Zrenjaninski poštar Petar Petrović obratio se nedavno javnosti tvdeći da je na poslu izložen mobingu, da je zbog toga imao ozbiljnih zdravstvenih problema i bio na bolovanju. Smatra „da je rukovodstvo imalo zadatak da od 2019. do 2021. godine razvodni situaciju i radnike podeli na one koji podržavaju menadžment firme i one koji ga ne podržavaju. Ili ćeš da sagneš glavu i da ćutiš, ili ćeš da se pobuniš. E, ako se pobuniš, onda ide osveta. „Osveta“, kako dalje navodi, „podrazumeva verbalne sukobe i manipulaciju nedovoljnim brojem izvršilaca u tehnologiji (poštari, zaposleni u post ekspresu, šalterski službenici i tehničari).
„Manje pisara, a više poštara“
Zoran Pavlović, nekadašnji predsednik Samostalnog sindikata poštanskih radnika Srbije, kaže da je situacija slična u svim radnim jedinicama u Srbiji. Od oko 15.000 zaposlenih njih 12.000 prima zaradu od oko 45.000 dinara i manje. „Radim 36 godina u pošti, uvek sam imao kritički odnos prema poslovodstvu – ali od ovih sadašnjih, čast izuzecima, gorih i grđih nije bilo. Preuzimanjem Pošte 2012. na računima je tada bilo oko 46 miliona evra i oko 4 milijarde dinara. Danas je to jedva oko 7-8 miliona evra. Letos je Pošta bila prinuđena da uzme kredit u iznosu od 500 miliona dinara radi održavanja tekuće likvidnosti“, kaže Pavlović. Navodi i umanjenje plata radnicima koje je trajalo pet godina. „Plate su neosnovano bile umanjene 62 meseca, gde je svaki zaposleni oštećen za oko 320.000 dinara. Preduzeće je od naših zarada za taj period u budžet Vlade uplatilo oko 4 milijarde i 800 miliona dinara“, navodi Pavlović.
Epidemija kovida-19 samo je dodatno pogoršala situaciju u Pošti. Radnici su bili preopterećeni mnogo većim brojem dostava, a budući da „uđu u svaku kuću“ bili su izloženi povećanom riziku da obole. Tako je, po rečima Pavlovića, u novembru tri odsto od ukupnog broja zaposlenih odsustvovalo sa posla jer su se zarazili. Pored toga što sada nose uglavnom važna dokumenta: iz APR-a, poreske, poslovanja…, opterećeni su i nagradnim igrama čije je slanje besplatno, to jest realizacija tog ogromnog posla radi se bez novčane naknade.
Samo jedan od gorućih problema koji se mora pod hitno rešavati je obezbeđivanje optimalnog broja izvršilaca na tehnološkim radnim mestima. „Manje pisara, a više poštara. Zatim, zaustaviti izrabljivanje zaposlenih krijući se iza zakona i ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Zaustaviti svaku šikanu nad zaposlenima kroz koju su mnogi prošli, a kroz koju prolazi danas naš kolega Petar Petrović iz Zrenjanina i druge kolege koje ćute i trpe jer nemaju hrabrosti kao Petar da to javno iskažu“, insistira Pavlović.
Nedovoljan broj ljudi, starosnu strukturu zaposlenih (prosečna starost zaposlenih u Pošti je 48 godina) i zlonamernu primenu pojedinih članova Kolektivnog ugovora (član 37 i član 67), te lošu organizaciju posla na terenu kao glavni problem navode i zrenjaninski poštari. Zbog toga je u decembru od 27 zrenjaninskih rejona, 15 stajalo. To znači da od 44.000 domaćinstava, koliko ih po popisu ima u Zrenjaninu i njemu pripadajućim naseljenim mestima, 20.000 njih dnevno nije dobijalo poštu. Da bi se situacija bar malo poboljšala dešavalo se svakodnevno da poštari dobijaju da rade dupli posao, redovne zadatke i distribuciju nepodeljenih pošiljki, tvrde Zrenjaninci. „Tu se lome ti ljudi. Nepoželjni najviše. Pa nije pola poštara odsustvovalo s posla zbog korone. Mene pošalju van mog gradskog rejona na selo da ne bih talasao ovde. To je njima cilj. Kad me je upravnik poslao na izaslanje u selo, on je taj dan organizovao prikupljanje potpisa sindikata za svoju podršku. Zašto rukovodstvo neće da traži od Beograda da zaposli 8 novih poštara koliko nam fali?“, kaže Petrović.
Para nema ni za opravku bicikla
Petrovićev kolega Dragan Živanov objašnjava da pored manjka ljudstva postoji problem i u tehničkom delu posla. „Moj bicikl je star 4 godine. Dok sam ga vozio potrošio sam na njegovo održavanje novca toliko da sam mogao da kupim dobar nov bicikl. Ugovor sam potpisao na 2 godine. Onda je on produžen na 3, pa na 4. Znači, mi popravljamo bicikl o svom trošku. Taj bicikl dnevno pređe pretovaren 20km. Pošto sam bio na bolovanju i dobio premeštaj, moj bicikl je dat drugom radniku. To što sam ja ulagao u njega 3 godine – nikom ništa. Pojeo vuk magarca. Pre se znalo, imali smo ugovor sa majstorima, vozili smo biciklove na popravku, a onda se uz račun to refundiralo na platu“. Petrović se nadovezuje: „Pre smo imali 700 dinara mesečno za održavanje. Pa jedna guma je 1200 dinara! Unutrašnje gume sam menjao svaka 3-4 meseca. O spoljašnjim da ne pričam. I gume i biciklovi imaju nosivost. U vreme deljenja računa, samo torba ima preko 30kg!“
Jedino na šta se obraća pažnja je post ekspres jer građani kojima kasni usluga post ekspres službe ili ne dobiju na vreme svoju pošiljku, imaju pravo na žalbu i odštetu, objašnjava Živanov i prenosi svoje iskustvo. „Kad sam radio sam, dolazio sam u pola 5, o tome postoji evidencija, da bih stigao da pakete post ekspresa podelim po zonama i da bih do 7 h sve završio. Moj šef nije mesec dana došao da me pita kako sam, da li ima problema, da li mogu sam da radim sam pošto je kolega otišao na godišnji odmor. Dodeljene su mi dve bolesne koleginice koje zdravstveno nisu bile u stanju da rade taj posao. Imao sam samo na papiru pomoć, a ni sam nisam bio sposoban da ga radim. Ne stižem ni da jedem, ni da popijem lekove koje kao srčani bolesnik moram redovno da uzimam“, priča Živanov.
I Jadranka Stankov, predsednica Samostalnog sindikata poštanskih radnika Srbije i predsednica zrenjaninske sindikalne organizacije, slaže se sa svojim kolegama sindikalcima iz drugih organizacija da se položaj radnika može značajno unaprediti. Jedan od koraka u tom pravcu je kaže i organizovanje protesta 6. februara u Beogradu. Prema njenim rečima, zahtevi sindikata su povećanje plata, isplata bolovanja obolelim i onima koji su u izolaciji od kovida-19 u iznosu od 100 odsto, kao što je slučaj u drugim javnim preduzećima, prijem novih radnika u tehnološkom sektoru, te postavljanje direktora. Dodaje i da je sindikat koji ona vodi na zahtev Kabineta preduzeća uradio i poslao Predlog za izmene i dopune Kolektivnog ugovora za JP Pošta Srbije.“
Kao predsednica svoje organizacije, Stankov poziva i druge da održe najavljeni protest i dodaje da postoji mogućnost udruživanja sindikata prilikom ostvarivanja nekih zahteva a za dobro svih.
Međuljudski odnosi prouzrokovali (samo)organizovanje zaposlenih
Zrenjaninska Pošta bila je decenijama primer institucije u kojoj su pored profesionalnih, vladali i izuzetno dobri prijateljski odnosi. Pomoć onome sa kim radiš nikada nije dovođena u pitanje, bilo da se radi o mobi ili da se na rukama preseli kolegino domaćinstvo iz jedne ulice u drugu. Briga o penzionerima bila je garantovana do poslednjeg dana. Tako nešto se podrazumevalo, a uvredom i nečoveštvom smatralo se svako drugo ponašanje. Šta se vremenom dogodilo, pa sada iz Pošte dolaze i potpuno drugačije poruke?
„Kad sam pre 30 godina došao, nisam znao ko je upravnik. Tada su međuljudski odnosi bili dobri, ljudi su se družili. Nije se znalo ko je šef. Sve se dogovaralo, a tekući problemi rešavali u hodu. Niko nam nije stajao iznad glave“, objašnjava Živanov.
Dragan Živanov, poverenik je za JP PTT Srbije Sindikata „Sloga“. Kaže da je reprezentativni sindikat izgubio svaku svrhu jer je nasleđe prethodnog vremena. „Odlučio sam da osnujem organizaciju koja će se baviti isključivo pravima i zaštitom radnika, a ne poslovodstva. Vrh sindikata ima 186.000 dinara platu i zato je lojalan poslovodstvu. Zadnji sastanak su imali pre 6-7 meseci“, tvrdi Živanov.
Glavni cilj prvih članova „Sloge“ u Zrenjaninu je smena upravnika, Ivana Svojića, jer po njihovim rečima „ovo u Zrenjaninu ni na šta ne liči. Imali smo upravnika i pre ovoga, ali se nije dešavalo da rejoni stoje. Kvalitet usluga koje pružamo je nula“. Petar Petrović kaže da je svojevoljno spreman da štrajkom glađu radikalizuje ceo proces.
Devedeset radnika zrenjaninske Pošte je pre dve godine blokiralo blagajnu tražeći bolje uslove. U protestu organizovanom krajem 2019. i početkom 2020. dogovoreno je povećanje plate i topli obrok, potvrđuje Živanov i naglašava da ništa drugo nije ispunjeno.
Poštar Petrović tvrdi i da je upravnik Pošte Svojić devet puta sebi na platu od 70.000 dinara dao stimulaciju od 20-30 odsto „dok poštari iz svog džepa i od svoje plate popravljaju biciklove i jednom godišnje dobijaju stimulaciju od 10 odsto“. „To je i sukob interesa. Mesečno sam sebi da dodatnih 250 evra, više od pola plate poštara koji radi u tehnologiji i njima zarađuje platu“, kaže Petrović.
Ponašanje upravnika prema zaposlenima prouzrukuje strah i to je zapravo razlog zbog kog se ljudi ne bune, kaže Petrović i navodi primere koleginica i kolega koji su takođe imali situacije slične njegovoj: premeštaj, pritisci i pretnje, ali su u strahu da istupe i kažu svoj problem. „Sad kada bi se sprovela anonimna anketa, svi bi glasali za smenu, 95 odsto tehnologije bi sigurno izglasalo smenu upravnika„, siguran je on.
Radnici se povlače pod pritiskom rukovodstva
Međutim, Jadranka Stankov je u vezi sa obraćanjem javnosti i tvrdnjama kolege Petra Petrovića o šikaniranju njega i njegovih kolega kazala da je predsedništvo Sindikata 30. decembra prošle godine održalo sastanak sa zaposlenima u dostavi Zrenjanin, uz prisustvo upravnika Ivana Svojića. „Pozvali smo ih da nam se obrate ukoliko imaju bilo kakvih problema, javno, putem mejla, porukom i da će sindikat stati u njihovu odbranu. Niko se nije izjasnio da problem postoji, niti se javio kasnije. Glavni odbor Samostalnog sindikata poštanskih radnika smatra da u ovom slučaju ne treba preduzimati bilo kakve radnje dok nam se neko ne obrati sa dokazom u vezi ovog slučaja“, navodi ona.
Sindikalci iz „Sloge“ navode i da su se radnici zbog pritisaka koji traju voma dugo, među sobom organizovali i počeli da sakupljaju potpise za smenu upravnika. Sakupljeno je bilo dvadesetak potpisa. Nakon što se saznalo za potpisivanje, Petrović kaže da je celokupna uprava u Zrenjaninu izvršila pritisak pretnjom krivičnim prijavama na potpisnike, pa su ljudi počeli da se povlače. „Mi nismo predali naš zahtev jer su se ljudi posle pretnji bojali posledica. I posle mog obraćanja javnosti, rečeno je da nam svima sleduju disciplinske mere i kažnjavanja“, navodi on.
Od Ivana Svojića, upravnika Pošte koji je trenutno na bolovanju, nismo uspeli da dobijemo komentar. Povodom javnog obraćanja kolega dao je za N1 izjavu u kojoj navodi da je on predmet, a ne uzrok, optužbi za mobing.
U JP PTT Srbija deluje nekoliko sindikata, uglavnom manjih i nereprezentativnih, koji nemaju snagu da okupe većinu zaposlenih. S druge strane, činjenica je da je sistem JP PTT Srbije centralizovan i prepun manjkavosti koji rukovodiocima radnih jedinica i onima na nižim pozicijama ne daje mnogo prostora za delovanje. Taj isti sistem postavljen je odavno i do skoro je davao značajno bolje rezultate u daleko boljoj atmosferi. Ipak, izgleda da nije sve do sistema.
Ivana Gordić (VOICE)
