News Ticker

Ućutkivanje građana: Do poslednje mesne zajednice

Kako SNS kapilarno prodire u sve slojeve društva, namećući partokratiju kao jedini oblik života i smrti

Mesne zajednice u Novom Sadu promenile su dosadašnju praksu i, uz nekakav prećutni dogovor, zatvorile svoje prostorije za građanske inicijative i civilno društvo, postajući tako produžena ruka političkih stranaka na vlasti, upozoravaju sagovornici VOICE. Nakon što je prošlog leta, zbog bojkota opozicije svih 46 mesnih zajednica u Novom Sadu palo pod kontrolu Srpske napredne stranke, neformalno, bez zvaničnog obaveštenja ili stava prekinuta je saradnja sa civilnim sektorom, a u nedostatku jasnih i preciznih informacija i obrazloženja, sagovornici VOICE-a ocenjuju da za takav postupak postoje dva razloga: prema prvom, SNS pokušava da uspostavi monolitnu vlast na svim nivoima, dok bi drugi razlog bio strah od samostalnog organizovanja građana i, eventualno, nastanka novih inicijativa koje bi pomrsile konce aktuelnoj političkoj eliti.

Sarađivali do leta 2017.

Zoran Gajić: Partijsko otimanje mesnih zajednica – strah od građana ili autizam paranoične vlasti (foto: privatna kolekcija)

Zoran Gajić iz Grupe za konceptualnu politiku kaže za VOICE da shvatili da se nešto menja kada su nakon izbora pokušali da sa novim predsednicima Saveta uspostave kontakt i nastave saradnju iz ranijih godina, jer se ispostavilo da oni komunikaciju sa građanima i njihovim udruženjima više ne shvataju kao obavezu.

– Na više od dvadeset dopisa koje smo poslali tokom prošle jeseni odgovor smo dobili smo dva puta, oba puta negativan i odbijajući, bez ikakve argumentacije. Tu se, na toj bazičnoj kulturi komunikacije sa građanima iščitava njihova netrpeljivost. Mislimo da je to strah od građana ili autizam paranoične vlasti – navodi Gajić.

Dodaje da je gradske službe, umesto odgovora o razlogu zatvaranja MZ, više zanimalo zbog čega se uopšte interesuju za mesne zajednice.

– U Otvorenom kabinetu gradonačelnika razgovarali smo sa jednim bivšim predsednikom Saveta mesne zajednice koji nam je dao do znanja da postoji vrsta preporuke gde su prioritetni korisnici mesnih zajednica lokalni odbori političkih partija, penzionerska i humanitarna udruženja – navodi Gajić.

Dodaje da im je u Gradskoj upravi za opšte poslove, koja jednim svojim delom brine i o pitanju mesnih zajednica, rečeno da nemaju nikakve ingerencije nad Savetima MZ koji su autonomni u donošenju odluka i načinu funkcionisanja.

– Dakle, političke partije su autonomne u upravljanju MZ. To nam govori institucija vlasti u lokalnoj samoupravi – ističe naš sagovornik, podsećajući da udruženja građana nisu reprezentativna niti predstavnička udruženja, već da nastaju slobodnim udruživanjem građana baš da ih niko ne bi predstavljao, jer su problemi kojima se oni bave njihovi lični, vezani za zgradu, ulicu, kvart, mesnu zajednicu…

– Ne mogu država i apstraktna partijska mašinerija da pokriju svaki problem u društvu i zato je potrebno otvoriti prostor za inicijative civilnog društva i udruženja građana, jer je to način da građani artikulišu problem bez da ih iko predstavlja – kaže Gajić.

VOICE je takođe u Gradskoj upravi za opšte poslove pokušao da dođe do odgovora, bezuspešno, a sreće nismo imali ni sa članom Gradskog veća zaduženim za upravu i propise.

Nepoželjno udruživanje

Dobrica Veselinović: Prostori MZ se masovno daju u zakup, građani proterani

Udruživanje građana na nivou mesnih zajednica iznedrilo je do sada više različitih organizacija širom Srbije, a najpoznatije su Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd i Udruženi pokret slobodnih stanara Niš. Dobrica Veselinović iz organizacije Ne da(vi)mo Beograd upozorava da su u poslednje vreme prisutna dva trenda kada su u pitanju mesne zajednice. Jedan je trend urušavanja prostornog fonda mesnih zajednica, nakon što su ti prostori počeli da se masovno daju u zakup za različite namene poput teretana, privatnih škola i slično, što je dovelo do nestanka velikog dela tih prostora.

– S druge strane, manji prostori za sastanke i skupove, počeli su prvo da bivaju okupirani raznim političkim strankama, pa nije bilo moguće doći do termina, da bi se u poslednje vreme to pretvorilo u naplatu koja, na primer na Novom Beogradu ide i do 1.500 dinara za korišćenje male sale za dva sata. To, u stvari, ima za cilj da odvrati ljude da koriste te prostore – upozorava Veselinović.

Ističe da je uočljivo ne samo zatvaranja mesnih zajednica za udruženja građana, nego uopšte za civilno društvo u najširem smislu, zbog čega komšije, pa čak i skupštine stranara više nemaju gde da se okupljaju.

Saša Kostić: Strah od građanskog samoorganizovanja (foto: privatna kolekcija)

Saša Kostić iz Udruženog pokreta slobodnih stanara Niš navodi da je ta organizacija, nakon početnih problema u organizaciji, vrlo brzo došla do pozicije u kojoj može da proizvede jak pritisak na lokalne vlasti, te da za sada nema naročitih problema sa korišćenjem sala mesnih zajednica.

– Takve prostore koriste uglavnom sindikati, penzioneri, neka zdravstvena udruženja, kao i udruženja naših sugrađana koji imaju različitih zdravstvenih problema. Takva udruženja bez problema koriste, čak imaju i kancelarije u MZ. Političke partije neograničeno koriste te sale, dok mi imamo ograničenje od dva sata po terminu, za šta plaćamo 400 dinara – kaže Kostić za VOICE.

Dodaje i da vladajuća partija u Nišu sastanke ne održava u mesnim kancelarijama, već zakupljuje velike sale kako bi dovođenjem mase ljudi demonstrirala svoju snagu, zbog čega je, kaže, jasno da sva ograničenja u korišćenju prostora mesnih zajednica služe samo da bi se sprečilo građansko samoorganizovanje.

Strah od promena

Sagovornici VOICE-a ocenjuju da su mesne zajednice vladajućoj stranci postale interesantne u periodu iščekivanja beogradskih izbora, jer su konačno na dnevni red došla i pitanja lokalnih samouprava, problema stanovanja, ljudi i politike koja se događa na tom nivou. Kada su izbori i zvanično raspisani i kada se pokazalo da različiti pokreti mogu da mobilišu ozbiljan broj građana na protestima u vezi sa lokalnim problemima i da njihovo delovanje u društvu postaje vidljivo, kao i da raste svest o samoorganizovanju mimo političkih partija, odgovor je stigao zatvaranjem MZ.

Nedostupne odluke i relikti prošlosti

U Grupi za konceptualnu politiku upozoravaju da se uzurpiranjem mesnih zajednica građanima uskraćuje mehanizam neposrednog učešća u upravljanju i odlučivanju, koji se sprovodi preko Saveta MZ. Na tom nivou građani se organizuju na više načina: putem zborova građana, referenduma, samodoprinosa ili narodne inicijative. Podsećaju da su mesne zajednice društvo u malom, jer im pripadaju svi koji žive na njenoj teritoriji – od pojedinaca, organa poput skupština stanara, pa do preduzeća i ustanova koje deluju u MZ.
– Neguje se čitava priča o tome da su one beznačajne, a zatvaranjem tih prostora i svođenjenjem na partije i njihove političke odbore, partijski rad i mobilizaciju, urušava se i obesmišljava jedna ustanova – ističu u GKP. Upozoravaju i da gradske odluke o korišćenju prostorija Mesnih zajednica javnosti nisu u potpunosti dostupne, te da je jedina do koje su došli datira još iz 2003. godine: „Rešenje o uslovima pod kojima mesne zajednice mogu da stiču sredstva izdavanjem na privremeno i povremeno korišćenje objekata i prostorija mesne zajednice“ (objavljeno u Sl. list Grada Novog Sada, br. 10/2003 i 17/2003).
– Iz tog rešenja vidi se da su mesne zajednice tada, pa sve do nedavno, imale pravo da određenim korisnicima naplaćuju korišćenje svojih prostorija, dok je postojala i privilegovana grupacije, u koju su spadale humanitarne organizacije poput Crvenog krsta, invalida rada, te penzioneri i političke partije. Kada je ta odluka ukinuta, odnosno od kada MZ ne smeju da naplaćuju prostor, nema potrebe ni za postojanjem privilegovanih grupa. Međutim, sada se, po tumačenju novih Saveta mesnih zajednica, ova odluka kao relikt nekog prošlog vremena tumači tako da navedene povlašćene grupe postaju prioritetni korisnici, dok se za civilni sektor vrata zatvaraju – upozoravaju iz GKP.

Zoran Gajić upozorava da su oblici neposrednog učešća građana u odlučivanju, koji se sprovode na nivou mesnih zajednica po zakonu jednako vredni onima koji se sprovode u gradskim organima, zbog čega traži da Grad Novi Sad prestane sa kršenjem i neispunjavanjem odredaba Zakona o lokalnoj samoupravi i sopstvenog Statuta, te da počne da poštuje sve međunarodne protokole i ugovore koji Srbiju obavezuju da se otvori prema civilnom društvu. To je, kaže, naročito važno u Novom Sadu koji nastoji da se predstavi prestonicom kulture, a što bi trebalo da podrazumeva i decentralizaciju i direktno učešće građana i rad sa mesnim zajednicama.

Naprednjačko uzurpiranje mesnih zajednica (foto: Facebook))

– Ispada da je jedino dozvoljen neposredan kontakt partije sa građanima, dok građani sa institucijama ne mogu neposredno da komuniciraju, čak ni na ovom elementarnom nivou mesnih zajednica. Mesne zajednice su građanima jednako bitne kao gradski parlament – kaže Gajić. Veselinović ocenjuje da je dosta truda uloženo i u zanemarivanje samoupravljanja na nivou mesnih zajednica, koje je praćeno i ukidanjem njihovih nadležnosti.

– Druga stvar je strah da će se tu nešto izroditi, a što će onda smetati vlasti, bilo koja stranka je činila. Jer, organizovani građani na lokalnom nivou su, zapravo, najveća pretnja tim partijskim strukturama koje, na kraju dana, nejasno je kome odgovaraju i ko ih bira. To sistemsko zanemarivanje toga gde dijalog i demokratija počinju rezultiralo je time da su MZ sada puštene da propadnu – smatra Veselinović.

Dodaje da se kod vlasti očigledno „upalila nekakva lampica“, kada je videla koliko se ljudi pojavljuje na tribinama i ostalim skupovima koje Inicijativa organizuje po beogradskim mesnim zajednicama.

Izborna pobeda – imperativ

Bojan Klačar: Ovako nešto se dešava prvi put u istoriji višestranačja (foto: N1)

O značaju mesnih zajednica za vlast, posebno za SNS, najbolje pokazuju izbori za Savete koji su organizovani poslednjih godina. Problema je bilo i ranije, pa se dešavalo da se u nekim opštinama, zbog straha od promene, ti izbori odlažu i više od godinu dana. U međuvremenu je usavršen proces manipulacije, pa se pored zastrašivanja i odvraćanja građana od kandidovanja i učešća na izborima za Savete mesnih zajednica, beleže najrazličitiji marifetluci. Tako su izbori za MZ u Vrbasu zakazani za 31. decembar 2017, na dan dočeka Nove godine, uz izmenjena izborna pravila i jasno obeležene naprednjačke kandidate! U drugim mestima bilo je i egzotičnijih dosetki, poput boldovanja predstavnika SNS na listi, imenovanja liste Vučićevim imenom, ali ne izostaju ni proverena rešenja poput poništavanja izbornog rezultata u slučaju poraza, što je zabeleženo u Vojvodinicima.

Neuređena oblast izbora za MZ

Bojan Klačar iz Cesida za VOICE ukazuje da nedostaje ozbiljna regulativa kada su u pitanju izbori za mesne zajednice, za razliku od izbora za lokalne samouprave gde se jasno zna koja se tela bave tim procesom, koje su nadležnosti opštinske i gradske izborne komisije, kako teče proces kandidovanja…
– Vi za mesne zajednice imate jednu potpuno neuređenu oblast koja se negde provlači kroz Zakon o lokalnoj samoupravi. Dakle, da bi se stranke i građani uključili, potrebno je promeniti regulativu u oblasti izbora za mesne zajednice da se čitav taj proces uredi i učini transparentnim – ističe on. Klačar kaže da je problem kod tih izbora i to što je, očigledno, procena SNS-a da je važno pobediti uvek, na svim izborima i na svim nivoima, pa i na izborima za mesne zajednice.
– U tom smislu, oni angažuju ogromne resurse na tim izborima, a to je za ljude koji se bave tim izborima u samoj SNS neka vrsta ulaznice za ozbiljnije bavljenje politikom prvo na lokalnom, a potom i na nekom višem nivou. I ljudi su motivisani da se time bave. Kada na to dodamo ovu neuređenu regulativu, onda ulazimo na jedan teren da je nemoguće na bilo kakav ozbiljan način ispratiti šta se sve dešava na tim izborima – navodi on.

Važnost izborne pobede za SNS, iako stranke ne bi zvanično ni smele da učestvuju na izborima za MZ, najbolje ilustruje obznana rezultata gde se uvek insistira na terminima „ubedljiva“ i „apsolutna“ pobeda ili „istorijski uspeh“, a rezultate ne saopštavaju mesni stranački odbori, već oni sa višeg nivoa poput Pokrajinskog ili su za blagovesti zaduženi potpredsednici stranke. Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar kaže za VOICE da se tako nešto beleži prvi put u istoriji višestranačja.

Bitka za svaku mesnu zajednicu svim sredstvima (foto: Istinomer)

– Rekao bih po prvi put, u ovoj istoriji od 27 godina, dešava se situacija da mi o izborima za mesne zajednice čitamo u medijima sa nacionalnom frekvencijom, gde se o tim izborima za MZ izveštava kao da se radi o nekim veoma važnim izborima, što zapravo nije slučaj – kaže Klačar dodajući da nisu nevažni, ali da je njihov značaj “duboko lokalan”.

– To nam govori da je logika SNS u ovom momentu slična logici koju su nekada imali komunisti – da se ima vlast na svim nivoima i na svakom mestu. To nam govori zapravo da oni žele da imaju vlast u svakom segmentu koji to zakoni u Republici Srbiji dozvoljavaju. To nije iznenađenje, imajući u vidu, da u ovom momentu imate, kada je reč o višim nivoima vlasti, prvi put situaciju da faktički imate jedan monolitan pejsaž kada je reč o političkoj moći – kaže Klačar, podsećajući da u Srbiji svega šest lokalnih samouprava nije pod vlašću SNS.

Zanemarivanje, otimanje, zatiranje

Ne može se sa sigurnošću reći da li će trend zatvaranja mesnih zajednica preplaviti celu Srbiju, ali činjenica je da i etablirane organizacije nakon višegodišnjeg korišćenja tih prostora bivaju  izbačene na ulicu ili se, poput Inicijative Ne da(vi)mo Beograd, suočavaju sa uskraćivanjem mogućnosti korišćenja prostora mesnih zajednica.

Saša Kostić kaže da u Nišu, za sada, situacija nije toliko drastična kao u drugim krajevima Srbije.

– Uspeli su da spreče to jednim delom u Beogradu. Problem se javlja i u Zrenjaninu, u Novom Sadu, kao i Kraljevu, kod svih onih udruženja sa kojima sarađujemo. Dešava se, recimo, da se kod iznajmljivanja prostora, ne samo mesnih kancelarija, nego bilo kojih većih sala, u poslednjem trenutku otkazuju rezervacije iz neverovatnih razloga. Nama je nedavno otkazana sala Skupštine grada zbog navodnog zasedanja sednice, koja nije bila održana. A nismo dobili zamenski termin – kaže on dodajući da je očigledno da je NDMBGD na udaru jer okuplja veliki broj građana, a sada još učestvuje u izborima.

Iz Statuta Grada Novog Sada

Statut Grada Novog Sada, u odeljku VIII, bavi se mesnim zajednicama i drugim oblicima ostvarivanja zajedničkih interesa i potreba građana. Tako u članu 91, stoji:
U mesnoj zajednici građani zadovoljavaju potrebe od neposrednog zajedničkog interesa, utvrđene odlukom o obrazovanju mesne zajednice, i zajedničke potrebe koje sami utvrde statutom mesne zajednice. O poslovima mesne zajednice građani u mesnoj zajednici odlučuju putem svojih izabranih predstavnika u savetu mesne zajednice, referendumom i na zborovima građana, u skladu sa odlukom o obrazovanju mesne zajednice i statutom mesne zajednice.

– U početku su i nas pokušavali da na takav način spreče, s tim što je razlika između Ne da(vi)mo Beograd i nas što smo mi naše delovanje sveli isključivo na javno-komunalni sektor, a oni već sada učestvuju na lokalnim izborima i oni su „u prednosti“ što se tiče zabrana i onemogućavanja okupljanja građana. Oni su direktniji protivnik budućoj vlasti – kaže Kostić.

Bojan Klačar napominje da su mesne zajednice i dalje važne, pre svega ljudima u ruralnim mestima, jer su one njima i dalje prvi, a vrlo često i jedini kanal preko koga mogu da uđu u proces rešavanja problema sa kojima se susreću u svakodnevnom životu.

– Manji je značaj mesnih zajednica u urbanim sredinama. Vrlo često u urbanim sredinama, to pokazuje neko naše istraživanje, i ne znaju gde su im mesne zajednice, ali ruralna područja itekako vode računa o mesnim zajednicama. A moramo da znamo da u Srbiji imamo oko 40 odsto ruralnih mesta, što znači da je značaj mesnih zajednica i dalje važan. To je jedan od razloga koji može da objasni ovu ujdurmu oko izbora za mesne zajednice – kaže Klačar.

Dalibor Stupar (VOICE)
Naslovna fotografija: pixabay

Print Friendly, PDF & Email
About Dalibor Stupar (31 Articles)
Novinar od 2001. godine. Počeo je u novosadskoj TV produkciji "UrbaNS” koja je, u sklopu ANEM-a, funkcionisala i kao dopisništvo TV B92 iz Beograda. Nakon toga, radio je nekoliko godina u novosadskom "Građanskom listu", i pisao za portale "Autonomija.info", "Magazin Vojvodina" i međuregionalnu agenciju "AIM-ng". U novembru 2006. godine za reportažu “Čokoladni reper i beli brat”, snimljenoj u sklopu projekta “Triput” Novosadske novinarske škole na takmičenju TV minijatura Press Vitez dobio “Povelju za studentski rad”. Decembra 2007. dobija drugu nagradu za najboljeg mladog novinara koju uručuju NNŠ i Fondacija “Konrad Adenauer”. Od februara 2017. saradnik VOICE-a. Karikaturista portala "Autonomija.info" od maja 2016. godine.

1 Comment on Ućutkivanje građana: Do poslednje mesne zajednice

  1. Данко Б. Марин // February 25, 2018 at 11:54 am // Reply

    Једна реч све дефинише: ФАШИЗАМ!

2 Trackbacks & Pingbacks

  1. VOICE: Ućutkivanje građana - do poslednje mesne zajednice
  2. Ućutkivanje građana: Do poslednje mesne zajednice

Leave a comment

Your email address will not be published.


*