Ko veruje obećanjima političara, sigurno je ostao zaprepašćen time što u prvom kvartalu prošle godine Pokrajinska vlada ipak nije raspisala na desetine konkursa za izbor, kako ih zakon naziva, službenika na položaju.
Poslove službenika na položaju – gde se ubrajaju pomoćnici pokrajinskih sekretara, podsekretari, direktori i pomoćnici direktora pokrajinskih uprava i službi, njih blizu 90 – tako već pune dve godine obavljaju vršioci dužnosti. Najveći broj njih je, suprotno zakonu, u tom statusu još od kraja novembra 2016. godine.
„Tri instituta čiji su se zaposleni do sada ubrajali u republičku kvotu prešla su u pokrajinsku kvotu, dok ustanove čiji su osnivači nacionalni saveti, a koji su do sada bili u našoj kvoti, prelaze u republičku. Dakle, tu se stalno nešto menja, to je ’živa stvar’, ali očekujem da će sve to bili konvalidirano u narednih 60 dana, nakon čega bismo do proleća (2018.- prim.a.) mogli da raspišemo konkurse za službenike na položaju“, rekao je u novembru 2017. za VOICE predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović.
Do januara 2019. godine, međutim, ti konkursi još nisu bili raspisani, ali ovaj put više niko i ne želi da procenjuje kada bi to moglo da se desi. Zapravo, kako govore saznanja VOICE-a, očekivanja da će do toga uopšte doći u mandatu aktuelne Pokrajinske vlade sve su manja: prvo, postojeće stanje svima odgovara, a tu je i kao ne manje važan razlog činjenica da će već idućeg proleća biti održani pokrajinski izbori.
Kada je VOICE nedavno uputio pitanja predsedniku Pokrajinske vlade o tome zbog čega ni do proleća 2018, kako je najavio, a ni nakon toga konkursi za službenike na položaju nisu bili raspisani, Igor Mirović nam je kratko poručio da „nema ništa novo da nam kaže“.
Skupština „ozakonila“ opravdanje
Kao jedno od mogućih zvaničnih objašnjenje, ili čak opravdanje, za to što ti konkursi do danas nisu raspisani, zvuči ono koje je stiglo početkom decembra prošle godine iz Skupština Srbije, kada je usvojen Zakona o izmenama i dopunama Zakona o službenicima u autonomnim pokrajinama i jedinicima lokalne samouprave.
Među brojnim usvojenim intervencijama u tom zakonu, donetom u martu 2016, našlo se i preciziranje uslova za postavljanje lica, uz ostale, na položaj u AP Vojvodini. U izvornom tekstu zakona, pored drugih uslova, za obavljanje tih poslova tražilo se i „najmanje pet godina radnog iskustva u struci“.
Sveže pridodati član 68a Zakona navodi da „pod radnim iskustvom u struci u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva se radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja“.
Kao objašnjenje za dodavanje ovog člana stoji da je „dosadašnja primena Zakona o zaposlenima u AP i JLS ukazala da postoje nedoumice prilikom tumačenja radnog iskustva u struci kao uslova koji službenik mora da ima za rad na poslovima u određenom zvanju“.
Na moguće nedoumice upravo oko toga šta tačno znači „najmanje pet godina radnog iskustva u struci“, VOICE je ukazao još u junu 2017. godine.
Jedan od izvora VOICE-a tada nije isključio mogućnost da su (i) politički odnosi u vladajućoj koaliciji u Vojvodini prepreka za raspisivanje konkursa. U prevodu: stranke nisu sigurne da li bi oni koje su delegirale u Pokrajinsku vladu, nakon njenog formiranja sredinom 2016, na pozicije koje sada obavljaju vd službenici na položaju, ispunjavali kriterijume iz zakona i time i nakon konkursa ostali na tim mestima. Uz neke druge, ne manje važne uslove, stranke je, navodno, brinuo i ovaj o radnom iskustvu u struci.
Da je nejasnoća oko toga šta taj uslov tačno znači razlog ili jedan od razloga za neraspisivanje konkursa, VOICE-u iz Pokrajinske vlade nikad nije zvanično potvrđeno. Ali zato jeste potvrđeno da jedan broj onih koji u vd stanju obavljaju dužnost službenika na položaju ne ispunjavaju uslove iz konkursa.
„Jedan manji deo njih (vd službenika na položaju, prim.aut.) s pravom treba da se zabrine nad tim da li će ispunjavati uslove iz konkursa, ali tu nije važno ko je u pitanju, pa makar to bili i naši koalicioni partneri, jer zakon mora biti ispred politike“, rekao je svojevremeno za VOICE Igor Mirović istučući kako oko neraspisivanja konkursa „ne postoji politički problem“.
Sredstvo za disciplinovanje
Iako vd stanje u Pokrajinskoj vladi traje više od dve godine, pa i uprkos zakonskoj obavezi o raspisivanju konkursa, o toj temi se uopšte ne govori, niti postoje naznake da bi se to moglo promeniti, potvrdilo je za VOICE nekoliko izvora iz Banovine koji su molili da im ne navodimo imena kako bi mogli da otvoreno govore. Koliko je ta tema zaboravljena, pokazuje i to što su pojedini sagovornici bili iznenađeni kada su čuli šta nas interesuje.
Jedan od sagovornika rekao je za VOICE da je vd stanje vremenom postalo „nešto kao efikasno sredstvo za disciplinovanje“, i da ne vidi zašto sadašnje stanje, čak i da se ispune svi uslovi za raspisivanje konkursa, ne bi moglo da opstane sve do kraja mandata ove Pokrajinske vlade.
„Službenici u vd stanju imaju istu odgovornost i ovlašćenja kao i da nisu u vd stanju, međutim, procedura za njihovu smenu jednostavnija je od one koja bi se primenjivala na službenike koji su izabrani na konkursu, i to se po potrebi koristi, povremeno kao vid neke tihe sankcije“, kaže izvor VOICE-a i predočava saznanja o tome da nekoliko vd službenika na položaju „nije ni znalo da će na sednici Pokrajinske vlade biti smenjeno“.
U Pokrajinskoj vladi nisu želeli da komentarišu ove tvrdnje.
Mogućnost smene preko noći, uz neko šturo objašnjenje, doprinelo je, s druge strane, stepenu efikasnosti pokrajinske administracije, konstatuje drugi izvor VOICE-a.
„Čitavu tu garnituru koja je u vd stanju drže u stalnoj neizvesnosti, jer ovi ne znaju da li će sutra ili iduće nedelje na vladu stići zahtev za njihovu smenu. Zbog toga se sada u Banovini konačno može videti, a ja sam ovde već dosta godina, kako, recimo, pomoćnici sekretara zaista rade i ostaju puno radno vreme“, kaže naš sagovornik.
Vršenje dužnosti unedogled
Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i JLS usvojen je 3. marta 2016, a za početak njegove primene određen je 1. decembar iste godine. Za nameštenja u pokrajinskoj administraciji, koje zakon prepoznaje kao službenike na položaju, tražilo se da budu raspisani javni konkursi. Krajnji rok za njihovo raspisivanje bila je sredina decembra 2016, odnosno 15 dana od postavljanja vršioca dužnosti.
Kako s početkom primene zakona nisu bili usvojeni svi neophodni akti potrebni za raspisivanje konkursa, Pokrajinska vlada je krajem novembra 2016. u vd status prevela sve podsekretare, pomoćnike sekretara, pomoćnike direktora i direktore pokrajinskih službi i uprava. Svi su na to mesta postavljeni nakon što je u junu 2016. formirana nova Pokrajinska vlada, s Igorom Mirovićem na čelu.
Iako zakon propisuje da se vd status može uvesti na tri meseca i da se za još toliko samo još jednom može produžiti, a vlada je taj status produžavala dva puta, da bi im nakon toga, umesto na tri meseca, vd status bio produžen unedogled, odnosno do „postavljenja službenika na položaj po sprovedenom konkursu“.
Pokrajinska vlada je protekle dve godine uredno razrešavala postojeće vršioce dužnosti i postavljala nove, s kojima bi se ponavljala procedura „tri meseca plus tri meseca“.
Inače, Kadrovskim planom za 2019. godinu, koji je Skupština Vojvodine usvojila 20. decembra prošle godine, predviđeno je da bude 88 službenika na položaju, što je za četiri više nego s kraja novembra 2018. godine.
Za razliku od perioda pre donošenja zakona 2016. godine, osobe koje su obuhvaćene terminom službenik na položaju dužni su da zasnuju radni odnos na neodređeno vreme. Drugim rečima, kako nam je to ranije potvrđeno u Pokrajinskoj vladi, službenici na položaju morali bi se računati u maksimalni broj zaposlenih na neodređeno vreme.
Pokrajinskom skupštinskom odlukom (PSO) o izmeni PSO o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu AP Vojvodine za 2017, takođe usvojenu 20. decembra prošle godine, „plafon“ za broj zaposlenih iznosi 4.474, što je za 221 zaposlenog manje u odnosu na prethodno utvrđeni broj.
Skupština Srbije je, inače. početkom decembra usvojila i Zakon o izmeni Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru koji zabranu zapošljavanja u javnom sektoru produžava do kraja 2019. godine.
Da li će i koliko će primena tog zakona i nedavno smanjenje maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme u AP Vojvodini ovaj put konačno biti od uticaja na eventualno raspisivanje konkursa za službenike na položaju u okviru pokrajinske administracije, na ta pitanja VOICE nije dobio zvaničan odgovor.
Činjenica je, međutim, da su u Banovini ranije navodili da se upravo propis koji za sistem AP Vojvodine utvrđuje maksimalni broj zaposlenih smatra ključnim preduslovom za raspisivanje konkursa. Do toga, međutim, nije dolazilo ni kada bi Vlada Srbije, kao za to ovlašćena, utvrdila te brojke. Neutvrđeni su samo još stvarni razlozi zašto se u Banovini raspisivanje konkursa uporno odlaže.
Denis Kolundžija (VOICE)
