot” Dejan Bagarić, koji je zbog političkog aktivizma bio pretučen u junu prošle godine nakon protesta “1 od 5 miliona,”, insistira da problem apolitičnosti mladih nije karakteristika mladih samo u Srbiji, već da je tako i na globalnom nivou.
“To je posledica razvoja tehnologije i telekomunikacija, te postojanja socijalnih mreža pomoću kojih mladi kreiraju svoje svetove koji im pomažu da žive uz minimalni kontakt sa realnošću. Oni danas imaju mogućnost da pomoću svojih ‘pametnih’ telefona sebi stvaraju doživljaj prisustva ljudi, stalnog kontakta sa njima, bez izlaska u realan svet i susreta sa realnim problemima”, naveo je Dejan Bagarić za VOICE.
U Alternativnom izveštaju Krovne organizacije mladih Srbije o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za prošlu godinu stoji da tek 1,2 procenta mladih smatra da ima uticaj na političke procese i donošenje političkih odluka.
Maja Žilić iz Inicijative mladih za ljudska prava navodi da su i mladi, ali i opšta populacija vrlo skeptični prema političkim partijama i njihovim liderima, a i politici uopšte jer je smatraju za nužno zlo koje moramo da prihvatimo. Sa druge strane, ona kaže da poznaje dosta mladih koji su u podmlacima političkih partija, jer tu osećaju da imaju više slobode i više glasa za svoje ideje i misle da se njihovo mišljenje mnogo više poštuje.
Ipak, istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije nam govori da ni mladi koji su članovi političkih partija nemaju poverenje u iste. Dolazimo do pitanja koji je zapravo razlog članstva mladih u političkim partijama ako nemaju poverenje njih.
Dejana Đuđević iz omladine Lige socijaldemokrata Vojvodine objašnjava da ima mladih koji pri odabiru stranke u koju će se učlaniti razmišljaju samo o finansijskoj dobiti koju bi članstvo u toj stranci moglo da im donese, a ne o ideološkim vrednostima koje stranka zastupa.
“Razlozi učlanjenja mogu da budu diskutabilni. Većina mladih u strankama vidi politiku kao lakši put ka uspehu i finansijskom blagostanju, te zbog toga ulazi u političke stranke koje su na vlasti. Samim tim, njihov doprinos društvu i, uopšte, položaju mladih nije vidljiv. Naravno, postoje i izuzeci koji biraju politiku u skladu sa svojim stavovima i iskrenom željom da donesu pozitivne promene”, rekla je Dejana Đurđević za VOICE.
Ono što ohrabruje je činjenica da su svi sagovornici VOICE-a koji su članovi omladina različitih stranaka saglasni da ih starije članstvo u njihovim strankama podržava i ceni ponekad drugačiji stav mladih kolega o određenom problemu.
“Imamo sjajan odnos sa starijim kolegama koji nas u svemu podržavaju. Imamo predstavnike u gradskom odboru, ali i u izvršnom odboru gradskog odbora. Takođe, na nivou čitave stranke, imamo nekoliko odbornika koji su omladinci, članove glavnog odbora iz redova omladine. Inicijative koje dolaze od omladine uglavnom se prihvataju. Naravno da bi to uvek moglo da bude bolje, da bi pozicija mladih, kako u društvu, tako i u političkim strankama uvek mogla biti bolja, ali Demokratska stranka bar može da se pohvali solidnim prostorom koji ostavlja za omladinski aktivizam”, rekao je Dejan Bagarić i dodao da omladina Demokratske stranke takođe neometano sarađuje i sa omladinama drugih stranaka.
Kako bi se situacija promenila i više mladih odlučilo na politički angažman, Dejana Đurđević smatra da su neophodne korenite promene u društvu koje će pratiti i napredak cele države. To bi trebalo da znači promenu ljudi koji su duže prisutni na političkoj sceni, ali i vraćanje poverenja građanstva u državne institucije.
Danijela Ristić iz organizacije “Krov nad glavom” kaže da je, kako bi se mladi angažovali i uticali na sistem, neophodno podsticati njihovo političko delovanje oko stvari koje ih se tiču, bez obzira na političke stranke i osvestiti da se stvari mogu promeniti, da ovakav sistem nije postojao oduvek i da ipak, iako se drugačije čini, nije večan.
Tačno je i da mladi moraju zauzeti stav i napraviti mesta sebi na političkoj sceni jer je neophodno oduzeti monopol nad državnim odlukama političarima iz doba Miloševićevog režima i dati prostora mladima jer su oni ti koji će političke promene osećati na svojoj koži u budućnosti. Ukoliko se to ne dogodi, zauvek ćemo živeti u društvu koje nosi teret prošlosti i nasleđenog nacionalizma, koje je najčešće korišćeno oruđe za ostanak na vlasti ili za dolazak na vlast.
Divna Prusac (VOICE, Infografik: Krovna organizacija mladih Srbije, naslovna fotografija: Pexels)
Istina je: ima nas! Klikni i podrži slobodno novinarstvo!
