News Ticker

Sporazum za mazanje očiju

Zašto je Vojvodina isključena iz procesa evrointergracija

BETAWEEK - IZBORI - VOJVODINA

Zahvaljujući Sporazumu o saradnji u oblasti evropskih integracija, koji su popisali resorno ministarstvo i pokrajinski sekretarijat, glas AP Vojvodine u tom procesu trebalo bi da se konačno jasnije čuje, kažu u Sekretarijatu za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. I dok su u Sekretarijatu optimistični, sagovornici VOICE-a skeptični su po pitanju konkretnih dometa i uspeha ovog sporazuma, uz podsećanje na maćehinski odnos Beograda prema Vojvodini u svim prethodnim podelama političkih karata.

Podsetimo, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović i pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Ognjen Bjelić potpisali su 26. oktobra Sporazum o saradnji u oblasti evropskih integracija. Kako je tada navedeno, cilj sporazuma je unapređenje saradnje i koordinacije između Vlade Republike Srbije i Pokrajinske vlade na poslovima koji se odnose na jačanje procesa pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji. I to je to. Te dve šture rečenice objavljene su u okviru vesti o zajedničkoj sednici republičke i pokrajinske vlade. Opširnija vest, kao ni tekst sporazuma, do danas se nisu pojavili na sajtovima ministarstva niti pokrajinskog sekretarijata.

Kvalitetnija koordinacija

Pokrajinski sekretar Ognjen Bjelić za VOICE kaže da potpisani sporazum podrazumeva kvalitetniju koordinaciju svih aktivnosti koje se odvijaju u procesu evrointegracija, od pregovaračkog procesa, preko planiranja i programiranja pretpristupnih fondova, strategija i akcionih planova, te kvalitetniju i koordiniraniju edukaciju svih lokalnih, regionalnih i nacionalnih aktera uključenih u sam proces evrointegracija.

– Upravo zato smo i napravili ovaj sporazum jer je bilo određenih šumova. Da ne bi u bliskoj i daljoj budućnosti bilo takvih šumova, ovaj sporazum jeste garant bolje i kvalitetnije koordinacije u procesu evrointegracija – kaže Bjelić. Sekretar kao pozitivna iskustva APV pominje postignuća u prekograničnoj saradnji sa Mađarskom, Rumunijom i Hrvatskom, gde je stepen realizacije sredstava koja su bila na raspolaganju dostigao 99 odsto, kao i iskustva Fonda „Evropski poslovi“, te Razvojne agenciju Vojvodine.

– Što se tiče samih poglavlja, nama jeste definitivno najinteresantnije poglavlje 11, 12 i 13, koje se odnosi na poljoprivrednu, ruralni razvoj, bezbednost hrane i ribarstvo. Što se tiče sekretarijata kojim ja rukovodim i samog sporazuma koji je potpisan, akcenat je stavljen na poglavlje 22 – regionalni razvoj i upravljanje strukturnim fondovima. Naravno da mi dajemo svoje komentare i da ćemo davati svoje komentare, sugestije i mišljenja na razne akcione planove, kao što to radi i sekretar Radojević iz sekretarijata za poljoprivredu. Tu su interesantna poglavlja koja se odnose na zaštitu životne sredine, takođe nauka, istraživanje i razvoj, kao i kultura i obrazovanje – kaže Bjelić, ističući i ogromno iskustvo AP Vojvodine na polju ljudskih i manjinskih prava.

Iskazati jasne stavove APV

Nekadašnji pokrajinski sekretar za međunarodnu saradnju i lokalnu samoupravu Branislav Bugarski za VOICE ocenjuje da papir nije odlučujuća stvar u nekom procesu jer, kako kaže, postoje sporazumi koji imaju težinu „recepta za kolače“, dok u drugim slučajevima iz običnih dogovora proizilazi ozbiljna saradnja.

– Za mene je ključno pitanje šta piše unutra i kako će to izgledati u konkretnim trenucima u odnosu na ono što je bilo ranije. Šta to konkretno znači – da li će pokrajinska vlada izneti stavove? Ono što mi nismo uspeli da uradimo, meni je žao, ja sam želeo da imamo pozicione papire, gde ćemo za sva poglavlja koja su od značaja za Vojvodinu zauzeti stav i onda taj stav artikulisati prema Vladi Srbije, i tražiti da ona te stavove zaštiti u razgovorima i dogovorima sa Evropskom unijom – kaže Bugarski.

Branislav Bugarski: Najveći problem bio odnos sa republičkom vladom, odnosno politički animozitet prema pokrajini.

Dodaje da je logično da se prilikom ulaska u neke razgovore precizira šta je nečija pozicija, te da bi takav dokument trebalo da usvoji Skupština AP Vojvodine.

– Onda ulazite u sporazum sa Republikom i kažete: ovo su naše pozicije, ovo su naša očekivanja, ovo su politike koje mi želimo da sprovedemo, da li je to zaštita za prodaju proljoprivrednog zemljišta; ima tu mnogo tema koje su vrlo važne gde vi na ovaj ili onaj način želite da ispregovarate određene koristi u nekom prelaznom vremenskom periodu – napominje Bugarski, dodajući da je to ozbiljno promišljanje politike, koje onda ne zavisi od promene vlasti. Ističe da je najveći problem bio odnos sa republičkom vladom, odnosno politički animozitet prema pokrajini.

– Ako se ne varam, postoji odluka vlade gde smo mi definisali za 22 poglavlja, imenom i prezimenom, predstavnike pokrajinske administracije za koje smo tražili od republičke vlade da budu uključeni u rad tih timova i tela. Međutim, stav je bio drugačiji, da nema šta da traži pokrajinska administracija u tom procesu i ja mislim da je on bio apsolutno pogrešan i neispravan. Mislim to i danas i misliću to uvek, zato što najveći deo politika koji vi danas vidite da se implementiraju na republičkom nivou zapravo su proistekle iz politika koje se odavno implementiraju u Pokrajini – kaže Bugarski.

Produžetak republičke vlasti

Jelena Balašević: Skupština APV trenutno funkcioniše samo kao produženo telo republičke Vlade

Zamenica predsednika Odbora za evropske integracije i međuregionalnu saradnju Skupštine AP Vojvodine Jelena Balašević za VOICE ističe da joj se čini kako je potpisani sporazum samo deo predstave o vrlo uspešnoj saradnji koja još uvek nije rezultirala ničim značajnim od svega što je pompezno najavljivano. Ocenjuje i da Skupština APV trenutno funkcioniše uglavnom samo kao produženo telo republičke Vlade.

– To se primeti na svakom zasedanju, gde se pokrajinski poslanici većine više bave pohvalama ministara i predsednika nego tačkama dnevnog reda. Kad su u pitanju evropske integracije, nema nikakve dileme da će pokrajinska skupština slepo pratiti poteze i želje Beograda bez posebnih sugestija ili učestvovanja u ključnim odlukama – kaže ona.

Aleksandar Popov: Vojvodina je i dalje u fazi propadanja (foto: MCV)

Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam takođe ne veruje da će sporazum išta značajnije promeniti, navodeći za VOICE da mu se čini da se i ovde kao i u brojnim drugim oblastima, stvari dešavaju više na virtuelnom nego na stvarnom planu.

– Oni jednostavno žele da pokažu da stvari dobro idu kada je vlast ista na centralnom i drugim nivoima. Kada je bila različita vlast u Pokrajini i Beogradu, onda je drvlje i kamenje bilo na Vojvodinu, pa su blokirani mnogi projekti; kasnio je Žeželjev most zbog tih prepucavanja šta je čija nadležnost i tako dalje. Sada vidimo kako stvari stoje – Vojvodina je i dalje u fazi propadanja. Možda će pojedinci biti uključeni više u taj proces, ali da će potencijali koje Vojvodina ima, i administrativni i drugi, formalno biti uključeni u taj proces čisto sumnjam. Ako toliko vole Vojvodinu i ako su toliko za decentralizaciju, zašto se onda u kontekstu ustavnih promena koje se tek očekuju, ne spominje i pitanje vraćanja nadležnosti Vojvodine – ukazuje Popov.

Dodaje da je očigledno da je aktuelnoj vlasti izuzetno značajno da pokaže kako ima veći senzibilitet za Vojvodinu, jer zna da je najveći opozicioni resurs bio u Vojvodini i Beogradu, iako je prethodna vlast, kako kaže, izneverila očekivanja Vojvođana.

– Setimo se da se i ona vlast prilično maćehinski odnosila prema Vojvodini, onih sedam odsto nije nikada ispunila, a sada je Ana Brnabić obećala da će biti ispoštovano. Da li će biti ili ne, to je teško reći. Setimo se i onih igara oko usvajanja Statuta, gde je godinu dana trajala prepirka između republičke i pokrajinske vlasti, iako je ista opcija bila na vlasti u Beogradu i Novom Sadu – ističe Popov.

Zato smatra da se sporazumom pre želi poslati poruka Evropi, za koju podseća da je Evropa regija, kako Srbija uvažava svoj region i kako ga uključuje u proces evrointegracija.

Zacementirana politika prema Vojvodini

Maja Sedlarević: Tendencija centralnih vlasti, bilo ko da ih čini, jesta da Vojvodina bude ili u potpunosti ili delom isključena iz procesa pregovaranja

To što je ista politička opcija na vlasti u republici i pokrajini nije nikakav garant da će se stavovi AP Vojvodine naći u pregovaračkom procesu, jer je pokrajina i u ranijim mandatima bila preskakana, upozorava nekadašnja predsednica Odbora za evropske integracije i međuregionalnu saradnju Skupštine AP Vojvodine Maja Sedlarević. Ona za VOICE kaže da po pitanju evropskih integracija, mora da postoji konsenzus svih aktera na političkoj i javnoj sceni Republike Srbije, ali da je pitanje da li ga je bilo i pre 2018. godine.
Podsetiću da, kada je trebalo odgovoriti na upitnike Evropske komisije krajem 2010. i početkom 2011. godine, da smo mi prevashodno za taj upitnik saznali iz sredstava javnog informisanja pa onda, bukvalno na svoju ruku, odgovorili na pitanja koja se tiču AP Vojvodine, naših nadležnosti i onog šta smo mi kao pokrajinska administracija radili. Ovo navodim samo kao primer jer je, na žalost, tendencija centralnih vlasti, bilo ko da je na vlasti, takva da Vojvodina bude ili u potpunosti ili delom isključena iz procesa pregovaranja – navodi ona. Sedlarević podseća da ni u jednom pregovaračkom timu nema nijedne osobe iz pokrajinske administracije, iako se na tome godinama insistiralo.
– Kasnije su tu bili pojedinačni primeri nekih stručnjaka koji su uključeni u pojedine pregovaračke timove, ali pokrajinska adminstracija nije zastupljena u pregovaračkim timovima Republike Srbije i to jasno govori kakav je odnos centralnih vlasti prema regionalnim vlastima, prema pokrajinskoj administraciji – istakla je Sedlarević.

Bez učešća u pregovaračkim timovima

Ognjen Bijelić

Sekretar Ognjen Bjelić nije precizirao da li će, u skladu sa potpisanim sporazumom, ubuduće vojvođanska administracija imenovati članove u pojedinim pregovaračkim timovima, dodajući da oni nisu definisani na osnovu teritorijalne pripadnosti već stručnosti. Podseća i da pregovore ekskluzivno vodi Vlada Republike Srbije, jer su oni u svim zemljama bili povereni nacionalnom nivou.

– Pregovarački proces je intenziviran u poslednje vreme i sigurno da će uključenost pokrajinske administracije i svih nas biti intenzivnija u celoj toj priči. To kažem baš na osnovu otvorenih 14 poglavlja i pripremljenih sedam poglavlja za otvaranje. Nama je interesantno upravo to da damo svoje komentare, svoje sugestije i svoja mišljenja na akcione planove, što već uveliko i radimo. Jer, od juna 2016. godine se promenio taj stav Pokrajinske vlade u odnosu na nacionalni nivo, zato što imamo zajedničku, jedinstvenu politiku ka EU – kaže Bjelić, ocenjujući da je dosadašnji tok evrointegracija, iz ugla Vojvodine, mogao da bude bolji i kvalitetniji.

Bugarski, pak dodaje da se u prethodnim godinama radilo ozbiljno, te da je tada Vojvodina u Evropi bila prepoznata kao neko ko ima potencijal i ko svojim svojstvima prednjači po organizovanosti, samosvesti administracije, pristupu javnom poslu, u ekonomskim parametrima, te domenu zaštite ljudskih prava. Podseća da je tadašnja pokrajinska vlada napravila strateški program razvoja Vojvodine 2014-2020, u skladu sa finansijskim periodom Evropske unije, da bi jednom „provežbala“ kako taj proces izgleda, kako se prave akcioni planovi…

– Mi smo uspeli u tom trenutku da definišemo nekoliko strateških projekata koji su danas u implementaciji. To je jedna fenomenalna stvar da je i nova administracija nastavila da radi na tim projektima, ali se tu prepoznaje da je naš princip bio ispravan. Mi smo želeli da to postavimo na način da kada vi krenete, imate jasnu sliku šta vas čeka za dve godine, za četiri godine, gde ćemo biti i na koji način ćemo raditi u budućnosti – naveo je Bugarski.

Dalibor Stupar (VOICE)
Naslovna fotografija: Beta

Print Friendly, PDF & Email

Leave a comment

Your email address will not be published.


*


This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.