Javne nabavke u vanrednom stanju neobavezne, obavezne informacije šta je kupljeno i koliko košta

14. Apr 2020 by Marija Grbic | Nema komentara

Nejasno kako su lokalne samouprave nabavljale pakete za penzionere

Kupovina respiratora ne mora da se odvija po svim procedurama po kojima inače treba da se odvijaju javne nabavke jer Zakon o javnim nabavkama u slučajevima ugroženosti ljudskih života predviđa mogućnost njihovog zaobilaženja, ali svakako mora da se poštuje zakonsko načelo transparentnosti i javnost ima pravo da zna šta je kupljeno i koliko je to plaćeno, upozoravaju stručnjaci za VOICE.

Od same pojave korona virusa u Srbiji pa do danas, građani su od vlasti gotovo na dnevnom nivou dobijali različite informacije o broju respiraratora i njihovim nabavkama što je neminovno proizvelo konfuziju. Može se pretpostaviti da niko ne zamera državnim organima da u periodu ove krize učine sve da dođu do neophodne medicinske opreme, ali ni u ovom vanrednom stanju Zakon o javnim nabavkama nije suspendovan. Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija kaže za VOICE da to zapravo znači da u periodima ugroženosti zdravlja i života ljudi javna nabavka ne mora biti oglašena, ali treba da se poštuju određeni principi koji proističu iz Zakona o javnim nabavkama.

„U situacijama kada se radi o zaštiti života moguće je nabavljati i od firmi koje iz nekog razloga ne bi mogle da budu ponuđači ako na primer duguju za porez ili na način koji nije uobičajen kao na primer plaćanje u gotoviini, preko posrednika i slično. Takođe, ne mora da se priprema konkursna dokumentacija i da se objavljuje javni poziv. Međutim, i u takvim situacijama su državni organi dužni da poštuju, u meri u kojoj je to moguće, načela ovog zakona – transparentnost, konkurenciju, efikasnost“, kaže Nenadić.

On dodaje da je u aktuelnim nabavkama respiratora sporno to što građani znaju samo ono što saopšti predsednik Srbije Aleksandar Vučić „koji svakako nije nadležan za kupovinu medicinske opreme“, dok kod nadležnih institucija, kao što je Ministarstvo zdravlja, „nema nikakvog obaveštenja“. Još jedan argument u prilog prava građana da znaju koliko tačno respiratora je kupljeno i koliko koštaju je to što se plaćanja najverovatnije vrše iz državne kase.

„Ako se dešava nešto drugo, što je u ovom trenutku nemoguće utvrditi, onda se to čini kršenjem zakona ili nabavke ne sprovodi država već neka privatna firma ili pojedinac. Međutim, za tako nešto ne postoji nikakva realna potreba, sve se može obaviti na zakonit način“, rekao je Nenadić.

Nemanja Nenadić: I u vanrednom stanju, vlast mora da poštuje načela transparentnosti, konkurencije i efikasnosti

Na Portalu javnih nabavki, gde se inače objavljuju podaci o sprovedenim tenderima, postoji podatak o kupovini samo 15 respiratora iz prve polovine marta. Ova nabavka je sprovedena u pregovaračkom postupku jer on omogućava kraće rokove od javnog poziva.

Nenadić kaže da u konkretnom postupku nije uočio nikave nepravilnosti. Prvo, za taj pregovarački postupak dobijeno je pozitivno mišljenje Uprave za javne nabavke jer je potreba za neplaniranom nabavkom nastala bez krivice naručioca. Zatim, ispoštovan je i princip konkurencije jer su poziv uputili na više adresa, dobili dve ponude i odabrali onu jeftiniju. Međutim, i ovde je ostalo nekoliko nejasnoća.

„Ono što se može post festum postaviti kao pitanje zašto je planirano da se na taj način nabavi samo 15 respiratora a ne više i šta se to toliko promenilo za samo nedelju dana. Nadam se da ćemo nekada dobiti argumentovane odgovore i na ta pitanja, a u ovom trenutku takvi dokumenti nisu dostupni“, kaže Nenadić.

Da li su lokalne samouprave prekršile zakon pri nabavci paketa za penzionere

Kako se pregledom Portala javnih nabavki može videti da su do sada samo dve opštine oglasile pregovaračke postupke za nabavku paketa pomoći penzionerima, naši sagovornici postavljaju pitanje da li to znači da druge nisu sprovodile takve postupke i time prekršile zakon ili su za te svrhe koristile postojeće budžetske rezerve.

Od uvođenja vanrednog stanja do ponedeljka, 13. aprila, na Portalu javnih nabavki može se videti da je pokrenuto oko 90 pregovaračkih postupaka kao načina nabavke dobara ili usluga. Pregovarački postupci u odnosu na redovne javne pozive podrazumevaju kraće rokove i mogućnost da naručilac određenim ponuđačima, jednom ili više njih, direktno pošalje poziv.

Svi naručioci koji su pokrenuli pregovaračke postupke morali su da zatraže mišljenje o opravdanosti pokretanja takvih postupaka od Uprave za javne nabavke i većina je u svojim obrazloženjima navela hitnost za određenom robom ili uslugom zbog epidemije virusa. Osim nekoliko postupaka za nabavku medicinske opreme, pregovaračke postupke, između ostalog, pokrenule su i Opšinska uprava Opštine Kovin i Gradska uprava Grada Beograda za nabavku paketa pomoći za penzionere sa najmanjim penzijama.

U obrazloženju za pokretanje pregovaračkog postupka, Kovin je naveo da je sredstva za pakete dobio od Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. Međutim, na Portalu javnih nabavki nisu navedeni slični pregovarački postupci drugih vojvođanskih opština, što otvara pitanje kako su one izvršile nabavku paketa pomoći.

Danijel Dašić: “Vanredno stanje plodno tle za zloupotrebe”

„Kovin se poziva na to da je dobio pare od pokrajine, ali nemamo na spisku slične nabavke drugih vojvođanskih opština. To bi dalje moglo da znači da su druge opštine prekršile zakon, pa nisu tražile mišljenje niti primenjivale pregovarački postupak. Malo je verovatno da su Beograd i Kovin jedine opštine koje na ovaj način troše deo svojih budžeta pa bi trebalo utvrditi da li su ostali gradovi i opštine nabavljali robu bez primene Zakona o javnim nabavkama, ili su možda koristili u tu svrhu samo postojeće rezerve“, kaže Nemanja Nenadić.

Nenadić dodaje da bilo koja podela pomoći građanima ili privredi, „pogotovo kada dolazi u vreme neposredno pred izbore, može biti tumačena kao politička promocija vlasti”. On ističe da nije sporna pomoć građanima kojima je to neophodno, nego ukoliko je to iskorišćeno upravo u političke svrhe.

„Verujem da nikom nije sporno da se ona takvim građanima i pruža, ali da to nipošto ne bi smelo da bude iskorišćeno za lične promocije funkcionera organa koji dodeljuju pomoć ili za promociju partija iz kojih dolaze. Zato je mnogo stvari bitno da bi se sagledalo da li je pomoć samo normalna aktivnost lokalnih samouprava ili takođe i politička promocija – kako je odabrano kome će biti podeljena, ko učestvuje u podeli, kako se medijski plasiraju informacije o toj aktivnosti“, rekao je Nenadić.

Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju kaže da se javne nabavke na lokalu „u pogledu nezakonitih radnji ne razlikuju puno od republike“. Dodaje da je vanredno stanje „plodno tle“ za zloupotrebe prilikom nabavki.

Za njega su pregovarački postupci Kovina i Beograda ipak sporni i smatra da nije trebalo da dobiju pozitivno mišljenje od Uprave za javne nabavke.

„Ovakvo mišljenje koje je dala Uprava za javne nabavke pokazuje u punom svetlu koliko je sam proces sprovođenja javnih nabavki problematičan i podložan političkoj zloupotrebi. Videćemo da li će ovo biti iskorišćeno i od strane ostalih lokalnih samouprava da na isti način tokom vanrednog stanja sprovedu nabavku, jer ovakav osnov za primenu postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, po zakonu ne bi smeo da dobije pozitivno mišljenje. Nažalost, sve je ovo rezultat uspostavljanja centralizovanog sistema javnih nabavki, nakon donošenja novog zakona krajem 2015, koji je trebalo da reši sve probleme sa korupcijom i netransparentnošću procesa javnih nabavki“, kaže Dašić.

Ne postoji preči interes zbog kog bi informacije o respiratorima bile tajna

Sagovornici VOICE-a ističu da je u periodu pandemije kovida-19 objavljivanje informacija u vezi sa nabavkom medicinske opreme neophodna jer „netransparentnost stvara iskušenje da onaj ko donosi odluku zapostavi javni interes i posveti se sopstvenom”. Osim toga, nedostatak jasnih informacija u vezi sa, na primer, respiratorima proizvodi nepoverenje građana u zdravstveni sistem što otežava situaciju suzbijanja epidemije.

Bivši poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić za VOICE kaže da bez obzira kojim postupkom se sada kupuju neka dobra ili usluge, da li je to po ubrzanoj proceduru ili ne, građani bez sumnje imaju pravo da znaju šta je kupljeno i koliko je koštalo.

On podseća da po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, informacije u vezi sa zdravljem ljudi uživaju i veću potrebu za transparentnošću od ostalih informacija i da ne postoji neki preči razlog zbog kog bi one ostale tajna.

Jelena Kleut: “Ne vidim zašto se pravi nekakva fešta od podele medicinske opreme“

„Informacije u vezi sa zaštitom zdravlja stanovništva svrstavaju se u kategoriju takozvanih privilegovanih informacija, dakle onih kod kojih organi vlasti moraju da učine napor da ih što pre stave na raspolaganje javnosti. Kad pogledate zakon, videćete da su i kod formalnih zahteva da se dobiju te informacije predviđeni puno kraći rokovi nego za ostale informacije. Uz to, zakon izričito kaže da su to informacije kod kojih organ vlasti ne može dokazivati postojanje nekog drugog interesa koji bi u konkretnoj situaciji bio preči pa opravdao uskraćivanje informacije“, izjavio je Šabić.

Nakon interesovanja medija da se objavi podatak o tačnom broju respiratora u Srbiji, premijerka Ana Brnabić je jednom prilikom izjavila da je taj podatak državna tajna. Bivši poverenik kaže da to po Zakonu o tajnosti podataka nije okarakterisano kao državna tajna i podseća na gotovo komičnu situaciju u kojoj je predsednik Vučić obelodanio tu tajnu.

„Par sati posle njene izjave da je državna tajna, predsednik Republike je saopštio broj respiratora, i da se malo našalim, rizikovao kaznu zatvora za odavanje državne tajne”, kaže Šabić.

„Podela respiratora u Novom Pazaru i Nišu propagandni događaj“

„Evo, nabavio sam 50 od jutros, a nigde vam ne piše javna nabavka. Šta vas briga, snalazim se“, rekao je u jednom od svojih obraćanja predsednik Aleksandar Vučić. Ovakva i slične poruke upućuje na zaključak da nabavku respiratora vrši jedan čovek kome to uopšte ne spada u domen nadležnosti.

Profesorica na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, komunikološkinja Jelena Kleut koja se, između ostalog, bavi i pitanjima političke propagande kaže da su ovakve poruke loše jer „ukidaju državu, institucije, procedure“.

„Stiče se utisak da nijedan respirator ne bi bio nabavljen da nema predsednika i poruka onda nije ’vidite šta sve činim za vas’ nego ’da nema mene, sve bi propalo’. Uz sve razumevanje problema sa nabavkom respiratora, o čemu pišu i svetski mediji, nadam se da će na kraju pandemije biti podvučena crta i saopšteno šta je nabavljano, od koga i po kojim cenama“, kaže profesorica Kleut.

Dodelu respiratora u Novom Pazaru i Nišu ona ocenjuje „propagandnim događajima“.

„U vreme kada nam se svima savetuje da smanjimo društvene kontakte i ne izlažemo se nepotrebnom riziku, ne vidim zašto se pravi nekakva fešta“, kazala je Jelena Kleut.

Marija Grbić (VOICE, naslovna fotografija: Beta-AP) 

Print Friendly, PDF & Email