Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije, na koje se pozivaju brojni mediji poslednjih dana, navodno je registrovano ozbiljno povećanje broja državnih funkcionera u Srbiji – sa oko 12.000 iz 2011. na gotovo 34.000 na kraju 2017. VOICE je pokušao da proveri koliko zapravo ima javnih funkcionera, ali do tačne brojke nije uspeo da dođe. Po svemu sudeći, u državi niko i ne zna o kojoj cifri se govori, što je kako posledica nefunkcionalnosti državnog i institucionalnog sistema tako i namere da se ove brojke drže u magli i tajnosti.
Ni sagovornici VOICE-a ne mogu sa sigurnošću da utvrde šta je pravi razlog porasta javnih funkcionera u Srbiji – stanačko zapošljavanje ili veća revnost prilikom sprovođenja zakona. Oni upozoravaju da je pojam javnog funkcionera kod nas definisan veoma široko, a da još veći problem predstavljaju nejasni kriterijumi za određivanje njihovog broja, te njihov obuhvat, zbog čega pojedinci na značajnim funkcijama izmiču Agenciji za borbu protiv korupcije.
VOICE od Agencije nije dobio odgovore na pitanja koliko je tačno funkcionera u Srbiji bilo na kraju 2017. godine, a koliko na kraju svake godine od 2011. Tačan broj funkcionera ne navodi se ni u Izveštaju o radu za 2017. godinu, koji je pre mesec dana usvojen u Narodnoj skupštini, već samo da je od osnivanja do kraja izveštajnog perioda (2017) obrađeno i objavljeno 44.383 izveštaja.
Zoran Stojiljković, bivši predsednik Odbora Agencije do novembra 2016. godine za VOICE precizira da se ta brojka odnosi na ukupan broj izveštaja koje je Agencija objavila od početka njenog rada, što uključuje i one koji više nisu na funkciji. Zakonska obaveza funkcionera je, dodaje, da izveštaje predaju i dve godine nakon prestanka funkcije.
– Obično se to posle izbora poveća, jer su još uvek aktivni izveštaji onih koji su obavljali funkcije i onih koji su tek izabrani. I to varira – između 25 i 30 hiljada funkcionera na svim nivoima vlasti – kaže Stojiljković.
Licitiranje brojkama
Mediji dugo već licitiraju brojem funkcionera i te brojke značajno osciliraju. Tako je u avgustu 2011. godine, tadašnji predsednik Odbora Agencije profesor Čedomir Čupić, za Novosti rekao da su procene da u Srbiji ima od 25.000 do 30.000 funkcionera, od čega onih s plaćenim funkcijama – 15.700. U istom tekstu stoji i da onih koji imaju obavezu da prijave imovinu i prihode, u tom momentu ima 11.000. Već u novembru iste godine, portparolka Agencije Aleksandra Kostić za agenciju Beta potvrdila je da je u registar funkcionera ukupno upisano više od 19.000 ljudi, pošto su uneti podaci o još 3.000 funkcionera.
U martu 2014. godine tadašnji pomoćnik direktora Agencije za borbu protiv korupcije Dragomir Trninić na jednom okruglom stolu upozorio da od skoro 35.000 državnih funkcionera u Srbiji čak 9.000 nije prijavilo imovinu. Agencija za borbu protiv korupcije precizira njegovu izjavu, navodeći da je ukupan broj obrađenih i objavljenih obaveštenja u registru funkcionera 34.710, od čega 25.587 ima obavezu dostavljanja izveštaja o imovini.
– Odbornici, odnosno članovi upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač opština ili grad, odnosno koji su članovi upravnih i nadzornih odbora javnih preduzeća ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Repulika, autonomna pokrajina ili grad Beograd ne podležu ovoj obavezi ukoliko funkcioner ne prima naknadu po osnovu članstva – saopštila je tada Agencija. A u Izveštaju o radu za 2015. godinu, koji je u septembru 2016. godine razmatrao Odbor za pravosuđe, navedeno je da ima više od 28.000 funkcionera.
Stojiljković napominje da postoji izvestan broj ljudi koji su nosioci funkcija koje su po prirodi stvari značajne, iako istovremeno nisu nosioci izvršnih ovlašćenja.
– Po tome, recimo, obavezu da podnosi izveštaj ima dekan fakulteta, a prodekani nemaju. Ili članovi borda nemaju, a ima direktor. Takozvani savetnici nemaju obavezu da podnose izveštaje, a često se radi o funkcijama koje su unosnije i uticajnije nego formalne funkcije, recimo, direktora osnovne škole. To je pitanje obuhvata – kaže Stojiljković.
To potvrđuje i Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, koji za VOICE kaže da se mora biti oprezan prilikom poređenja broja javnih funkcionera u Srtbiji i drugim zemljama.
– Obuhvat tog pojma može biti veoma različit. Na primer, da li su tu članovi opštinskih izbornih komisija, da li su tu članovi školskih odbora i tako dalje. Taj krug javnih funkcija u Srbiji je jako širok, a ne mora da znači da je u svakoj zemlji isti – kazao je Nenadić. Problem je, dodaje, što se u Srbiji broj javnih funkcionera ne određuje po racionalnim principima, što se najbolje videlo prilikom izmene Zakona o lokalnoj samoupravi kojim je sada ograničen broj članova gradskih i opštinskih veća, kao i broj pomoćnika gradonačelnika i predsednika opština.
„Reformski ludak“ protiv Levijatana
Novinar Miša Brkić za VOICE kaže da je suština državne uprave da ona bude efikasna, mala, jeftina, da opslužuje građane i preduzetnike, odnosno poreske obveznike po pristojnim cenama.
– To, za sada, nemamo u Srbiji i nisam siguran da ćemo to dobiti – kaže Brkić, dodajući da su stranke vladajuće koalicije, a pogotovo najveća stranka, izložene velikom pritisku novopridošlih članova za što kvalitetnijim uhlebljenjem.
Šta je javna funkcija
Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije u članu 2, kao javnu funkciju, podrazumeva funkciju u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, organima javnih preduzeća i privrednih društava, ustanova i drugih organizacija, čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i funkcija drugih lica koje bira Narodna skupština, a podrazumeva ovlašćenja rukovođenja, odlučivanja, odnosno donošenja opštih ili pojedinačnih akata.
– Druga stvar je da ta priča koju smo slušali na početku mandata ove koalicije, još od 2012. godine, da funkcioneri neće umnožavati svoje funkcije, koja se pokazala netačnom. Videli smo da poslanici umeju da utrže tu svoju poslaničku funkciju na najgori mogući način po poreske obveznike, dakle da sede u upravnim odborima raznih agencija i državnih preduzeća, i da uzimaju ogromne novce. Nezasluženo, naravno. Dakle, radi se o klasičnom partijskom zapošljavanju, koje je dobilo neslućene razmere i to samo pokazuje da država ne da ne odumire, nego naprotiv postaje sve brojnija – kaže Brkić.
On podseća da u Srbiji već petnaestak godina važi prećutni ugovor između stranaka, prema kojem poražene na izborima ne odgovaraju za nepočinstva iz svog mandata, što uključuje i partijsko zapošljavanje. Javni sektor je zbog toga, ocenjuje, postao Levijatan koji je zarobio državu.
– Oni koji budu došli, imaće ogroman problem da državne institucije isprazne od tih stranačkih punoglavaca. Ti ljudi zaposleni u državnoj službi, to će biti najveći bedem bilo kakvim treformama i uređenju države. To bi morao da bude neki veliki „reformski ludak“ koji će rasturiti takvu državnu strukturu, ali ja ga ne vidim i mislim da ovi koji danas pretenduju da budu vlast nemaju neke velike ambicije u tom smislu – kaže Brkić.
Podseća da stranke materijalno profitiraju od takve vrste zapošljavanja, jer najverovatnije oni koje tako zapošljavaju imaju obavezu da deo svoje zarade ubace u partijsku kasicu.
Za trećinu više povreda zakona
Agencija za borbu protiv korupcije ukazala je u svom izveštaju da je tokom 2017. godine povećan broj meritornih odluka Agencije kojima je utvrđena povreda odredaba Zakona o Agenciji, kojih je 465, što je za 31,73 procenata više u odnosu na 2016. godinu.
EU (ne)smanjuje broj funkcionera
Proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji mogao da dovede do smanjenja broja javnih funkcionera, a Nenadić očekuje da se EU u ovo pitanje umeša iz ugla poštovanja usvojenih zakonskih normi u pogledu procedure izbora.
– Tu Srbija već dobija opomene od evropskih institucija. Na primer, zbog nepoštovanja procedure za postavljanje službenika na položaje. Ali, u pogledu ukupnog broja, mislim da će to pitanje pre svega biti tretirano u sklopu reforme javne uprave ili toga koliko je ona racionalna i osposobljena da odgovara potrebama društva – navodi Nenadić.
Brkić, ukazujući na ogroman broj zaposlenih i u evropskim institucijama, kaže da države kandidati moraju mnogo toga da učine na reformi javne uprave i državnih preduzeća, te da na tom tragu može da se govori o smanjenju broja zaposlenih koji rade za državu.
– Dotle ćemo se nagledati raznih prebukiranih državnih institucija, toliko da ćemo se krstiti i čuditi šta nas je to snašlo i koliko to košta – ističe Brkić.
Dalibor Stupar (VOICE)
