Bivši gradonačelnici Subotice: Vlast nikada nije bila zatvorenija prema medijima nego što je sada

16. Dec 2018 by Ekipa VOICE | Nema komentara

Bivši gradonačelnici Subotice govorili su za VOICE o nivou slobode medija tokom njihovog mandanta, o tome da li su novi

Bivši gradonačelnici Subotice govorili su za VOICE o nivou slobode medija tokom njihovog mandanta, o tome da li su novinari lako ili teško dolazili do informacija važnih za javnost, o (auto)cenzuri, o slobodnim i režimskim medijima, o nekada otvorenoj, a danas zatvorenoj lokalnoj samoupravi za novinarska pitanja.  

Jene Maglai, nekadašnji član Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), a danas jedan od lidera civilne organizacije Mađarski pokret (MP), na funkciji gradonačelnika Subotice bio je u periodu od 2013. do 2016. godine. On je krajem avgusta 2015. godine sa delom nezadovoljnih bivših članova i funkcionera SVM-a prisustvovao Osnivačkoj skupštini Mađarskog pokreta, da bi nakon toga, početkom februara 2016. godine, zajedno sa još 82 člana, bio isključen iz SVM-a. Kao predstavnik MP, nove alternative mađarskog biračkog tela, krajem svog gradonačelničkog mandata, kao i danas, bio je otvoreniji prema javnosti, a posebno nakon napuštanja stranke.

Maglai: Situacija očajna, medijske kuće postale trgovačke kuće

Prema mišljenju Jenea Maglaija, on je tokom svog mandata bio veoma otvoren prema javnosti i kako kaže, mediji su mogli da dođu i do gradonačelnika, mogli su da se obrate i pres službi.

“Svake nedelje je neko od novinara dolazio kod mene u kabinet vezano za neki intervju ili informacije. Oko toga nije bilo nikakvih zapreka. Imao sam veoma korektnu saradnju sa mnogim novinarima i držao sam uredno konferencije za štampu kad su bile neke važnije teme. Svakih šest meseci sam na konferenciji za novinare davao izveštaj o radu građanima i mislim da je to bio jedan normalan odnos. Obični građani su mogli da dođu do gradonačelnika bez nekih poteškoća”, smatra Maglai.

Međutim, tokom njegovog mandata je doneta i odluka o zatvaranju sednica Gradskog veća za novinare zbog čega je većina novinara negodovala. Na pitanje koji je bio razlog za ovakvu odluku, Maglai kaže da su “sednice Gradskog veća radne sednice i da to nisu sednice na kojima treba da budu prisutni novinari”.

“To je posao članova Gradskog veća i rukovodioca lokalne samouprave gde se odlučuje o važnim temama, a svaki put posle sednice je kompletan materijal dostupan na sajtu grada i svi su mogli da se upoznaju sa temama dnevnog reda i kakve su odluke. Mislim da nema razloga da novinari učestvuju na samoj sednici, i sednice Pokrajinske vlade su zatvorene, pa samim tim smatram da i sednice lokalne vlade treba da budu zatvorene. Novinari su mogli i nakon toga da postavljaju pitanja vezano za odluke sednica Gradskog veća. Nismo nikada branili da novinari dođu do podataka”, kaže Maglai.

Na pitanje VOICE-a zbog čega je na početku mandata bilo teže doći do izjave gradonačelnika, a da je postao otvoreniji za javnost tek nakon što je postao član MP, Maglai ne oseća da je to bilo tako.

“Mislim da sam možda bio zatvoreniji zato što je to bilo na početku, kada sam preuzeo dužnost gradonačelnika, jer sam se prvenstveno bavio saniranjem posledica koje su bile vezane za tešku finansijsku situaciju u pojedinim javnim preduzećima. Nisam se toliko posvetio medijima, nekom samoreklamiranju ili medijskoj prisustnosti, a od sredine 2014. sam imao jednu normalnu komunikaciju. Ja bar nisam tako osećao da sam bio zatvoren”, navodi Maglai.

On smatra da danas vlast pokušava da zadrži informacije u jednom uskom krugu ljudi i to ne samo u odnosu na medije, nego čak i u odnosu na ljude koji su zaposleni u Gradskoj upravi i u javnim preduzećima.

“Očigledno jedan uzak krug ljudi želi da kontroliše kompletne informacije vezane za lokalnu samoupravu, a sa druge strane postoji jedna ozbiljna nesigurnost tih ljudi koji bi trebali da daju izjave, vidim iz njihovog ponašanja. Da li je to zbog njihovih stručnih kapaciteta, školske spreme koje su upitne, da li se zaista nose sa pitanjima novinara i davanjem adekvatnih odgovora”, kaže Maglai.

Prema njegovim rečima, odnos prema medijima, ne samo u Subotici već u celoj državi, postaje takav da mediji koji su bliski vlasti dobijaju informacije, a svi ostali su, na neki način, stavljeni na stranu, izbegava se davanje bilo kakvih informacija.

“Jako malo ima slobodnih medija u Subotici jer su oni materijalno potpuno satrani. Tačno se zna kojim medijima se dele pare, to su mediji koji su bliski vlasti, a ostali mediji, koji nisu bliski vlasti, dobijaju minimalna sredstva koja nisu dovoljna za normalno funkcionisanje ili uopšte ne dobijaju sredstva, i tako su dovedeni u jednu materijalno bezizlanu situaciju”, smatra on.

Podseća i da je potpuno jasno da postoje mediji koji otvoreno podržavaju SNS, koji im pružaju medijsku podršku i mediji koji rade za SVM, čisto partijski mediji, do kojih ostali uopšte ne mogu da dođu ili je njihovo prisustvo toliko minimalno da je to poražavajuće.

“Na taj način se sklanjaju i uništavaju mediji koji nisu lojalni vlasti. Trenutno je u Subotici očajna situacija, medijske kuće su postale obične trgovačke kuće koje rade na tome kako udovoljiti ljudima na vlasti i kako steći bliskost i osigurati materijalno stanje. Situacija je katastrofalna i na nivou države, ovo je jedna faza diktature”, kaže Maglai.

“Postoji jedan visok stepen autocenzure”, kaže on i dodaje da predstavnici vlasti često intervenišu oko vesti u pojedinim medijskim kućama. “Zna se, ko daje sredstva taj diriguje. Malo je onih medija u Subotici na koje vlast ne može da vrši pritisak i koji to ne dozvoljavaju”, smatra Maglai.

Vučinić: Ima ljudi koji neće trampiti novinarski zanat za finansijsku sigurnost

Saša Vučinić je član Demokratske stranke (DS) koji je na funkciji gradonačelnika Subotice bio u periodu od 2008. do 2012. godine.

Kako kaže za VOICE, tokom svog mandata se trudio da u skladu sa prirodom javnog posla koji je obavljao, novinari, kao predstavnici javnosti, imaju potpunu pristupačnost svemu što je tadašnju javnost zanimalo.

On je podsetio da su u tom periodu i sednice Gradskog veća bile otvorene za javnost i da su novinari imali prilike ne samo da dobiju materijal sa sednice, već i da direktno postavljaju pitanja gradonačelniku, uvodničarima i šefovima službi koje su odluke predlagale.

Dodaje da je “dostupnost javnosti bila na visokom nivou”, da je tada uspostavljen i Gradski pres centar koji je bio na usluzi novinarima, a da je na jednoj lokalnoj TV stanici svakog petka podnosio izveštaj o aktivnostima.

“Svako od tadašnjih funkcionera je bio dostupan za novinarska pitanja. U tom periodu je uspostavljen i Call centar putem kojeg su i građani anonimno mogli da javljaju probleme koje uoče u funkcionisanju grada”, kaže Vučinić.

Njegov utisak je da je danas premalo bitnih i važnih informacija, a previše marginalnih i nebitnih, a “da li je to posledica zatvorenosti lokalne samouprave prema medijima ili izbor aktuelnih novinara da se bave marginalnim temama, pitanje je pre svega za novinare”.

“Jasno je da je sve manje slobodnih medija. Lično ne verujem u cenzuru u smislu nekog centra u kojima se pregledaju sve pripremljene vesti u lokalnim medijima, ali sam potpuno siguran da je autocenzura veoma prisutna i jasno je da je produkt finansjiske zavisnosti od javnih sredstava. No, to ne isključuje postojanje slobodnih medija, jer uvek ima ljudi koji neće trampiti novinarski zanat za finansijsku sigurnost koju donosi stavljanje na spisak dobitnika sredstava na medijskim konkursima”, kaže Vučinić.

Kučera: Ja nisam išao po svoje mišljenje u stranku

Geza Kučera, nekadašnji član SVM-a, a danas član Mađarskog pokreta, na funkciji gradonačelnika Subotice bio je od 2003. do 2008. godine.

Pre nego što je dospeo u politiku, 15 godina je bio direktor u osnovnoj školi i, kako kaže, “informisanost roditelja je jedan od preduslova za uspešnu saradnju” i taj moto je u životu i dalje nastojao da poštuje.

Kučera kaže za VOICE da su nekada stvari, iz pojedinih informacija koje danas čuje, bile više na svom mestu nego što je to danas.

“Kad sam bio u lokalnoj samoupravi, uvek sam pokušao dati blagovremeno i pravovremeno tačnu informaciju koju sam imao. Bilo je normalno svakog ponedeljka održati brifing za novinare gde se uglavnom govorilo o planovima za tu nedelju i ostvarenjima u prethodnoj sedmici. Obavezan sastavni deo tih brifinga bila su novinarska pitanja”, podseća Kučera.

Kada je u pitanju način izbora gradonačelnika, Kučera je poslednjih godina bio jedini koji je biran na direktnim izborima, glasovima građana, a kako kaže, “to je, sa jedne strane, značilo neko poverenje, a sa druge strane i obavezu prema tim biračima, mnogo jaču obavezu nego prema stranci, jer je neka ovisnost o stranci nekada bila labavija”.

On kaže da je saradnja sa novinarima i medijima tada morala biti drugačija, otvorenija, direktnija, istinitija nego danas.

“Ja nisam išao po svoje mišljenje u stranku i zato sam imao veoma neprijatne trenutke u životu. Mi smo sa pokojnim Jožefom Kasom, koji je tada bio predsednik SVM-a a ranije i gradonačelnik Subotice, pre Ištvana Išpanovića, imali veoma žučne rasprave, neke stvari nismo gledali na isti način, a ja sam bio dosta tvrdoglav da neke stvari proguram onako kako sam ja to zamislio”, seća se Kučera.

Prema njegovim rečima, nikad nikom nije bilo zabranjeno da iznese svoje mišljenje, postojala je jedna samostalnost i jedan ozbiljan nivo decentralizacije u radu članova opštinskog veća, stručnih službi, šefova i načelnika odeljenja, u odnosu na situaciju danas.

“Ne mogu da shvatim šta se danas dešava i kako je moguće da je jedan sistem toliko zatvoren, jedan dirigovani način koji ja ne mogu da smislim”, kaže Kučera.

On smatra da postoji jedan strah od neznanja, nedostatak stručnosti kod ljudi koji su na rukovodećim položajima.

“Postavljaju se politički podobni ljudi na funkcije. Vidim da se pomeraju ljudi sa funkcija koji su veoma dobro i stručno radili svoj posao i postavljaju se politički podobni ljudi, a to znači da se čitav sistem zatupljuje. Kad ste u takvoj situaciji, onda je veoma teško izaći pred javnost i reći nešto, pa je onda najbolje ne komunicirati sa novinarima” kaže Kučera.

Kako kaže, većina medija živi od lokalne samouprave, “pa ako je neko dobio nešto više para, taj je pokušao da piše i neke dobre stvari, u nadi da će dobiti više”.

“Ta neka zavisnost je uvek postojala, međutim, čini mi se da je to otišlo do neba, preko svake mere. Mediji su se podelili, kada je reč o manjiskim medijima, na primer, u vestima o predsedniku strane ima 15 vesti, a o drugima ništa. To je cenzura”, kaže Kučera.

Tekst i foto: Natalija Jakovljević (VOICE) 

Print Friendly, PDF & Email