Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) nedavno je otvorio ponude za centralizovanu javnu nabavku lekova sa A i A1 liste lekova, odnosno za lekove koji se izdaju na recept. RFZO je ovaj postupak pokrenuo sredinom decembra prošle godine, a nakon otvaranja ponuda Komisija RFZO je započela pregled i stručnu ocenu pristiglih ponuda, nakon čega bi trebalo da zaključi okvirne sporazume sa najpovoljnijim ponuđačima za 1.222 partije lekova. Međutim, već sada je poznato da za 199 partija lekova nije stigla nijedna ponuda pa će postupak javne nabavke u tom delu biti ponovljen.
“U toku je postupak centralizovane javne nabavke lekova sa Liste A i Liste A1 za koju je bilo otvaranje ponuda 27.02.2015. Komisija za navedenu javnu nabavku vrši pregled i stručnu ocenu pristiglih ponuda. Obaveštavamo Vas da nisu podnete ponude za 199 partija/lekova i za njih će se ponoviti postupak nabavke”, naveli su iz RFZO u odgovoru na pitanje Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE).
Znači li to da će na tržištu doći do nestašice ovih lekova, za sada nije poznato. Poznato je jedino da se javna nabavka sprovodi za period od šest meseci (mart-avgust 2015. godine) i da bi do kraja marta trebalo da budu zaključeni okvirni sporazumi sa ponuđačima. U RFZO tvrde da su blagovremeno pokrenuli otvoreni postupak javne nabavke i da je sve definisano Zakonom o javnim nabavkama (ZJN). “Ugovori između apoteka i izabranih dobavljača će biti zaključeni nakon zaključenja okvirnih sporazuma, ukoliko ne bude podnetih zahteva za zaštitu prava”, rekli su u RFZO.
S obzirom na to da je reč o nabavci vrednoj 9,7 milijardi dinara, u postupak javne nabavke uključen je i građanski nadzornik, u ovom slučaju Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost iz Beograda (CRTA), u kojem su naveli da su se suočili sa traljavo organizovanim postupkom, a da je sam postupak u početku bio netransparentan.
“Ovo je bila prva centralizovana javna nabavka lekova sa liste A i A1, vredna preko devet milijardi dinara (jedna od najvećih javnih nabavki ikada organizovanih u Srbiji) i upravo zbog toga smo se bavili najsitinijim detaljima. Samu traljavost čitavog postupka oslikava dokument koji se zove Odluka o pokretanju postupka javne nabavke. Komisija RFZO 11. decembra pokreće postupak javne nabavke lekova sa A i A1 liste donošenjem ove Odluke u kojoj stoji da je vrednost nabavke skoro 25 milijardi dinara i da se sprovodi za period od 12 meseci. Nakon samo četiri dana, ova Odluka se menja na šest meseci, a vrednost nabavke na 9,7 milijardi dinara”, rekao je za VOICE predstavnik CRTE Dušan Jordović i dodao da RFZO nije dao zvanično objašnjenja zašto je to uradio, ali pretpostavlja da je u prvoj odluci došlo do prekoračenja finansijskog plana RFZO iz 2014. godine.
Jordović je naveo i da Odluka o oblikovanju javne nabavke po partijama, što je zakonska obaveza naručioca, nije bila dostupna na sajtu RFZO i Uprave za javne nabavke sve do 20. januara. “Ona je postavljena tek kada smo mi kao građanski nadzornik tražili od Komisije da nam je dostave na uvid. Ovo je jako važan dokument i neverovatno je da nije bio dostupan javnosti. Ništa od navedenog nije veliki prekršaj samog zakona, ali jeste povreda transparentnosti procesa i ozbiljnosti samog postupka”, ocenio je Jordović.
CRTA se obratila Komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, da proveri njihove brojne primedbe na sam postupak centralizovane javne nabavke, ali je po mišljenju Jordovića ova Komisija stala na stranu naručioca, to jest RFZO i sve prigovore odbacila kao neosnovane.
Objašnjenje primedaba koje je uputila CRTA pokušali smo da dobijemo od Komisije RFZO, ali nas je, umesto odgovora na pitanja, ona uputila na internetski sajt Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. “RFZO Vas je uputio na adresu na kojoj su objavljeni podaci koji mogu biti dostupni javnosti, a odnose se na Centralizovane javne nabavke. Odgovori koje pominjete davani su zainteresovanim subjektima u postupku javne nabavke, a ne medijima. Dok traje postupak centralizovanih javnih nabavki, RFZO nema pravni osnov da može davati više informacija za javnost”, poručili su iz Fonda.
Na taj način ostali smo uskraćeni za odgovore na pitanja zašto se na specifikaciji ponude nalaze količine lekova za koje RFZO ne garantuje da će biti i otkupljene od distributera, zašto u postupku nabavki nisu uključene i privatne apoteke koje imaju sporazum sa RFZO i zašto je centralizovana nabavka okvirnog karaktera, odnosno ko će snositi odgovornost ako te količine budu nedovoljne ili premašene? Takođe, bez odgovora je ostalo i pitanje kako je moguće da bude raspisana nabavka lekova pre donošenja Zakona o budžetu za 2015.
Zakon o javnim nabavkama (član 103) propisuje da će naručilac isključiti javnost u postupku otvaranja ponuda ukoliko je to potrebno radi zaštite podataka koji predstavljaju poslovnu tajnu ili predstavljaju tajne podatke u smislu zakona kojim se uređuje tajnost podataka. ZJN propisuje i da u pomenutom slučaju odluku donosi RFZO i da određuje razloge za isključenje javnosti.
Da li je postupak javne nabavke zakonit?
Jedna od primedbi organizacije CRTA odnosila se na ispunjenost uslova za pokretanje postupka, jer je centralizovana javna nabavka pokrenuta 11. decembra, pre nego što je donet Zakon o budžetu, što je uslov da se donesu finansijski planovi RFZO-a ili PIO fonda. CRTA smatra da kada Zakon o budžetu kasni, što se dogodilo 2014, onda ZJN jasno propisuje da postupak javne nabavke može početi samo do iznosa sredstava planiranih u skladu sa propisom o privremenom finansiranju.
“U odgovoru RFZO-a stoji da je javna nabavka pokrenuta u skladu sa Zaključkom Vlade Srbije od 30. oktobra. Nakon toga je RFZO usvojio Plan centralizovanih javnih nabavki za 2015. godinu. U Zaključku Vlade se pozivaju i na Uredbu o planiranju i vrsti robe i usluga za koje se sprovode centralizovane javne nabavke”, istakao je Jordović i naveo član 10. Uredbe u kom se navodi da RFZO započinje centralizovane javne nabavki u skladu sa Planom za narednu godinu najkasnije 1. novembra tekuće godine ili najkasnije sutradan pošto Vlada Srbije usvoji predlog budžeta za narednu godinu i da saglasnosti na finansijske planove RFZO i sličnih organizacija.
“Iz Zaključka Vlade proizlazi da je postupak nabavke koji je pokrenut na osnovu Plana centralizovanih javnih nabavki za 2015. godinu, već pokrenut na bazi sredstava predviđenih u planu za 2014. godinu. Ovakvo postupanje je protivno ZJN i pomenutoj Uredbi i mišljenja smo da nisu bili ispunjeni uslovi za pokretanje postupka”, smatra Jordović.
U Fondu tvrde da je Vlada svojim zaključkom dala saglasnost da započnu postupke centralizovanih javnih nabavki u 2014. u skladu sa Uredbom o planiranju, pre usvajanja Finansijskog plana RFZO za 2015. godinu. Oni tvrde da je vlada ovim zaključkom samo ograničila da iznos centralizovane nabavke ne sme biti veći od finansijskog plana RFZO za 2014. godinu.
Količinu lekova određuje okvirni sporazum
Jedno od pitanja koje su postavili mnogi potencijalni učesnici javne nabavke odnosilo se na količine lekova koje RFZO želi da nabavi. Ispostavilo se da RFZO nije želeo da se upušta u bilo kakve ugovorne obaveze sa dobavljačima, već se opredelio za okvirni sporazum, kojim će biti određene samo okvirne količine lekova i to na osnovu faktura zdravstvenih ustanova i državnih apoteka tokom 2014.
„Na taj način RFZO je sa sebe skinuo bilo kakvu odgovornost za dalji postupak javne nabavke, jer je dalji postupak ostavljen na ugovaranje zdravstvenim ustanovama iz Plana mreže. To potencijalno može stvoriti prostor za dogovore, pa čak i koruptivne radnje između zdravstvenih ustanova i pojedinih proizvođača i dobavljača lekova, jer niko ne garantuje da će dogovorene količine lekova biti i otkupljene“, tvrdi za VOICE jedan višegodišnji učesnik na tenderima za zdravstvene ustanove, koji je želeo da ostane anoniman.
Konkretno to znači da bi nakon potpisivanja okvirnih sporazuma sa RFZO dobavljači trebalo da obezbede dogovorene količine lekova sa proizvođačima lekova, ali im RFZO ne garantuje da će zdravstvene ustanove iste količine i otkupiti. Ukoliko bi neki dobavljač ugovorio 200.000 pakovanja određenog leka o nabavnoj ceni od 200 dinara po komadu, veoma je upitno da li bi proizvođač pristao na istu cenu i u slučaju da zdravstene ustanove iskažu potrebu za 100.000 pakovanja. Zbog toga je postupak nejasan, objašnjava izvor VOICE-a.
U Komisiji RFZO za nabavku lekova su naveli da su se rukovodili time da svi proizvođači budu zastupljeni, a da okvirni sporazum omogućava da, ukoliko se javi potreba za nekim lekom u količini većoj od prvobitno planirane, ista može biti i obezbeđena. „Polazni osnov za planiranje bila je fakturisana količina lekova iz zdravstvenih ustanova iz Plana mreže i to u periodu januar-septembar 2014. godine, projektovano na 12 meseci”, stoji u odgovoru RFZO na pitanja koja su postavili zainteresovani za učešće u postupku javne nabavke.
Na konkretno pitanje kojim kriterijumima se RFZO rukovodio kod određivanja kvota za javnu nabavku lekova sa pozitivne A i A1 liste lekova, iz Fonda su odgovorili da su količine lekova navedene u Specifikaciji lekova sa cenama okvirne količine za potrebe kupaca za period od šest meseci i da ukupna ugovorena količina lekova zavisi od potreba zdravstvenih ustanova, odnosno da može da se razlikuje od količina navedenih u Specifikaciji.
Budući da Fond ne garantuje dobavljaču da će kupac ugovoriti količine navedene u Specifikaciji i da ne odgovara za potencijalnu štetu koju dobavljač trpi usled ugovaranja količina manjih od količina predviđenih u Specifikaciji, jedan od učesnika nabavke zatražio je od RFZO da precizira obim dozvoljenog odstupanja, odnosno gornji i donji limit.
Ovaj potencijalni ponuđač čak je optužio RFZO da ima vidljivu nameru da po zaključenju okvirnog sporazuma omogući eventualnu promenu ugovorenih količina lekova, a samim tim i ukupno ugovorenu vrednost ugovora. “Konstantno ponavljanje komisije da količine navedene u Specifikaciji ne moraju biti ispoštovane i da mogu biti i manje i veće od navedenih onemogućavaju ponuđače da naprave kalkulaciju ponuđene cene, koja uvek zavisi od količine robe koja se nabavlja. Zbog napred navedenih nezakonitosti i kontradiktornosti u konkursnoj dokumentaciji, koja je sačinjena sa oprečnim zahtevima, ponuđači su onemogućeni da dostave odgovarajuću ponudu, čime je povređen ZJN koji propisuje obavezu naručioca da pripremi konkursnu dokumentaciju tako da ponuđači na osnovu nje mogu da pripreme prihvatljivu ponudu”, naveo je ponuđač.
Uz odbacivanje navedenog, u RFZO su kazali da ZJN daje mogućnost naručiocima da primenjuju okvirne sporazume koji se od ugovora razlikuju baš po činjenici da ne predstavljaju finansijsku obavezu za naručioca. “Skrećemo pažnju da je i međunarodna praksa da se u centralizovanim nabavkama dobara, kao što je ovde slučaj, zaključuju okvirni sporazumi umesto ugovora”, glasio je odgovor RFZO.
RFZO ograničio maksimalnu cenu lekova
Kada je reč o maksimalnoj ceni lekova koji dobavljači mogu da ponude u postupku javne nabavke, jedan od učesnika nabavke RFZO je optužio da se pojavljuje u dve uloge, kao naručilac i kao organ koji utvrđuje cene lekova sa Liste lekova koji se propisuju i izdaju na teret obaveznog zdravstvenog osiguranja.
“Iz ove konstatacije proizlazi realna mogućnost da RFZO utvrdi nove cene, niže u toj meri da dobavljači neće moći da isporučuju lekove po ugovorenim cenama ili će biti dovedeni u realan problem finansijskog opstanka svojih kompanija. Pri tom treba imati u vidu da kontinuitet i mogućnost isporuke lekova po tako utvrđenim cenama prevashodno zavisi od stava i pozicije proizvođača lekova, a ne dobavljača”, upozorio je jedan od ponuđača i predložio da se dozvoli da, u slučaju promene cene leka, bez posledica, dobavljač može da odbije dalje isporuke lekova za koje nije u mogućnosti da prihvati promenu cene. Ovaj predlog u RFZO su delimično prihvatili i najavili promenu konkursne dokumentacije u tom delu.
Na insistiranje ponuđača da, u slučaju ako bi došlo do sniženja cene nekog leka, RFZO bude u obavezi da pošalje upit izabranom dobavljaču sa kojim je zaključen okvirni sporazum da se izjasni da li prihvata sniženu cenu ili odustaje od daljeg snabdevalja određenim lekom, bez bilo kakve posledice po dobavljača, u RFZO su odgovorili odrečno.
Jedan ponuđač zamerio je što centralizovana nabavka predviđa maksimalnu cenu leka koja se ne može prekoračiti, smatrajući da takvo uslovljavanje naručioca nije u skladu sa ZJN. “Jedino ograničenje koje poznaje zakon je procenjena vrednost javne nabavke za pojedinu partiju (vrstu leka)”, naveo je ponuđač. U RFZO tvrde da se ceo postupak sprovodi u skladu sa odredbama ZJN, ali da se, zbog činjenice da je Fond u ovoj nabavci u zakonskoj obavezi da obezbedi lekove za osigurana lica, primenjuju i odredbe drugih zakona i podzakonskih akata.
Privatne apoteke izuzete iz postupka javne nabavke
Jedna od kontroverznih stvari u postupku javne nabavke je i činjenica da je RFZO iz postupka izuzeo privatne apoteke sa kojima ima potpisan sporazum o prometu lekova sa A i A1 liste. To, prema rečima višegodišnjeg učesnika na tenderima, privatne apoteke stavlja u podređen položaj, a sa druge strane otvara pitanje koliki će biti iznos razlike u ceni koji će RFZO morati da refundira privatnim apotekama za lekove sa pozitivne liste.
Na pitanje da li je ukupna količina lekova sa A i A1 liste koja se planira nabaviti u ovom centralizovanom postupku pravljena na bazi podataka o izdatim lekovima samo u državnim apotekama za 2014. godinu ili su uzeti u obzir i podaci o izdatim lekovima i od privatnih apoteka sa kojima RFZO ima sklopljen ugovor za 2014. godinu za izdavanje lekova na recept, u RFZO su kazali da je ukupna količina planirana na bazi izdatih lekova isključivo iz zdravstvenih ustanova iz Plana mreže (državnih apoteka, bolnica, domova zdravlja, kliničkih centara…)
Na insistiranje da u RFZO objasne da li će cene koje se postignu u postupku centralizovane javne nabavke, posle zaključenja okvirnog sporazuma, važiti i za privatne apoteke kao i za državne ili će privatne apoteke i dalje izdavati lekove sa A i A1 liste i fakturisati RFZO-u po maksimalnoj ceni koju priznaje RFZO, u Fondu su naveli da se “navedeno pitanje ne odnosi na predmetnu javnu nabavku i da nije u nadležnosti Komisije za predmetnu javnu nabavku da odgovori na isto”.
Na tržištu lekova potpuno su ravnopravne privatne i apoteke iz Plana mreže, jer pacijenti mogu da sa receptom preuzimaju lekove bilo kod privatnih bilo kod apoteka. Takođe, veliki broj privatnih apoteka ima potpisan ugovor sa RFZO o prodaji i izdavanju lekova sa A i A1 liste na recept i da i privatne apoteke, poput apoteka iz Plana mreže, kada izdaju lek na recept fakturišu RFZO-u lek, na osnovu čega im RFZO plati fakturisanu cenu uz odobrenu maržu od 12 odsto. S obzirom na to da je predmet javne nabavke zaključivanje okvirnih sporazuma samo sa državnim apotekama, jedan učesnik javne nabavke smatra da je time prekršen ZJN.
U RFZO su i ovu primedbu odbacili pozivajući se na Zakon o zdravstvenom osiguranju koji propisuje da “RFZO obavlja poslove centralizovanih javnih nabavki u ime i za račun zdravstvenih ustanova iz Plana mreže koji donosi Vlada Srbije…“.
“Shodno tome, uprkos činjenici da osigurana lica imaju pravo da sa receptom lekove preuzimaju u privatnoj apoteci, kao i apoteci iz Plana mreže, Zakonom je utvrđena obaveza RFZO da sprovodi centralizovane javne nabavke samo za zdravstvene ustanove iz Plana mreže… Pitanje da li je konkretnu javnu nabavku potrebno sprovoditi Zakonom o javnim nabavkama nije u nadležnosti Komisije za javnu nabavku”, naveli su u RFZO.
Jedno od spornih pitanja je i da li će cene koje se postignu u postupku javne nabavke, posle zaključenja okvirnog sporazuma važiti i za privatne apoteke ili će one i dalje izdavati lekove sa A i A1 liste i fakturisati maksimalnu cenu koju priznaje RFZO. Ovo pitanje postavio je i jedan od ponuđača imajući u vidu dosadašnju praksu RFZO-a. Kao konkretan primer naveo je lek čija priznata cena od RFZO isnosi 100 dinara. Privatna apoteka kupuje taj lek za 100 dinara i ima zakonsku maržu od 12 odsto, što znači da je njihova zarada 12 dinara. Državne apoteke isti taj lek kupuju po postignutoj ceni javne nabavke, na primer po 60 dinara, a njihova marža bila bi tada 7,2 dinara.
Pošto je Komisija RFZO odbila da ovom ponuđaču dostavi metodologiju fakturisanja izdatih lekova kod državnih i privatnih apoteka, ponuđač je naveo da smatra da su mu time prekršena prava, kao i odredba ZJN koja se tiče načela transparentnosti postupka. U RFZO su kazali da ni ovo pitanje nije u nadležnosti Komisije. “Navedeno pitanje reguliše se ugovorom koji RFZO zaključuje sa apotekama svake godine i nije u nadležnosti ove Komisije”, naveli su u RFZO.
RFZO lekove nabavlja po nazivu a ne generičkom sastavu
Mnogo primedbi ponuđača odnosilo se i na način na koji se nabavljaju lekovi, jer se umesto uobičajene prakse u zemljama u okruženju RFZO opredelio da lekove nabavi po fabričkom nazivu leka. Dušan Jordović smatra da takav postupak nije u duhu ZJN, jer do te mere precizira pojedine stavke u centralizovanoj javnoj nabavci da upućuje na neke proizvođače. „Praksa RFZO iz ranijih nabavki se mora menjati, jer se mora dati prostor za veću konkurenciju“, rekao je Jordović i dodao da sumnja postoji, ali se favorizovanje pojedinih proizvođača lekova ne može dokazati.
Jordović smatra da je dosta teško pozivati se i na pozitivnu praksu, pošto je ovo prva centralizovana javna nabavka lekova sa A i A1 liste. Prema njegovim rečima, RFZO je pravdao ovu odluku time da se lekovi sa liste A i A1 koriste u apotekama i da se prepisuju na recept. “Pošto doktori u receptu pišu fabrički naziv leka, onda je RFZO zaključio da i sama nabavka treba da bude ovakva. Kao što stoji u našem zahtevu za zaštitu prava, klinički i bolnički centri u Srbiji nabavljaju lekove po generičkom nazivu leka”, upozorio je Jordović.
CRTA se zbog toga interesovala kakva je praksa u regionu i svetu. “U SAD nikad nisu nabavljali lekove po komercijalnom nazivu, a kamoli po proizvođaču. Od zemalja u okruženju, po generičkom nazivu lekove nabavljaju Makedonija, Crna Gora i Slovenija. Zemlje kao što su Nemačka, Engleska i Danska nabavljaju takođe lekove po generičkom nazivu i štede ogromna finansijska sredstva”, rekao je Jordović.
Neki ponuđači optužili su RFZO da su, pored fabrički zaštićenog naziva leka navedeni i nazivi proizvođača leka, čime je dovedeno u pitanje poštovanje ZJN u delu koji se odnosi na sprečavanje korupcije i sukob interesa. “Prema ovako postavljenim uslovima u tehničkoj specifikaciji moguća je potencijalna koruptivna veza između favorizovanih proizvođača i onih koji su planirali javnu nabavku jer su neki proizvođači dobili veće, a neki manje kvote (količine leka) istog INN (internacionalni nezaštićeni naziv), dok su neki potpuno izostavljeni iz tehničke specifikacije”, naveo je ponuđač i naveo primer leka Monosan (rb 147) i Monizol (rb 148), koji su po INN potpuno identični i po pakovanju i jačini.
Ova dva leka imaju istu procenjenu vrednost po cenovniku RFZO, ali ukoliko bi naručilac postigao nižu cenu za jedan od njih, po oceni ponuđača, jasno je da je ovakvom konkursnom dokumentacijom obesmišljena javna nabavka. “Ovo konkretno znači da se može ugovoriti 30.000 komada Monosana po ceni od 100 dinara komad i 650.000 komada Monizola po ceni od 110 dinara. Ovakvo planiranje količina istog leka ostavlja veliki prostor za koruptivne radnje”, naveo je ponuđač i upozorio da se može desiti i da cena za Monosan bude veća od Monizola, a da naknadnim uvećanjem količina bude povučeno i 200.000 komada Monosana.
Iz RFZO su odgovorili da je kao posebna partija definisan svaki lek koji se nalazi na A i A1 Listi i to po zaštićenom nazivu, a ne po INN. “Komisija smatra da ovakvim postupanjem nije povređena nijedna odredba ZJN, te da nije moguće nikakva ‘koruptivna veza’ između potencijalnih ponuđača i naručioca, odnosno komisije za predmetnu nabavku. Nijedan lek nije imao prednost u odnosu na drugi lek istog INN-a, već je Komisija postupala po određenim pravilima prilikom utvrđivanja količina, koje su u krajnjem slučaju i okvirne”, naveli su u RFZO.
Zanimljiv je primer lekova Amlodipin u tabletama od pet miligrama, Amlodipin u tabletama od 10 mg i Aciklovir masti. Prema podacima koji su dobijeni iz apoteka koje izdaju lekove na recept, amlodipini proizvođača Actavis i Pfizer su prošle godine učestvovali u ukupnom prometu sa udelom od 65,6 odsto. Pošto se amlodipin tablete navedenih nosilaca dozvole ne nalaze na spisku u tenderskoj dokumentaciji, jedan ponuđač zatražio je od RFZO da se raspisane količine ravnomerno raspodele na postojeće proizvođače ovog leka (rb 224, 225, 226, 227, 228 i 235). U sadašnjoj podeli najveći deo pridodat je Monodipin (rb 231 i 232) i Vazotal tabletama (rb 233 i 234), koje u tenderu učestvuju sa 94,7 odsto, iako im je udeo na tržištu tokom 2014. bio 27 procenata. Prema istim podacima, Aciklovir mast (rb 487) ovog proizvođača učestvovala je na tržištu sa udelom od 64,75 odsto, ali je na tenderskoj dokumentaciji iskazana potreba za 500 tuba, umesto 2.900 tuba.
Odgovor RFZO glasio je isto: „Ističemo da u okvirnom sporazumu količine nisu definitivne već okvirne, odnosno da okvirni sporazum daje mogućnost nabavke dodatnih količina predmetnog dobra ukoliko postoji potreba zdravstvene ustanove…”
Zaključak: Diklofenak nije Domestos
Zakon o javnim nabavkama nije loš, ali mora da se menja jer predstavlja jedan od glavnih problema u oblasti zdravstva, saglasili su se učesnici nedavne debate o finansiranju zdravstvenih ustanova.
Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Berislav Vekić rekao je tom prilikom da je to ministarstvo pokrenulo inicijativu za promenu ZJN, jer taj zakon predstavlja „objektivan problem“.
Po mišljenju poslanika Demokratske stranke u Skupštini Srbije i člana skupštinskog Odbora za zdravlje i porodicu Dušana Milisavljevića, zakon u principu nije loš, centralizuje proces javnih nabavki što je dobro jer se puno korupcije dešavalo u godinama koje su za nama, ali mora da se menja i usklađuje sa životom. „Sektor zdravstva je zastareo i ne oslikava potrebe građana Srbije u današnjem trenutku“, rekao je Milisavljević i kao primer lošeg zakona naveo nabavku aparata za zračnu terapiju na koji se čeka dve i po godine, a pacijenti koji boluju od teških malignih obolenja čekaju na red do zračne terapije, iako se ona mora uraditi nakon dve maksimimalno tri nedelje posle operacije.
Direktor Sektora za zdravstveno osiguranje i pravne poslove RFZO Petar Stojković ocenio je da imamo dva zakona koji ne prepoznaju sistem zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite, Zakon o javnim nabavkama i Zakon o budžetskom sistemu. „Zakon o javnim nabavkama medicinske opreme i lekova obavlja se slično načinu na koji se nabavlja hemija za kućno domaćinstvo“, kazao je Stojković.
Bio zakon loš ili ne centralna nabavka lekova sa A i A1 liste blizu je realizacije, a osporavanja građanskog nadzornika i velikog broja ponuđača u najvećoj meri nisu naišla na razumevanje Komisije RFZO. S obzirom na to da su svi prigovori koje je CRTA podnela odbijeni, nameće se pitanje koji su dalji koraci građanskog nadzornika u postupku javne nabavke lekova.
„Pišemo tužbu Upravnom sudu što je jedini preostali pravni lek. Ova tužba ne stopira proces javne nabavke, verovatno će trajati mesecima/godinama, ali je jako bitno da dobijemo odgovor zbog buduće prakse“, zaključio je Dušan Jordović. On je ponovio da je u pitanju prva centralizovan nabavka lekova ove vrste u Srbiji i da je u pitanju jako velik novac, zbog čega će CRTA insistirati da se utvrdi da li su neke od njihovih primedbi bile opravdane.
Darko Šper (VOICE)
